Gospođo predsedavajuća, uz sve uvažavanje, već sat i po prijavljujem članove 106. i 104. Već sat i po vodite ovu sednicu i raspravu potpuno pasivno, neangažovano, a to znači, gospodine Đuriću, upravo to da smo raspravu u načelu završili pre neki dan. Čitav sat i po, od toga bar tri četvrtine, vodimo raspravu u načelu. Čak i uz ove amandmane pominjemo zdravstvo i sve živo.

Osim toga, bez obzira na trošenje vremena svoje grupe, ili ovlašćenog predstavnika, ima i onih koji to nisu trošili a redovno se replike ne završavaju u poslovničkom vremenu, nego mnogo duže i ne opominjete, ne puštate.

Dajte da se stvarno vratimo na amandmane i da raspravljamo o amandmanima. Ostavimo ponavljanja načelne rasprave, a to je, pre svega, vaša stvar da o tome vodite računa.

Dakle, kontinuirano ste kršili ovaj Poslovnik po mom mišljenju. Dajte da to malo svedemo na pravu meru.

Gospođo potpredsedniče, gospodine ministre, predsedniče odbora, gospođo Joksimović, ovo je, bar otkad sam ja ovih deset meseci u Skupštini, prvi put da Skupština stavlja na dnevni red, razmatra i usvaja bilo kakav izveštaj bilo kog odbora ili bilo koje duge institucije, organa, pa čak i onih koje je birala Skupština.
Mislim da je jako važno da se kao Skupština opredelimo da to ubuduće činimo redovno, ne samo kada je ovaj odbor u pitanju, kao i da se izjašnjavamo oko izveštaja, ne samo odbora Skupštine, jer to upravo jeste u funkciji i mislim da ćemo time ojačati kontrolnu funkciju Skupštine.
Danas imamo na dnevnom redu Izveštaj Odbora za kontrolu rada službi bezbednosti i ja ću se na to osvrnuti. U strukturi sistema nacionalne bezbednosti u najužem smislu bezbednosno-obaveštajni sistem je osnovna karika koju čine službe bezbednosti – BIA, VBA, VOA, da podsetim, kao i Biro za koordinaciju u ulozi usklađivanja rada celog ovog sistema koji predstavlja objedinjeni podsistem ukupnog sistema nacionalne bezbednosti.
Skupština ostvaruje nadzor i demokratsku civilnu kontrolu nad sistemom nacionalne bezbednosti u najširem smislu. Ranije je to činila preko jednog jedinog Odbora za odbranu i bezbednost, a sada to činimo preko dva odbora, među kojima je prvi put formiran odbor samo za kontrolu rada bezbednosno-obaveštajnog sistema, odnosno rada službi bezbednosti.
Iz tog ugla danas i razmatramo ovaj izveštaj odbora. Na početku želim da izreknem sve pohvale za dostavljanje izveštaja i stavljanja na dnevni red Skupštine. Na neki način ovo je izveštaj odbora koji pokriva, rekao bih, po društvo najdelikatniju, ne najvažniju, ali najdelikatniju problematiku, samim tim što ova oblast predstavlja vrlo delikatno usklađivanje i preplitanje onoga što zovemo transparentnost, odnosno preplitanje javnog i tajnog, i što svugde gde postoji tajnost ima sudara sa demokratijom i svugde gde postoji tajnost objektivno postoje i veće mogućnosti za zloupotrebe. Ovo društvo, ako računamo ranije i u sastavu bivše države, ima od pre nekoliko decenija, odnosno iz 60-tih godina vrlo ružno iskustvo sa tim.
O samom izveštaju želeo bih da ukažem, ne zato što apriori želim da kritikujem, nego zbog toga što se nema još dovoljno iskustva, kako rekoše, a ja mislim da nije tako, ukazaću na neke manjkavosti u njemu.
Prvo, izveštaj nosi naslov o izvršenom nadzoru, a ne vršenju nadzora. Molim i predlažem da se to ispravi jer to ostaje kao dokument, a mi nismo formirali ovaj odbor da jednokratno vrši nadzor, nego da vrši nadzor u kontinuitetu nad radom ovog bezbednosno-obaveštajnog sistema, odnosno službi bezbednosti.
Na strani 12 izveštaja odbor naglašava da nije izvršio nadzor, odnosno radne posete službama bezbednosti. To je za mene ključni stav odbora, ključna ocena i hoću da kažem poštena i hrabra izreka, jer ne može niko raditi dobro ako ne prizna da nešto nije uradio. Druga je stvar zašto, a o tome ću kasnije. Nije urađeno zbog nedostatka internog, rekao bih, uslovno da nazovem internog akta kojim se obezbeđuju uslovi, propisuje i određuje način kako se nadzor sprovodi u delo.
Međutim, ne mogu da razumem jednu stvar. Odbor je reagovao na to, pa je grupa za izradu predloga akta formirana pre više od šest meseci. Rok je bio da izađe sa predlogom u februaru, a mi ni do danas nemamo taj predlog. Čak se u vrlo eksplicitnoj izreci odbora u izveštaju kaže da zbog toga još nisu doneli, ovo je peti mesec, plan nadzora za 2013. godinu zbog nedostatka tog akta. Sasvim razumem da taj akt treba da postoji da bi se plan rada usvojio.
Takođe, nije donet poslovnik, pa je zbog toga parcijalno doneta odluka, a ne poslovnikom, odluka o držanju zatvorenih sednica ovog odbora za javnost. Pri tome, meni je potpuno nejasno šta znači javnost u ovom slučaju. Da li je time narušeno poslovničko i zakonsko pravo svih poslanika da prisustvuju sednicama svih odbora po svom izboru? Jeste, ali to ne znači da odbor nije u pravu što je to uradio, nego to znači da moramo i Poslovnik Skupštine uskladiti sa tim.
Plan rada Odbora u 2012. godini je donet tek 26. oktobra i usput samo napominjem, pa molim da se to ispravi, prosto je neukusno da stoji u planu rada za 2012. godinu, prva tačka je usvajanje plana rada. Nemojte to.
Prva sednica odbora je održana 24. jula i stoji, citiram – nije izabran zamenik predsednika odbora. Zašto? Ili je trebalo da stoji da nije ni biran i da se ne bira. Ovako imate utisak da je u Odboru došlo do nekakve kolizije, zbog čega nije izabran zamenik predsednika, a bilo je na dnevnom redu da je biran. Mislim da nije, verovatno. Pa, molim da u tome, obzirom da ostaje dokument, da to korigujete.
Osim ovoga, ima dosta još sitnih stvari, ali hteo bih ono što je važnije, da se osvrnem na dobru stranu ovog izveštaja. Prvo, izveštajem je, pri tom imam u vidu ono što je ovde neko i pomenuo, da Odbor u ovakvom sastavu i ovog profila i Odbor samo za nadzor rada službi bezbednosti prvi put postoji, pa u tom smislu neka iskustva nema, i utoliko pre mislim da je radom odbora dosadašnjim i izveštajem, samim, inicirana potreba da se stvore i propišu uslovi i modaliteti nadzora i kontrole u kontinuitetu, kao i analize i ocene kroz raspravu, ocene rada službi.
