Hvala, uvaženi predsedavajući.
Gospođo ministarko, ministri, koleginice i kolege, nekad se zapitam da nisam prespavao nekih 12 godina od 2000. do 2012. godine, ili sam bio negde u Amazonu, u nekoj dubokoj prašumi, ili sam bio sa Pigmejcima?
Slušajući kolege preko puta i njihove diskusije, dođem do zaključka da smo mi živeli u uređenoj državi do 2012. godine, da je to bila država blagostanja, sve je funkcionisalo i od 2012. godine pa do danas – sve je uništeno. Sve je uništila Srpska napredna stranka. Tolika količina demagogije, bezobrazluka i neznanja – odavno je nisam čuo, kao danas.
Konkretno, govorili smo nešto vrlo malo o Zakonu o platama u javnom sektoru. I onda su se lile silne suze, pričale su se raznorazne priče. Zaboravili ste ko je doveo sve nas da primamo takve plate kakve primamo u javnom sektoru, ko je dozvolio da smo morali da preduzmemo konkretne mere da sredimo javne finansije. Kao, to je palo sa neba, to je neko juče uradio sve. Pričamo o tome kako odlažemo rokove non-stop za Zakon o javnoj svojini. Sasvim normalno da se odlažu. Prvi put tokom 2016. godine urađeno je nešto konkretno.
Normalno je da ni lokalne samouprave nisu radile svoj posao valjano, ali, tamo gde ste hteli da radite, a konkretno lokalna samouprava iz koje ja dolazim, Kraljevo, uradila je dosta toga, pa zahvaljujući tim naporima, mi smo utvrdili da imamo tri hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta koje je neko obrađivao prethodnih 20-30 godina. Znači, nije to bilo zaparloženo, nije to stajalo negde tamo sa strane. Neko je koristio naše resurse. Neko je koristio javnu svojinu. Pronašli smo 50-ak stanova za koje niko nije znao, a neko je živeo u tim stanovima koji su vlasništvo Republike Srbije i svih nas, nije plaćao nikakve obaveze.
Kritikujemo predlog ovog zakona, koji pokušava da samo za šest meseci sve one lokalne samouprave koje to nisu uradile natera, i definitivno uz pomoć Ministarstva za lokalnu samoupravu, i privede taj veliki posao kraju, da najzad znamo šta imamo i sa čime raspolažemo.
O čemu se pričalo? Pričalo se o vremenu zakazivanja. Svi su kritikovali 10 minuta pre 15 sati, a uspeli smo da podnesemo 1.400 amandmana, verovatno smislenih, verovatno onih amandmana gde piše – briše se.
Kolege su ovde govorile, pokušavale su da govore, o Zakonu o finansiranju Javnog servisa. Ni jednu jedinu reč nisam čuo o tom predlogu. Pričali smo o 24 privatizacije, pričali smo o svemu i svačemu, o Železari, o čemu nismo, sem o tom predlogu zakona. Ukoliko ne želite da učestvujete u diskusiji onako kako treba, dajte suvisle predloge, predložite amandmane, siguran sam da ćemo prihvatiti sve ono što je na mestu i što će poboljšati zakon. Kritika radi kritike nikome nije donela dobro.
Mi se trudimo da radimo i radićemo u interesu građana Republike Srbije i svih 27 predloga, što zakona, što kadrovskih rešenja, što sporazuma, sigurno će doneti dobro. I siguran sam da ćemo u sledećoj godini mnogo dobra doneti za našu državu i za naš narod. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.
Gospodine ministre, koleginice i kolege, nakon iscrpnih govora koleginice Aleksandre Đurović i kolege Gorana Kovačevića, ja ću se stvarno usmeriti samo na jednu tačku dnevnog reda. S tim što ću napomenuti, slušajući diskusiju u toku ovog dana, stiče se utisak da smo mi pre ove Vlade imali divno ekonomsko stanje, da smo živeli u blagostanju, da sve je bilo kako treba i da nam nije trebao nijedan kredit. Ne, upravo smo živeli u devastiranoj državi, u uništenoj privredi, bez industrije, bez ičega, sa velikim dugovima i svi ovi zajmovi su upravo pokušaj da pokrenemo i svoju industriju, da pokrenemo i neke druge segmente našeg života, pa na kraju krajeva te zatvorske jedinice i kapacitete da dovedemo pravoj nameni.
Ono o čemu ću ja govoriti danas, pre svega, je zajam između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, a tiče se grada Kraljeva. Posebno mi je zadovoljstvo da, nakon tri godine, posle inicijative kolege poslanika Ivana Jovanovića i mene, odnosno moje malenkosti, dolazimo do finalizacije i do završetka jednog mnogo dobrog projekta.
Te 2013. godine uvažen je amandman na budžet Republike Srbije i, zahvaljujući razumevanju tadašnjeg ministra Lazara Krstića i čoveka koji je mnogo vremena proveo u Kraljevu nakon zemljotresa, nekih tri do četiri meseca, tada potpredsednika, odnosno prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića, mi smo, iako je na Odboru za finansije i budžet odbijen amandman, ugradili amandman u Predlog zakona o budžetu i 2014. godine u januaru mesecu Razvojna banka Saveta Evrope je potpisala Protokol i krenuli smo u realizaciju velikog i dobrog projekta za grad Kraljevo.
Čudno je reći da ovaj projekat vrednosti 14,2 miliona evra je nešto najveće od 70-ih godina prošlog veka šta se čini i šta se radi u gradu Kraljevu. Meni bi bilo mnogo veće zadovoljstvo da je to nekakav industrijski kapacitet, ali s obzirom da sam detinjstvo i mladost proveo u tom delu grada, u Dositejevoj ulici, i radi se o urbanoj regeneraciji Dositejeve ulice, mogu vam reći da će to biti jedan prekrasan deo grada Kraljeva, gde u ovom trenutku žive ljudi koji žive u zgradama koje su napravljene 30-ih godina prošlog veka, i to su bile pre svega samački stanovi za radnike ondašnje fabrike aviona, pa nakon toga su tu živeli radnici fabrike vagona i radnici „Magnohroma“ u Kraljevu.
Ako vam kažem da većina tih stanova nema svoje kupatilo, da nema svoj ve-ce, da su to stanovi površine od 12 kvadrata gde žive porodice i da na jednom spratu imate jedan toalet i jedan tuš, možete zamisliti šta znači za te ljude, a njih ima više od hiljadu, tj. 366 porodica koje će rešiti na pravi način svoje egzistencijalne probleme.
Nekome se čini da je to dug period, da od 2014. godine, pa evo do kraja 2016. godine, za ratifikaciju sporazuma. Mogu vam reći da je to bio veliki projekat i treba pohvaliti grad Kraljevo i Jedinicu za projekte grada Kraljeva koja je uspela da, od nekih 365, 366 porodica, pomenuo sam, 2012. godine 112 je bilo samo u katastru ucrtanih i uvedenih listova. Za ovo vreme, mi smo uspeli to da uradimo za 325 stambenih jedinica, što je jedan veliki uspeh.
Takođe, to je deo grada u kome su sve srednje škole i veliki broj osnovnih škola. Ta prva faza u vrednosti od 14,2 miliona evra… I ako se to bude pokazalo kako treba, a sigurno će se pokazati, obzirom da takve projekte smo već, nismo mi, ali Banka Saveta Evrope već je radila u Turskoj i Španija i pokazalo se kao dosta dobro rešenje i u nekoj perspektivi je da to bude prva faza od četiri faze uređenja Dositejeve ulice.
