Hvala, gospodine predsedniče.
Poštovane kolege narodni poslanici, gospodine ministre, mi večeras raspravljamo o jednom setu veoma važnih zakona, doduše, malo ubrzano, a razlog tome su obaveze iz Ustavnog zakona da se do kraja ove godine donesu zakoni koji bi stvorili mogućnost za raspisivanje lokalnih izbora.
Lično, mislim, i mi u SPS-u, da ovakva brzina nije bila potrebna, jer je vladajuća koalicija mogla i mesecima pre da ove zakone napravi. Zašto ovo kažem? Mislim da ovaj zakon predstavlja korak napred, gospodine ministre, u odnosu na zakon koji je važeći, ali još uvek nije ono što bi moglo da se obuhvati pod sadržajem, pod pojmom lokalne samouprave.
Mislim da ovaj zakon pati od jednog suštinskog nedostatka, a to je da, objektivno, gura građanina, kao nosioca prava na lokalnu samoupravu, u drugi plan. Kada pogledate rešenja u ovom zakonu, način izbora odbornika, onda ćete videti da proporcionalni izborni sistem, kao važeći, i način izbora odbornika, objektivno, da tako kažem, građanina stavlja u jednu posebnu situaciju – on bira odbornika, a odbornik posle radi taj posao, odnosno glasa za stranku, a stranka bira odbornika, što je druga faza. A, i kada posmatrate ove oblike neposrednog učešća građana u poslovima lokalne samouprave, to ću kasnije obrazložiti detaljnije, videćete da su ti oblici, objektivno, skromni, da su propisani veoma visoki uslovi i, praktično, su dovedeni do faze nemogućeg.
Kada pogledate suštinu lokalne samouprave, prava građana da upravljaju javnim poslovima na nivou lokalne samouprave, a imate već dva ograničavajuća momenta, onda se postavlja pitanje – šta je suština lokalne samouprave?
Znači, da samo izabrani odbornici, u ime i za račun građana, obavljaju te javne poslove, a građanin, kao nosilac prava na lokalnu samoupravu, da ostane u drugom planu. To je suštinska zamerka ovom zakonu. Nažalost, postojeći sistem, koji je predviđen u zakonu, govori u prilog ove teze koju sam izneo u ime SPS-a.
Mislim da su kudikamo bolja neka rešenja iz 1999. godine, kada su socijalisti, zajedno sa poslanicima SRS-a, doneli Zakon o lokalnoj samoupravi, jer tu ima nekoliko dobrih rešenja, uključujući rešenje o KiM, o čemu ću kasnije govoriti.
Inače, kada sam rekao da ovaj zakon predstavlja korak napred u odnosu na postojeći zakon, ova zakasnela priznanja su najslađa, jer se to desilo, juče kada smo govorili o KiM, neke su ocene, koje smo mi socijalisti iznosili i ranijih godina, juče potvrđene od strane vladajuće koalicije, pre svega, od gospodina Tadića i gospodina Koštunice, kao i od strane ostalih poslanika. Isto se to odnosi i na ovaj zakon o lokalnoj samoupravi.
Kada pogledate obrazloženja Vlade Republike Srbije, suštinski, Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, videćete da ima ocena koje su ocene koje smo mi izneli 2002. godine, kada je ovaj zakon usvajan.
I sam predlagač ovog zakona konstatuje da postojeći zakon ima dosta pravnih nedorečenosti i – ''da ima rešenja koja otežavaju ili, čak, onemogućavaju funkcionisanje lokalne samouprave''.
Onemogućavaju, pa je tu naveden primer odnosa predsednika opštine i skupštine opštine.
Mi socijalisti se razlikujemo, primera radi, u delu objašnjenja ovog odnosa od gospodina Palalića. Mi ne mislimo da je glavni uzrok tome u predsedniku, nego obrnuto, zato što su neke skupštine opština imale sve vreme samo jedan posao – kako srušiti predsednika opštine, pogotovo ako je on socijalista.
Pogledajte u Gornjem Milanovcu, pa ćete videti u čemu je problem blokade rada Skupštine opštine. Čak su pokrenuli referendum. Nisu uspeli.