Ukazano je od strane odbora na potrebu inoviranja, odnosno izmena Zakona o osnovama uređenja službi, što je po meni vrlo značajno, ja sa obe ruke to odobravam i podržavam, kao i na potrebu za nekim novim propisima. Na strani osam ovog izveštaja stoji da je Odbor dostavio skupštini Predlog zakona o izmeni Zakona o osnovama uređenja službi. Ne stoji kada je dostavljeno, a još manje ne stoji, a mene interesuje, zbog čega, jer mislim da je ovo jedna od stvari koja je među mnogim koje smo po hitnom postupku ovde stavljali na dnevni red trebalo da uđe u dnevni red neke dosadašnje skupštine.
Zatim, uspostavljeni su, čini mi se, dobri radni odnosi i saradnja i trasiran put za još bolju saradnju sa nezavisnim državnim organima, što je izuzetno po meni značajno. Ali, ne i službi sa drugim organima i institucijama, kao što je Ministarstvo finansija, jer se ističe jedan, po meni žestok problem koji zadire u suštinsku stvar rada službi, a to je kao što ste videli, da Ministarstvo ne želi da prihvati inicijativu Odbora i to se mora na drugi način onda regulisati, da se ne može budžet službi iskazivati u pojedinostima bez da se otkriju slabe tačke službi i onemogući njihov uspešan rad, odnosno otkriju neke tajne, nego da se on iskazuje u ukupnom iznosu.
Isto tako, u izveštaju stoji, i to je takođe značajna stvar koja se mora hitno i brzo rešiti, a to je nerazumevanje od strane javnih telekomunikacionih operatera čime se onemogućava značajno rad, značajan segment službi bezbednosti.
Može se još dosta toga govoriti što je po meni dobro u ovom izveštaju i u radu Odbora, ali bih se posvetio malo onome šta bi trebalo ubuduće raditi. Ovaj izveštaj i on između ostalih stvari, a i ranije smo ukazivali na to, još jednom ukazuje na potrebu, da uopštim stvar, da se obezbede bolji uslovi za rad i službi ali i samog Odbora. Gospođa predsednik je neke stvari rekla oko uslova u kojima se održavaju sednice, neke stvari nije ni trebalo reći ovde, ali mislim da to nisu još uvek dobri i pravi uslovi.
Drugo, da se što pre pristupi dogradnji, odnosno aktuelizaciji, modernizaciji celog sistema nacionalne bezbednosti, a kao prvo da se pristupi izmenama i dopunama postojećih osnovnih i pratećih zakona i propisa od Strategije nacionalne bezbednosti, od Zakona o osnovama uređenja službe, Zakona o agencijama. Pri tome kada pominjem agencije, pitanje je da li je to između ostalog i pravi naziv za ove službe bezbednosti, govorim o njima kao o službama bezbednosti i ja sve vreme govorim i mislim da ih ne treba izjednačavati sa turističkim agencijama i ne znam sa kim drugo, bar po nazivu.
Takođe je potrebno doneti i neke nove propise, odnosno propisati, urediti zakonski prostor koji obuhvata najširi, rekao bih pojas sistema nacionalne bezbednosti kao što su organi državne uprave i institucije nadležne za pravosuđe, obrazovanje i naučnu delatnost, zaštitu životne sredine, Zaštitnika građana, organi jedinica lokalne samouprave, subjekti privatnog obezbeđenja, što je jako važno, organizacije civilnog društva, medije, što još važnije, pravna lica. Svi oni doprinose ostvarivanju ciljeva nacionalne bezbednosti i svi oni čine u najširem smislu sistem nacionalne bezbednosti.
Ovde je značajno reći i to ukazujem upravo na taj prazan prostor neregulisan koji je ostao, da mi kroz ova dva odbora koji se tiču nadzora i funkcije, nadzora Skupštine kroz ove odbore, da ova dva odbora za Narodnu odbranu i unutrašnje poslova i Odbora za kontrolu službi upravo samo kontrolišemo rad tog jednog i drugog ministarstva i službi bezbednosti, a sve drugo nam ostaje ne pokriveno kada je u pitanju funkcija, kontrolna funkcija Skupštine. Ovde se ukazuje prostor sada, da li Skupština treba da formira još neki odbor koji bi taj prostor pokrio, a mislim da tu odluku treba doneti tek kada raspravio upravo o ovome o čemu sam prethodno pričao.
Jako je važno da Odbor u nadzoru bezbednosno-obaveštajnog sistema ne zaboravi na Biro za koordinaciju službi i saradnju sa njim. Ovde nijednom rečju to nije pomenuto, a Biro za koordinaciju službi je upravo segment, odnosno najvažniji segment sistema bezbednosno-obaveštajnog.
Još na nešto bih ukazao Odboru, mislim da bi bilo dobro da se u narednom periodu obrati pažnja u nadzoru i kontroli kada je u pitanju BIA, na ostvarivanje njene funkcije koja se sastoji u onoj drugoj rečenici – informativni poslovi.
Mi vrlo dobro znamo ovo, i to je po meni veoma rogobatno, i po nekakvoj navici kršteno pa ne razumemo često kao obični ljudi da li se radi o još jednom mediju ili se radi o onome što jeste prikupljanje podataka, i da kažem vrlo direktno, što svet zna i što jeste faktički obaveštajni rad. Ja znam da to jeste delikatnija delatnost od bezbednosne u ovoj agenciji, pa samim tim i od strane Odbora lakše vršiti nadzor nad bezbednosnom funkcijom nego obaveštajnom, ali mislim da moramo naći načina i omogućiti Odboru, to su oni uslovi o kojima su i oni u izveštaju govorili i koje sam ja pominjao vrlo delikatni.
(Predsedavajuća: Vreme)
Samo momenat, još na kraju želim da kažem, da će poslanička grupa PUPS glasati za, odnosno prihvata ovaj Izveštaj iz razloga onoga koji sam pomenuo dva tri puta, da Odbor nema još dovoljno iskustva u radu. Ovde je gospodin Popović, žao mi je što je otišao, rekao da treba prikupiti iskustva iz inostranstva.
(Predsedavajuća: Hvala, gospodine Kovačeviću…)
Samo bukvalno dve rečenice. Mislim, savet Odboru da mi imamo jako veliko iskustvo iz decenijskog rada i onoga što su službe polazile sve, decenijskog rada tadašnjih odbora za kontrolu rada službe, a imamo ih decenijama. Hvala.

