Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, skupštinska većina je donela odluku o čemu će Skupština raspravljati. U odnosu na to, za nas poslanike Socijalističke partije Srbije, postavlja se nekoliko vrlo logičnih pitanja. Naime, koji su to motivi i šta je to odlučujuće kod skupštinske većine kada predlaže Skupštini razmatranje određenih zakona.
Da li je to, prvo, ispunjavanje obaveza utvrđenih Zakonom o sprovođenju Ustava? Drugo, da li je to značaj nekog pitanja, pa taj značaj iziskuje da Skupština o njemu raspravlja. Treće, da li je u pitanju dogovor skupštinske većine o tome šta može, po njihovom mišljenju, najbrže i najbezbolnije da bude predmet rada Narodne skupštine, a neće imati veliki značaj i u javnosti će ostaviti utisak da se nešto radi.
Mi, poslanici SPS, potpuno smo ubeđeni da je reč o ovom trećem, iz razloga što Ustavni zakon, Zakon o sprovođenju Ustava, vrlo precizno utvrđuje šta su obaveze Narodne skupštine Republike Srbije u prvom zasedanju i šta Narodna skupština Republike Srbije treba da stavi na dnevni red.
Zakoni koji su stavljeni na dnevni red današnje Skupštine su takvi da se može reći da je dnevni red nepotpun. Zašto? Član 5. Zakona o sprovođenju Ustava vrlo taksativno utvrđuje da je potrebno sa Ustavom uskladiti zakon kojim se uređuje Zaštitnik građana, što jeste ostvarivanje prava građana na obaveštenost, a može da znači sve i ne znači ništa. Izbor Zaštitnika građana nemamo kao tačku na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije.
Uzgred, Odbor za ustavna pitanja je pokušao da održi jednu sednicu pre neko veče, i nije bilo kvoruma. Skupštinska većina nije uspela da obezbedi 13 prisutnih poslanika da bi utvrdila predlog ko bi ispred njih mogao biti kandidat za Zaštitnika građana.
Zatim se kaže - izbor organa nadležnog za praćenje ostvarivanja prava građana na obaveštenost.
Šta to znači? To sam Bog zna. Može se zaključiti da se Povereniku za informacije sprema smena, jer očigledno je da je to suština cele priče oko ovog zakona.
Znači, izbor guvernera Narodne banke Srbije, čega nema, kao i organa Državne revizorske institucije, čega ima.
Znači, vrlo je selektivan pristup, ali ne treba zaboraviti još jednu stvar.
Nekoliko kolega poslanika Narodne skupštine Republike Srbije pomenulo je i to da je, bez obzira na to da li su usvojeni zakoni iz oblasti pravosuđa, a koji imaju veze sa izborom sudija Ustavnog suda, u svakom slučaju, Narodna skupština trebalo da izabere sudije Ustavnog suda, bilo iz reda onih kandidata koje predlaže predsednik Srbije, ili iz reda kandidata Narodne skupštine, jer takav je sastav Ustavnog suda.
Vidimo da ništa od toga ovde na dnevnom redu nije, odnosno da se ove obaveze utvrđene Zakonom o sprovođenju Ustava vrlo selektivno tumače, onako kako odgovara skupštinskoj većini, a u javnosti to može izgledati kao da dobro rade.
Kada je reč o drugom osnovnom pitanju, da li su na dnevni red stavljena pitanja koja imaju značaj, vidi se da toga nema; čim je selektivan pristup, nije obaveza poštovanja zakona. Na kraju krajeva, setite se prošle sednice Narodne skupštine Republike Srbije, imali smo tri zakona za koje Ustav predviđa da se mogu usaglasiti do 31. decembra 2008. godine, a danas je jun 2007. godine.
Tada smo od predlagača bili ubeđivani da se mora, po cenu života, Skupština o tome izjasniti, da se zakoni moraju usvojiti, naravno bez Ustavnog suda, jer odredbe tog zakona su vezane za rad Ustavnog suda, ali je bila suština stvoriti prostor, kadrovski, da se u ministarstvima mogu smenjivati ljudi i pripadnici SPO i drugih nekih stranaka koji nisu sada deo skupštinske većine. O tome ćemo, u svakom slučaju, razgovarati.
Postavlja se pitanje, zašto na jednoj sednici koja je sazvana po hitnom postupku nije, primera radi, bilo nešto od državno važnih pitanja? Tu mislim na pitanje Kosova i Metohije, jer to pitanje jeste i važno, i hitno, i državno važno. Jedno od pitanja za koje se zalagala i Demokratska stranka, koja je, takođe, potpisnik ovog zahteva za vanredno zasedanje, jeste zašto nije bilo budžeta Republike Srbije, zašto se ne ukine važenje onih neustavnih uredbi o privremenom finansiranju. Ne treba zaboraviti da je to apsolutna nezakonitost, koja postoji i koja traje.
