Nisam mislio da se javljam, ali ministar je povukao nogu sa ovim prvim javljanjem, pa bih želeo, dok je on tu, da još jednom, u ime poslaničke grupe SPS, dam ocenu ovog zakona.
Naime, mi smo rekli da SPS neće glasati za ovaj zakon, jer, po našem mišljenju, u ovom predlogu zakona gotovo da nema reči o sistemu obrazovanja i vaspitanja. Naprotiv, mislimo da je zakon haotičan, da je nekonzistentan, da je preuzeo različita rešenja iz više zakona i verovatno iz više različitih zemalja. U njemu nisu dovoljno istaknuti i zaštićeni državni interesi u ovoj oblasti. Restriktivnog je i diskriminatorskog karaktera, vrlo daleko od proklamovanih ciljeva demokratizacije, decentralizacije i profesionalizacije, jer su bukvalno sva ovlašćenja koncentrisana kod ministra prosvete. Zakon disciplinuje zaposlene, od direktora do nastavnika. Preterano je, po našem mišljenju, birokratizovan i strašno će skupo koštati Srbiju i njene građane. Koštaće skupo, jer se prvo ruši postojeći sistem obrazovanja i vaspitanja, a ne nudi novi bolji, kvalitetniji. Drugo, za rušenje postojećeg sistema jedan broj ljudi će dobiti dobre novce.
Sada je jasno zašto se ovaj zakon donosi praktično u tišini, bez direktnog TV prenosa Skupštine. Bilo je zahteva da se zakon skine sa skupštinske procedure, da se otvori prava javna rasprava, jer je činjenica da je u jednom uskom krugu ljudi o njemu razgovarano. Naravno, javnost predlagaču ne treba. On to ne želi, jer on jednostavno želi da ovaj zakon što pre i bez velikih potresa bude usvojen. Smatramo da su mnoga pitanja u ovom zakonu preskočena, mnoga tek načeta, ali odgovora u zakonu svesno nema.
Na sednici skupštinskog odbora se videlo da pojedina rešenja Predloga zakona predstavljaju politički kompromis stranaka DOS-a i predlagač, koliko god rešenja bila loša i kontradiktorna, drugim odredbama zakona nije imao hrabrosti političke, a da ne ulazim u ovu drugu, da se tome suprotstavi. Juče sam bio na sednici Odbora zajedno sa profesorom Borom Stanimirovićem, moram reći da je profesor Bora Stanimirović, kao član Odbora, videvši da politika i voluntarizam dominiraju nad činjenicama i strukom, podneo ostavku na članstvo u Odboru, jer, i to je javno rekao, ne želi da, i mi kao Socijalistička partija, učestvujemo u nečemu što smatramo, po našem mišljenju, da je jako loše i od čega će generacije mladih imati sigurnu štetu, a time i Republika Srbija.
Ovaj zakon predstavlja klasičan primer supremacije birokratije nad profesorskim i stručnim kadrom. Tako zakon predviđa osnivanje tri saveta - prosvetnog saveta, saveta za stručno obrazovanje i saveta za usaglašavanje stavova u obrazovanju. Ti saveti treba međusobno da sarađuju i usklađuju svoje stavove. Predvidljivo je da će saveti u sastavu imati više manjih podsaveta za predškolsko, osnovno, srednje obrazovanje i vaspitanje, obrazovanje odraslih, čiji će rad pratiti ogroman administrativni aparat. To nije sve, jer zakon predviđa da saveti mogu da obrazuju i komisije, stručne timove i druga radna tela. Pored saveta predviđeno je osnivanje sedam novih centara, da ih ne pominjem zbog kratkoće vremena.
Naravno, kako je ovde, kao i kod saveta, potrebno da neko radi, predviđeno je da centri obrazuju posebne stručne timove. Znači, i centri posebne stručne timove za pojedina pitanja. Na ovaj način 10 hiljada ljudi će da analizira, priča, koncipira, prima zarade, nadoknade, jednom rečju troše pare, a odluke će donositi resorni ministar.
Da ovaj zakon apsolutno nema veze sa proklamovanom decentralizacijom i demokratizacijom sistema obrazovanja i vaspitanja, najbolje potvrđuju ovlašćenja ministra. Izvršena je potpuna centralizacija. Ministar poseduje apsolutnu vlast. O svemu se pita, o svemu odlučuje.
Evo i dokaza za ovu tvrdnju. Ministar, shodno odredbama ovog zakona, donosi podzakonske akte koje pripremaju i predlažu saveti ili centri. Član 27 - propisuje bliže uslove za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti ustanova za obrazovanje i vaspitanje. Član 34 - propisuje standarde znanja, veština i sposobnosti za akreditaciju programa stručnog osposobljavanja i obuke. Član 42 - propisuje bliže uslove za izbor direktora, vrstu obrazovanja, standarde znanja, veštine i sposobnosti za direktore, način i postupak provere savladanosti programa obuke za direktore i organ uprave pred kojim se utvrđuje njegova savladanost, kao i obrazac uverenja o savladanom programu. Član 59 - postavlja vršioca dužnosti direktora.