 Mene  po malo zaprepašćuje ovakav nastup.
Prvo, predsedavajuća trebalo je da opomenete gospođu Joksimović, jer je upotrebila ovde neke neprilične izraze, karakterišući ono što sam ja rekao.
Drugo, uvredljivo se izrazila i indirektno o PUPS, jer je rekla, nekakva partija ili kritike najmanje od te partije, od PUPS.
Druga stvar, ja sam u uvodu stvarno ne ni iz kurtoazije, nego na iskren način obraćajući se i predsedniku ovog odbora iskazao svoje poštovanje prema toj funkciji, a sada odgovarati i replicirati tonom u kome se pledira da se dokaže da sam neodgovorno i bez ikakvog upoznavanja sa stvarima, ja ću gospođi Joksimović pokazati na samom tekstu materijala koji su poslali, šta sam sve radio, pa će videti da li sam ozbiljno to analizirao.
Što se tiče kompetentnosti, to nije moj običaj, ali ću za informaciju reći da sam ceo radni vek proveo upravo na tim poslovima i to najdirektnijim i najstručnijim.
Prema tome, najmanje može neko ko nikad nije radio te poslove, bez obzira što se deset meseci upoznavao sa tim, može u ovom smislu replicirati. Osim toga, vrlo netačno, neke stvari, nisam govorio o Odboru narodne odbrane, već sam govorio o Odboru odbrane i bezbednosti, koji je do juče, do njenog dolaska, postojao.

