Poštovane kolege narodni poslanici, evo dozvolite mi da u ime poslaničke grupe SPS u ovom drugom javljanju još nešto kažem o setu zakona o kojima danas raspravljamo.
Naime, pošto nisam bio u situaciji da direktno čujem gospodina Đelića, pažljivo sam pročitao njegovo izlaganje i nažalost, u ime poslaničke grupe SPS-a, mogu reći da ovi predlozi zakona, bar ova dva, o porezu na promet i poreskom postupku i poreskoj administraciji, sem onog tehničkog dela, da kažem usaglašavanja sa drugim zakonima koji su predmet i ovih zakona, u ostalim odredbama ima mnogo politike kroz odredbe koje su sastavni deo tih zakona a takva su i objašnjenja.
Evo, prvo ću reći nekoliko rečenica o zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, odnosno o jednom članu čije se produženje predlaže. Taj član je vezan za ovaj rok za prijavu imovine, veće od 20 miliona dinara, a taj rok je, kao što znate, istekao 30. juna i sada se predlaže za nekoliko meseci njegovo produženje.
Moram reći da sam danas čuo prvi put jedno od objašnjenja zašto se ovaj rok produžava, a do sada je u štampi bilo, od strane kolega, gospodina ministra da je formalno razlog za produženje ovog roka taj što se poreski obveznici nisu dovoljno dobro upoznali sa svojim obavezama; pa je potrebno preciziranje pojedinih odredaba zakona, pa da je potrebno štampanje obrazaca i slično, da je potrebno izraditi određeni pravilnik! Danas smo, eto, čuli, verovali ili ne, da je jedan od razloga, odnosno da je razlog što se predlaže produženje roka prijave tragična smrt gospodina Đinđića, predsednika Vlade Republike Srbije i operacija "Sablja". Kako te dve stvari imaju veze sa ovim, to jedino gospodin Đelić zna?!
Naime, ovde je reč o prijavi imovine, a imovina nije nešto što se može egzaktno utvrditi, bar ovde u Beogradu, dovoljno je prošetati i videti reprezentativne objekte, poseduju ih pojedinci i videti da se to moglo utvrditi ako se želelo i ranije, odnosno oni ljudi koji su vlasnici te imovine, da su želeli mogli su prijaviti tu svoju imovinu.
Suštinski razlozi, u stvari, za produženje ovog roka jesu u tome da se nije prijavio dovoljan broj poreskih obveznika, daleko, daleko manji broj u odnosu na ono što je najavljeno. Ako se setite diskusija u vreme donošenja ovog zakona, ministar je stalno operisao pojmovima - ogroman broj građana, ogroman broj građana, ogroman broj građana! Iz dnevne štampe saznali smo da je do 12. juna svega dva čoveka, prijavilo svoju imovinu za koju oni cene da je veća od 20 miliona.
Evo, danas smo imali priliku da čujemo gospodina ministra da pominje 200 poreskih obveznika. Zašto ovo kaže? Iz prostog razloga što bar štampa operiše pojmovima i brojevima da u Srbiji postoji od 40 hiljada do 200 hiljada poreskih obveznika koji imaju imovinu veću od 320 hiljada evra, a kada se prevede to je oko 20 miliona dinara. Onda možete shvatiti kakve su razmere katastrofe i fijaska ove akcije kada se prema ministrovim rečima samo oko 200 ljudi prijavilo. A zašto je to tako? Moram reći da je po našem mišljenju, nas poslanika SPS, glavni razlog je u tome što je Vlada Republike Srbije izgubila kredibilitet u javnosti, jer jedno priča, a drugačije se ponaša; da je taj kredibilitet objektivno, izgubljen u vreme priče donošenja i primene Zakona o jednokratnom ekstraprofitu, jer i tada je bilo priče o nekoliko milijardi maraka koje će se, kao, tim putem dobiti, pa onda videli ste kada su bili zvanični podaci došlo se do toga da je ta suma 10 do 15 puta manja i da je jednostavno daleko od onoga što je ministar govorio.
Naravno, mi smo uskraćeni u ovom cenjenom domu i odgovora na pitanje - da li su svi ljudi ravnopravni u ovoj Srbiji, da li su svi oni koji poseduju imovinu bili obveznici, odnosno da li su plaćali porez na jednokratni ekstradohodak, a tu smo pomenuli da li su ljudi koji su posedovali kuću u Šilerovoj plaćali ekstraprofit? Pitali smo, naravno, ministra nema kao i nekoliko puta ranije, kada dođe pitaćemo ga, mislim da treba odgovoriti na to, jer ako se poziva ministar na transparentnost, ako postoji ravnopravnost i jednakost, makar pravna, onda treba da čujemo od strane ministra da li je tako i faktički.
Moram reći da je Vlada Republike Srbije, bar u ovom delu prikupljanja sredstava u budžet pokazala jednu nedoslednost i prethodne godine, ali se dosta olako prešlo preko toga. Sećate se one priče o grupi G-17, o brašnu i o 1.543.000.000 dinara koje su jednostavno oproštene, pitanje je da li su neki od tih ljudi vlasnici imovine koja premašuje 20 miliona dinara, i morali su da budu predmet ovog zakona.