Član 63. donosi akte kojim se utvrđuje obavezni godišnji fond časova, član 73. propisuje standarde znanja, veštine i sposobnosti z akreditaciju programa stručnog osposobljavanja i obuke, član 76. propisuje obrazovne profile u srednjem stručnom obrazovanju i vaspitanju na predlog nadležnog saveta, član 77. propisuje školski kalendar, član 81. odobrava korišćenje više udžbenika za isti predmet u istom razredu, kao i korišćenje stranog udžbenika, član 95. propisuje ostvarenosti ishoda u obrazovanju i cenjivanje učenika kao i kriterijume, način i postupak procenjivanja uspeha iz pojedinih predmeta i radnji i druga pitanja od značaja za ocenjivanje na predlog nadležnog centra, član 102. propisuje program završnog ispita u osnovnoj školi, član 104. propisuje program opšte mature, član 105. propisuje program stručne i umetničke mature, član 106. propisuje program srednjeg stručnog obrazovanja u dvogodišnjem trajanju, stručnog usavršavanja, program završnog specijalističkog majstorskog ispita, član 107. propisuje više elemenata od značaja za obrazovanje nastavnika vaspitača i stručnog saradnika, član 111. propisuje način i bliže uslove izdavanja i produžavanja suspenzije, oduzimanja licence, sadržaj i način vođenja registra kao i obrazac licence, član 115. propisuje program i način organizovanja stalnog stručnog usavršavanja i uslove sticanja zvanja nastavnika, saradnika i stručnog saradnika, član 121. i tako dalje i tako dalje.
Ima ih još, a nabrojao sam preko 25. A, to je decentralizacija. Kada se pored pomenutih ovlašćenja ministra pomenu i poslovi Ministarstva, obaveza donošenja brojnih posebnih zakona, tek se onda mogu videti i razumeti razmere decentralizacije odlučivanja u obrazovanju i vaspitanju kod ministra tj. Ministarstva i raskoraka sa proklamovanim ciljevima demokratizacije i decentralizacije u ovoj oblasti.
Ovo ne bih ni pominjao da u zakonu ovo nije i posebno naglašeno. Ali, toliko o onome što piše u zakonu i onome što su ciljevi.
Zakon je loš jer predviđa disciplinovanje zaposlenih u obrazovanju i vaspitanju direktnom i posrednom primenom kaznenih mera prema direktoru ustanove i nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima. Ako je ustanova u štrajku, bez obzira na razloge, Ministarstvo može zabraniti rad ustanove ili prethodno smeniti direktora.
Aktuelna vlast će na ovaj način najviše kazniti ljude koji su joj pomogli 1994, 1995. i 1996. jer je onda bilo popularno pozivati ljude na štrajk u prosveti, jer je to tada bilo u funkciji rušenja sistema i SPS-a. Sada se očigledno želi postići drugi cilj.
Diskriminatorski duh zakona je prisutan i kroz davanje licence, što je po našem mišljenju samo drugo ime za lustraciju u obrazovanju i eliminaciju sa posla nepodobnih kadrova. Direktor pak može da ima apsolutnu kontrolu nad zaposlenima kroz pravo koje mu zakon daje da se rešenjem koje on izdaje utvrđuje status u pogledu rada sa punim i nepunim radnim vremenom. Da ne pominjem godišnje odmore i sadašnji predviđeni status.
Nedoslednost, logična nekonzistentnost, dvostruki aršini, voluntarizam, predlagača vidljivi su i kroz odredbe zakona koje imaju kazneni karakter. Tako roditelj ili staratelj deteta koji ne upiše dete, to je pomenuo profesor Bora Stanimirović, u vrtić radi pohađanja pripremnog predškolskog programa, ili ako dete neredovno pohađa tu ustanovu, može biti novčano kažnjen ili kažnjen zatvorom do 30 dana.
U isto vreme direktor škole koga je organ upravljanja razrešio dužnosti jer je počinio 13 različitih prekršaja čl. 63. zakona u koje spada i fizičko kažnjavanje ili vređanje ličnosti deteta može voljom ministra, to smo juče na Odboru čuli, ne samo da bude amnestiran od svega, već i dalje da nastavi da radi posao kao da ništa nije bilo.
Ili, kod teže povrede radnih obaveza u isti rang su stavljeni ugrožavanje ili povređivanje fizičkog ili psihičkog integriteta deteta, odnosno učenika, fizičko kažnjavanje, moralno, seksualno ili na drugi način učinjeno zlostavljanje i povreda odbijanja davanja na uvid rezultata pismene provere znanja učenicima, odnosno roditeljima tj. starateljima, što je besmisleno.
U kategoriju smešnog i neozbiljnog za ovaj sistem obrazovanja i vaspitanja koji se predlaže, a i same škole, spadaju odredbe zakona koje daju mogućnost učeniku koji ima 10 ili 12 jedinica iz svih predmeta da može da polaže popravni ispit i sigurno uspešno završi razred. Jednom rečju, predloženi zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je jedan loš zakon sa čak brojnim nepredvidivim lošim posledicama po mlade generacije.
Ovaj zakon se ne može izmeniti. On je takav kakav jeste. Najbolje bi bilo kada bi predlagač želeo da ga povuče, ali je očigledno da on to nema nameru da uradi, jer je i učinio sve da on bude usvojen na medijski i na najlakši način blago rečeno. Skupština, po našem mišljenju, ovakav zakon ne bi trebala da usvoji. U svakom slučaju mi socijalisti nećemo glasati za njegovo usvajanje. Hvala.