Ja nisam čovek koji voli da ovde u Skupštini replicira i da oduzima vreme. Najmanje mislim da je podobno da mi međusobno repliciramo. To što sam izrekao o svojoj stručnosti, nestručnosti, naterala me je gospođa Joksimović svojim načinom i nastupom. Ali, nećemo da svodimo to na lično. Lepo je od nje što se na neki način izvinjava što je PUPS spomenula u tom kontekstu. Nije imala nameru kaže, međutim, to je tako izreka i to je tako ličilo.
To da je bolje da budu ljudi koji nemaju veze sa strukom u Odboru nije bitno, ja nisam to ni rekao zato da bi bio član Odbora, nego sam rekao iznuđeno, zbog toga što su potrebne po meni, potrebno je, o tome je govorio i gospodin Popović i ne znam ko još, da u tom odboru bude i neko ko jeste iz struke. Potrebno je, jednostavno da bi mogao da vidi stvari koje treba raditi a ne zbog toga da on diktira kako treba raditi itd, jer ovaj Izveštaj upravo pokazuje i nedostatak i tog pogleda. Mislim da bi se brže prikupljalo iskustvo i brže išlo u kvalitetniji rad da ima neko tamo i od tih, što se toga tiče.
Inače, oko narušavanja prava Poslovnika, nemojte gospođo Joksimović potcenjivati poslanike da nisu pročitali Poslovnik. Ja nisam ni rekao da jesu narušena, nego sam rekao da treba i to razmotriti u kontekstu toga da li će se narušiti pravo i da treba korigovati Poslovnik, a ne da direktno napadnem, to što su uradili. Naprotiv, vrlo sam jasno rekao da to još nije dovoljno da bi se moglo raditi u pravim uslovima kada su u pitanju razmatranja ovih.

Odlučio sam da se osvrnem na nešto što je rekao gospodin Đurić bez ikakve zle namere. Iz onoga što je on rekao i iz onoga što je replicirala gospođa Joksimović malo pre mene, stiče se utisak da imamo nekakvo mišljenje da ako je neko radio u bezbednosnim strukturama da apriori ne nosi ništa demokratsko u sebi.
Jedini sam danas u diskusiji u svom izlaganju pomenuo to da je ova problematika delikatna i društveno zbog toga što se po svojoj prirodi sudara sa demokratijom i zato treba biti vrlo oprezan i učiniti sve da ne bi istinski zadirala i smanjivala prostor za demokratske odnose i pristupe.
Druga stvar koju sam hteo da kažem jeste da juče nisam izašao iz tih službi nego pre 23 godine i da nisam nosio u sebi ništa demokratsko valjda bih se do sada naučio demokratiji.
Treća stvar, samo usputno sam spomenuo u nagoveštaju eventualnu potrebu razmišljanja da li da ostane naziv agencije ili ne. Interesantno, hvatamo se za to sporedno a ne za mnoge druge stvari o kojima sam govorio i koje su daleko značajnije po ovo društvo i po sve drugo. Nisam izrazio svoj stav da treba da se menja taj naziv. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Hteo sam samo da se osvrnem na to i da kažem da nisam eksplicitno rekao da neko osuđuje ovu strukturu ljudi iz kojih ja potičem, nego takav osećaj imam kroz dosadašnju raspravu. Izvinjavam se.

Gospodine predsedavajući, gospodine predsedniče, i članovi Vlade, drage kolege i koleginice poslanici, moja pitanja se tiču bezbednosnog sistema ove zemlje u širem smislu te reči pa je logično da su upućena premijeru, odnosno ministru unutrašnjih poslova i ministru odbrane i koordinatoru službi bezbednosti u zemlji.
Počeću sa vrlo konkretnim pitanjem – koliko lica se danas u Srbiji obezbeđuje, a da nisu nosioci funkcija koje po zakonu država bezbednosno štiti. Kriterijumi po kojima ta lica država štiti vreme trajanja njihovog obezbeđivanja do godine ili više godina, koliko državu košta njihovo obezbeđenje u proseku, mesečno i ukupno godišnje? Po onome što ja znam neki su godinama pod tim obezbeđenjem koji košta papreno.
Nisam siguran i želeo bih da znam koliko to nadležne službe preispituju, postoje li objektivni razlozi za takvo nešto u tolikom vremenu, a koliko znam, neki sede i ovde u Skupštini, a ne obezbeđuju se kao poslanici, i pri tome neka od tih lica se obezbeđuju u zemlji, a po onome što pratim kad odu u inostranstvo oni su bez obezbeđenja, verovatno ti koji žele da ih liše života su zainteresovani samo da to u zemlji rade, napolju neće.
Drugo pitanje, kada će se pristupiti i da li će inovaciji, odnosno dogradnji, aktuelizovanju strategije u nacionalnoj bezbednosti koja bi podrazumevala obuhvatanje, odnosno obavezivanje na adekvatno uređenje svih elemenata i učesnika u sistemu bezbednosti Srbije prema sadašnjoj strategiji nacionalne bezbednosti. Imamo u okviru toga proglašene sadašnjom strategijom bezbednosti kao elemente sistema bezbednosti, sve subjekte iz oblasti privatnog obezbeđivanja. Radi se i želeo bih da znam tačne podatke.
Znam da se radi o desetinama i desetinama hiljada ljudi pod oružjem u okviru agencija i drugih subjekata bezbednosti i što je još gore po bezbednost ove zemlje veliki broj tih agencija vode i vlasnici su stranci i ti naši ljudi pod oružjem su faktički, da tako kažem pod komandom stranaca u našoj zemlji.
(Predsedavajući: Vreme gospodine Kovačeviću.)
Dobro javiću se kasnije.

