Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7818">Borisav Kovačević</a>

Borisav Kovačević

Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Govori

Gospođo predsedavajuća i predsedništvo, gospodine predsedniče Vlade i članovi Vlade, gospodine predsedniče Republike i uvažene koleginice i kolege poslanici, danas na dnevnom redu imamo temu koja je toliko široka, pogotovo ako mi to još šire shvatimo, da, faktički, predsedavajući ne može uopšte koristiti Poslovnik u smislu da je poslanik promašio temu. Međutim, rasprava, pogotovo u jednom velikom delu, danas je pokazala da to uvek i, čini mi se, oni koji to zažele, koristimo i u lošem smislu.

Šta hoću da kažem? Ovo je po ko zna koji put da se u Skupštini raspravlja o Kosovu. U svakoj raspravi su privođene činjenice i argumenti. Ovog puta, do konačnog predloga dokumenta koji imamo danas pred nama, u njegovom stvaranju su učestvovali, od predsednika Republike, predsednika Vlade, članova Vlade i u konsultacijama mnogi drugi, od Srba sa Kosova do SANU, SPC itd.

Ne verujem i nisam danas čuo mnogo novih argumenata koji će nam tako mnogo pomoći ovde u sali naših poslanika, a da to u svemu ovome prethodno o čemu sam govorio, nije već obuhvaćeno. Iz tih razloga, a i iz razloga da ekonomišemo vremenom i da ovaj posao završimo, poslanička grupa PUPS neće govoriti o onome što je mnogo puta govoreno. Reći ćemo vrlo konkretno nekoliko reči baziranih upravo na dokument rezolucije.

Smatramo da je rezolucija i donošenje Predloga rezolucije jedan realističan pristup, fragmatičan pristup ove vlade, koja ovim dokumentom, s jedne strane, održava kontinuitet, bez obzira što je ovde rečeno i zamera se da upravo treba napraviti diskontinuitet. Ali, mislim da postoji kontinuitet od kako je problem Kosova svih nas bar u jednom, a to je da ga branimo i odbranimo. To je taj kontinuitet.

Realizam ovog dokumenta i predlagača se sastoji u tome da namerava da primeni, rekao bih ako bi uporedili to sa fudbalskim trenerom, taktiku novu, ili rediteljem u pozorištu, režijom, a to znači – doneli su prvi put do sada najsveobuhvatniji dokument u vidu platforme za pregovore koji prati ovaj dokument, odnosno rezolucija i prati njene principe. Hoću da verujem da ova Vlada u jednom hrabrom iskoraku krajnje realistično sa obe noge na zemlji, imajući u vidu okolnosti u kojima treba da nastupimo i vodimo predstojeći period borbe za Kosovo, imajući pri tom u vidu, i duboko akceptiram one što je predsednik Vlade rekao, nemamo mogućnosti za bilo kakav korak nazad, odnosno za vraćanje na početak rešavanja problema. To je jedna stvar koja nas zaustavlja.

Druga stvar, imamo situaciju u kojoj ne možemo donositi dokument i prilaziti problemu na način da ostvarimo puste želje. Postoji međunarodni faktor koji je izrazito uticajan u ovoj situaciji. Imamo situaciju da je problem Kosova došao dotle dokle je došao i zato jeste krajnje realističan pristup po nama u ovoj rezoluciji i obrazloženju za koje kažete da jeste većinskim delom buduća platforma za pregovore. To obrazloženje ne vidimo eksplicite kao sastavni deo rezolucije. Danas glasamo za rezoluciju. Obrazloženje je obrazloženje. Zato mislimo da će ovo biti, ne plebirajući da je ovo možda najuspešnije što pripremamo u daljem vođenju ovog problema, ali jeste sigurno ono što jeste nova na neki način strategija u rešavanju problema, pa ćemo imati situaciju, da krajnje banalizujem situaciju, trenera koji je vodio fudbalski tim i nije napravio dobru taktiku pa je izgubio ili igrao nerešeno, a dođe drugi trener pa sa istim klubom pobeđuje. Duboko verujem da ćemo napraviti, neću da kažem da ćemo do kraja rešiti problem u kratkom periodu, na osnovu ove rezolucije nove pomake u rešavanju problema. Ono što je za nas iz PUPS suštinsko, što je u opredeljenju Vlade, ne slažem se sa onim koji to omaložavaju, dat je izuzetno veliki značaj, pored svega ostalog, očuvanja građana Srbije na Kosovu i njihov ne samo opstanak nego i dalji mogući prosperitet.

