Dame i gospodo narodni poslanici, izašao sam da kažem nekoliko reči o ovom amandmanu iz još jednog ugla u odnosu na ovaj o kome je govorio predlagač gospodin general Božidar Delić. Po ovom pitanju, pitanju dela budžeta koji se odnosi na Ministarstvo odbrane, kako mi to kažemo na vojsku, Vlada se izjasnila na način da je to pitanje posmatrala iz ugla tehnike, tehničkog ugla, a gospodin Delić je govorio o suštinskim pitanjima.
Naime, u odgovoru Vlade da se ne prihvata ovaj amandman navode se oni razlozi, svi ste dobili i imali prilike da pročitate, koji govore o tehničkim pitanjima budžeta. Mi nemamo odgovor Vlade o suštinskom pitanju i zato želim ovde da upozorim javnost da je SPS na strani suštinskog pitanja, o kome je govorio Božidar Delić. Iz tih razloga mi u principu podržavamo da se odvoji veći deo sredstava za vojsku u cilju poboljšanja njenog materijalnog položaja, u cilju izgradnje vojne infrastrukture, opremanja vojske, naoružanja i vojne opreme.
U vezi s tim želim da naglasim da je ovo politika kontinuiteta u odnosu prema vojsci, koja traje od 2000. godine. Naime, od 2000. godine je počelo urušavanje vojske. Vojska se urušava kao institucija, a ljudi koji je čine dovode se u veoma težak položaj. Njeno urušavanje kao institucije, to je već dobro poznato, počeo je sadašnji predsednik Republike, tadašnji ministar odbrane; sadašnji ministar odbrane je njegov kum, Šutanovac, tada mu je samo pomagao, a sada mu je dato u ruke da to dokrajči.
Mi hoćemo da se vojsci vrati ugled koji je imala, hoćemo da se prestane i sa urušavanjem te institucije, a Vlada nam nudi politiku kontinuiteta. Pitanje za ministra koji je izašao, pa kada se vrati može da odgovori. Radi se o odnosu prethodne Vlade i ove nove, kada je u nju ušla Demokratska stranka. Prethodna vlada bar formalno je predložila deo budžeta koji se odnosi na narodnu odbranu u delu koji se odnosi na plate za oko 700 miliona više nego sadašnja vlada. Dakle, sadašnja vlada je predložila manje za 700 miliona. Zbog čega?
Malopre ste imali prilike da čujete, oficir ima prosečnu osnovnu platu 24.000, ni trećinu onoga što je propisima određeno da ima; podoficir 14.000. Na koji način se misle sprovesti propisi u toj oblasti, a da ne govorim o poštovanju tih ljudi koji časno obavljaju svoj posao? Kada se ni zakonski propis koji to reguliše ne poštuje, kako Vlada misli da reši ta pitanja? Pogotovo ima dosta razloga da se odgovori, kada su svima povećavane plate, kada se ovde raspravlja da li je 100.000, 150.000 poslanicima, ministrima, šefovima kabineta, državnim sekretarima i ne znam sve kome, a ostaju ovakvi proseci plata koje sam malopre pomenuo.
Takođe, oko 50.000 vojnih penzionera se nalazi u situaciji da im se duguju velika sredstva. Vlada bi trebalo da da odgovor kako će to da izmiri. Govorio je detaljnije gospodin Delić, a ja opet pitam: prethodna vlada je bar predvidela u budžetu koji nam je predložen, pa nije mogao biti usvojen, jer bi se pretvorila u tehničku, 800 miliona više za deo koji se odnosi na dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja; zbog čega je ova vlada predložila manje, a 50.000 penzionera se nalazi u situaciji da im se stalno smanjuju penzije, a da se pri tom se ne poštuju propisi koji su im regulisali tu penziju? Na koji način Vlada misli da vrati taj dug vojnim penzionerima?
I, naravno, pitanje ratnih vojnih invalida. To je jedna kategorija časnih ljudi koji su se našli u takvoj situaciji zato što su se borili za ovu zemlju, što ih je pozvala država da se bore za ovu zemlju, a umesto naknade i priznanja za to, nalaze se u situaciji da svojim protestima pokušavaju da obezbede bar minimum prava koja im sleduju po zakonu.
Imam zadovoljstvo da saopštim da je Socijalistička partija Srbije prošle godine kada je podržavala ovu vladu Vojislava Koštunice bila u prilici da spreči donošenje zakona o boračko-invalidskoj zaštiti, između ostalog i zato što su umanjivana prava ratnih vojnih invalida.
Dakle, kada sve sumiramo, ja znam da danas nije vreme povoljno za to da se govori o vojsci, da se govori o ratnim vojnim invalidima, to danas nije moderno. Ti ljudi su se časno borili za ovu državu. Danas se toj vojsci i tim ljudima koji su se našli u toj situaciji u javnosti nameće, pogotovo u medijima i politici, da se osećaju loše, proglašavaju ih čak i ratnim zločincima i nazivaju šta znam kojim sve izrazima. Dakle, znam da nije to vreme, doći će sigurno vreme kada će SPS biti bitan faktor i učestvovati u vlasti, kada će ti ljudi ponovo biti tako poštovani i cenjeni u ovoj državi, jer to i zaslužuju.
Završiću ovu priču time, vratiću se na početak. Vlada je tehnički odgovorila na suštinska pitanja vojske u ovom trenutku u kome se nalazi.
Mi podržavamo suštinsko pitanje, a to je da se vojsci mora omogućiti poboljšanje materijalnog položaja, mora joj se vratiti onaj ugled koji je imala. Naravno, to sumnjamo, s obzirom na to ko je sada vodi, ko je na čelu, ali dok je nas borićemo se za tako nešto. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću, poštujući ovo vreme, vrlo kratko da se izjasnim ne samo o ovom amandmanu, nego i o naredna dva člana, jer član 14. i član 15. takođe govore o Nacionalnom investicionom planu. Želim da se u ime poslanika SPS-a izjasnim, u stvari, o ideji Nacionalnog investicionog plana.
Nacionalni investicioni plan je jedna ideja koja kada bi se osmislila do kraja, utvrdila pravila ponašanja, od donošenja preko načina kako će to da se realizuje, jasnih kriterijuma, konačnog izveštavanja, nema toga ko je ne bi podržao. Ko ne bi podržao ideju koja omogućava razvoj, izgradnju, nova radna mesta, zapošljavanje itd?
Šta želim da ukažem? Ona je od ideje imala svoj put gde je došla dotle da više u to ljudi ne veruju, i to je već gotovo, priča se samo o idejama. Ja znam da još nije vreme, jer ova vlada, umesto da okuplja, i dalje nastavlja da deli i ljude i stranke i ostalo, ali Nacionalni investicioni plan bi trebalo da bude nešto što treba da okupi sve, što treba da pozove na jedinstvo, na konsenzus, ali da se od početka podrazumeva, od donošenja do realizacije.
Nacionalni investicioni plan je uveden prošle godine kroz izmene Zakona o budžetskom sistemu i kroz rebalans budžeta za 2006. godinu. Dakle, tad je propuštena šansa koja je mogla da se nadoknadi sad. Ali, tada kada je donet rebalans budžeta za 2006. godinu bar je Nacionalni investicioni plan veoma precizno bio razložen po svim stavkama gde će, kada i kako da se troši. Rebalans budžeta za 2006. godinu važi za 2006. godinu.
Šta se dalje događa? Predlogom budžeta za 2007. godinu koji je ona prethodna vlada, kasnije je postala tehnička, predložila Skupštini, takođe je ostala varijanta da to bude sastavni deo budžeta. To je lošija varijanta nego da se donese zakon o Nacionalnom investicionom planu, što je najbolja varijanta. Ali, opet je precizno zakonom o budžetu, odnosno predlogom, definisala kompletnu proceduru kada je u pitanju Nacionalni investicioni plan i opet je razložila sve stavke po svim oblastima, šta, gde, kako, po opštinama itd.