Gospodine predsedniče Vlade, deo odgovora sam dobio. Biću slobodan da u pismenoj formi dostavim pitanje, znam da ne možete danas dati sve te cifre i podatke, ali bi bilo jako dobro da se u Skupštini znaju svi ti podaci. Uz to ima još jedna oblast u okviru sistema bezbednosti koja jeste elemenat sistema bezbednosti, naglašeno u Strategiju za nacionalnu bezbednost a to su mediji. I ništa dalje o tome nije rečeno. O njihovoj ulozi. O njihovoj obavezi itd. Kad to spojim, bez želje da neko pomisli da okrivljujem medije za to, ali verovatno priterani ekonomskom situacijom, borbom za tiraž itd. ponašaju se onako kako se ponašaju mediji, naravno neki manje neki više, da o tome ne pričamo.
Međutim, ova zemlja je došla u situaciju već odavno, i sve više je u situaciji da ona kao država nema više tajni. U dobrom delu. Ne optužujem medije, ali iz te borbe, u dobrom delu svojim naporima da obezbede tiraž i oni doprinose tome. Uzmite uređene zemlje. Tamo ako se nešto na nivou državnom proglasi zatvorenim, tajnom, mediji to ne napadaju. Ja ću vam samo primera radi postaviti jednu hipotetičku situaciju.
Sutra da ova Skupština razmatra krajnje zatvoren značajan problem državni i Skupština drži zatvorenu sednicu imali biste strahovit napad, imali biste stampedo štampe da otkrije o čemu se radi. Umesto da imamo štampu koja je organizovana i vaspitana tako da ako je nešto državna tajna, u to se ne čačka.
Samo jedna od stvari, samo jedna od stvari koju imam u vidu, a mnogo je toga. Prema tome ako je neko u sistemu bezbednosti on se mora bezbednosno i ponašati. Ja ne vidim da tu ima takvog ponašanja. Hvala lepo.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, gospodo direktori, cenjene koleginice i kolege poslanici, ovaj član najbolje potvrđuje ono što sam ja u raspravi u načelu i rekao da ovom zakonu nedostaje tekst koji će pojasniti neke osnovne termine i pojmove u ovoj oblasti.
Ovde je u pitanju jedan od tih pojmova, a to je tajna saradnja. Kako zakon, u celini važeći zakon, a posebno ovaj predlog izmena i dopuna, ne daje mogućnost i nema nigde bliže definisana tajna saradnja, sem u Predlogu zakona o izmenama u članu 8a. je to tretirano. Ja sam se morao pozvati na član 8. ovog osnovnog Zakona na stav 1. i 2, jer se jedino tu, mada ne u potpunosti i indirektno, može videti i pojasniti šta je tajna saradnja, bar kroz to da je obavezan dobrovoljan pristanak lica i da je obavezno potpisivanje svoje spremnosti i voljnosti da se preko njega prikupljaju podaci.
Zato sam i dopunio ovaj član koji je glasio – VBA može prikupljati podatke od lica sa kojima je uspostavljena tajna saradnja. Dodao sam iz člana 8, 1. i 2, koji upravo formuliše ovo o čemu sam rekao. Znam da je i to nepotpuno.
S druge strane, ovaj član nije u celosti formulisan dobro, jer ako kažete da VBA može prikupljati podatke samo od lica koja su u saradnji, onda to anulira ono iz člana 8, jer mi je u obrazloženju rečeno da se tamo odnosi samo na prikupljanje podataka. Znam da je pojam tajne saradnje širi od samo prikupljanja podataka, ali mislim da ovo pokazuje da je zakon nedorečen i da se stvarno mora pristupiti njegovoj kompletnoj i kompleksnoj dogradnji i izmeni. Vlada je rekla svoje i ja sam rekao svoje.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Obrazloženje Vlade za odbijanje ovog amandmana kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što se uvođenjem pojmova audio i video snimanje i pojmova poštanske pošiljke ne doprinosi jasnoći i preciziranju posebnih postupaka i mera. Upravo sam to učinio, jer u izmenjenom članu 6, odnosno u Predlogu izmene zakona je stajalo pod tačkom 6. – tajno snimanje i dokumentovanje razgovora na otvorenom i zatvorenom prostoru, a ja sam dodao – tajno audio i video snimanje. Mislim i ubeđen sam, kao što vidite, da to jeste pojašnjavanje.
U tački 7. je stajalo da je tajni nadzor sadržine pisama. Rekao sam, ne pisama, nego poštanskih pošiljki. Paket, paketić, nije pismo, a u njemu svi koji su ikada radili u ovoj oblasti znaju šta sve može da prođe, što može biti od kardinalnog značaja po bezbednost zemlje ili po bezbednost ljudi.
Ne shvatam da je ovo odbijeno. Najkraće što mogu. Neću da pričam kao što mnogi pričaju o stvarima o kojima smo raspravljali u načelu. Ovo su vrlo konkretne stvari. Stvarno ne vidim razlog zatšo je ovo odbijeno. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, reagovao sam amandmanom na rok vremenski sudiji od 24 sata da dostavi odluku službi, odnosno direktoru, za slučaj ako je direktor, kako kolega reče, po diskrecionom pravu započeo primenu posebnih postupaka, mera i radnji, zbog hitnosti, čekajući odluku sudije.
Ne bi bilo sporno da ostane 24 sata, da nije u ovom članu uveden automatizam vrlo poguban za rad i rezultate službi bezbednosti uopšte, odnosno za bezbednost ove zemlje. Kaže se u poslednjem stavu – ako nadležni sudija ne odobri primenu posebnih postupaka i mera u roku od 24 sata, ja sam rekao 12 sati, direktor je dužan da naloži komisijsko uništavanje svih podataka do kojih je služba došla. Ovo nikada ne treba i ne sme da se desi, a posebno što je u ovakvoj značajnoj situaciji kada direktor, kao najkompetentniji čovek, procenjuje i nikad se takve mere ne preduzimaju ako se ne očekuje značajni kardinalni podaci po bezbednost, da dođu u situaciju da to posle uništi, a ostavlja se istovremeno sloboda ili mogućnost neodgovornosti sudije jer se kaže – ako ne dostavi odluku u roku od 24, odnosno 12 sati. Zašto postavljamo to kao mogućnost? Sudija, doveden u situaciju da o ovome odlučuje, odnosno sud nadležni, mora biti do kraja mobilan. Mora postojati dežurni sudija, ne 12 sati, za sat vremena mora doneti odluku.
Zato sam želeo da, skraćenjem roka sa 24 na 12 sati, onemogućimo na taj način moguće sticanje značajnijih i krupnijih podataka za 24 sata, nego za 12, pa ako uništavamo podatke u tom slučaju kada sudija ne odobri ono što smo za 12 sati prikupili, manja je šteta nego za 24 sata. To je bilo moje osnovno rukovođenje što sam ovo podneo. Izvinjavam se gospodi koja rukovode ovim dvema službama. Znam da je 24 sata, oni i ja to dobro znamo zašto, bolje za službu i korisnije za samu službu, ali nije bolje po podatke i, po opštoj intenciji poštovanja ljudskih prava, ono što treba da sledimo ulazeći u Evropu, bolje je da taj rok bude što kraći, nepokrivan sudijskom odlukom. Hvala lepo.