Drugi problem je što imamo možda jednu iznuđenu situaciju u ukupnoj situaciji, u poslednje vreme kako se donose ovi dokumenti u našem društvu, a to je da je iznuđena skoro do kraja javnost ovog dokumenta koji jeste taktika, odnosno platforma. Bojim se jedne stvari. Cela ta situacija je stavila pregovarače sutrašnje koji su u toku u težu situaciju zato što smo u ovoj platformi, bar ono što sam pročitao, istakli neke stvari koje su za nas krajnja crta do koje možemo ići, a druga strana zna i on će u pregovore ući sa tim kao minimumom. Primera radi, ako pokrajinu ovim dokumentom ostavljate sa svojim ustavom, a ne statutom, i on to sada zna, za njega je to minimum i ići će dalje, a mogli smo da se koristimo time da nam ustav bude u pregovorima zadnji ustupak koji možemo učiniti, ako sam bio dovoljno jasan i ilustrovao to.

Bez obzira na sve to, mislimo da je ovaj dokument do sada najsveobuhvatniji pristup rešavanju problema i najsveobuhvatnija taktika za rešavanje tog problema u vidu platforme. Iz tog razloga poslanička grupa PUPS će glasati za rezoluciju. Hvala lepo.
Gospođo potpredsednice, gospodine ministre, uvažene kolege i koleginice poslanici, samo da pitam mogu li uzeti vremena od poslaničke grupe?
Da li mogu da uzmem nešto vremena od poslaničke grupe?
Sinoć sam bio odsutan kada je moj amandman na član 22. došao na red, iz razloga što sam dobio obaveštenje da sinoć Skupština radi do 19,00 časova. Otišao sam u 19,10, jer je bilo rečeno da će se završiti samo ta replika i otišao sam.
Ne govorim zbog toga što sam to propustio, nego mislim da je to veza sa ovim članovima i o problemima o kojima je gospodin Miković govorio. Hvala mu što je sinoć na neki način govorio u mom odsustvu, i mene zastupao. Ne mogu da shvatim da Vlada odbije amandman, nije važno da li je moj ili neki drugi, na član 22. sa obrazloženjem – Amandman se odbija iz razloga što je prihvaćen amandman gospođe Batić. Naveo sam po kojim sve glavama dela treba da bude suđen kandidat za direktora, da bude suđen po tim delima, sem ako su iz nehata, a gospođa Batić, s mojim poštovanjem, je rekla samo da se uzimaju dela protiv privrede i dela protiv pravnog saobraćaja i zamenila dela protiv pravnog saobraćaja delima po službenoj dužnosti.
To apsolutno ne može. Njeno pravo je, to je uredila i ne polemišem sa tim. Polemišem sa stavom i obrazloženjem Vlade da zbog toga ne može biti uvažen amandman koji kaže sve ovo što je gospodin Miković rekao, a reći ću hoćemo li to, boreći se protiv korupcije, kriminala i svega drugog, ovakvim stavovima u članu 22, 38, 39, hoćemo li dozvoliti da nam za direktore dođu ljudi predisponirani za kriminalna dela? Hoćemo li dozvoliti da dođe čovek koji je osuđen za silovanje, u preduzeću u kome ima i žena? Hoćemo li dozvoliti da za direktora dođe čovek koji se bavio recimo dilovanjem droge? Kakav to tražimo profil za direktora koji na čelu javnog preduzeća, državnog, Vladinog sutra treba da komunicira sa ino partnerima? Kada dođe do značajnog posla da ino partner sazna da razgovara sa bivšim kriminalcem.
Razumem da ne treba apriori, uzeti sve u obzir za bilo šta da je suđen, da ne može doći. Ima sitnih stvari, a pogotovo ako su dela iz nehata, ali ne može se tako olako od strane Vlade obrazložiti da sve to o čemu pričam, najkraće što mogu, se obrazloži time da su uključena dela po službenoj dužnosti i to zamenjuje sve. Mislim da ne zamenjuje i ako time treba da priznamo da će nam se u ovom društvu strašno suziti mogućnost za izbor direktora, onda priznajemo time da je cela nacija kriminalizovana i da se teško može naći čovek koji zadovoljava takve kriterijume.