Ili, pogledajte Žabare. Cela koalicija se udružila da sruši predsednika opštine. Organizovali su izjašnjavanje, nije uspelo, a onda se opštinski sud oglasio nenadležnim.
Tu podržavamo ovo vaše rešenje da drugostepeni sud na nivou okruga, okružni sud, bude neko ko će davati konačni stav, jer kada je opštinski sud, onda je stvar potpuno čista, ali se oglasio nenadležnim. Zašto? Zato što neće da se meša u lokalne stvari, jer su onda u pitanju ti lokalni odnosi među ljudima, koji i te kako utiču na sudbinu lokalne samouprave.
Inače, treba reći, kada se govori o zakonu o lokalnoj samoupravi, svi se pozivaju na odredbe Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, da govore ovako ili onako, a čuli smo večeras i o načinu izbora gradonačelnika – u dokumentima Saveta Evrope, kvalifikovano je da može i na jedan i na drugi način.
Ono što je bila suštinska razlika, potpuno odgovorno tvrdim, bilo koje lokalne samouprave i u vreme devedesetih godina, i kada su, 1999. godine, socijalisti, zajedno sa radikalima donosili zakon, i posle 2000. godine, naše lokalne samouprave, bez obzira na to kako ko to doživljava u odnosu na Povelju o lokalnoj samoupravi, samo je pitanje imovine. To je ta suštinska razlika.
Po novom ustavu, lokalna samouprava je dobila pravo da raspolaže imovinom i onda se može reći, ako smo zadovoljili taj elemenat na osnovu ustavnih načela, da je sada i po tom delu naša lokalna samouprava komplementarna sa sadržajem Evropske povelje o lokalnoj samoupravi.
Kada sam pomenuo sadržaj ovog zakona i zašto mislim da duh zakona u delu učešća građana u lokalnoj samoupravi, odnosno izvršavanja njihovog prava na lokalnu samoupravu, nije dobro rešen, pre svega, mislim na izborni sistem.
Ne može se poreći, bez obzira na ovoliku količinu pohvala, da je lokalnoj samoupravi imanentan većinski način izbora odbornika.
Iz malih milion razloga je tako, zato što je tom prosečnom biraču lakše razumevanje, zato što se ostvaruje neposrednija veza između građanina i kandidata, a kasnije, kada taj kandidat bude izabran, između građanina i izabranog odbornika.
Pogledajte strukturu lokalne samouprave u Srbiji, pogledajte ogromnu razliku koja postoji između opština, i videćete ogroman broj malih opština. Onda je logično da se u toj lokalnoj samoupravi, pogotovo gde su male opštine, biraju, ili bi se birali najbolji, najpoznatiji, najsposobniji.
Da li su predstavnici političkih stranaka ili ne, to je već jedno drugo pitanje, ali to jeste suština lokalne samouprave – da se biraju oni koji bi na najbolji mogući način izražavali volju biračkog tela i predstavljali tu sredinu.
Kvalitet kandidata u većinskom izbornom sistemu je dominantan u odnosu na druge kriterijume i sada, objektivno, to je praksa pokazala, to nije stvar nas socijalista ili bilo koga u ovoj skupštini. Zna se da većinski izborni sistem dovodi do stabilnog parlamenta. Naravno, on ima i brojne nedostatke, kao što je taj da ne uvažava u pravoj meri činjenicu da se i s relativnom većinom može dobiti apsolutna većina, da je dovoljan glas više, pa da onaj koji je izgubio kao da ništa nije dobio, ili da ne uživa poverenje građana. Iz političkog života se eliminišu manje i srednje stranke, ne uvažava se taj politički pluralizam na nivou lokalne samouprave.
Sve su to neki nedostaci, kao što se može, objektivno, reći da i postojeći izborni sistem, koji je predviđen u zakonu, ima određene nedostatke.
Vidim da je predlagač, kroz izborni cenzus i kroz način utvrđivanja kandidata za odbornike, pokušao da grupiše političku scenu na lokalnom nivou. Objektivno se može desiti da ljudi, što je njihovo pravo, formiraju koalicije i slično, koalicije stranaka, udruženja i da dosegnu tih 5% na lokalnom nivou, što negde neće biti nemoguće, s obzirom na broj glasača u pojedinim jedinicama lokalne samouprave, ali to onda ima za posledicu nešto što smo i do sada viđali – te labave koalicione vlade na lokalnom nivou, objektivno, parališu rad lokalnog parlamenta i sprečavaju da funkcioniše lokalna samouprava na dobrobit građana.