S obzirom da ima nas Kraljevčana koji treba još da govorimo o ovoj temi, ja ću ovde završiti i u danu za glasanje, u svakom slučaju, glasaću za svih šest zakonskih predloga.

Hvala, uvažena predsednice.
Koleginice i kolege, gospodine ministre, o samom sporazumu sve što je trebalo reći, rekao je gospodin ministar, i to više puta i vidim da tu ničega spornog i nema.
Ovde se otvara niz pitanja. Pre svega, vidim pitanje projektovanja. Ako svi znamo da je ugovor napravljen i sačinjen u februaru 2016. godine, pretpostavljam da je neko projekat radio makar dve godine ranije. Nisam projektant, ali verovatno neko treba da izađe da snimi trasu, da isprojektuje sve ono što je trebalo uraditi. I sada stvaramo neku sliku da, ako je loše urađen projekat ili ako ima primedbi na projekat, je za to kriv Aleksandar Vučić i ova Vlada. Ne znam. Nisam projektant.
Pričamo o vremenu gradnje. Da li su ispoštovani rokovi? Sporazum je potpisan u februaru, ratifikacija je bila u maju, u septembru je definisano sve što je definisano, a poslanici koji su bili u tom sazivu sećaju se da smo, makar šest meseci, svakoga dana govorili o hrastu u Slavkovici. Tu su se okupili ekolozi, biolozi i svi živi da dokažu da trasa puta ne treba da ide tuda i sigurno za to vreme nije bilo rada, ni izvođenja radova.
Pričamo o domaćim firmama. Gospodin ministar je rekao da 70% radova na ovom projektu rade domaće firme i ja verujem da, ono što je istakao ovde, ćemo mi sigurno dobiti i za neke buduće projekte, makar neki hodogram i kako se sprovode radovi i kako se troše sredstva.
Čak se ovde postavilo kao jedno od ključnih pitanja – ko je pravio ugovor? Dobro, pravila ga je neka prethodna Vlada. Šta, da li nismo trebali da nastavimo taj ugovor? Nismo trebali da radimo nešto što je razvojni projekat za Republiku Srbiju, posebno za nas koji živimo dole na Ibarskoj magistrali i kojima je životni cilj da imaju neki autoput? Konkretno, Kraljevo će imati autoput, u ovom trenutku, nekih 20-ak kilometara do Preljine, što mnogo znači za ekonomski oporavak onog uništenog dela Srbija koji godinama zaostaje za severom, odnosno za Vojvodinom i Beogradom.
Uvaženi kolega je postavio pitanje – šta je sa Moravskim koridorom? Kao član Odbora za saobraćaj, telekomunikacije, prostorno planiranje u prethodnom sazivu mogu da mu odgovorim da je taj projekat predviđen Strategijom razvoja Republike Srbije i da se sve one pripremne radnje rade. Hvala Bogu da uradimo i taj projekat, pa i onaj dole od Niša prema Draču.
Da li je sporazum dobar? To je neko ključno pitanje na kraju. Sad ćemo posle pet godina, odnosno četiri godine realizacije da postavljamo pitanje da li je dobar ili nije. Vodićemo računa da u budućnosti ne pravimo takve sporazume ako nije dobar. Da li ćemo zaustaviti takav projekat? Ne, nikako. U danu za glasanje, ja ću svoj glas dati za sporazum. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.
Koleginice i kolege, pre svega reći ću da je čovek slobodan da bira i izabere svoj put, kao i da donese odgovarajuće odluke, ali mora da snosi posledice tako donetih odluka. Upravo zbog toga, ja ću svoj glas dati za ovo autentično tumačenje, za razliku od onih koji predlažu stečaj. Da sam u nekoj drugoj državi, ja bih možda i pomislio da stečaj jeste rešenje za neke privredne subjekte. U Srbiji tog iskustva niko nema, ili ga ima u vrlo malom obimu. Stečaj je obično kod nas likvidacija. Iz stečaja se namire pre svega stečajni upravnici, rasproda se imovina, likvidira se preduzeće i radnici odu na ulicu, za razliku od onih koji su imali sve vreme ovog sveta i prethodnih 12 godina da reše sve probleme naše privrede i našeg društva, koji su nam večeras delili savete, predloge, nudili svoje dobre usluge, mogli su da reše i „Sartid“ i milion drugih privrednih subjekata u Srbiji koji su netragom nestali upravo zbog njihove divljačke i bratske privatizacije.
Ono što ću pomenuti je da ova odluka i ovaj ugovor koji je napravljen sa „Hestilom“ je nešto fenomenalno za Republiku Srbiju, nešto dobro pre svega za grad Smederevo i to je nešto dobro nakon 36 godina stagnacije, 36 godina kako Železara u Smederevu ne radi punim kapacitetom. U nekim divnim godinama, 80-tih godina, tačno 1980. godine Železara Smederevo je radila svojim punim kapacitetom i proizvodila dva miliona tona čelika godišnje. U tom periodu, od 1970. do 1980. godine, učestvovala je 13% u ukupnom izvozu ondašnje države. Metalski sektor u Republici Srbiji zapošljava u ovom trenutku negde oko 130.000 radnika. Znate li koliko znači ako oporavimo smederevsku Železaru i ako Železara Smederevo u ovom trenutku krene da radi nekim mnogo većim kapacitetima nego što je bilo u prethodnih par godina, a posebno u onom periodu od one divne odluke 2011. godine da se čeličana zatvori i da se rasproda?
Šta očekujemo od pokretanja proizvodnje u Železari Smederevo? Pre svega, otvoriće se kapaciteti i proizvodiće se lim, pretpostavljam i za proizvođače automobila. Tu je naš „Fijat“. Onda kao lokal patriota razmišljam o tome da treba neko da ozida te visoke peći u Smederevu, koje godinama verovatno nisu ni rekonstruisane. To je nekada divno radio „Magnohrom“ iz Kraljeva, dok ga divnim privatizacijama i rasprodajom imovine, koji je prebačen na Kosovo, nisu uništili. Šta nam donosi taj investitor iz Kine, koji je visoko pozicioniran kao proizvođač čelika? Donosi nam upravo ono što nama i nedostaje – bolje tehnologije, bolju organizaciju rada i drugu filozofiju rada. Takođe, obezbeđuje tržište i očekujem da će investirati, a ugovorom jeste predviđeno, u druge linije. Pre svega mislim u druge proizvodne programe, a pre svega u galvanizaciju, koja je u jednom trenutku bila veliki pokretač u samoj Železari.
Na kraju završiću sa onim što su svi mnogo puta večeras spomenuli. Ova prodaja, odnosno pronalazak strateškog partnera doneće svake godine uštedu budžetu Republike Srbije od najmanje 100 miliona evra. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko, koleginice i kolege, biću vrlo kratak u svom izlaganju, pošto znam da je dugačak spisak govornika. Na kraju krajeva, ne treba ponavljati ono što je ministarka vrlo dobro obrazložila, šta su to razlozi i zbog čega treba glasati za ovaj zakon.
Svoju diskusiju usmeriću u onom pravcu, čini mi se da ova dva dana zastupamo kao dve različite pozicije, deo poslanika zastupa lokal, a deo Republiku, lažna slika. Lažna slika, posebno od onih koji su imali sve vreme ovog sveta, 12 godina, a negde i celih 16, da učine sve što je dobro. Pa, ja ovde ne bih bio da su oni završili sve što je trebalo da urade, ja danas ne bih ni govorio.