Bio bih veoma zadovoljan i razumeo bih Vladu, da moj amandman na član 22. nije prihvatila u celosti, nego preko odbora ili sama učinila amandman na svoj predlog u duhu onog predloga iz člana 22. To bi bilo normalno i kreativan ulazak Vlade u ovaj problem. Molim još jednom da Vlada preispita ovaj svoj stav. Ovde kod člana 38. i 39, podržavam gospodina Mikovića, ali je vrlo interesantno da, recimo razumem u članu 39. gde se govori da može biti opozvan, kod drugih tačaka još i nekako, ali molim vas, kaže – ukoliko se utvrdi da zbog toga, toga i toga, drugo ukoliko se utvrdi… Dakle tu nema više dileme, nema varijabilnog rešenja, utvrđena je krivica. Kako onda to može da stoji u članu 39, da može ili ne može da mu se da opoziv? To mora da ide u član 38, gde je obavezan opoziv po tim stvarima. Hvala.
Gospodine predsedniče, imam jedno pitanje koje se možda tiče samo Skupštine, do duše možda i malo šire. Mi smo pre jedno mesec i po, dva meseca svi poslanici dobili jedan anketni list, nije važno od koga i kako, uglavnom od jedne organizacije u kojoj je na kraju stajala pretnja da ukoliko ne odgovorimo na anketu da će objaviti ime svakog pojedinca od poslanika koji ne odgovore na to.
Pre nekoliko dana smo dobili opet od jedne organizacije jedan raspis. Radi se, govorim samo o papirima koje distribuiraju službe ove Skupštine prema poslanicima. Na kraju tog raspisa, bez obzira kakav on bio i kolko dobronameran stoji i ovo i molim vas da saslušate. Kaže – osećamo se obaveznim da vas upozorimo, sve poslanike, da ćemo u slučaju odbijanja ovog apela i glasanja za genocidni zakon o GMO i o pristupanju EU i STO biti dužni da narodu Srbije javno predočimo ime i prezime svakog narodnog poslanika, njegovo prebivalište i adresu, obnarodovano na svakoj oglasnoj tabli i banderi u mestu življenja da bi ih građani mogli priupitati za razloge prodaje Srbije ili tužiti zbog smrti ili razboljevanja svoje dece kao isključive kritike.
Ovo je vreme lova. Shvatam ovo kao raspisivanje lova na poslanike. Imali smo ono što smo imali prema predsedniku države, prema potpredsedniku Vlade, pitam se šta će biti sledeći korak. Moje je pitanje, da li službe ove Skupštine pre nego što distribuiraju prema poslanicima ovakve napise, naprave uvid u sadržinu tog napisa? Da li postoji kriterijum šta se propušta, a šta ne? I druga stvar, da li službe bezbednosti, makar iz okvira obezbeđenja službe reaguju na ovakve stvari? Ne pitam to iz ličnog straha niti bilo koga od vas iz straha, ali ovo indicira situaciju koja može dalje eskalirati. Hvala.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, kolege i koleginice poslanice, hajde da malo stvari smirimo. Svako je u po nečemu otišao u stvari koje se ne tiču ovog amandmana. Samo ću reći jednu stvar s kojom ne mogu da se pomirim, a pretpostavljam i svi vi, u odnosu na primedbu da poslanik PUPS ne može da govori o svim penzionerima.

Znate li šta to pretpostavlja? To pretpostavlja da svi mi ovde u Skupštini treba da ustanemo i da govorimo samo o onim ljudima, o onim građanima koji su za nas glasali. Nadam se da nismo za to došli u Skupštinu. Očekujem, pretpostavljam i siguran sam da je ovo omaška u samom izrazu te misli. Mislim da smo svi došli ovde i da sedimo u interesu svih građana.