Hvala predsedniče. Gospodo predsedavajući, gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege poslanici, VBA i VOA su značajan segment bezbednosno-obaveštajnog sistema i ukupnog sistema nacionalne bezbednosti. Danas pristupamo izmenama samo onih članova u ovom zakonu koje je Ustavni sud stavio van snage. Mislim da bi na tome trebalo da se zadržimo. Reći ću nešto u svom izlaganju inače šta bi trebalo korigovati u svim ovim zakonima koji su iz oblasti bezbednosti uopšte i odbrane.
Međutim, pre toga želim da kažem i da pođem od toga da je ova vlada zacrtala kao prioritetni i duboko je, čini mi se, već ušla u obračun, odnosno borbu sa korupcijom i kriminalom i svime što ide uz to. Po meni, to je novi momenat u ovom društvu i mislim da bi stoga trebalo i celokupan bezbednosni sistem upodobiti takvoj jednoj novoj proaktivnoj funkciji ovog društva.
Posebno je značajno, ako ulazimo u takvu borbu jednu, koja treba da oslobodi društvo onoga što je danas najcrnje u njemu, onda vam je to kao kada pristupa hirurg operaciji. Ako nema sterilne instrumente, neće biti uspešna operacija. Šta hoću da kažem? Mislim da je jako bitno da pored snažno izražene političke volje danas u ovom trenutku, da se krene u ovu borbu sa korupcijom, kriminalom i svim drugim, da je jako bitno da pre svega do kraja ozdravimo, odnosno očistimo institucije, kako bi one mogle krajnje uspešno obavljati svoj posao, na čemu se insistira i posebno gospodin ministar Vučić u svom delovanju. Pre svega mislim na bezbednosno obaveštajni sistem, na policiju, na tužilaštvo, na sudstvo i na najširi sistem informisanja.
Zato mislim da je potrebno pristupiti i upodobljavanju celog sistema zakona koji prate ovu oblast. Zakon o VBA i VOA mislim da zaslužuje da se celokupan pretrese i postavi na neke druge osnove. U njemu nema, niti su definisani posebni pojmovi da bi stvari bile jasne, kao što je operativni prodor, kao što je tajna saradnja, nigde nemate decide objašnjene te pojmove.
Takođe, nigde nije eksplicitno u ovom zakonu naglašenom, izvinjavam se što se sad malo udaljavam od ovih članova koji su nam pretresu, nigde nije u ovom zakonu naglašeno i rečeno koji su to akti na osnovu zakona obavezni da se donesu, a posebno nema nigde pomenutog akta koji treba da razradi i koji treba da se urede metode rada ovih službi i uopšte struka. Navedeni su neki, ali nisu svi.
Zatim, u ovom zakonu nisu dobro formulisani poslovi, odnosno nadležnosti vojno obaveštajne službe, sem jednog, dva stava, sve ostalo se preklapa što je resor VBA, odnosno preklapa se, znam da mora u određenoj meri, preklapa se sa kontra obaveštajnom zaštitom, odnosno kontra obaveštajnom delatnošću.
Krovni zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti više je u njemu tretiran sistem bezbednosti, a manje ono što je osnova naziva uređenje službi bezbednosti kao dela značajnog jedinstvenog sistema bezbednosno obaveštajnog. U tom zakonu bi trebalo popraviti stvari koje se tiču Biroa za koordinaciju u smislu, po mom mišljenju, što bi ovaj odbor trebao da ima jaču izvršnu funkciju politike i stavova, odluka Saveta za nacionalnu bezbednost, sa jedne strane i sa druge strane da imam pojačanu operativnu funkciju, odnosno pojačanu funkciju u operativnom usmeravanju službi bezbednosti u njihovom radu.
Mislim da su ovo stvari koje zaslužuju da se razmotre. Da li sam ja u pravu do kraja ili nisam, ali jesu pitanja koja treba razmotriti. Kod strategije nacionalne bezbednosti ključno je i nije jasno, jesmo li se opredelili, ako ja to dobro tumačim, jesmo li se opredelili za koncept nacionalne bezbednosti kakav propagira EU ili za koncepte da je odbrana najvažnija funkcija države, a u njoj je nacionalna bezbednost najbitnija komponenta. Mislim da je to ono što i jeste, to je strategija, znači strateško pitanje.
Druga stvar, nije definisana u toj strategiji, a meni se čini da je jako značajna, uloga mnogih organa i institucija koji su uslovno van bezbednosno obaveštajnog sistema, kao što su organi i institucije, ali su u sastavu sistema bezbednosti i poslove koje one obavljaju. To su organi državne uprave, pre svega, pravosuđe, subjekti privatnog obezbeđenja i naročito mediji za koje je rečeno da u najširem smislu obavljaju i funkciju u sistemu nacionalne bezbednosti. To neću razrađivati.
Za ovaj zakon koji razmatramo, odnosno delovanje vojno bezbednosne i vojno obaveštajne službe kao i za ceo bezbednosno obaveštajni sistem takođe postoje dve slabosti koje ga ne čine dovoljno efikasnim. Prvo, što je Zakon o zaštiti tajnih podataka još uvek u začetku kada je u pitanju primena i ne vidim zašto se on potpunije i direktnije ne primenjuje, a druga stvar što propisima nije regulisan čitav jedan segment, a to je informatička bezbednost. Mislim, da tome što pre treba pristupiti i nju regulisati.
Dakle, zbog svega toga što sam rekao poslanička grupa PUPS predlaže da Skupština u najskorije vreme treba da donese odluku da Vlada formira radnu grupu koja bi preispitala Strategiju nacionalne bezbednosti i pripremila nedostajuće pomenute i druge zakone, odnosno dogradnju postojećih zakona. Shvatajući potrebu da se hitno i neodložno moralo pristupiti izmenama i dopunama ovoga zakona koji je pred nama, rekoh na početku, u smisli odluka Ustavnog suda i stavljanja van snage nekih njegovih odredaba, poslanička grupa PUPS će glasati za predložene izmene i dopune, naravno uz usvojene amandmane koji budu usvojeni. Hvala lepo.