Drugi deo diskusije usmeriću, i na to me je podstakao, moj divan prijatelj i drug, uvaženi poslanik iz Kraljeva, pošto je pominjao Kraljevo, gospodin Vesović, pomenuo je neki 41 milion koji ćemo mi, kao grad, izgubiti u ovom trenutku zbog izmena ovog zakona.
Moram da podsetim uvaženog kolegu, a on to verovatno dobro zna, s obzirom da godinama usvaja budžet grada Kraljeva, da transfer sredstava sa nivoa Republike je za grad Kraljevo negde četvrtina budžeta grada Kraljeva, od prilike nekih 870 miliona, makar zadnjih pet godina koliko ja znam, što je za tri milijarde i ne znam koliko dinara našeg budžeta, ogroman iznos.
Nisam zadovoljan i nisam srećan zbog toga što je takav transfer. To govori da smo mi slabo razvijen grad, da privreda ne funkcioniše i da mora država na taj način da nam pomogne u finansiranju svih naših projekata, ne govorim samo o primanjima. Čak, grad Kraljevo je kao grad primer, što se tiče i zaduženja i kreditno i bilo kakvog i mislim da vi ministre imate taj podatak, da je Kraljevo jedan od nezaduženih kreditno gradova.
Ono šta može sam grad da učini, šta smo mi primetili kada smo preuzeli 2012. godine lokalnu samoupravu, to je upravo da poklonimo pažnju pre svega naplati svih poreza, taksi i svega čega nisu godinama naplaćivali. Godine 2013, kada smo sveli sve te evidencije, mi smo utvrdili da nije naplaćeno u tom trenutku milijardu i 470 miliona dinara raznoraznih obaveza. Od onih kada postave kafić i neko popije kafu i ne dođe da mu naplati redovno izdato rešenje. To što mi uredno izdajemo rešenja za naplatu svih tih obaveza, a nemamo instrument, imamo ali ne želimo, e to je, ono čime bi trebala da se pozabavi lokalna samouprava. Ili podatak da smo 2013. godine uspeli da pronađemo od imovine grada, od 33.000 hektara koliko mi imamo u gradu, 10 hektara nigde se nije vodilo. Niti je ko to naplaćivao, radio je neko, i sutra ste mogli da vidite kukuruz, sve ono šta je ko zasađivao, radio za svoj interes i o svom trošku.
I da ne pomenem Fond za poljoprivredu koji je jedna svetla tačka u gradu Kraljevu. Do 2012. godine, svi su koristili sredstva Fonda koja su i povratna i bespovratna, znači i kreditna i nepovratna, i niko ko je se zaduživao kreditno, nije vraćao, a očekivao je da ponovo taj fond nekom dodeli ova sredstva. Uveli smo pravilo, svima smo naplatili, i sad taj fond funkcioniše i mislim da veliki broj naših poljoprivrednih proizvođača dobija određena sredstva za svoj dalji, uspešniji rad.
Mislim da sam dao par plastičnih primera i ne želim više da vam oduzimam vreme. Hvala vam.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Gospodine ministre, koleginice i kolege, pa koliko su dobri zakonski predlozi, gospodine ministre, govori nam ova slika u parlamentu. Sa one strane ne vidim ni jednog jedinog opozicionog poslanika. Znači, sve su klupe prazne. Nemamo sa kim da vodimo dijalog. Sve što ste imali da kažete, vi ste rekli i verovatno ste ih i dotukli i potukli, zato su svi izašli odavde.
Ja ću samo iskoristiti malo vremena koje imam, jer ne želim da oduzimam ljudima iza mene da govore, da kažem da ne treba ništa da vas čudi, posebno kada je u pitanju Zakon o javnim preduzećima.
Oni koji su postavljali direktore na taj način što su formirali krizne štabove i sa fantomkama i automatima ulazili i imenovali direktore, sasvim normalno je da su protiv toga da direktor bude izabran na jedan transparentan, vidljiv način, da ovim predlogom zakona se sve političke stranke povuku i sklone iz upravljanja javnim preduzećima, jer i decenijama su upravljali sa njima i znamo gde su ih doveli i kako su ih doveli. Javna preduzeća su bile partijske prćije. Delili su se po jačini, po snazi, a ja imam primer iz mog grada, gde u jednom javnom preduzeću, a ne želim da ga reklamiram, kada nisu imali gde da sklone svog kadra kada izgubi funkciju, oni su ga slali za zamenika direktora u to javno preduzeće, tako da je u jednom trenutku bilo više zamenika nego radnika. Ovaj zakon i ovaj predlog zakona upravo i eliminiše taj pojam zamenika direktora. Zna se, jedan je direktor, jedan odgovara za svoj rad, kao i nadzorni odbor.
Ono drugo što bih pomenuo, a što je bilo dosta povike dok ih je bilo u onim klupama prekoputa, a to je pominjanje zakona što se tiče „Železare Smederevo“ i čuđenja otkud to posle privatizacije, posle jedne prodaje, druge prodaje, da smo utvrdili da je ovakvo stanje sa zemljištem. Pa, ništa ne čudi. Nekada davno oni su prodali Fabriku vagona u Kraljevu i uz Fabriku vagona prodali su i Stratište, odnosno prodali su Spomen park i niko to nije ni primetio. Hvala bogu da ta privatizacija, nije dobro zbog radnika da je propala, ali da privatizacija nije uspela i da nismo prodali deo svoje istorije uz prodaju jedne propale fabrike.
Ono što danas niko pomenuo, a to je jedan dobar sed predloga zakona iz domena saobraćaja. Posebno bih tu apostrofirao Predlog zakona o potpisivanju Protokola između Turske i Republike Srbije, u pitanju je vazdušni saobraćaj, koji nam donosi dosta dobroga, posebno ako ste propratili, a nadam se da kolege koje ovako rade sami sa ove strane, sigurno jesu pročitali. To je aneks tog ugovora, gde imamo naš avio prevoznik „Er Srbija“ ima mogućnost, ne samo što će organizovati letove u destinacijama u Turskoj, nego i do Turske, sve pristanišne, odnosno zemlje kao što je Grčka na primer, ili iza Turske, imaćemo pravo da organizujemo letove i do tih zemalja.
Da stvarno ne bih više dužio, svih 14 zakonskih predloga su dobri i u danu za glasanje SNS i ja glasaćemo za to. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre, gospođe i gospodo iz Ministarstva, Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, bilo mi je izuzetno zadovoljstvo kao i uvek kada je gospodin ministar ovde i kada su na dnevnom redu teme i zakoni koje predlaže i koje brani ispred Narodne skupštine uvaženi gospodin ministar. Dosta toga je rečeno o svim od predloženih zakona i ja ću samo napraviti jednu kratku retrospektivu, počeću od predloga izmene i dopune Zakona o prekršajima.
Mi smo tokom 2013. godine u ovom istom sazivu doneli jedan kvalitetan i dobar Predlog zakona, odnosno zakon koji je počeo i stupio na snagu od marta meseca 2014. godine. Upravo ovo što ste vi danas predložili i o čemu smo ceo dan raspravljali samo su uočene dopune i poboljšanja već postojećeg zakona. Tako da sam siguran da će se ovim izmenama i dopunama ovaj zakon doneti dosta toga.
Što se tiče Zakona o uređenju sudova u pitanju su opet, primetilo se i zaključilo se, da je rok koji je dat da Visoki savet sudstva preuzme neke obaveze nije realan i upravo zbog tog razloga vi predlažete da ovde bude umesto 2016. godine, 2017. godina.