Naime, dva negativna cilja su u nesprovođenju ovog zakona: nije ispunjen cilj prikupljanja sredstava iz budžeta, i stvoren je loš poslovni imidž što je odbilo mnoge investitore.
U prilog ovoj tezi moram citirati jednog od ministara u Vladi Republike Srbije, gospodina Vlahovića, koji je povodom Zakona o ekstraprofitu i povodom ovog zakona o kome danas raspravljamo rekao sledeću stvar - otpočetka godine, naravno, komentarišući privrednu aktivnost koja je, i sami znate, katastrofalna, da je prisutan poslovni rizik zbog tog pada proizvodnje. Osim, nažalost, ubistva gospodina Đinđića, lošem imidžu poslovnog ambijenta, prema rečima ministra, doprinose i demagoške izjave poput onih o ispitivanju porekla imovine uvijene u plašt borbe protiv privrednog kriminala. Svi pokušaji ispitivanja porekla imovine u Srbiji, uključujući i Zakon o ekstraprofitu, su imali slabe efekte ili su doživeli poptuni fijasko. Kada čujem najave takvih zakona, investitori oduzimaju gas, jer neće da investiraju u zemlju gde će se neko, za dve ili tri godine, baviti ispitivanjem porekla svega i svačega.
Eto šta drugi ministar u Vladi Republike Srbije misli i o ovom zakonu, ali i o ovoj meri, a i o Zakonu o jednokratnom ekstraprofitu. Mislim da je loše, jer kolege koje su pre mene govorile, potvrdile su i dokazale koliko je loše što se iz ovog zakona brišu umetnički predmeti kao deo imovine koja ulazi u vrednost od 20 miliona. I, čitajući ono što je ministar izjavio, moram reći da je njegovo obrazloženje suviše tanko, da ne kažem nikakvo.
Kada je reč o drugom zakonu, o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet, tu se vidi par edžcellence politika. Naime, ovaj predlog o oslobađanju poreza na promet za dnevnu i periodičnu štampu nije namera ni želja Vlade ili potvrda Vlade da eto, hoće da izađe u susret ljudima koji rade u toj delatnosti, nego želja Vlade da pokuša da nađe zajednički jezik sa medijima koji su u jednom trenutku bili nedisciplinovani posle ukidanja vanrednog stanja i koji su počeli otvoreno i kritički da govore o svemu onome što je Vlada radila i u vanrednom stanju i posle vanrednog stanja.
Ova mera koja se predlaže direktna je posledica onog razgovora glavnog urednika sa predsednikom Vlade Republike Srbije i to je činjenično stanje. Vlada u susret izborima vuče jedan politički potez - predlaže jednu par edžcellence političku meru da bi medije štampane koje jako oblikuje u javno mnjenje, imala kao dobrog sagovornika, saradnika i saveznika u predstojećim izborima.
Moram reći da smo mi, kao poslanička grupa SPS, predložili dva amandmana, vezano za ovaj zakon: jedan je da od obaveza plaćanja poreza na promet treba da bude izuzeta oprema za bebe, dečja hrana, obuća i odeća, i kada je reč o poljoprivrednim proizvodima, kao što je maslac i sir. Ovo govorim iz razloga što popis stanovništva Srbije, učinjen 2002. godine, kada je reč o bebama i deci, pokazuje katastrofalnu situaciju u Srbiji. Srbija se nalazi, nažalost, u jednoj minus-fazi, a vezano za demografsku politiku, ne postoji strategija Vlade Republike Srbije i smatrali smo jednostavno da u toj oblasti treba nešto preduzeti.
Ovaj zakon, odnosno porez na promet, dobro je, moram reći, što se izašlo u susret ljudima koji štampaju knjige, različite publikacije i što je to oslobođeno poreza. Moram reći da smo mi poslanici SPS još prilikom prošle promene zakona to tražili.
Na samom kraju, moram da napomenem da će ozbiljan problem ove vlade, a i ove države, biti ispunjenje svih obaveza koje stoje u budžetu.Naime, Vlada sve više poseže za političkim merama, ovim predlogom budžet će biti manji za 600 miliona dinara - a ako se setimo da je pre nekoliko meseci 700 miliona dinara uzeto za potrebe javnog servisa RTS, da je pre neki dan 252.600.000 uzeto za potrebe sprovođenja Zakona o ratnim zločinima. Ako pomenemo nekoliko stotina miliona dolara, kad se prevede na nekoliko milijardi dinara, kojim će porez, odnosno budžet Srbije biti usklađen oko ovog akcionog plana i sl. onda se vidi dubioza u kojoj se nalazimo.
(Predsedavajući: Vreme.)
Mi smo potpuno ubeđeni da Vlada neće moći da ispuni sve obaveze, a nažalost, ceh će platiti građani. Onda i ne čudi kada se vidi da Vlada sve više poseže za političkim merama. Zašto predsednik Vlade Republike Srbije predlaže penzionerima da se odreknu svojih penzija, da bi se taj novac upotrebio u druge svrhe. Novca neće biti, a ono malo što ostane Vlada očigledno želi da usmeri u druge svrhe, jer penzioneri sada nisu bitni kao što su bili bitni 2000. godine kada su tražili od njih, da deca i unuci glasaju za njih. Hvala.