Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, izmenama i dopunama Zakona o sudijama, javnom tužilaštvu i Visokom savetu pravosuđa, stvaraju se pravne i institucionalne pretpostavke za nezavisnost pravosuđa i, logično, da se poboljša stanje u pravosuđu. Moram reći da su oba razloga za poslanike SPS prihvatljiva.
Naime, izmenama Zakona, koje su bile u protekle dve godine, iz jula 2002. godine, pogotovo aprila 2003. godine, pravosuđe je konačno i potpuno potpalo pod normativnu i organizacionu kontrolu tadašnje vladajuće koalicije DOS-a. Tadašnjim izmenama Zakona DOS je "ispunio" jedno svoje obećanje iz jeseni 2000. godine, kada je pomenuo da će pravosuđe deliti sudbinu medija. Pošto su u međuvremenu svi mediji, i centralna državna televizija i tzv. privatne televizije bile suštinski stavljene pod kontrlu DOS-a, izmenama i dopunama Zakona iz jula 2002. i aprila 2003. godine i pravosuđe je postiglo taj strateški cilj, a to je da bude slepi poslušnik interesa i potreba tadašnje vladajuće koalicije.
Moram reći, nažalost, da izmene i dopune ovih zakona neće moći otkloniti sve negativne posledice koje su nastale u proteklom periodu, jer one će, nažalost, dugo postojati, jer su vezane za način rada u pravosuđu i za kadrovska rešenja. Potrebno je reći da je u protekle dve-tri godine pravosuđe, nažalost, dospelo na veoma niske grane, jer je izgubilo svoju samostalnost. Jednostavno, ne samo da sudije i tužioci nisu mogli samostalno raditi svoj posao, nego se Vlada više puta, moram reći, na jedan vrlo nelogičan, nekorektan, ponekad i na drzak način mešala u rad pravosuđa, jednostavno, uticala na donošenje odluka, komentarisala sudske odluke itd.
Primera ima bezbroj i ne vredi ih sve pominjati, ali se mora reći da je dobro što se, recimo, izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, Vlada sklanja kao neko ko je suštinski podredio tužilaštvo
potrebama izvršne vlasti. To je jedna velika nelogičnost koja se ovim izmenama otklanja.
Moram reći da je bilo sijaset drugih primera nezakonitog ponašanja Vlade. Primera radi, pomenuću samo jednu čudnu i bizarnu priču, nažalost, po te ljude jako tešku, a vezano za "sudije prekršajce", koji su 2001. godine, jedan ogroman broj njih, po čisto političkim kriterijumima proterani sa svog radnog mesta, jer su primenjivali odredbe tadašnjeg Zakona o informisanju.
Ne samo to, nego čak nisu dobili ni mogućnost da kasnije učestvuju na konkrusu. Naravno, Vlada nije želela ne samo da njih uzme kao relevantne činioce, kao nekog ko konkuriše, nego su i prenebregli odluku Vrhovnog suda Srbije, koji je rešavao u upravnom sporu i rešio da su te sudije u pravu. Jednostavno, nisu želeli da primene zakon. Zašto? Iz prostog razloga što su im bili potrebni politički podobni ljudi i tako su se ponašali.
Zato je dobro da ove izmene i dopune zakona budu usvojene u predloženom obliku, da bi pravosuđe moglo načiniti bar jedan, prvi, ali po našem mišljenju jako važan koran ka svojoj samostalnosti.
Sve ono što je bilo vezano za tužioce je nešto što Srbija ne da nije prihvatila i što će, objektivno, u dugom vremenu koje je pred nama biti predmet negativne ocene. Primera radi, moram pomenuti jedan slučaj vezano za Opštinskog javnog tužioca iz Bačke Palanke, gospodina Milorada Trošića, primer čoveka koji je po političkim kriterijumima, znači, struka i sve ostalo što bi bilo predmet nekog njegovog udaljenja iz tužilaštva, sve je to ignorisano i po krajnje političkim kriterijumima on je udaljen sa posla. Nažalost, u tom poslu su učestvovali i prethodni Republički tužilac, Okružni tužilac i dojučerašnji tužilac, koji je podneo ostavku, a i Specijalni tužilac. Svi su bili umešani u taj predmet.
Moram reći da, gledajući taj slučaj, s obzirom na to da smo dobili dokumenta od čoveka, a narodni poslanici, a verovano će i javnost Srbije biti zaprepašćena kako su olako izricane mere prema ljudima sa kojima se možda nije mogao naći zajednički jezik ili se, eventualno, drugačije mislilo o nekim političkim pitanjima.
Primera radi, pomenuću da je Opštinsko tužilaštvo, da bi čoveka što više ocrnilo, podnelo zahtev za provođenje određenih istražnih radnji zbog sumnje da je počinio krivično delo. U obrazloženju v.d. opštinskog tužioca ima jedna, da kažem, monstruozna rečenica, da je taj čovek u jednom lovu "upotrebom tuđeg lovačkog psa hvatao srneću divljač, govoreći - drži ga, drži ga, uhvati ga, nakon čega je lovački pas i uhvatio srndaća". To je jedinstven slučaj u oblasti tužilaštva, da je pas bio neko ko je nagovaran da uhvati srndaća. Naravno, to nema blage veze, ali je trebalo naći osnov da se čovek udalji iz suda.