Pomenuo sam jedan, po meni, krunski argument: građani glasaju za stranku, pa stranka bira odbornika, koji onda predstavlja građane u skupštini opštine, a to je, objektivno, oblik posrednih izbora, jer građanin bira političku stranku, a ne odbornika.
Znači, ima tu sijaset prednosti i nedostataka, ali vidimo da je stav većine da bude proporcionalni izborni sistem, iako se ne može poreći činjenica da je većinski izborni sistem imanentan lokalnoj samoupravi, da je jedan od oblika lokalne samouprave.
Ne može se poreći ni činjenica da je pravo građana da biraju gradonačelnika bio napredak, sa stanovišta prava građana da učestvuju u izborima i da biraju svog predstavnika, to je tada bio i organ lokalne samouprave, ali je činjenica da je u našem političkom sistemu, u našoj lokalnoj samoupravi, taj mini predsednički sistem na lokalnom nivou, sa skupštinom koja je bila drugačijeg stranačkog sastava, objektivno dovodio do jednog nadgornjavanja, ne da rade u funkciji lokalne samouprave, nego je dovodilo do nadgornjavanja.
Izneo sam dva primera, Gornji Milanovac i Žabare, gde smo imali, par ekselans, da lokalna samouprava, u licu skupštine opštine, nije radila ono što je trebalo, nego je glavni zadatak bio da što pre smeni predsednika opštine.
Kada sam pomenuo oblike učešća građana u lokalnim samoupravama, zakon je predvideo zbor građana, građansku inicijativu i referendum.
Samo da se vratim na izborni sistem. Mi socijalisti smo želeli da bude mešovit izborni sistem, međutim, shvatili smo da većina u Narodnoj skupštini Republike Srbije prihvata rešenje sa proporcionalnim izbornim sistemom i onda takva naša inicijativa, jednostavno, ne bi bila utemeljena.
Kada je reč o oblicima učešća građana u poslovima lokalne samouprave, pomenuću referendum i narodnu inicijativu. Data su dva vrlo teška uslova za referendum i onda se postavlja pitanje njihove suštine.
Da bi se održao referendum u jedinici lokalne samouprave, potrebno je 10% potpisa. Tih 10% potpisa se može činiti malo ili mnogo, ali, ako posmatrate Beograd, sa milion i 700 hiljada birača, onda je tih 10% 170 hiljada, a 30 hiljada potpisa je potrebno za jedan predlog zakona, dok je 43 ili 45 hiljada trebalo za kandidata za gradonačelnika Beograda, a za predsednika države – 10 hiljada overenih potpisa.
To su ti paradoksi koji, objektivno, moraju u nekom budućem periodu biti izmenjeni, ako želimo da referendum, kao oblik učešća građana u poslovima lokalne samouprave, dobije svoj smisao. Ako ne želimo, to je onda druga stvar, onda ne znam za šta će nam u zakonu, a ako želimo, onda treba da stvorimo uslove da stvarno bude referendum. Pogotovo je drugi uslov vrlo težak, da u donošenju odluke učestvuje više od 50% upisanih birača. To je nenormalno visok uslov u vreme kada se ne održavaju izbori.
Pogledajte statističke podatke vezane za sve dopunske izbore ili, čak, za referendume, kada se odlučivalo o tome ko će biti gradonačelnik, odnosno hoće li uspeti inicijativa za smenu gradonačelnika. Nikada nije izašlo više od 30, 40, možda, 45%, retko se dešavalo, u odnosu na inicijative, da je bilo preko 50%.
Kada je reč o narodnoj inicijativi, 10% potpisa birača za pokretanje narodne inicijative je, takođe, veoma visok uslov. Zašto je visok uslov?