Konačno, sada smo došli do Predloga zakona o budžetu gde nema ništa od toga, osim da treba da se izdvoji 44 milijarde dinara. Dajte to nama, a mi ćemo znati kako time da raspolažemo. I naravno, slede primeri, jedan o kome je govorio moj prethodnik i čitav niz drugih primera iza toga.
To se moglo i naslutiti onog momenta kada je gospodin Đilas došao da te stvari uzme u svoje ruke. On je poznat, inače, po tome, tamo gde su finansije tamo on ide, tamo gde se barata parama; onog momenta kada je došao na to mesto, prvo što je sledilo - kakva skupština i drveni bakrači, pare ima da se izdvoje toliko, a mi ćemo da vidimo kako će dalje da se troši.
E, vidite, onda Nacionalni investicioni plan nije ono što je bila ideja, ono što je trebalo da bude, već postaje nešto u šta ljudi nemaju poverenja i naravno postaje nešto što omogućuje veoma velike zloupotrebe u trošenju tih sredstava.
Zato mislimo da je smislena bila reakcija i intervencija da se zakonom reguliše Nacionalni investicioni plan. Stoga mislim da treba podržavati takvu ideju da se donese zakon o Nacionalnom investicionom planu kojim će se uporediti sva ta pravila, okupiti ljudi oko toga i onda će imati svoj puni smisao. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pored ovog pitanja, želim, pozivajući se na član 226, da dobijem obaveštenje i objašnjenje, koje je vrlo važno za dalji rad ove sednice, imajući u vidu da počinjemo raspravu o Predlogu zakona o budžetu u pojedinostima, a to je vezano i za član 146. i član 147.
Tražim sledeće objašnjenje. Dobili smo Izveštaj Zakonodavnog odbora, pred nama je. Ja ga ne razumem i nisam našao uporište nigde u Poslovniku. Iz tih razloga pitam, dakle, tražim objašnjenje.
U Izveštaju stoji da Zakonodavni odbor smatra da su pravno mogući sledeći amandmani, pa je nabrojano 20 amandmana. Iza toga, jedna formulacija koja treba da dobije objašnjenje - Odbor je razmotrio i predlaže Skupštini da odbije sledeće amandmane, pa je nabrojano 39 amandmana.
Zakonodavni odbor ima svoje tačno određene funkcije, zna se šta treba da radi; on, pre svega, posmatra zakon sa stanovišta usklađenosti sa Ustavom i pravnim sistemom.
Dakle, ako su prvih 20 nabrojanih amandmana pravno mogući, da li ovih 39 narednih nisu pravno mogući?
Drugo pitanje. Ako Zakonodavni odbor odbacuje amandmane, on može da ih odbaci samo ako su neblagovremeni, nepotpuni, uvredljivi, da ne nabrajam dalje. Posledica odbacivanja amandmana od strane Zakonodavnog odbora je da Skupština ne može da ih razmatra.
Dakle, ovaj izveštaj je potpuna konfuzija. Iz tih razloga, tražim objašnjenje u vezi s tim da li je ovih 39 amandmana pravno moguće. Ako jeste, pričamo dalje, a ako nije, tražim objašnjenje - zbog čega nije.
Sledeće pitanje. Ako, koristeći član 147, Zakonodavni odbor predlaže da se amandmani odbiju, onda je on ravnopravan sa svima drugima, to je druga priča, ali da li to onda znači da traži da se ovih prvih 20 prihvati?
Tražim objašnjenje pre nego što počne rasprava o amandmanima.
Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada život ide jednim putem, a poslanička većina i Vlada nametnu pitanja van toga, onda nam Skupština ovakva i jeste.
Javio sam se za reč da podržim amandman gospodina Veroljuba Arsića na Predlog zakona o izmenama Zakona o državnoj revizorskoj instituciji. Da budem iskren, da postoji mogućnost da se podnese amandman jedan kojim se briše ceo Predlog zakona o izmenama zakona, taj bih taj amandman prihvatio.
Izmene ovog zakona pokazuju svu besmislenost rada Skupštine zadnjih mesec dana. Da podsetim, u zadnjih mesec dana, zaslugom Vlade i poslaničke većine, Narodna skupština Republike Srbije nijedno ključno pitanje nije imala na dnevnom redu, nijedno životno pitanje.
Narodna skupština nije imala na dnevnom redu primenu Ustavnog zakona. Zato je imala predloge za izmene zakona koji nemaju nikakve veze ni sa primenom Ustavnog zakona i ni sa čim.
Da podsetim za mesec dana ova skupština, voljom skupštinske većine, usvojila je jedino izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku, koji je suprotan čak Ustavu.
Da podsetim, voljom skupštinske većine sedam dana smo se bavili besmislenim predlozima zakona o izmeni Zakona o Vladi, državnoj upravi, državni službenicima, onda ga povukli, naravno poslanička većina. Da podsetim, i ova sednica, takođe, nije u skladu sa Ustavom, a traje već sedam dana.
U skladu sa Ustavnim zakonom samo su dve izmene zakona: o zaštitniku građana i izmene Zakona o povereniku za informacije.
Ova izmena zakona nema nikakve veze sa Ustavnim zakonom i to je razlog zbog čega sam se javio da govorim o izmenama Zakona o državnoj revizorskoj instituciji, da stavim do znanja da, voljom Vlade, voljom skupštinske većine, mesec dana Narodna skupština Republike Srbije nije imala na dnevnom redu tako teška, tako krupna pitanja od značaja za Srbiju, kao što je izbor sudija Ustavnog suda, a valjda je bio i red da se, kada je konstituisana Vlada, nastavi sa konstituisanjem svih organa.
Već mesec dana, ne znam, pola sveta diskutuje o Kosovu i Metohiji, svi osim Narodne skupštine.
Već mesec dana svako, kako kome padne na pamet u inostranstvu, deli Srbiju, deli njenu teritoriju kao da su vlasnici toga. Samo Narodna skupština Republike Srbije ne razmatra to pitanje kao urgentno pitanje.
Umesto da je ova vlada, koja je počela mandat i bez kredibiliteta, i bez međusobnog poverenja, i sa nekompetentnim ministrima, i protivustavnim delovanjem zadnjih mesec dana, hitno izašla pred Narodnu skupštinu sa izveštajem o toku događanja, ovo više nisu pregovori, kakvi pregovori, oko statusa Kosova i da pozove sve na okup, na jedinstvo, na konsenzus oko tog nacionalnog i državnog interesa, mi imamo izmene i dopune Zakona o državnoj revizorskoj instituciji koje, sada pokušati da objasnim, ne znače ništa.
Šta u stvari predlagač ovim izmenama predlaže, traži? Predlagač je grupa poslanika, odnosno poslanička većina. Ovlašćen je, mislim, gospodin Aligrudić. Traži da se promeni jedan član, samo jedan član. Ali, promena tog jednog člana znači još deset dana da se dobije u vremenu, da taj, kako sebe nazivaju, demokratski blok dobije još vremena da može da se dogovori, da utvrdi procenat učešća u deobi tog kolača, da ga izdeli, jer tako doživljavaju vlast.
Čak sada više nije sporno između stranaka da se bore za deo kolača, sada se bore i unutar sopstvene stranke. Evo primer, izgiboše Đelić i Vlahović ko će da očerupa Energoprojekt. Ovaj ima svoju konsultantsku kuću, Vlahović ima svoje Ekinvestment itd. To je ono što praktično radi ova vlada. Za to vreme ti događaji, život, prolaze pored nas.
Da se vratim na predlog izmene zakona. Šta je do sada bilo propisano? Državna revizorska institucija, zakon je donet pre skoro dve godine. Kada se pogleda u celini zakon, i kada se to još lepo upakuje i predstavi javnosti, to je mnogo lep paket, mnogo lepo zvuči, i mnogo lepo može u kontaktu sa javnošću da se obrazloži. Dve godine je prošlo, on se ne primenjuje. Skoro je dve godine prošlo, on nema najviši organ institucije – Savet.