Takođe, danas su pred nama i dva zakona tiču se odbrane, odnosno vojske i to su zakoni koji potvrđuju da Republika Srbija i sada zastupa ono što već zastupa od 2012. godine, da se okrenemo prema svetu, da sarađujemo, pa i u domenu odbrane sa svim svetskim državama i sa svim organizacijama što se tiče vojske.
Tu su i predlozi, imenovanje i razrešenja i od strane Visokog saveta sudstva i od strane Državnog veća tužilaca i normalno to su stručni predlozi koji će Skupština u Danu za glasanje prihvati, a ja posebno sa zadovoljstvom pošto sam primetio da predlozi, a ja sam lokal patriota, pre svega predlozi Državnog veća tužilaca, vidim da u Državnom veću tužilaca dva kandidata su iz mog grada, iz Kraljeva, što je još jedan plus.
Na kraju, reći ću neku reč o onom zakonu o kome smo ceo dan danas diskutovali i koji je u svim raspravama i svim diskusijama bio krovni zakon. Neću govoriti o Terezijskoj deklaraciji, neću reći ni o svim onim dobrim predlozima u ovom zakonu o načinu isplate, o rokovima, o tome kako sredstva treba da se troše i zašto je namena, ni o roku od 25 godina u kome će država Srbija davati po 950.000 evra, ja ću opet vratiti se na ono što je provejavalo kroz celodnevnu diskusiju na to da su i srpski i jevrejski narod doživeli pogrom od 1941. do 1945. godine.
Kad to kažem onda mogu i sa pravom da kažem da grad u kome sam ja rođen, u kome živim i sada, Kraljevo je doživelo pogrom 14. oktobra u Kraljevu se desio, opet sam ja lokal patriota, jedan strašan čin, istorija će reći koliko je tačan broj stradalih. Nekada davno, kad sam ja bio dete bilo je 6.000 stradalih u novije vreme istorija je promenila nešto sada je 1.800, 1.700, nije bitno, da je i 100 stradalih to je ogroman broj.
Neću dužiti pošto iza mene ima dosta kolega i koleginica koji će govoriti, koji čekaju da govore, ja ću pomenuti pored svih ličnosti koje su danas pomenute ovde naših visokih, i umnih i državnika i mislilaca, pomenuću samo Danila Kiša. Danilo Kiš je upravo utemeljenje svega ovoga što smo mi izgovorili danas. Danilo Kiš kojem je otac bio Jevrej, koji je streljan u Aušvicu i majka Srpkinja, odnosno Crnogorka sa Cetinja. Danilo Kiš, koji je napisao jedno divno prozno delo, to su „Rani jadi“, njegovo detinjstvo, pogrom koji je od „Ulice kestena“ pa tamo do livada ko želi da pročita – shvatiće sve. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Gospodine ministre, gospođo sekretaru, gospodine državni sekretaru Peruničiću, gospodine pomoćniče ministra, bilo je zadovoljstvo provesti ceo radni dan sa vama i baš sam pomislio da nemam šta da kažem, jer bezmalo sve kolege su rekle sve o svih 184 člana zakona. Jedino o onom zadnjem 184. retko ko da je govorio.
Kolega Ivan Jovanović me je potakao da i ja nešto kažem, a da se ne ponovim. Kao što sam primetio i kolega Ivan Jovanović i kolega Stefanović su pričali o načinu finansiranja i to im je jedna jedina zamerka i primedba na ovaj zakona i par sitnih primedbi koje su imali iz poslaničke grupe SDS, itd.
Tvrdim i u zakonu lepo piše da lokalne samouprave imaju obavezu da usklade svoja akta sa ovim zakonom. Znači, u svakom slučaju, lokalne samouprave će uskladiti i znam da lokalna samouprava iz koje ja dolazim, u Kraljevu, je to već uradila i da će sigurno na transparentan način i primereno ovom zakonu biti sledeća podela sredstava za sport sačinjena i učinjena. U zakonu lepo piše da jedna sportska organizacija ili klub ne može nikako dobiti više od 20% od lokalne samouprave.
Ono što bih napomenuo i stvarno je teško bila šta reći, jer su sve kolege pomenule i ulogu javne vlasti u oblasti sporta, a to je tema o kojoj je prethodni kolega govorio. Kolege su pomenule i sve one evropske povelje koje ste vi primenili i koje su vam bile polazna osnova, kao i UN, za sačinjavanje ovog zakona.
Naznačio bih posebno da sva ona prateća akta, koja ste dostavili uz Predlog zakona, su tako lepo opisali upravo ono što ste vi učinili posle svih javnih rasprava, posle velikog rada u sačinjavanju ovog zakona. Znači, sve one analize, sve one uporedne podatke, sva ona ispitivanja koja ste obavili u oblasti sporta, morali su da dovedu do ovako dobrog zakona.
Ono što mi smeta i nadam se da će ovaj Predlog zakona to popraviti, mislim da to ministarstvo i pojedini sportski savezi rade, to je ne ujednačenost. Koleginica, mislim da je koleginica Ljiljana, je spomenula 11.145 ili koliko već imamo sportskih organizacija. Od toga je 3.700, 3.800 na teritoriji grada Beograda, dok na teritoriji grada Kraljeva, odakle sam ja, je 212, Užice, koje je približne veličine, 111 i dođemo do Crne Trave, odnosno Priboja koji ima 27, a dosta je veliki grad, koja ima samo jednu sportsku organizaciju.
Znači, to je nekakav zadatak ne Ministarstva, nego i lokalnih samouprava, da te nejednakosti ispravimo. A ono što sam pomenuo da Ministarstvo sporta i određeni sportski savezi čine sve da se te nejednakosti u Srbiji isprave, upravo govori primer, pre svega, ovog bazena velelepnog koji je iz arene već prebačen u Vrnjačku banju, koja je meni susedna opština. Primer grada Kraljeva, gospodin Perunišić je tu, reprezentacija Srbije u rukometu i ženska i muška, odigrali su svoju kvalifikacionu utakmicu u gradu Kraljevu, zahvaljujući pre svega njemu, a i onoj novoj i lepoj hali koja nije tu samo da bi služila da lepo izgleda i ko god prođe pored nje da je pohvali, nego da upravo našoj deci približimo sve te vrhunske sportiste, a da ne pominjem Dejvis kup, koji je u Kraljevu održan, odnosno meč između Srbije i Hrvatske, gde smo pokazali celom svetu kakvi domaćini možemo da budemo, i pozivam sve da tokom, odnosno krajem nedelje, dođete u Kraljevo na Fed kup, gde će naše teniserke na čelu sa Jelenom Janković, dostojno reprezentovati Srbiju u meču sa Španijom.
S obzirom da su kolege sve rekle, a i da nas dosta još uvek ima i da treba diskutovati, ja vam se zahvaljujem i u Danu za glasanje, u svakom slučaju, glasaću za ovaj Predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine ministre, koleginice i kolege, pred nama su dva predloga zakona, koliko vidim ne podeljeno mišljenje svih do sada kolega koji su diskutovali da su to dva zakona koja su korektno urađena, koja su imala dobru javnu raspravu i koja će poboljšati one delove na koje se i odnose, a pre svega se odnosi na Zakon o oglašavanju i na Zakon o informacionoj bezbednosti.