Povodom 10% potpisa, gospodine ministre, za pokretanje narodne inicijative, skupština ima obavezu da održi raspravu i da da odgovor. Ispašće da će za inicijativu biti potrebno više potpisa nego što je broj glasova za neke odbornike koji su izabrani, a oni će odlučiti da ta inicijativa nije pravovaljana; ona mora biti u skladu sa zakonom, ali da nije dobra, da nema suštinu i nema obaveze za referendum. Jer, ako skupština opštine ignoriše stav građana, onda bi bilo logično da to bude predmet referendumskog izjašnjavanja. Ovako se cela jedna inicijativa s ogromnim brojem potpisa završava odlukom skupštine opštine. To je jedna stvar koja je, po našem mišljenju, jako loša.
Kada sam rekao da mislim da je zakon iz 1999. godine kudikamo bolji po nekim rešenjima, ne mogu a da ne pomenem tri stava vezana za, primera radi, Kosovo i Metohiju, jer sam video, i u prethodnom zakonu, i u ovom, da se to pitanje, ne znam iz kojih razloga, izbegava. Ne vidim uopšte razlog. Juče ste videli da je Skupština, sa 220 glasova, ubedljivom većinom, dala podršku Pregovaračkom timu i trasirala nešto što se zove državna politika.
Ne razumem zašto predlagač nije našao prostora da u prelaznim i završim odredbama stavi član koji govori o tome da je na KiM privremena međunarodna uprava i da će po završetku te privremene međunarodne uprave biti održani izbori za organe jedinica lokalne samouprave. Drago mi je što ima taj amandman. Ne vidim razloga da tako nešto ne stoji, jer zakon iz 1999. godine je predvideo, primera radi, sastav, organizaciju i način rada organa u određenim jedinicama lokalne samouprave, pa je predvideo i opštine na KiM. Predvideo je dvostepenu lokalnu samoupravu.
Kažem vam, zakon o kojem raspravljamo, kao i postojeći, govori o jednostepenoj lokalnoj samoupravi, a to je, objektivno, vrlo teško sve umetnuti u zakon, uz činjenicu da imate opštinu od 15 hiljada stanovnika i grad Beograd od milion i sedam stotina hiljada stanovnika, i svi imaju ista prava i nadležnosti, što je gotovo nemoguće spojiti jednim zakonom, pogotovu kada uzmete dodatne elemente, veličinu teritorije nekih jedinica lokalne samouprave, ekonomske mogućnosti, koje su fantastično dijametralne, i onda dođete u situaciju da rešavate kvadraturu kruga.
Država mora u jednom trenutku naći snage da napravi korak napred i da pokuša da reši taj Gordijev čvor, da bismo imali lokalnu samoupravu koja će odgovarati potrebama građana, koja će imati jasno precizirana prava, jasno precizirane obaveze, ali da, u onom delu u kojem država može da utiče na lokalnu samoupravu, odnosno da obezbedi sredstva potrebna za funkcionisanje lokalne samouprave, država onda nađe mehanizam da i to pitanje reši.
Namerno sam pomenuo ovaj zakon iz 1999. godine i Kosovo i Metohiju, pošto smo juče razgovarali o toj temi i mislim da je to moglo da bude sastavni deo ovog zakona.
Još jedna stvar. Gospodine ministre, mi smo podneli preko dvadeset amandmana. Mislim da imaju puno smisla. Molim vas da ih pažljivo razmotrite, kao i amandmane ostalih kolega. Jer, ova 4 zakona su važna, a nema mnogo amandmana, što govori o tome da su poslanici išli na suštinu, u želji da se nađe, stvarno, ono rešenje koje će pomoći da zakon bude što bolji.
Ne bih sada pojedinačno da nabrajam koji su to amandmani, ali ima amandmana vezanih za produženje rokova za održavanje izbora. Mislimo da je 30-60 dana jako malo, pogotovo kada uzmete u obzir neke izborne radnje; praktično ćemo doći u situaciju da ne može da se stigne.
Podneli smo amandman da se za manje opštine smanji broj potpisa. Predložili smo brisanje obaveze overavanja potpisa birača koji podržavaju predlog kandidata za odbornike, jer u mnogim opštinama je situacija takva da je nemoguće obezbediti sudske overivače u zakonom predviđenom roku, zbog malog broja sudskih overivača. Što kaže naš kolega Rajko Baralić, od Čačka do Zlatibora, pitanje je koliko ima overivača. Uzmite u obzir da će pojedine stranke želeti da taj posao obave na efikasan način, pa se može desiti da u jednom trenutku ne bude moguće od strane drugih da to urade.