Skupštinska većina se pravi kao da je tu sve u redu, čekaju budžet, pa da onda prestane važenje tih uredbi, da se ne bi posle reklo da je, eto, Vlada donela neustavnu uredbu. Pošto su u koaliciji, sada sve ono što su govorili loše jedni o drugima više ne važi, zaboravljeno je, bar sa njihove strane, kao da nije ni postojalo.
Kada je reč o kombinaciji zakona i potreba skupštinske većine, vidi se da je ovde, očigledno, dnevni red tako koncipiran da će se nešto uraditi, za nešto će se stvoriti uslovi, a nešto će se desiti kasnije. Suština je da će Narodna skupština Republike Srbije vrlo brzo birati Zaštitnika građana.
Postavlja se jedno logično pitanje, zašto do sada, pošto je to usvojeno pre skoro dve godine, zašto Narodna skupština nije usvojila Zaštitnika građana da brine o zaštiti ljudskih prava i sloboda, jer da je tu Zaštitnik građana, možda se ne bi desilo ovo što se desilo prilikom hapšenja generala Tolimira. Ovo što je rekao kolega prethodnik, da građani treba da budu uvereni u nepristrasnost države itd, u slučaju generala Tolimira, očigledno da je država trebalo da ubedi svoje građane da prihvate sve što država radi i da ćute, da se saglase i da ne kažu nijednu reč protiv. Kad je reč o Povereniku za informacije, definitivno se tom čoveku sprema smena, jer ima, kako bi narod rekao, «dug jezik» u odnosu na posao koji obavlja.
Ova formulacija koja stoji u Zakonu o sprovođenju Ustava i cela priča oko Poverenika je vrlo čudna, definitivno se, u ovoj formulaciji - organ koji je nadležan za praćenje i ostvarivanje prava građana na obaveštenost u odnosu na izbor tog organa, Povereniku za informacije sprema smena.
Čudi zašto Vlada, ili skupštinska većina koja voli da drži predavanje o transparentnosti, upotrebljava ovaj novogovor koji ne znači ništa. Zašto ne kažu - menjamo Zakon o Povereniku da bismo izvršili smenu i izabrali nekog čoveka koji će biti prema nama bolji, jer ovaj očigledno mnogo priča. Ovo ne govorim slučajno. Ako su kolege narodni poslanici imali priliku da vide izveštaj o radu Poverenika, onda su mogli da vide i koji je to set pitanja na koja nikad nije dobijen odgovor ni od jednog zvaničnog državnog organa. Vredi ovde pomenuti neka od njih, pošto nema dovoljno vremena da bi se sve to pročitalo.
Neka od pitanja su, primera radi, izgradnja mosta kod Beške i žičare na Kopaoniku, o projektima u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, o pet najvećih investicija u Srbiji od strane Ministarstva za kapitalne investicije, o činjeničnom stanju i preduzetim merama po krivičnim prijavama u vezi sa slučajem "Mobtel", o platama direktora ili naknadama članova upravnih i nadzornih odbora u JP NIS i Aerodromu "Nikola Tesla", Novinskoj agenciji "Tanjug", o isplaćenim naknadama na ime zastupanja, svedočenja i veštačenja pred arbitražnim sudom u Cirihu, u okviru spora JP PTT Srbija i preduzeća braće Karić "Sistem BK trejd».
Naravno, ima toga još. Treba vrlo pažljivo pročitati ovaj izveštaj, da bi se videlo da je ovde reč o spremanju zakonske podloge da se jedan čovek smeni, odnosno da se izabere neko drugi na njegovo mesto.
U svakom slučaju, nama socijalistima je jasno da ovaj dnevni red nije trebalo da bude dnevni red o kome Skupština raspravlja, jer je ovde, očigledno, reč o tome da, posle onog neuspelog početka, skupštinska većina ne može da se dogovori oko suštine i da je deset dana, koji su, navodno, potrošeni za dogovaranje, u stvari, potvrdilo da skupštinska većina vrlo teško funkcioniše.
Sada je trebalo predložiti Skupštini neke zakone i stvoriti utisak da Skupština, kao, radi, oni se o nečemu brinu.
Sasvim na kraju, dobro je što je juče dobijena dozvola da se nastavi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali način na koji su predstavnici Vlade predstavili to u javnosti, taj slavodobitni izraz na licu, kod nas građana Republike Srbije ostavlja utisak da bi bilo dobro da čujemo i šta je iza toga, zašto prekjuče Tolimir, a juče dozvola ili ulaznica za potpisivanje Sporazuma o pridruživanju. Ne treba zaboraviti da je taj sporazum bio potpisan i pre dve godine.
Bilo bi dobro, pošto razgovaramo o ovim zakonima koji se odnose na zaštitu ljudskih prava i sloboda, ako ima države, a ta tema će vrlo brzo biti na dnevnom redu, da čujemo sve informacije vezane za hapšenje generala Tolimira, ako ni zbog čega drugog, makar zbog jedne male, naglašavam to - male, ali važne činjenice, da je reč o državljaninu Republike Srbije.