Umesto da je bar sada, kao što je u Ustavnim zakonom obavezno, predložen sastav Saveta, predlaže nam se besmislena izmena zakona. Da bih obrazložio, podsetiću pre toga na značaj institucije. Institucija je najviši državni organ revizije javnih sredstava, samostalan i nezavisan. Akta kojim institucija vrši svoju nadležnost ne mogu biti predmet osporavanja pred sudovima i drugim državnim organima. Dakle, moćna jedna institucija, a pre svega treba da bude stručna.
Šta nama predlažu? Nama predlažu da se za člana Saveta snizi, umanji kriterijum za njegov izbor.
Umesto sedam godina radnog staža, koji su povezani sa delovanjem nadležnosti institucije, traži pet godina. Najmanji je problem u broju godina, veliki je problem sam pristup tome.
Da podsetim, predsednik Državne revizorske institucije se bira kao i svaki član Saveta. On je po zakonu generalni državni revizor. On je taj koji, po zakonu, predlaže Vrhovnog državnog revizora. Za vrhovnog državnog revizora su propisani stroži uslovi, čak osam godina. Za onoga ko upravlja celom institucijom, propisuje se pet godina. Dakle, apsolutno neprihvatljivo.
Druga promena, a to je bilo makar i formalno ograničenje u zakonu da onaj koji će biti biran za člana saveta ne može da bude ako je u zadnje dve godine bio član organa Vlade. Znam da to nije dovoljno da se ispoštuje, ali je bar formalno stavljeno kao zahtev.
Sada se i to briše, što znači da može. Doduše, predlagač kaže, pa eto, u članu 17. sasvim je sve nespojivo. Da, ne može sada, ali recimo uzmite primer ovog Vlahovića, koji sada izgibe oko Energoprojekta. On je bio ministar pre četiri godine. Po ovim izmenama zakona on sada može da bude član Saveta. Može jer nije sad, valjda u raspodeli kolača nije mu pripalo. Može da bude zato što nije sada ministar.
Dakle, kada se pogleda, em s jedne strane se snižava kriterijum, e s druge strane se i ono ograničenje koje je bilo tu prisutno ukida i u stvari se vidi iz svega toga da je potpuno besmislena promena ovog zakona. Ona je imala cilj samo da se dobije još u vremenu, da se Srbija zabavlja svim i svačim, a ne ključnim pitanjima Ustavnog suda, Kosova, budžeta i da ne nabrajam dalje.
Državna revizorska institucija je mnogo značajan organ koji vrši reviziju svih javnih sredstava. Srbija već šest godina ne zna šta se događa sa ogromnim milijardama kojima raspolaže vlast od 2001. godine. Nema priliku da dobije izveštaj o tome, nema priliku da niko iskontroliše to, ni Skupština nije imala priliku da razmatra to pitanje.
Jedino što su imali priliku, da slušaju i da čitaju kako prethodni ministar optužuje sadašnjeg potpredsednika Vlade da je oštetio budžet za 35 miliona evra. Ne kažem da nije, samo kažem kako kaže. Naravno, niko se nije našao tu da utvrdi šta je to, niko se nije našao da javnosti da odgovor na to pitanje. Jednostavno, korišćenje tih sredstava je potpuno van kontrole.
Zatim, javna preduzeća, lokalna samouprava, pa uzmite samo Beograd, u rukama jednog čoveka nalazi se preko 800 miliona evra. Toliki je budžet grada Beograda. Vlasnik tih sredstava Beograda je jedan čovek. Bez izveštaja, bez kontrole, niko više ne zna gde se ta ogromna sredstva troše.
Ali, građani Beograda znaju da se Beograd samo šminka u centru grada. Za to vreme ne može da se uđe u Beograd, niti može da se izađe iz Beograda, jer je zakrčeno sve. Beograd kao, eto, ostvaruje suficit od 50 miliona evra, a jedan most košta 40 miliona evra. Njega nema. A sad već može da se organizuje nagradna igra ko uspe da pređe Novi Beograd ili s Novog Beograda u Beograd i tako dalje.
Čitav niz toliko važnih pitanja jesu i zato pred ovom institucijom predstoje sigurno mnoga važna pitanja, ali umesto da se izabere Savet, da se taj posao radi, mi imamo predlog da se menja zakon, i to na jedan besmislen način.
Iz tih razloga podržavam ovaj amandman i podržaću svaki onaj kojim će se ukinuti svaka od ovih odredbi koje su predložene u izmenama Zakona o državnoj revizorskoj instituciji. Hvala lepo.

Hvala lepo.
Imajući u vidu upozorenje predsedavajućih o tome koliko imamo minuta na raspolaganju, daće Bog, biće ih mnogo više, iskoristiću svoje pravo da u mnogo manje vremena od toga iskažem naš stav.
Poslanici Socijalističke partije Srbije neće glasati za predloge izmena i dopuna zakona o Zaštitniku građana, Povereniku za informacije i o Državnoj revizorskoj instituciji. Poslanici neće glasati za ove zakone ne samo po definiciji opozicije, već zato što je i ova sednica još jedno kršenje Ustava i Ustavnog zakona.
Da podsetim građane Srbije, u proteklu sredu održana je sednica na kojoj su bile tačke dnevnog reda koje nisu predviđene u Ustavnom zakonu.
Ceo dan smo se trudili da upozorimo predsednika Skupštine da se krši Ustav i Ustavni zakon. Iza toga, predsednik je prekinuo sednicu, obavio je, kako kaže, konsultacije u Vladi i u stručnoj javnosti i zakazao sednicu sa dnevnim redom iz koga se može videti da je on obavio samo pola konsultacija, jer je pola obaveza stavio na dnevni red.
Umesto, za šta se Socijalistička partija Srbije zalaže, da se, na prvom mestu, u Skupštini razmatra zakon o Ustavnom sudu, o položaju, postupku, izboru i imenovanju sudija Ustavnog suda, a zatim, prema članu 5. Ustavnog zakona, sve ono što je predviđeno, na dnevni red je stavljena samo polovina toga.
Stavljene su izmene Zakona o Zaštitniku građana, izmene Zakona o organu za praćenje dostupnosti informacija građanima itd, nešto što jeste u skladu sa Ustavnim zakonom.
Nije stavljeno ono što je moralo da se stavi, a to je predlog kandidata za izbor Zaštitnika građana, Poverenika za informacije, Saveta Državne revizorske institucije i guvernera Narodne banke.
Zašto to nije stavljeno? Zato što se potvrđuje na delu jedna teza, koju ponavljamo već nekoliko dana, da Vlada nema vremena da se bavi tim pitanjima jer sve vreme potroši na podelu kolača, kako će kome šta da pripadne. Ova vlada još jednom pokazuje da nema međusobnog poverenja unutar nje same. Kako, inače, objasniti da guvernera Narodne banke većina ne može da predloži Skupštini Srbije, osim da se oni sami s tim ne slažu.
Kada je u pitanju Zaštitnik građana, neću mnogo o tome, jer ovaj narod i ove građane ne može niko da zaštiti od ove vlade osim njih samih, na sledećim izborima, kada će glasati i promeniti tu vladu.
Kada je u pitanju Poverenik za informacije, mislim da su moje kolege sasvim dovoljno rekle i da nema nikakve veze to što će promeniti sadašnjeg, jer koji god bude poverenik za informacije, onog momenta kad čačne u korupciju, kad čačne u ono što čine ministri i ljudi iz Vlade, naći će se način kako da se smeni.
Samo, vrlo kratko, da se zadržim na ovom trećem predlogu zakona. Ovo je Predlog zakona o izmeni Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji. Inače, izmene tog zakona nisu bile obavezne po Ustavnom zakonu, ali jeste bila obaveza da se predloži Savet Državne revizorske institucije.