U ovom trenutku bih par reči o Zakonu o informacionoj bezbednosti. S obzirom na slućeni razvoj u zadnjih 10-15 godina informacionih tehnologija, koje su donele mnogo boljitaka kako u samom društvu i poslovanju, istovremeno su otvorile i mnoge bezbednosne da kažem rupe u tom svom dejstvu, posebno neslućen razvoj i ko je očekivao pre 10-15 godina da će društvene mreže kao što je „gugl“, kao što je „fejsbuk“ imati ovoliko korisnika, a meri se milijardama.
Ono što je juče u svom dosta korektnom i dobrom izlaganju na odboru gospodin Savić je istakao i dao jedan plastičan primer, uporedio je mejl sa razglednicom. Znači, sa otvorenim pismom, što je dosta dobro poređenje. Mejl nema nikakvu zaštitu i na svakom čvorištu svako može da pogleda i da vidi ono šta ste vi poslali ili što sam i ja baš u izlaganju juče pomenuo, to je ono što je dosta dobro da vi možete elektronskim putem rezervisati kartu avionsku, putnu, bilo koju i onda se iznenadim dva dana pre početka putovanja „Gugl“ me lepo upozori i javi mi kakvo je vreme u Torontu, koja je temperatura i poželi mi srećan put.
Takođe, desilo se pre par dana da pogreši, da li je neko zloupotrebio moje lične podatke ili je neko sa istim imenom i prezimenom rezervisao i neku putnu kartu prema Beču. Obavestili su me kakvo je vreme u Beču, što mi stvarno nije trebalo.
Sada ću se vratiti baš konkretno na sam zakon, izuzetno je značajan iskorak u zakonskoj regulativi kada je u pitanju informaciona bezbednost. Država trpi ogromne štete od visokotehnološkog kriminala koji se meri desetinama miliona evra. Takođe, dešava nam se, a svi smo bili svedoci, posebno kada je bila utakmica Srbija-Albanija da su u tom trenutku mnogi sajtovi, kako državnih tako i sportskih i drugih institucija, napadnuti i da su u tom trenutku pokušali da obore sve te sajtove.
Donošenje zakona predviđeno je Strategijom razvoja informacionog društva u Srbiji do 2020. godine. Zakonom se uređuju mere zaštite od bezbednosnih rizika u informacionom komunikacionim sistemima, odgovornost pravnih lica, prilikom upravljanja i korišćenje istih. Određuje se takođe i nadležni organ za sprovođenje mere zaštite, koordinaciju i praćenje primene propisa mera zaštite.
Informaciona bezbednost ne podrazumeva samo bezbednost podataka i sistema u okviru državne uprave, već i privrede iz svih ostalih korisnika interneta. Plastičan primer za to je zloupotreba platnih kartica. Svi ste bili svedoci pre par dana u medijima je pomenut jedan veliki lanac hotela svetskih razmera, gde su utvrdili, a imaju hotel i u našoj zemlji, da je zloupotrebljen njihov informacioni sistem i platne kartice svih korisnika koji su koristili njihove usluge.
Do sada je ovu problematiku regulisalo osam zakona i prvi put informaciona bezbednost će biti rešena jednim zakonom koji će takođe obezbediti zaštitu ljudskih prava i ličnih sloboda pre svega.
Nacrt zakona je prošao široku javnu raspravu, kao što sam rekao na početku. Zakon utvrđuje informacionu-komunikacione sisteme od posebnog značaja u Republici, to su sistemi organa javne uprave, javne vlasti, sistemi o kojima se obrađuju naročito osetljivi podaci o ličnostima i sistemi koji se koriste u delatnostima od opšteg značaja.
Napad i na informaciono-komunikacione sisteme mogu da izazovu veliku štetu po nacionalnu bezbednost, privatnost građana, novčane gubitke itd. Zakon definiše nadležne institucije i to - nadležni organ za informacionu-tehnološku bezbednost, za kripto zaštitu što posebno treba napomenuti i to ističem posebno naš Vojni institut koji u ovom trenutku i radi za Državnu lutriju Srbije, uz postavljanje za nacionalne službe za prevenciju bezbednosti rizika u informaciono-komunikacionim sistemima tzv. nacionalni CERT.
Nacionalni CERT doprineće boljoj prevenciji i informisanosti o napadima na informaciono-komunikacione sisteme. Zakon predviđa formiranje tela za koordinaciju poslove informacione bezbednosti, kao i Nacionalni centar za prevenciju bezbednosnih rizika u okviru ovih tela. Biće uključeni svi relevantni činioci od svih ministarstava, preko privrede do nevladinog sektora. Nacionalni CERT, tj. Nacionalni centar za prevenciju bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacione sisteme biće formirano u okviru RATEL-a. To je telo koje imaju sve razvijene zemlje. Tu ću navesti kao primer Sloveniju koja već ima 20 godina iskustva, 1995. godine je formirala svoj nacionalni CERT.
Ono što ću na kraju pomenuti to je jedan zaključak sa sastanka nacionalnih CERT-ova, Finske, Slovenije, Hrvatske i naših iz Registra nacionalnog internet domena gde su na jedan plastičan primer kolege iz Finskog CERT-a u realnom vremenu u pravom trenutku pokazali koliko je u tom trenutku nebezbedna naša informaciona mreža. Hvala lepo.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Gospodine ministre, koleginice i kolege, stvarno se ne bih ponavljao posle dobrih i lepih diskusija, kao i odgovora gospodina ministra. Ono što je najvažnije i šta bih pomenuo je da kroz današnje naše diskusije i kroz izlaganja i poslanika opozicije i pozicije vidi se da je u Srbiji na delu vladavina prava.
Ono što su svi istakli i napomenuli, pa i kolege iz opozicije, da je zakonska procedura i da su svi zakoni ispoštovani u ovom poslu, počev od procedure formiranja Komisije državnog veća tužilaca, pa do donošenja odluke do donošenja odluke Vlade i odluke koju je Vlada prosledila nama da danas iza 16 sati izaberemo, ja tvrdim dobre i najbolje kandidate, s obzirom da ni za jednog od 61 kandidata za 54 funkcije nisam danas čuo ni jednu jedinu ružnu reč. Svi ti ljudi su ljudi koji su dugi niz godina u pravosuđu, koju iza sebe imaju dela, kako svoja lična tako i radna.
Ono što bih posebno istakao, to je i kolega Dragan Nikolić istakao, to je zadovoljstvo da od 2009. godine do sada iako smo imali dva ciklusa izbora, izbore 2012. i 2014. godine, svi javni tužioci su svoj mandat do kraja odradili puni šest godina.
Ono šta bih poručio ljudima koje danas budemo izabrali na te odgovorne državne funkcije, samo četiri reči, da poštuju Ustav, da poštuju zakon, da budu dostojni i da budu čestiti. Nadam se da će naše ukazano poverenje u svakom slučaju opravdati. Hvala

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege, stvarno neću oduzimati mnogo vremena, s obzirom da sam i 2013. godine govorio upravo o ova dva krovna zakona, o Zakonu o železnici i o Zakonu o bezbednosti i interoperabilnosti železnice. Tada sam mnogo vremena oduzeo, s obzirom da sam bio i član Skupštine „Železnice“ upravo ispred Republike Srbije.
S obzirom da znam da je ovo ministarstvo učinilo sve napore, a pominjali smo ovde danas upravo taj famozni ruski kredit, da nije bilo ovog ministarstva i napora ovog ministarstva teško da bismo došli do realizacije ovog kredita. Upravo angažovanjem ministarke i njenih saradnika mi smo tu priču i pokrenuli krajem prošle godine i rezultati su vidljivi. Vidi se to i gore na Severnom koridoru, a vidi se to i na Koridoru 10, tako da se ne brinem za budućnost naše železnice.