Kada je reč o struci, čoveku je stavljeno na teret da je nestručno obavljao posao. U redu, nestručno, nestručno, ali tu postoji jedan mali problem. Dva primera koja se u Odluci Republičkog tužioca uzimaju kao primer nestručnog vršenja posla su kasnije, od strane v.d. opštinskog javnog tužioca, u redovnom postupku odbačeni. Kasniji (sledeći) tužilac je odustao od krivičnog gonjenja u dva slučaja koja se čoveku stavljaju na teret. Znači, trebalo je pronaći bilo šta da bi se čovek udaljio sa posla.
Taj slučaj ima brojne druge sadržaje, ali mislim da je ovo sasvim dovoljno pomenuti kao primer šta se radilo u pravosuđu i tužilaštvu.
Mislim da će negativne posledice ostati još jedno vreme, iz prostog razloga što su, nažalost, u međuvremenu određeni ljudi po političkoj pripadnosti imenovani na određena mesta. Jednostavno, oni nastavljaju da se ponašaju po političkim kriterijumima. Ne znam kako ćemo primenjivati odredbe Zakona o Visokom savetu pravosuđa, pošto, koliko me pamćenje služi, u obrazloženju koje je, inače, vrlo detaljno, stoji da prvi kriterijum uspešnosti rada Visokog saveta pravosuđa jeste potreba da profesija dominira nad politikom. Tu bi, što je logično, trebalo da budu izabrani krajnje stručni ljudi.
Ali, mi imamo jedan suštinski problem, da je među članovima Visokog saveta pravosuđa i aktuelni predsednik Vrhovnog suda Srbije, koji se nije libio da u vreme operacije "Sablja", a i kasnije, daje javne izjave da je politički pripadnik jedne opcije DOS-a i da ona to smatra, ili on, svejedno, da ne ulazim u ličnost, personalno, smatra potpuno logičnim za vršenje posla. Naravno, to tako ne može.
Da ne pominjem slučaj da su i v.d. predsednika Vrhovnog suda, i v.d. predsednik Okružnog suda u Beogradu i v.d. predsednika Četvrtog suda imenovani u vreme vanrednog stanja, protivno odredbama Zakona o sudijama, da su kasnije izmenjene odredbe Zakona o sudijama, da se pronađe formalno-pravni osnov da ti ljudi obavljaju svoj posao. Te odredbe su kasnije proglašene neustavnim od strane Ustavnom sud, ali to njima nije smetalo da i dalje nastave rad, umesto da podnesu ostavke, da stvore pravni osnov, pa neka pravosuđe i stručni organi ocene kvalitet njihovog posla i ukoliko stvarno zaslužuju, neka budu izabrani na te funkcije koje su radili. Jednostavno, oni i dalje, ne samo da rade, nego i pokušavaju preko javnosti da stvore odijum protiv ovih zakona.
Zanimljivo je jedno saopštenje koje je danas "Politika" objavila, da je juče održan sastanak gde su isti ti ljudi, koji bi sad trebalo da budu predmet ocenjivanja svojih kolega, ne predmet zakona, nego ocenjivanja svojih kolega iz struke, plediraju da to pitanje ne treba raspraviti dok se ne donese novi ustav. Moram reći da je to vrlo smešno.
Iz svega što sam pomenuo proizilazi da ove izmene i dopune Zakona i o sudijama, o tužilaštvu i o Visokom savetu pravosuđa jesu jedan dobar osnov da pravosuđe napravi korak dalje ka svojoj potpunoj nezavisnosti, čime bi se, naravno, što će biti veoma značajno za izgradnju institucija u Republici Srbiji, da taj korak treba da podržimo. Ako ima
nekih odredaba koje treba poboljšati, i o tome raspraviti, ali da, zbog kadrovskih rešenja, jednostavno, mnoge negativne posledice rada pravosuđa u protekle tri godine neće biti moguće otkloniti.
Moram reći, s obzirom na to da sam bio jedan od poslanika koji je bio član prethodnog Odbora za pravosuđe, moram reći da veoma čudno izgledaju diskusije pojedinih kolega sa ove govornice, kada govore o nezavisnom pravosuđu i slično, s obzirom na to da sam bio u situaciji da iz prve ruke vidim po kojim kriterijumima, naravno, krajnje partijski, da li je član te i te stranke, da li su se kadrovske komisije dogovorile i slično, su birani ljudi. Struka tu nije dominirala nad politikom, naprotiv, obrnuto i sada, pa poštenja radi trebalo bi govoriti o struci, a politiku ostaviti u drugom planu jer struka mora da dominira nad politikom ako želimo da pravosuđe bude uspešno, a samim tim i Republika Srbija. Hvala.