Sada, umesto toga, mi još jednom obmanjujemo narod i građane Srbije, a imali su priliku da se uvere. Tzv. demokratski blok svako veče, na svim mogućim televizijama, priča o potrebi efikasnog rada, o potrebi da se što pre razmatraju životna, ključna pitanja, a deset dana ne zakaže sednicu Skupštine na kojoj bi se razmatrala ta životna pitanja. Mnogo je važnih pitanja - o Kosovu, o budžetu i da ne nabrajam dalje. Umesto toga, potpuno su besmislene ponuđene odredbe za izmenu zakona.
Inače, da građani Srbije znaju, predložene izmene Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji samo pogoršavaju dosadašnji tekst zakona. Još nešto, umesto da Zakon prilagode Ustavnom zakonu, oni su ga pogoršali. Nisu, recimo, predvideli da se tako važna državna institucija bira na isti način kao Poverenik za informacije i Zaštitnik građana, dakle, apsolutnom većinom svih poslanika.
Mnogo važna ta institucija, jer Srbija već šest godina nema nikakvu kontrolu nad javnim prihodima i rashodima u državi Srbiji. Podsetiću vas, 2000. godine je 35 milijardi iznosio ceo budžet, sada je 600 milijardi. Sve je van kontrole.
Još nešto, dva puta godišnje je obaveza Vlade da, po Zakonu o budžetskom sistemu, podnosi izveštaj budžetske inspekcije Skupštini. Nijednog do sada nije bilo. Zašto? Može da saopšti sve ono što su čuvali, a što je suprotno Zakonu o budžetskom sistemu i Zakonu o budžetu.
Na kraju, još jednom ponavljam, mi nećemo da glasamo za ovo jer je ovo još jedna obmana građana Srbije i zato što to nisu zakoni koji doprinose boljem životu građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi odsutni gospodine ministre, gospodin dr Žarko Obradović je izneo stav poslaničke grupe SPS o predloženim zakonima za izmenu Zakonika o krivičnom postupku.
U svom obrazloženju on je vrlo detaljno izneo sve razloge zbog kojih SPS neće glasati za ove predloge.
Kada je u pitanju prvi zakon, odnosno Zakon o izmenama novog krivičnog zakonika, kojim se odlaže njegova primena za još 19 meseci ili godinu i po dana, nemam šta mnogo da dodam u odnosu na ono što je rečeno, osim što je gospodin Žarko tada postavio, a i ja postavljam pitanje - ko je odgovoran što nisu stvoreni uslovi za primenu tog zakona.
Prethodna vlada, kao predlagač Zakonika o krivičnom postupku, dala je rok od godinu dana. Ova nova vlada nudi rok od godinu i po dana, očigledno da želi da to pitanje ostavi nekoj novoj vladi, jer ova neće izdržati tih godinu i po dana, što i nije ništa nerealno, imajući u vidu da je ova vlada startovala bez kredibiliteta, bez međusobnog poverenja i kada se pogleda spisak ministara, bez kompetentnosti za sve oblasti koje su predložene.
Zadržaću se kratko na drugom predlogu izmena Zakonika o krivičnom postupku, kojim se, pojednostavljeno rečeno, ukida ograničenje, ne ukida se pritvor, malopre smo čuli, ukida se ograničenje trajanja pritvora.
Želim da kažem u nekoliko rečenica sledeće: mislim da je Predlog zakona o izmenama Zakonika o krivičnom postupku svojevrsna optužba ove vlade protiv ove vlasti koju oni nazivaju demokratskom. Zašto?
Predloženim izmenama zakona, a radi se o Vladi kojoj su puna usta kada govori da je proevropska, proreformska, pro da ne nastavljam dalje, a nudi izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku koje, prvo, nisu u duhu Konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama ljudi. Dakle, krši ljudska prava, ta proevropska, reformska.
Drugo, nudi Predlog izmena Zakonika o krivičnom postupku koji nije u duhu Ustava, dakle krši Ustav. Ustav u delu koji govori o pritvoru jasno kaže da to mora da bude svedeno na najmanju moguću meru. Ova vlada nam je to prevela da je najmanja moguća mera neograničena. Znači, neograničeno trajanje je najmanja moguća mera po kriterijumima ove vlade.
Doduše, nije problem, jer Ustavnog suda nema, pa nema ko ni da oceni ustavnost i navikli smo već na to da Vlada u prioritete stavlja nešto drugo, a ne recimo izbor Ustavnog suda, što je trebalo da se završi do kraja maja.
Treći razlog, predložene izmene Zakonika o krivičnom postupku otvaraju put samovolji, zloupotrebama od strane izvršne vlasti, a podsetiću vas da su se ljudi vekovima borili, stotinama godina, da skrate samovolju onih koji u svojim rukama imaju mogućnost da nekome sude, da ga sumnjiče, optužuju itd. Otvara put diktatorskoj vlasti, otvara put novim sabljama i da ne nabrajam dalje.
Šta u suštini znači ova promena, šta ona govori? Mogućnost trajanja pritvora je 40 godina, maksimalno zaprećena kazna. Ponovio bih pitanje gospodinu ministru kada dođe ovde, zbog koga se donosi ovaj zakonik, koji su ti, dajte da se to javno i jasno kaže, zbog čega se to donosi? Jer mi nismo protiv toga da se kriminalci hapse, gone, da im se sudi. SPS kao demokratski orijentisana partija levice ima u svom prioritetu to i podržaćemo, koja god vlast da je, koja se sukobljava sa kriminalom, ali stvarno i neselektivno, jer ovde nije ni stvarno, a jeste selektivno.
Šta znači ova promena? Ova promena znači da ovoj tzv. vladi demokratskoj mera pritvora postaje kazna i to više nije nešto što obezbeđuje vođenje krivičnog postupka, postaje kazna.
Dalje, zašto se ne kaže ko to treba da izađe iz zatvora i zbog čega, ko to nije uradio posao za četiri godine, koji sud, koje tužilaštvo? Koliko godina još treba da bi se uradio posao? Tek tada moglo bi ozbiljnije da se razgovara o tome, a ovako umesto da se promeni tužilaštvo, sud, ko već učestvuje u tom postupku, mi menjamo zakon, i svaki put kada ne urade svoj posao, mi ćemo opet da promenimo zakon.
Naravno, gonite kriminalce, hapsite, sudite, imate našu podršku, ali stvarno i neselektivno. Ovo što radite nije ni stvarno, a jeste selektivno. Ovo je potvrda velikog političkog uticaja na sud i tužilaštvo, a o neselektivnosti navešću samo nekoliko primera, tu ne možete da imate podršku.
Prvo, malopre smo imali ovde primera, gospodin Žarko Obradović je iznosio.
Protiv socijalista se šest godina vode krivični postupci zbog famozne i čuvene zloupotrebe službenog položaja. Recimo jedan primer, vodi se krivični postupak protiv predsednika upravnog odbora zato što je potpisao odluku upravnog odbora koju je doneo jednoglasno upravni odbor. Zašto?
Da se odobri pomoć stradalim vojnicima u borbi na Kosovu itd, a pošto je naravno po kriterijumima nove vlasti to zločin, pošto svi oni koji su se borili i oni koji su pomagali, to je zločin, takav je sada na sudu.
Potpisao odluku koju je doneo jednoglasno upravni odbor, a nije pokrenut krivični postupak protiv Božidara Đelića za koga koalicioni partneri kažu da je oštetio budžet bez odluke Vlade. Je l' to ta neselektivna pravda?
Drugi primer, evo malopre smo danas slušali munjevito kažnjavanje mladića koji su lepili plakate u Ulici Bulevar AVNOJ-a. Samo da imate informaciju, pošto znam dobro taj kraj, Bulevar AVNOJ-a ima 15.000 stanovnika, kada se govori o brojkama, od toga je pola kod nas prisutno peticija da se ne dozvoli promena. Kada bude na Skupštini grada o tome ćemo pričati.
Iskazan je jedan politički stav, munjevito, u toku noću su uhapšeni. A podsetiću vas, pre dva-tri meseca isti primer je bio u Požarevcu, kada su lepljeni plakati - Ulica žrtava Slobodana Miloševića. Tada je to bila glavna pozitivna vest na tzv. demokratskim medijima.