Sve govori da će naša železnica biti ono što i treba da bude – jedna evropska železnica, a i ovi predlozi zakona vode u tom pravcu. Ovi predlozi zakona su dopune nekih dobrih zakona koje smo doneli u prethodnom periodu i upravo usklađivanje sa nekim tekovinama svih zemalja u okruženju i onih koji su mnogo odmakli od nas, što se tiče tog železničkog saobraćaja, i da ukupno učešće železničkog transporta ne bude samo 30%, kako je to ministarka danas rekla, nego da bude na mnogo višem nivou.
Ovde se pominje reorganizacija, restrukturiranje „Železnice Srbije“. To je nešto dobro i drago mi je da sam i ja u jednom deliću učestvovao u tome, makar u donošenju nekakvih odluka u Skupštini „Železnice“.
Sigurno je da ima problema i da će biti problema, jer železnica je nešto živo, nešto što funkcioniše, a što morate da menjate i da prilagođavate i ovom vremenu i nekoj budućnosti koja nas čeka. Na kraju krajeva, svi smo mi ljudi, smrtni smo i sigurno je da se nećemo slagati u mnogo čemu, a, na kraju krajeva, tako i oni ljudi koji treba da sarađuju u tim velikim preduzećima i velikim kompanijama. Ali, s obzirom da znam da iza svih odluka, i Skupštine železnica i sva tri ova preduzeća, stoji Vlada Republike Srbije i ovo ministarstvo sa svojim savetima, ako ništa drugo, znam da ćemo to rešiti na pravi način.
Ovde bih se još samo malo osvrnuo, a da vam ne oduzimam mnogo vremena, jer vidim da se velika većina kolega, sem nekog malog broja poslanika, pohvalno izrazila o ovom zakonu, što se tiče i pozicije i opozicije i da ćemo u Danu za glasanje imati veliku većinu koja će glasati za ove zakone, reći ću samo šta nam treba. Znači, infrastruktura. Infrastruktura treba da bude osnov svega ovoga. I upravo kad govorimo o železnici i infrastrukturi, meni dođe neka slika koju ja danima gledam, jedna lepa slika, a to je onaj veliki voz koji kreće iz Kragujevca preko Kraljeva, Čačka i dolazi do Bara. Mogu vam reći da je to nešto lepo i mene vrati u neku moju mladost, kad je železnica bila nešto lepo, a bili su i mnogi filmovi iz tog vremena koji su pominjali železnicu, nešto što je funkcionisalo i što je zapošljavalo veliki broj ljudi. I stvarno impozantno deluje kad vi vidite par stotina automobila na onakvoj kompoziciji.
Nešto što nam nedostaje, to je i ministarka napomenula da i lokalne samouprave treba da se uključe, a to je neka deonica od Stalaća do Lapova. Mi od Kraljeva pa sve tamo do Bara imamo elektrificirane pruge. Prema Kragujevcu, s obzirom da znam da smo energetski onaj čvor postavili u Kraljevu, prema Kragujevcu je u planu i radi se elektrifikacija, imamo veliki problem one deonice od Guberevca pa do Vitanovca ispred Kraljeva, gde se vozi ta lagana vožnja od 20 km, ne moramo da vozimo 100, ne moramo da vozimo 120, dovoljno je da tu donji postroj oporavimo i da tu napravimo nekih 60-ak kilometara. Zato bi trebalo uključiti sve one lokalne samouprave, od Stalaća preko Kruševca, Vrnjačke banje, Kraljeva, Kragujevca, pa do Lapova, da zajedničkim snagama, i to nek bude neka preporuka Ministarstvu, da pokrenemo priču da se osposobi ta deonica pruge i da na taj način vežemo i Niš i onaj krak 10 koji vodi prema Solunu, sa ovim krakom koji vodi prema luci Bar i prema Crnoj Gori.
Ne bih vam više oduzimao vremena. U svakom slučaju, u Danu za glasanje, kao i cela poslanička grupa, i ja ću glasati za ovaj dobar zakon. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege. Dosta toga je danas rečeno i meni je drago da Vlada Republike Srbije prepoznaje turizam kao nešto razvojno i nešto prioritetno u našoj ekonomiji. Nadam se da će naše perjanice biti pre svega poljoprivreda i turizam u budućnosti.

Ovaj predlog zakona koji se danas nalazi pred nama, kao neki krovni zakon u predlozima današnjim ovih pet zakona koji se tiču turizma i međunarodnih sporazuma, je dosta dobro. To su izmene i dopune zakona koje su prošle ozbiljnu javnu raspravu i, što mi je posebno drago, sve oblasti koje se tiču turizma i koje su sastavni deo turizma su detaljno obrazložene i detaljno obrađene, počev od ugostiteljstva, preko, za divno čudo onoga što mi se posebno sviđa, seoskog turizma, do problema koji imaju lokalne turističke organizacije, a tu sam i ja prepoznao davno problem pre svega imenovanja direktora jer to nije bilo baš zakonom precizirano kako to treba uraditi.

Ono o čemu bih danas govorio a da se ne ponavljam, s obzirom da su moje kolege dosta toga rekle je nešto šta treba da bude uzročno-posledična veza turizma. Znači, da bismo imali dobar i zdrav turizam i da bismo bili prepoznati na evropskoj turističkoj karti, moramo da imamo dobru infrastrukturu.

Mislim da u ovom trenutku Vlada Republike Srbije upravo radi ispravno i dobro, znači, znamo da se završava Koridor 10, da se radi Koridor 11 kako treba i posebno, s obzirom da dolazim iz grada Kraljeva, ono što je nedostajalo Srbiji, to su aerodromi. Vlada upravo radi ove godine predano na tome da se najzad osposobi aerodrom Lađevci za civilne letove, što će mnogo značiti, pre svega u blizini Kraljeva se nalazi naša najveća i najlepša banja, a to je Vrnjačka banja, što će za nju mnogo značiti, obzirom da od Kraljeva do Vrnjačke banje ima nekih dvadesetak kilometara, što i nije nekakva razdaljina.

Takođe, grad Kraljevo se nalazi na početku, hajde, reći ću, Doline vekova, nečega što nam je sam Bog i naši preci ostavili, nešto što imamo kao svetsku kulturnu baštinu. Ta Dolina vekova se prostire od Kraljeva pa sve do iza Novog Pazara. Tu su naši divni istorijski spomenici, pre svega naši manastiri. To je nešto čemu treba polagati mnogo veću pažnju no što smo radili do sada.

Pre svega, grad Kraljevo i Turistička organizacija Kraljeva već dugi niz godina, a ja mogu reći da je to već i par decenija, ima jednu manifestaciju koja se zove „Dolina jorgovana“, koja je od ove godine postala međunarodna manifestacija, s obzirom da se u samu tu manifestaciju uključila i Republika Francuska, preko svoje ambasade, jer nekada davno tu Dolinu jorgovana zasadio je naš kralj, da bi očarao svoju izabranicu, Jelenu Ažujsku, princezu Francuske. Mislim da to daje dosta dobre rezultate.