Gospodine ministre, voleo bih da nam objasnite šta će biti sudbina srpskog naroda u opštinama gde su oni manjina. Da li za njih važi da nema praga da bi ušli u lokalnu samoupravu? Pitam svesno.
Statistika, demografska, popisi stanovništva govore o većini i manjini. Nemam ništa protiv toga da pripadnici manjine nemaju prag za ulazak u lokalnu samoupravu, ali imamo situaciju da će u pojedinim opštinama pripadnici srpskog naroda biti ta manjina. Nije mi poenta ko je manjina, ko većina, nego šta je prirodni prag, pa ćete videti da se može desiti da u pojedinim opštinama, iz praktičnih razloga, ne može da se uđe.
Gospodine ministre, pošto se približava kraj mom izlaganju, očekujem da će nakon usvajanja Zakona o lokalnoj samoupravi biti rešeno pitanje sudbine opštinskih veća u jedinicama lokalne samouprave gde je Vlada, pre više od godinu i nešto dana, uvela prinudnu upravu.
Da podsetim, u Užicu, Smederevu, Zrenjaninu, Vlada je uvela prinudnu upravu 16. novembra 2006. godine, Babušnici i Valjevu – decembra 2006. godine, Leskovcu – aprila 2007. godine, Bogatiću – u aprilu 2007. godine, Kuli, takođe, Velikom Gradištu – u maju 2007. godine i Smederevskoj Palanci – u julu 2007. godine. Verovatno ima još opština u kojima je uvedena prinudna uprava.
Ja sam više puta, gospodine ministre, kritikovao način ponašanja Vlade, jer ne primenjuje ustavne norme vezano za sastav veća koje ona formira, koji treba da odražavaju stranačku i nacionalnu pripadnost skupštine.
Pošto sada usvajamo zakon o lokalnoj samoupravi, a znamo, na osnovu odredaba ovog zakona, da će prvi lokalni izbori biti između 30 aprila i 30. juna, znači, najverovatnije u maju iduće godine, Vlada ima sasvim dovoljno vremena da formira nova veća, da poštuje Ustav, da poštuje sebe, da poštuje ovaj zakon i da ta nova veća pripreme, rade posao skupština opština dok se ne održe novi lokalni izbori.
Bilo bi katastrofalno, a objektivno, da ne upotrebim tešku reč, nepošteno od Vlade, da to ne uradi, pošto je imala izgovor da ne može da primeni Ustav, pošto nema zakon, evo, sada ima zakon. Imaćete sasvim dovoljno vremena da formirate veće koje će poštovati sastav SO koje su raspuštene.
Ovo govorim zbog velikog broja opština, pomenuo sam ih desetak. Ogroman broj građana, nekoliko stotina hiljada, ne mogu da ispune svoje pravo da učestvuju u poslovima lokalne samouprave. To radi neko telo koje je Vlada formirala. Ovo je jedan prelazni korak napred, ili prelazni period, da dođemo do mogućnosti da građani neposredno iskažu na izborima svoju volju.
Gospodine ministre, od vas to očekujem. Ja sam rekao da, iz razloga koji su sistemskog karaktera, za nas ovaj zakon nije prihvatljiv, nećemo za njega glasati, ali očekujemo, uprkos tome, da ćete pokazati profesionalno razumevanje za sadržaj ovih amandmana. Ima ih dvadesetak i čini mi se da svi pogađaju bit stvari.
Mislim da ima među njima puno rešenja koja se mogu prihvatiti, ne samo za sadržaj zakona o lokalnoj samoupravi, nego, primera radi, i za gradove, jer povećali ste broj gradova.
Znamo da su neki poslanici imali razgovor u Ministarstvu i da je to urodilo plodom. Ima inicijativa, kao ona našeg kolege Dimitrijevića, vezana za Negotin.
Mislim da sve te amandmane treba ozbiljno razmotriti i, bez obzira na kratkoću vremena, videti šta može biti usvojeno, jer mislim da to može samo poboljšati Predlog zakona.