Da li je to pravda, da ne pričamo o gonjenju po službenom položaju, a da recimo nikada nisu gonjeni oni koji su zapalili Skupštinu, koji su upadali oružano u državne institucije, hiljade kriznih štabova, kada je kidnapovan Slobodan Milošević protivzakonito itd.
Ovo sada što se nudi je na pragu toga svega i dalje, jednostavno stvaranje još više mogućnosti političkog uticaja i političkog suđenja. Iz tih razloga nećemo podržati ove promene.

Dame i gospodo narodni poslanici,  gospodine predsedavajući Mrkonjiću, DS je pokušala da vas kopira na najgori mogući način. Čula je da vi pravite mostove i puteve pre roka, pa je mislila i da predsednik Skupštine može da postoji pre roka.
Obećavam i predsedavajućem i vama, posle evo ovoliko vremena, da neću pričati ni o Subotici, ni o manjinama, ni o Bujanovcu, pričaću o onome što je tema dnevnog reda. Neću dozvoliti ni da me zbuni diskusija gospođe Čomić, a jedino ću obećati, pošto je pozvala sve da dva puta razmisle, da kažem - razmislio sam tri puta i neću glasati za predloženog kandidata za predsednika Narodne skupštine.
Poslanička grupa SPS se već o tome izjasnila. Mi nećemo podržati izbor gospodina Olivera Dulića za predsednika Narodne skupštine. Da sada ne obrazlažem, kako je to lepo rečeno, to je definicija opozicije, nismo deo većine, a kolege narodni poslanici Ivica Dačić i dr Žarko Obradović su veoma detaljno izneli sve razloge zbog kojih ne treba glasati za ovaj predlog.
Zadržaću se samo na još jednom razlogu i želim da upoznam pre svega javnost sa tim. Želim u stvari da Srbija...

Želim da Srbija javno još jednom vidi dva lica jednog istog takozvanog demokratskog bloka.
Moram da se zahvalim gospodinu profesoru Mićunoviću na izlaganju vezanom za demokratske principe. Njegovo izlaganje o demokratskim principima me je uverilo da ne treba glasati za ovaj predlog kandidata. Znači, ne dovodeći principe u pitanje.
Jer, predloženi kandidat ne daje garancije da će Skupština biti mesto gde se iskazuju različite političke opcije, gde se poštuju različite političke opcije, gde je neprikosnoveno da svi poslanici imaju demokratski legitimitet, jer je o svakom poslaniku, odnosno o svima njima svoj sud dao narod na izborima.
Ne daje garancije da je Skupština jedino mesto, jedina institucija, od institucija vlasti u ovoj državi, gde se nalaze svi, gde su svi relevantni faktori, sve stranke kojima su građani dali pravo da budu u Skupštini i jedino mesto gde se može dogovarati, utvrditi nacionalni konsenzus za sva važna pitanja koja su pred Srbijom, a toliko potrebna Srbiji.
Naprotiv, i kandidat i skupštinska većina kao tzv. demokratski blok dokazali su u prethodnim danima sasvim suprotno. Jedna rečenica iz izlaganja gospodina Dulića je bila, otprilike, da pripada ljudima koje treba instalirati da se promene odnosi u Narodnoj skupštini. Ovako instalirani mislim da i jesu promenili odnos. Naravno, ne računam na odnos većine i manjine, promenjena je većina, ali promenili su se i neki dobro negovani odnosi ovde, a to je poštovanje prava većine.
SPS je demokratski profilisana stranka levice i veoma poštuje pravo da skupštinska većina predloži svog kandidata, ali se razlikuje od tog tzv. demokratskog bloka što demokratski blok ne poštuje to pravo.
Uostalom, uporedimo sednicu Skupštine kada je biran za predsednika Narodne skupštine gospodin Tomislav Nikolić i danas. Tada izabran je predsednik Narodne skupštine jednom skupštinskom većinom, demokratski, molim vas, prozivkom, ličnim izjašnjavanjem i nije, kako kaže demokratski blok, bio demokratski.
Naprotiv, tada je u stvari došlo do izražaja da se ne priznaje pravo da i neka druga većina može da bude postignuta i da isto tako bude demokratska. Naprotiv, samo oni ili niko.
Dalje, odbijanje da se prisustvuje skupštinama, učestvuje u radu, što znači da u Srbiji sada neka druga manjina treba, ako hoće da bude demokratska, da ne učestvuje, ne priznaje itd. Emitovanje poruka mržnje, podela, zastrašivanje, nuđenje Evropi jedne podeljene Srbije, a dobro znaju svi ti da nikom podeljena Srbija ne treba i dobro znaju da niko ne može da odvede Srbiju u Evropsku uniju bez konsenzusa koji se postiže ovde.
Ovo sam pomenuo samo zato što u tom demokratskom bloku gospodin Dulić je imao priliku na prethodnim sednicama da nas veoma uveri kako nije to zašta se zalaže tzv. demokratski blok danas.
I konačno, ni sami nemate poverenja u taj predlog. Ne govorim o onome koji je bio slučajno predložen na onoj sednici Skupštine, gospođi Milošević, pa eto DSS nije slučajno glasao za nju zato što je mislio da je Toma Nikolić bolji, ali eto sad misle da je Oliver Dulić bolji od Tome Nikolića.
Neću da komentarišem. Ali nema poverenja ni među vama, kao kada je bila birana ovde Vlada, kako se koji ministar predlagao iz koje stranke, tako se čuo aplauz samo iz te stranke. E tako je i večeras, samo Demokratska stranka brani predlog Olivera Dulića. Na kraju, ponavljam, mi nećemo glasati za ovaj predlog. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, molim vas da mi dozvolite da govorim o temi.
Kao što je gospodin Ivica Dačić u ime poslaničke grupe saopštio, poslanička grupa SPS neće glasati za razrešenje Tomislava Nikolića sa funkcije predsednika Narodne skupštine.
Naši stavovi, koji su izloženi na sednici u Domu Narodne skupštine, kada je biran Tomislav Nikolić za predsednika, ostali su isti. Oni se nisu promenili, niti će se promeniti.
Ponoviću. I tada i sada smo rekli - odgovornost stranaka tzv. demokratskog bloka postoji za agoniju koja se u Srbiji tri meseca već događa. Tada smo rekli da poštujemo pravo skupštinske većine da izabere predsednika Narodne skupštine, ali tri meseca ga nisu izabrali.
Tada smo, stavljajući u prvi plan državne i nacionalne interese, i u okviru toga interes Srbije da ima konstituisanu Narodnu skupštinu, podržali dogovor DSS i SRS da se za predsednika Narodne skupštine izabere narodni poslanik iz najbrojnije poslaničke grupe, ne iz razloga što se slažemo sa tim programom, imam svoj program, nego iz razloga što je Srbiji potrebno da ima predsednika Narodne skupštine i da ima konstituisanu Narodnu skupštinu.
Tada smo, takođe, iz razloga nacionalnih i državnih interesa i potrebe da Srbija ima vladu, a u nemogućnosti da se tzv. demokratski blok složi, pozvali DSS i SRS da naprave vladu. Od tada do danas je malo vremena prošlo, a na površinu je izašlo mnogo.
Izašla je na površinu još jedna neodgovornost tzv. demokratskog bloka, neodgovornost prema građanima Srbije i nesposobnost da rešava probleme Srbije, ali one prave.
Svađali su se tri meseca oko toga ko će da ima Biju, ko će da sačuva Ponoša, skoro vene seku za njim, a nisu, ono što su građani očekivali, govorili o ekonomskom razvoju, o zapošljavanju, o smanjenju siromaštva, o smanjenju dramatično zaoštrenih socijalnih razlika, o i te kako obezvređenom položaju penzionera itd.
U skladu sa onom paralelom koju su imali u predizbornoj kampanji, a koja je važila samo dok je trajala kampanja, jer život ne može da čeka, pokazalo se da ta parola ne važi za građane.