Nešto što je takođe dugogodišnja tradicija, a to je tradicija – Splavaranje Ibrom. Nekada davno, pre 100-tinak godina, od grada Rožaja iz Republike Crne Gore, splavarilo se sve do ušća Zapadne Morave i građevinski materijal, odnosno drva, na taj način su transportovana. Nije bilo pruga, nije bilo puteva i to je bio jedini način. U Kraljevu postoji jedan spomenik tim splavarima, postavljen je pre 10-15 godina. Mislim da bismo trebali da poštujemo tu tradiciju i da to može da bude dosta dobar turistički pogodak. Grad Kraljevo je nekada davno, upravo zbog toga i napravilo „Veseli spust“, kao turističko-zabavnu manifestaciju. Sad vidim da svi imaju nekakve raftinge, splavarenje, itd. Eto, možemo i to da iskoristimo.

Takođe, imamo velike prednosti jer opština Vrnjačka banja i grad Kraljevo dele jednu divnu planinu koja se zove Goč, koja je pre tri godine i povezana, znači, kraljevački i vrnjački deo sada su jedan. Imamo divan magistralni put koji povezuje ta dva dela i svi oni koji bi da uživaju u blagodetima i lepotama naše Doline vekova i svih naših manastira, od Studenice do Sedmovrate Žiče, mogu na planini Goč da provedu par dana i nakon toga da odu u Vrnjačku banju.

To su sve neki potencijali gde bismo trebali svi mi, ne samo jedan grad, grad Kraljevo, nego cela ta regija, počev od Vrnjačke banje pa do Novog Pazara, da se ujedinimo, da zajednički nastupimo i da napravimo nekakve ozbiljne projekte. Jedan od ozbiljnijih projekata i nešto što je prošle godine dobilo nagradu Turističke organizacije Srbije, to je projekat „Kraljevgrada“, koji je zamišljen naspram istorijskog grada Magliča u dolini Ibra i to je srednjovekovni grad koji je bio opremljen svim blagodetima današnjeg društva. Mislim da treba da iskoristimo sve to što nam je bog dao i što nam je dala sama priroda i da najzad sve one naše banje koje smo poslednjih 15 i 20 godina zapostavili, slobodno mogu tako reći, sredimo.

Na teritoriji opštine Kraljevo postoje dve banje – Mataruška i Bogutovačka banja, napominjem ove dve jer su bile poznate još u onoj staroj Jugoslaviji, mada ih ima mnogo više, nažalost, one se ne funkcionišu. Od toga su živeli ne samo građani tih mesnih zajednica, Mataruške i Bogutovačke banje, gde je baš bio razvijen taj privatni sektor turistički, nego su donosili i veliki profit budžetu grada Kraljeva.

Ono što je dobro, dobro je da su se pojavili ti strani investitori i da se najzad zna, do sada nisu bili definisani ni odnosi kome pripadaju banje, da li su državne, da li su društvena preduzeća, da li su javna, sada se to najzad definisalo i ja se nadam da će već početkom sledećeg meseca biti objavljen javni poziv za te dve banje, a već znam da ima zainteresovanih investitora iz inostranstva koji će, nadam se, oporaviti to i pokrenuti nas.

Da vas ne bih dalje zadržavao i oduzimao vaše vreme, u Danu za glasanje sigurno ću glasati za.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Uvažena ministarko, koleginice i kolege, zadovoljstvo je kada pred sobom imate predloge ovako dva dobro urađena zakona. Mislim da je to ocena svih poslanika. Posebno to ističem, s obzirom da smo na Odboru za prostorno planiranje, saobraćaj i telekomunikacije jednoglasno podržali predloge obadva zakona.
Ova dva zakona pre svega usklađuju zakonodavstvo iz ove oblasti sa evropskim tekovinama, što je i najvažnije, a ono što je vrlo bitno i šta treba istaći je da u onom segmentu koji je kod nas, hajde ja ću reći, u mnogo lošijem stanju nego što je teretni saobraćaj, to je putnički saobraćaj, donose nekakve uzanse i nekakva pravila, pre svega u ponašanja i poslovanja.
Ono što bih istakao kod Predloga zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju je usklađivanje sa zakonodavstvom Evropske unije, prelazak na kvantifikovane kriterijume za pristup profesionalizaciji drumskog prevoznika, ukidanje diskriminacije i administrativnih barijera koje su do sada postojale. Ono što je vrlo važno je da je u ovaj Predlog zakona implementirano i iskustvo država u regionu, mislim pre svega na one države koje su bile u bivšoj Jugoslaviji, a koje su mnogo odmakle ispred nas u rešavanju ovog problema, kao i znanje međunarodnih organizacija, kao što su Međunarodni transportni forum, Crnomorska saradnja i slično.
Takođe, cilj ovog zakona je i unapređenje prevoza tereta u drumskom saobraćaju, viši stepen efikasnosti u radu, nove tržišne mogućnosti za domaće prevoznike, znači, zapošljavanje naših pre svega vozača i svih onih koji se bave ovom delatnošću, poboljšanje kvaliteta usluga, pre svega, korisnika usluga, kao i kvaliteta usluga domaćim prevoznicima.
Pri izradi Predloga zakona korišćeni su i zaključci javnih rasprava, i to one javne rasprave koja je obavljena još 2011. godine, kao i 2014. godine, kao i primedbe i sugestije nadležnih organizacija i udruženja prevoznika. Mislim da su prevoznici u Srbiji, prevoznici u teretnom saobraćaju, dosta dobro organizovani, kako pravna lica, tako i preduzetnici.
Ciljevi su u skladu sa Strategijom razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji i Akcionim planom za realizaciju iste. Osnov Strategije je definisan dugoročnim ciljevima, članstvom u Evropskoj uniji, kao našim nacionalnim i strateškim interesom.
Reći ću samo još par reči o Predlogu zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju. Jedna od dobrih stvari koje su predložene u ovom zakonu je pre svega licenciranje i što je težište ovim zakonom dato na suzbijanje sive ekonomije. Mi svi znamo i svi vidimo i na našim ulicama, autobuskim stajalištima i na koji način se naši sugrađani prevoze, kojim kvalitetom se obavlja taj prevoz. Smatram da, sem ovih dobrih zakonskih rešenja, svi mi moramo dati podršku ovom zakonu, a tu pre svega mislim na inspekcije, na komunalne inspekcije, na Ministarstvo unutrašnjih poslova, pa na kraju krajeva i same građane, kako bismo sutra stvarno imali jedan dobar i kvalitetan prevoz i kako ne bi niko razmišljao kad sedne u neko javno prevozno sredstvo da o posledicama i ne daj Bože o nekakvim nesrećama.
Ono što je vrlo dobro, to je što se ovim zakonom rešavaju i problemi autobuskih stanica, odnosno taksi, nadoknada. Mi imamo situaciju da u ovom trenutku, upravo zbog različitih i visokih nadoknada, na tim autobuskim stanicama pojedini prevoznici izbegavaju autobuske stanice i zadržavamo se na nekim divljim autobuskim stajalištima.
Takođe, na ovaj način rešavaćemo i problem međunarodnog prevoza u putničkom saobraćaju i ono što je vrlo važno i što se odnosilo i na onaj prethodni zakon je da je ovim zakonom maksimalno izvršeno usklađivanje sa evropskim normativima. Hvala lepo.

Gospođo ministarko, gospodine ministre, članovi ministarstava, koleginice i kolege, stvarno neću dužiti s obzirom da su kolege pre mene, počev od Aleksandre, preko Gorana i Tošanića dosta toga rekle o svim zakonima. Na kraju krajeva i obrazloženje koje su oba ministra dala bila su krajnje korektna.
Reći ću samo da su ovo afirmativni zakoni i da svih devet zakona govori upravo ono šta i radi Vlada Republike Srbije, da pokušava da ustanovi državu i da najzad Srbija bude jedna uređena država.