Ovaj amandman pokazuje ono što sam u načelnoj raspravi pomenuo koliko ovaj zakon nije dorečen. Nismo napravili distinkciju u ovom zakonu između komercijalnog gazdinstva i nekomercijalnog gazdinstva. To je jedna stvar. Druga stvar, nismo jasno rekli u zakonu, kao što je ministar rekao, da li dajemo podsticaje samo komercijalnim gazdinstvima i da li stimulišemo ljude da idu na veću proizvodnju ili činimo podsticaje da se ukupna proizvodnja, u ovom slučaju, mleka u Srbiji poveća.
Ako jesmo za ovo drugo, a ne vidim razloga zašto ne bismo bili, onda ne možemo da se odreknemo stotina hiljada malih proizvođača mleka. Da ne bih mnogo razglabao, a već je rečeno, mislim da je rešenje, što je neko predložio, u diferenciranoj premiji. Jedino rešenje u ovoj situaciji jeste to, jer stojim uz one koji su predlagali da ne treba da bude niko destimulisan u proizvodnji, ne mleka, nego bilo čega. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, upravo ste uradili ono što bih ja tražio da uradite, ali želim ovo da kažem. Ne možemo dozvoliti kršenje Poslovnika, mogu da shvatim da se to u trenutku uradi, ali da vodite sednicu i da dozvolite da se skoro pola sata razgovara potpuno van teme, rekao bih da se radi ne o polemici, već o prepirci dve stranke.
Preporučujem, bez obzira što to nije u Poslovniku rešeno, kada reše i krenu ovako, ako vi rešavate da im dozvolite to, da mi drugi za nas bude pauza, a oni nek se prepucavaju koliko god hoće. Ovo stvarno nema smisla. To je toliko daleko od dnevnog reda, to je toliko stranački suprotstavljeno i isključivo. Stvarno ako nešto ruši dostojanstvo ove Skupštine, onda upravo to ruši.
Izvinjavam se što sam možda malo preoštar, ali neka i jedni i drugi shvate, da li je u ovim replikama bilo ičega bar što se može naslutiti da je blizu dnevnog reda. Nije u redu da sve nas druge na takav način ponižavate. Mi nismo stvarno zainteresovani da slušamo takve međusobne replike, a prinuđavate nas vi vođenjem sednice da to činimo. Sad ste uradili to, a trebali ste daleko, daleko pre toga da to učinite. Hvala vam.