Važi za političku elitu. Kada je u pitanju BIA i sve ostalo, još kako može da čeka.
Sada, nekoliko dana posle propuštene šanse koju je Srbija imala, da javnosti i svetu pošalju poruku da svi poslanici koji su izabrani u Skupštini imaju legitimitet jer su građani glasali za njih, da postoji mogućnost da Srbija ima i predsednika Narodne skupštine iz bilo koje druge stranke, da postoji mogućnost da se pošalje poruka Evropi i svetu da u Srbiji može da se dogovori, da postoje različite političke opcije, ali da je Srbija starija od svih njih.
Umesto toga krenula je haranga čitava, krenula je jedna takva kampanja, koja je slala poruke svetu i Evropi o jednoj Srbiji koju su stavili u ponižavajući položaj. Samo ću nekoliko primera.
Podeliše Srbiju na dobru i lošu, na lepu i ružnu, na demokratsku i nedemokratsku, na evropsku i antievropsku, na civilizacijsku i anticivilizacijsku. Bože, kakve sve poruke poslasmo svetu za tih nekoliko dana.
Kada je u pitanju Evropa, netačno izneše da ima evropska i antievropska, jer nije tačno, jer i mi smo za Evropu, ali na dostojanstven način, kao partneri. A ovakvu poruku koju šaljemo Evropi o podeljenoj Srbiji, koja će EU da prihvati da primi takvu Srbiju.
U čemu je još jedna neodgovornost tzv. demokratskog bloka, koji za tri dana DSS proglasi za nedemokratsku, a posle četvrtka ponovo za demokratsku?
Sinoć se obratio Vojislav Koštunica, premijer, pričom kako je nacionalni državni interes da se formira vlada. Ko mu je branio tri meseca? Ko ga je sprečavao?
Tvrdim da i ovo sada što se događa u ovoj skupštini je samo obmana Srbije i stavljanje do znanja Srbiji da je važnije da se smeni Tomislav Nikolić, nego da se izabere vlada, jer jedna ozbiljna većina koja je formirana u ovakvom vremenskom škripcu, a nema nikakvih smetnji, formirala bi prvo vladu da stabilizuje političke prilike, a odmah iza toga smenila gospodina Tomislava Nikolića, predsednika Skupštine.
Ovako pokazuju još jednu neozbiljnost, još jedan uslov, još jednu ucenu - važnije je smeniti Tomislava Nikolića nego formirati vladu.
A vremenski škripac je takav, dan i noć traje rasprava, a neka znaju gospoda iz demokratskog bloka, oni su odgovorni za ovo stanje u kojem se nalazi Srbija.
SPS neće glasati za razrešenje Tomislava Nikolića.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, tokom ove celodnevne rasprave i juče, više smo bili zbunjeni pitanjem šta je na dnevnom redu, nego što smo raspravljali o onome što je na dnevnom redu. Molim vas da uradite sledeće.
Skupština je izglasala sastav svih odbora, i tačka. Uočena je greška, koja je potpuno razumljiva, i na jedan korektan način pokušano je da se ona ispravi. Međutim, kako ne bismo dolazili u situaciju da nam se drže predavanja i pridike o tome da je to nešto zakulisno, da je to nešto u čemu ne želim da učestvujem ako je to tako, molim vas da ispoštujemo proceduru do kraja. Odluka je doneta, uočena je greška i ta greška neka se ispravi u redovnoj proceduri.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiranje povrede Poslovnika nije otvaranje rasprave, nije početak otvaranja rasprave i znam da vi znate.
Gospođo predsedavajuća, pozivam vas da primenite član 100. Poslovnika. Oni koji su malopre reklamirali povredu Poslovnika znaju da je nema.
Podsećam – narodnom poslaniku koji želi da govori o povredi Poslovnika predsednik Skupštine daje reč odmah, kako je i bilo. Predsednik skupštine, u ovom slučaju predsedavajuća, dužan je da nakon toga da objašnjenje. Gospođo Vučić, dali ste objašnjenje.
Poslednji stav – ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine narodni poslanik ostane pri tvrdnji da je Poslovnik povređen, Narodna skupština će bez pretresa odlučivati o tom pitanju u danu za glasanje.
Molim vas, nemojte tu da prekršite Poslovnik. Inače, ovo bi se pretvorilo u neku raspravu, a ima prilike za to. Veći je problem ovaj papir koji je stigao, odnosno razlog da se i te kako mnogo rasprava još otvori. Molim vas da se držite Poslovnika i zaključite to pitanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo već 10 sati na dnevnom redu sednice Skupštine je izbor predsednika Narodne skupštine. Za tih 10 sati Srbija se, siguran sam, umorila od ovih naših priča.
Najviše su pričali danas oni koji se nisu ni prijavljivali za diskusiju, o svemu. Saznade Srbija danas i da je bogata, i da je gladna, i da je bosa i još mnogo tih stvari. Saznade Srbija danas da za ova tri meseca zamajavanja Srbije krivac je Slobodan Milošević što nije mogla da se formira Vlada, o njemu, postalo je pravilo, govore oni koji mu ni do kolena nisu.
Mnogo toga saznade Srbija danas, ali dve stvari su nesporne.
Prva, bar delimično je danas Srbija saznala ko ju je zamajavao tri meseca, ko se neodgovorno ponašao prema građanima Srbije tri meseca, ko je zaluđivao Srbiju tri meseca.
Druga stvar, saznaće Srbija večeras, ono što je najvažnije, da je propao, nadam se, zadnji pokušaj restauracije DOS–a. Dvadeset prvog januara sprovedeni su izbori, 14. februara konstituisana je Skupština, usvojen je Predlog rezolucije o Kosovu. Od tada do sada traje blokada ne samo Skupštine, svih organa Skupštine, a uz to ako dodamo da država Srbija nema vladu, nema ustavni sud, nema institucije sistema, bar jedna stvar oko koje možemo da se složimo jeste da je to apsolutno neprihvatljiva politička nestabilnost u zemlji.
Odmah posle toga skupiše se stranke koje same sebe nazvaše demokratski blok i javno i jasno obećaše Srbiji kako će vrlo brzo da bude formirana demokratska proevropska vlada.
Naravno, kada oni kažu demokratska podrazumeva se samo ona koju oni formiraju. Ako se na istim osnovama, na istom Ustavu i zakonu, principu parlamentarne većine formira neka druga, kao da to nije demokratska vlada.
Takođe obećaše nama, obećaše Srbiji da će vlada biti formirana čim se vrati delegacija iz Beča, onda još koji dan posle povratka iz Beča, pa onda do kraja marta, onda do kraja aprila, pa danas bar delimično saznadosmo da je glavni cilj i bio da se ne formira vlada.
Za to vreme u Srbiji je karakteristično da je Srbija prepuna velikih događaja i malih ljudi. Velikih događaja koji su se našli pred Srbijom, u Srbiji, koji se odnose na Srbiju i malih ljudi koji treba da daju odgovore na te događaje.
Umesto da se suoče sa tim, počeše veliku bitku za fotelje, za vojsku, za policiju, za Biju, zaboraviše sve ono što su obećavali građanima. Pretresoše uzduž i naopako ko će da zadrži vojsku ili kome će da je daju, ali onog jadnog Ponoša niko živ da ne dira, hoće da seku vene za njega. To je onaj što je brzometno postao general, načelnik Generalštaba, sve može, ali on ne može.
Policija ako može da bude onako, kako to kažu ovi sa zapada, da to budu ljudi koji će biti upravnici ministarstava i da upravljaju njima, a ne ministri. Poče bitka za energetiku, poče bitka za državnu kasu i traje ta bitka tri meseca. Na kraju ništa.
Za to vreme ambasador Cobel ponižava zemlju u kojoj uživa gostoprimstvo, sprda se sa šefom države te iste zemlje, a on javno saopštava kako će učiniti sve da ne učini ništa. Dakle, sada se vidi da je pravi cilj bio da se ne formira vlada, ali oni koji su u tome učestvovali moraće Srbiji da daju odgovor kome je to odgovaralo da se ne formira vlada, u isto vreme kada je odgovaralo onima koji bi deo teritorije Srbije da uzmu.