Na kraju krajeva, to govori pre svega i ova dva predloga zakona u načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, gde je najzad došao trenutak da vidimo koliko je to stvarno potrebno ljudi koji će raditi u javnom sektoru, kao i Predlog zakona o registru zaposlenih izabranih, imenovinih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava. To je nešto sasvim normalno i ne bih se složio sa nekim od prethodnih diskutanata koji su rekli da već takve evidencije postoje u gradovima. Postoje. Da, ali nisu ni dobre, nisu ni celovite, a posebno kada su u pitanju, a ovde se i ne dotiču ovim predlogom zakona javne ustanove gde imaju i oni određena svoja primanja, odnosno zarađuju određena sredstva, pa iz tih sredstava finansiraju, pre svega, primanja svojih zaposlenih.
Ono što bih pomenuo od ovih ostalih sedam zakonskih predloga je pre svega zakon koji se tiče prodaje, odnosno otuđenja određenih nepokretnosti u svojini RS. Danas smo slušali i čudi me da pojedini predstavnici opozicionih stranaka, odnosno opozicioni poslanici nisu ni čitali Predlog zakona. Pričali su o nepokretnostima u vlasništvu RS. Ovde je samo jedan mali delić nepokretnosti i to je ministar na početku svog izlaganja rekao i istakao – to su samo nepokretnosti koje su nasleđene od stare države, od SFRJ i ostale su ovde u vlasništvu, a nisu privedene nameni, znači, ne koriste ih nijedno ministarstvo, ni bilo koja javna ustanova, niti javno preduzeća. Tu se pre svega radi o stanovima i određenom broju lokala.
Mislim da je ovaj zakonski predlog krajnje korektan, da su sva ova predložena rešenja, počev od procene, sasvim je normalno da procenu vrši Poreska uprava, kao i do onog dela koji propisuje da do 25% od uloženih investicija u određene nepokretnosti će biti priznate onom zakupoprimcu koji uživa to u poslednjih 15 i 20 godina.
Mi mislimo da je to jedno krajnje pravično rešenje. Kako sam i na početku rekao, neću više dužiti s obzirom da su kolege sve rekle. Hvala vam.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.
Gospođo ministarko, gospođo i gospodine iz Ministarstva, pre svega bih rekao par reči o onom drugom zakonu, o kome danas nismo mnogo štošta i govorili, a to je Predlog izmena i dopuna Zakona o otklanjanju elementarne nepogode, poplave u Republici Srbiji. Za divno čudo, očekivao sam danas da ćemo svi podržati ovaj predlog zakona, odnosno ova dva člana koja se menjaju, upravo iz razloga da rešimo sve one probleme koji nisu rešeni do datog roka, a u zakonu piše u roku od godinu dana od dana donošenja zakona. No, vidim da pojedini poslanici i tu nalaze način da reklamiraju sebe, da drže političke govore i da na tuđoj nesreći misle da su zaradili nekakve poene. U svakom slučaju, SNS će podržati ovaj predlog zakona i sigurno ćemo jedinstveno glasati za Predlog izmena i dopuna Zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji.
Što se tiče Predloga zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, za divno čudo poslanici prethodnog režima celog dana se upinju sa velikim žarom da dokažu nešto što nije dokazivo i nešto što su imali vremena dugi niz godina da reše, da poboljšaju sve te zakonske predloge, da donesu, na kraju krajeva, i ovaj zakon, a ne da se donese prvo Zakon o privatizaciji gde niko od onih zemalja bivše Jugoslavije nije to uradio. Prvo su uradili privatizaciju, a nakon toga konvenciju. Znači, mi lečimo nešto što smo nasledili i bolesti koje smo nasledili.
Malo pre se pominjalo da ne trebamo da se vraćamo u prošlost. Pa, moramo da se vraćamo u prošlost. Neki pokušavaju da zaborav prekrije sve, kao u onoj pesmi „Zaborav, snegovi i šaš“. Ne možemo da zaboravimo. Nismo mi 2012. ili 2014. godine nasledili nešto idealno. Nije teklo med i mleko, pa je SNS za ovu godinu dana, kako smo nosioci vlasti, ili za tri godine kako učestvujemo u vlasti od 2012. godine, učinila nešto loše i donela neke loše zakone i loše činila za ovu zemlju. Ne, mi smo kao država, kao nacija obezvređeni u svakom pogledu bili do te 2012. godine. Nismo imali ništa. I ono što je funkcionisalo, te 2012. godine nije funkcionisalo. Deset godina je neko nalazio alibi za svoj nerad u Slobodanu Miloševiću, a nakon toga pokušava da nađe alibi u SNS.
Sve ono što je gospoda iz bivšeg režima danas pričala bilo je bez argumenata i bez ponuđenih rešenja. Ličilo mi je mnogo na neke političke paralele i političke govore. Pričalo se o članu 6, o članu 8, o članu 12, pričalo se o Ustavu, a svi dobro znamo da je upravo Ustavni sud i doneo odluku da je njihov predlog zakona bio neustavan. Ono što je vrlo ružno danas bilo, u izlaganjima pojedinih poslanika pominjali su se radnici lokalnih samouprava, kao da su oni nekakvi krivci zašto nekakvi zakoni, na kraju krajeva i o javnoj svojini i o svemu, nisu doneti. Nemojmo zaboraviti, 2012. godine mi smo nasledili sve te iste radnike. Znači, neko drugi je ipak kriv. Nemojmo svaljivati krivicu na onoga koji kriv nije.
Što se tiče samog zakona, neću mnogo dužiti, s obzirom da 90% onoga što sam ja zamislio da govorim rekla je koleginica Ivana Stoiljković, tako da nemam nameru ni razloga da ponavljam, a mislim da je i ministarka dosta dobro obrazložila zakon. Ono što je najbitnije, ovaj zakon omogućava, na kraju krajeva, i završetak postupka privatizacije građevinsko zemljište u Srbiji i konačno će biti pravo korišćenja ukinuto na građevinsko zemljište kao relikt nekih prošlih vremena, kao neko kvazi svojinsko pravo.
Predlogom zakona stiču se i uslovi za mnogo obimnije investiranje u građevinarstvu, jer svi žele da grade kada imaju sigurnost, da grade na zemljištu čiji su i vlasnici. Pretpostavke stručnjaka su da će ovaj zakon, odnosno njegovo usvajanje uticati pozitivno kako na stanogradnju, tako i na dolazak investitora u drugim privrednim granama i na taj način do otvaranja novih radnih mesta. Ovaj predlog zakona je samo nekakva kruna ili nekakav završetak postupka koji je započet davne 2006. godine. Da li neko nije hteo da ga završi donošenjem Ustava, a nakon toga i 2009. godine donošenjem onog zakona o planiranju i izgradnji, da li neko nije hteo da ga završi kako treba, nije imao volju ili nije želeo, videćemo.
U svakom slučaju, ovo je jedan dobar, kvalitetan zakon. Pored tri predloga koja su u javnoj raspravi postojala, mislim da se Vlada odlučila za najbolji predlog. Na kraju krajeva, svi znamo da su održane četiri javne rasprave u Subotici, u Valjevu, u Nišu i da je tu sve konkretne predloge i sva konkretna rešenja koja su ponuđena ministarstvo prihvatilo i da je implementiralo u zakon. U Danu za glasanje SNS će sigurno glasati za ovako dobar predlog zakona. Hvala vam.