Hvala vam gospodine predsedavajući.

Poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege poslanici, obzirom na malo vremena kojim raspolažem, redukovaću ono što sam mislio da govorim. Hteo bih da kažem, čini mi se, neke stvari koje ovde danas nisu pomenute.

Ovo je zakon o podsticajima koji se ogledaju kroz oblike plaćanja. Ovde o ovome što ću govoriti, mislim i na neke druge oblike podsticaja i nadam se da to ova Vlada ima u svojim razmišljanjima i da će verovatno to najaviti, odnosno ugraditi u predviđenu, kako je ministar rekao, buduću strategiju u poljoprivredi i razvoja poljoprivrede.

Pre svega mislim na zadrugarstvo kao takvo u poljoprivredi. Naravno, ono ovde nije moglo u ovoj fazi naći mesto, jer to je jedan krupan projekat koji verovatno Vlada ima u vidu i ovo ministarstvo, pre svega, ali i Vlada u celini, jer zadrugarstvo ne treba da bude samo u poljoprivredi, i da će to naći mesta u tom budućem dokumentu koji će se raditi.

Druga stvar koju bih hteo da pomenem je sledeće. Ovaj zakon je predvideo podsticaje u biljnoj proizvodnji. Mislim da je trebalo, kao što su ovde kolege predložile, s pravom, da se posebno izvuče živinarstvo kao takvo u stočnoj proizvodnji i mislim da bi povrtarstvo trebalo u biljnoj proizvodnji, u budućoj strategiji i u budućem sagledavanju razvijati. Zašto? Zato što ova zemlja raspolaže toplim vodama, kao što znate, raspolaže sa dosta voda za zalivanje i raspolaže kvalitetnim zemljištem. Tri stvari koje su kod povrtarske proizvodnje dovoljne za celogodišnju proizvodnju.

Navešću samo jedan primer gde se ove tri stvari zajedno nalaze. Primera radi Mačva. Ona leži na toploj vodi, kao što je dokazano, kvalitetna zemlja, oivičena dvema velikim rekama. Naravno, to sada predstavlja ono što je ministar govorio, politiku u poljoprivredi, dugoročnu, odnosno bih pre rekao ovu strategiju. Mislim da bi o tome trebalo razmišljati i nadam se da ćemo u ovom četvorogodišnjem mandatu doći u priliku da razgovaramo o takvoj strategiji koja bi i ovo obuhvatala.

Sledeće što bih napomenuo, mislim da bi u ovom zakonu, jednostavno nisam mislio da treba podnositi amandman, ali mislim da bi u ovom zakonu trebalo u celini, bilo bi preciznije, ovaj termin obradivo zemljište možda zameniti u ovom tekstu zakona, gde god je to moguće, sa obrađenim zemljištem, ili bih rekao hektarima obrađenog obradivog zemljišta, da ne bismo dolazili u situaciju kakvu smo imali u prošlosti, da su ljudi pledirali na to da dobiju subvencije za obradivo zemljište, a polovinu od toga samo obrade.

Druga stvar na koju bih ukazao, gospodine ministre, mislim da treba obratiti veliku pažnju kod organizovanja ove uprave za agrarna plaćanja, i kadrovski i organizaciono postaviti dobro, jer u suprotnom, bojim se da bi mogla postati usko gro u celom ovom sistemu. Mislim da je to jako važna karika u svemu ovome, da bi ljudi mogli blagovremeno obavljati sve ono što im je zakonom dozvoljeno.

Na kraju, sledeća stvar oko ovog zakona. Mislio sam i ranije oko nekih zakona na to da ukažem, ali je ovde sada baš dosta prisutno, da dobijamo zakone u Skupštinu koji bi trebalo da budu stilski, načinom predlaganja, jezički u daleko kvalitetnijem obliku i sadržaju.

Odmah ću vam reći da sam mislio nekih 19 amandmana iz tog pravca da uputim na ovo. Četiri su od tih već kolege koje su predložile amandmane obuhvatili. Od ovih ostalih sam odustao, jer mislim da ne treba da budemo kao poslanici dovođeni u situaciju da ovde u tom smislu ispravljamo tekst zakona. Za to ne okrivljujem ni ministre, ni članove Vlade. Mislim da su za to krive stručne službe u Vladi i Ministarstvu. Hvala vam.