Danas kada se pojavila i druga mogućnost odjednom se postavlja pitanje da li to treba, da li je to katastrofa za Srbiju itd. SPS je poštovala pravo tzv. demokratskog bloka da formira većinu, da izabere vladu, da izabere predsednika Narodne skupštine, ali oni to nisu tri meseca uradili i sada bi da spreče neku drugu mogućnost, a pojavila se druga mogućnost da se izabere predsednik Narodne skupštine, koji je isto tako, ako bude bio izabran većinom ovih poslanika, demokratski izabran predsednik Narodne skupštine.
Ako tzv. demokratski blok nije uspeo da napravi većinu, nije uspeo da predloži i izabere predsednika Narodne skupštine, u tom slučaju mi iz principijelnih razloga podržavamo svakog kandidata kojeg predloži najbrojnija poslanička grupa i ne upuštamo se u to koje je to ime. Smatramo da je to u interesu Srbije i konstituisanja ove skupštine.
Potpuno se slažem, to nema nikakve veze sa koalicijom, ali želim javno i jasno da kažem za govornicom Demokratskoj stranci Srbije i Srpskoj radikalnoj stranci, nemojte da budete u prilici da možete da preuzmete odgovornost da povedete ovu zemlju, a da pobegnete od nje kao što su to učinili ovi iz tzv. demokratskog bloka.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne želim da sa strane posmatram kako se na neki način pokušava urušiti ova skupština.
Sinoć sam, kao i mnogi, prekinuo sve i došao na sednicu, smatrajući važnim da se donese odluka o oduzimanju imuniteta, da bi pravosudni organi mogli da rade svoj posao.
Došao sam ponovo danas. Sinoć sam se suočio sa papirima i sa kampanjom koja se vodi u Srbiji, nažalost, o ostavkama, a ne o potrebi da se Ustav potvrdi na referendumu, da što veći broj građana izađe na referendum. Čak mi se čini da ovo, na neki način, treba da to stavi u drugi plan.
Ne znam ko laže, ali neko laže. Ne želim da učestvujem u tome, ne želim da prisustvujem tome. Dobili smo sinoć papire. Danas smo čuli od predsedavajućeg da ostavke ne postoje.
Izašao sam da pitam da li su u međuvremenu povučene ostavke, da li je u međuvremenu podneto pismo od strane ministara da su ostavke povučene?
Ostalo je, smatram, igranje sa Skupštinom i smatram da je Skupština dužna da sačuva sopstveni integritet, jer ne može niko, pa ni ministar, ministar ima pravo da podnese ostavku, ali nema pravo da odredi Skupštini kada će da je stavi na dnevni red. Zamislite ministra koji podnese ostavku i kaže - molim vas da je konstatujete na kraju mandata. Izvinite, to je igranje sa Skupštinom.
Nemam ništa protiv da i ovo pitanje ne ode u drugi plan, ako postoje poslovničke mogućnosti da se odmah izjasnimo o Predlogu odluke o oduzimanju imuniteta, ali Skupština mora da razjasni ovo pitanje. Inače, samu sebe dovodi u situaciju da se neko poigra. Ili si ministar ili nisi ministar, a ne jesam malo, malo nisam, jesam dotle, a odatle nisam.
Iz tih razloga pitam, da li je u međuvremenu stiglo pismo da se ostavke povlače? U suprotnom, ovo je ostavka, a ministar, niko, ni rukovodstvo Skupštine nema pravo da odredi kada će da stavi na dnevni red, jer je Poslovnik precizan.

Dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu da je posebna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o budžetu i o rebalansu budžeta, ja ću se vrlo kratko zadržati samo na ovom predlogu izmena i dopuna Zakona o budžetu.
Kad bude bilo reči o rebalansu, imajući u vidu da tu ima dosta povezanih stvari, tada ćemo detaljnije govoriti.
Želim da se zadržim samo na jednom pitanju kada je u pitanju izmena i dopuna Zakona o budžetu. Da podsetim, u razlozima za donošenje zakona stoji da se predlažu izmene, u delu koji se odnosi na programski deo budžeta i srednjoročno planiranje, da bi se u najvećoj meri opredeljivala sredstva za investicione programe, koji bi doprinosili bržoj realizaciji ciljeva ekonomske politike, kroz brži privredni razvoj, veću zaposlenost.
Dakle, suština je da se u zakonu o budžetu obezbede sredstva koja se usmeravaju za Nacionalni investicioni program.
Naravno, kada bude bilo priče o rebalansu budžeta, detaljnije ćemo govoriti i o Nacionalnom investicionom programu. Za sada samo nekoliko opaski.
Kao socijalisti, naravno da podržavamo svaki investicioni program, sve ono što omogućuje brži razvoj, brže zapošljavanje itd. Bojim se da se ovde pošlo obrnutim redom.
Bio bi pravi nacionalni investicioni program da ga je Skupština usvojila i da ga Skupština usvaja, da je on zasnovan na prethodno donetoj nacionalnoj strategiji razvoja u Skupštini Srbije. Ali, o tom potom.
Po mom mišljenju, ova pitanja vezana za Nacionalni investicioni program imaju pomalo prizvuk kao da žele da legalizuju nešto što se već radi. U tom slučaju, nisam spreman da podržim tako nešto.
Evo i konkretnog primera. Izbori su raspisani za 1. oktobar u nekoliko opština, između ostalog, i u Opštini Barajevo. Stvarno se postavlja pitanje, imajući u vidu da je jedinica lokalne samouprave Beograd, na osnovu čega su raspisani ti izbori.
Drugo pitanje jeste koji su razlozi da se raspišu izbori četiri meseca ranije, ko to procenjuje, ko odlučuje o tome kada treba to uraditi.
Treće pitanje. Svedoci smo da se barajevski sokaci svaki dan i noć asfaltiraju, Velja je tamo sa bagerima, buldožerima itd. Da li je to finansirano iz Nacionalnog investicionog plana? Ako nije, koja su to sredstva?
Znamo da će, kada prođu izbori, otići i bageri itd. Ali, detaljnije o tome kada bude bilo reči o rebalansu budžeta.
Ono što želim i ovog puta da kažem, a tri godine ponavljam, jeste sledeće. Znate, Zakon o budžetu jeste zakon kojim Narodna skupština Republike Srbije za svaku godinu odobrava rashode i druge izdatke, prihode i druga primanja, zaduživanja i druge finansijske transakcije Republike itd.
U onom lancu pripreme budžeta, utvrđivanja nacrta, predloga, donošenja i izvršavanja budžeta, postoji i jedan deo priče koji je najvažniji, a sada nikako da proniknemo u to, a to je kontrola izvršavanja budžeta, kontrola upotrebe budžetskih sredstava.
Vraćam se na prethodno pitanje. Zašto je, ponovo postavljam to pitanje, ova vlada vrlo uspešno za ove tri godine uspela da sakrije sve marifetluke prethodne vlade? Nije želela da ih ovde u Skupštini objavi. Umesto toga, čitali smo u štampi koliko je koji ministar oštetio državu. Ovde to nismo mogli da čujemo.
Drugo, ova vlada raspolaže ogromnim parama. Red je da i javnosti i Skupštini redovno podnosi izveštaj o tome kako se te pare troše.
Ova vlada ne sme da bude upamćena, i mi koji je podržavamo ne treba da je podržavamo u tome, po tome što će sakriti sve ono što se zove zloupotreba itd. Ponukan sam jednim amandmanom koji je Vlada predložila na sopstveni predlog izmene zakona.
Prema zakonu koji je do sada važio, budžetska inspekcija je vršila kontrolu, kako ovde stoji, primene zakona u oblasti materijalno-finansijskog poslovanja i namenskog i zakonitog korišćenja sredstava korisnika budžetskih sredstava, organizacija, preduzeća itd.
Stajalo je u zakonu do sada, bilo je predviđeno i da ostane, ali se naknadno pojavio jedan amandman da čak ni to ne ostane. Pisalo je da budžetska inspekcija i revizija dostavlja ministru izveštaj o izvršenoj inspekciji i reviziji, sa nalazima, merama i odgovarajućim preporukama.
Molim vas da ovo zapamtite precizno, jer je pisalo i da takav izveštaj ministar podnosi Vladi, a Vlada, dva puta godišnje, Skupštini.
Pitam, kada je Skupština imala takav izveštaj na dnevnom redu? Što je još gore, u predloženom amandmanu na sopstveni predlog izmena zakona nema čak ni toga, već se kaže da budžetska inspekcija dostavlja ministru izveštaj o izvršenoj inspekciji, sa nalazima i merama, kao što je bilo propisano, ali ne lezi vraže, ministar dostavlja godišnji izveštaj o radu budžetske inspekcije Vladi, koja ga podnosi Narodnoj skupštini.
Dakle, nema, nestalo je usput ono o tome kako se vrši kontrola, koji su nalazi, koje su mere itd.
Ne znam zašto bi ova vlada bežala od toga da javnosti uvek podnosi jasan izveštaj. Verujem da nema razloga da ona pobegne od toga. Ako je preuzela na sebe odgovornost da sakrije sve marifetluke prethodne vlade, ne vidim razlog da to čini za sebe.
Dakle, najtanji, najslabiji deo Zakona o budžetu je upravo ova kontrola, podsećam, ogromnih finansijskih sredstava, jer su ogromna finansijska sredstva bila na raspolaganju. Nemojte da se lažemo, ta sredstva svakodnevno i te kako služe u političke svrhe, političke kampanje, počev od ovih lokalnih izbora, pa nadalje.
Dakle, zašto budžetska inspekcija izveštaj sa svim nalazima dostavlja ministru, ministar Vladi, a ne dostavlja se ovoj skupštini, zašto ga Skupština nije razmatrala?
Drugo, zašto se predlaže da se sada i to briše? Umesto izveštaja o nalazima i merama, izveštaj o radu. Pustite izveštaj o radu, on se sastoji samo od brojki, koliko je inspekcija izvršeno, gde, kada, kako itd.
Ova vlada nosi veliki teret odgovornosti, da skine sa sebe ono što je prati svih ovih godina, a to je neizveštavanje Skupštine o tome da li se budžetska sredstva zakonito i namenski troše.
Upozoravam da će ova vlada morati to da uradi da bi skinula sa sebe taj teret. U suprotnom, preuzela je na sebe teret da i za onu prethodnu vladu i za ovu sada nema odgovor na pitanje otkud sada te priče po svim sokacima u Srbiji, samo tamo gde su izbori. Da ne nabrajam dalje.
Otkuda tolike priče po opštinama da se nenamenski troše sredstva? Skoro je bio jedan slučaj u Obrenovcu da je potpredsednik opštine prodao sopstveno zemljište opštini za pet miliona državnih para.
To narod zna, a mi nemamo odgovor od Vlade kako se vrši kontrola izvršenja budžeta i kako se vrši kontrola namenskih sredstava. To je moje glavno pitanje i glavni nedostatak, ne ovih izmena zakona i ovog zakona, nego funkcionisanja na relaciji Vlada - Narodna skupština.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 6. Predloga zakona o finansiranju lokalne samouprave utvrđuje i uređuje izvorne prihode lokalnoj samoupravi. Naravno, u tom članu je predviđeno 16 vrsta prihoda koji čine izvorne prihode lokalne samouprave.
Amandmanom sam predložio da se doda još jedan prihod, a to je prihod od naknade za korišćenje prirodnog lekovitog faktora. Dakle, bio bi 17 prihod ili, konkretno, predložili smo da se doda kao tačka 8, a ostale pomeramo.
Zakon o lokalnoj samoupravi u članu 18. uređuje izvorni delokrug lokalne samouprave.
U izvornom delokrugu lokalne samouprave, u članu 18. u tački 19. stoji: "Opština je odgovorna" i da ne nabrajam dalje, "da se stara i obezbeđuje uslove za očuvanje, korišćenje i unapređenje područja sa prirodnim lekovitim svojstvima". Dakle, dato je u nadležnost opštini to kao izvorni delokrug.
Prateći sve to, Zakon o lokalnoj samoupravi je u članu 78, uređujući izvorne prihode lokalne samouprave precizno regulisao da ima 16 vrsta prihoda. Među njima se nalazi i još jedan, ovaj koji mi predlažemo, a to je – naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora. Dakle, Zakon o lokalnoj samoupravi je to regulisao u celini i dao je to opštini, kao i sredstva za izvršavanje tih poslova.
Dakle, uz to da dodam da u ovom predlogu zakona o finansiranju lokalne samouprave od ovih 16 tačaka 15 je preuzeto iz tog zakona o lokalnoj samoupravi, iz člana 78, samo nije ta – naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora kao izvornog sredstva. Iz tih razloga smatramo logičnim da izvorni prihod u lokalnoj samoupravi treba da bude i naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora.
Vlada u svom odgovoru na taj amandman kaže, molim vas pažljivo saslušajte. U tački 1), odnosno u prvom delu, delu odgovora – amandman se ne prihvata, s obzirom da je naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora izvorni prihod jedinice lokalne samouprave. U čemu je štos? Mi to tražimo.
Ne prihvata se amandman, zato što je ona izvorni prihod jedinice lokalne samouprave.
Ako je to greška, voleo bih da mi se objasni. Ako je to tačno, onda se slažemo, jer i mi kažemo da je to izvorni prihod i tražimo samo da se unese u član 6. kao izvorni prihod.
Naravno, dužan sam javnosti da iznesem još jedan problem, koji jeste prisutan – problem utvrđivanja visine naplate naknade za korišćenje ovih prirodnih neponovljivih i nenadoknadivih lekovitih faktora nije rešen još od donošenja Zakona o banjama. To jeste veliki problem.
Godine 1992. donet je Zakon o banjama u kome je rečeno – ta sredstva, te naknade pripadaju lokalnoj samoupravi, ali visinu sredstava utvrđuje Narodna skupština.
Četrnaest godina Narodna skupština nije utvrdila visinu sredstava i opštine nemaju te pare. To jeste tačno i to jeste problem, ali zbog toga što Narodna skupština nije utvrdila to, trošak plaćaju opštine – Vrnjačka Banja, Aranđelovac i da ne nabrajam dalje, sve opštine koje imaju i te kako potrebe da se staraju o očuvanju, obnavljanju, o tim svojstvima koje ima.
Dakle, nije prihvatljivo obrazloženje da 14 godina opštine ne mogu da koriste tu naknadu, zato što Narodna skupština nije donela odluku o visini.
Sada opet ne stavljamo taj prihod u izvorni prihod, nego Vlada kaže u obrazloženju da je u pripremi nov zakon o banjama, kojim će se prevazići problem u ubiranju navedene naknade i kojim će se regulisati da navedena naknada bude i dalje ustupljen prihod.
Opet još jedan problem. Zašto da bude ustupljen prihod ako Zakon o lokalnoj samoupravi određuje da je to izvorni delokrug, da je to izvorni prihod? Zašto ne bi bio izvorni prihod i ovde?
Da zaključim, imajući u vidu da je Zakonom o lokalnoj samoupravi opština obavezna da se stara o korišćenju, unapređenju, očuvanju područja sa prirodnim lekovitim svojstvima, imajući u vidu da je u Zakonu o lokalnoj samoupravi naknada za korišćenje tog prirodnog faktora – izvorni prihod.
Imajući u vidu odgovor Vlade, gde i ona kaže da je to izvorni prihod jedinice lokalne samouprave, predlažem da se prihvati amandman, te da se u članu 6. doda još jedna tačka kao tačka 8) – izvorni prihod da bude naknada o korišćenju prirodnog lekovitog faktora.
Poslanike u danu za glasanje pozivam da glasaju za taj amandman.