Koleginica Mira je kod ovog amandmana…(Isključen mikrofon.)
Gospođo predsedavajuća, potpredsedniče, uvaženi ministri, poštovane kolege i koleginice poslanici, budžet treba da prati politiku Vlade. Ovaj budžet treba da prati realizaciju ciljeva te politike u narednoj godini, planiranje ovog budžeta u mnogim segmentima, očigledno iznuđeno, u ukupnom društvenim i ekonomskim ambijentom, odnosno zatečenim stanjem.
Ovakav predlog budžeta, uz sve odlike, naravno i mane, pokazaće svoju vrednost samo ako se dosledno i po mogućnosti do kraja realizuje, odnosno ako pomogne da stvore uslovi da 2014. godina bude u pravoj meri razvojna, ako mnoge segmente državne strukture organizaciono i funkcionalno rekonstruišemo, odnosno učinimo efikasnijim i ekonomičnijim.
Da bi obezbedili uslove i sredstva za razvoj nekih sistemskih celina, sada silom prilika nedopustivo zapostavljenih i uskraćenih ovim budžetom, mislim da u narednoj godini treba da, kao ilustraciju ovoga što sam rekao, uradimo bar nekoliko stvari. Pokušaću samo neke da navedem.
Na jednoj strani imamo današnji celokupni pravni sistem u ovoj državi, još uvek postavljen veoma ekstenzivno, nedovoljno efikasan i sistem koji mnogo košta. Na tom planu se, naravno, mora u sledećoj godini raditi, da bismo u 2014. godini imali prevaziđeno stanje.
Na drugoj strani imate službe bezbednosti, koje su i ovim budžetom daleko od potrebnih sredstava, da bismo imali bezbednu državu. Najnoviji događaji pokazuju upravo da to nemamo. Moramo biti svesni da te službe zahtevaju dosta sredstava što se tiče, pre svega, funkcionalne opreme, jer su ta sredstva skupa. Posledice se vide, a mnoge se ne vide, tek ćemo ih videti.
Na trećoj strani, pošto danas ne razvijamo te teme, imamo nešto što me stvarno zabrinjava, neke kolege su govorile o tome, imamo kulturu koja je u ovoj situaciji nedopustivo malo sredstava dobila. To jeste oblast u kojoj je u odnosu na ovogodišnji budžet napravljena velika destrikcija. Ne mogu prihvatiti da u bilo kakvom siromaštvu države možemo dalje tolerisati ovo. Ovo su sada iznuđene situacije, ali govorim za 2014. godinu, da treba stvoriti uslove u 2013. godini. Ne mogu dozvoliti sebi nikako da treba stajati iza nečega što treba faktički da se gasi, a predstavlja suštinu nacionalnog bića svake države. Kultura je upravo to.
Prema tome, kao što vidite, mi ćemo glasati za ovaj budžet, jer sve ono na šta ukazujem pokazuje kako nas je zatečeno stanje nateralo da na tim stvarima štedimo.
Da ne bih dalje nabrajao, gospođo predsedavajuća, reći ću samo jednu rečenicu. Želim zbog javnosti koja ovo prati da ukažem na jednu stvar. U ovom budžetu ubedljivo najveća ušteda ili skraćenje budžeta u odnosu na ovogodišnji upravo je Skupština ove zemlje. Ona je upravo pokazala kako treba da se ponašaju svi segmenti u ovom društvu kada je u pitanju štednja i pripremanje uslova za bolju 2014. godinu. Hvala.
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, kolege i koleginice, pobuda kod predloga ovog amandmana je sasvim prihvatljiva i ja uz nju stojim. Ja vas molim gospođo predsedavajuća, uzmite mi od vremena poslaničke grupe.

Kao čovek stojim uz to. Ovde je izrečeno u obrazloženju ovoga amandmana mnogo toga što apsolutno urušava postojeći sistem. Tu je problem. Kao prvo sve ovo o čemu je govoreno ovde u obrazloženju traži veliku raspravu i traži zadiranje u sistem i sistemski mora da se dogradi. Kao prvi i osnovni temeljni problem ovakvog postavljanja u vezi amandmana jeste i bilo bi prevođenje penzija iz ekonomske u apsolutnu socijalnu kategoriju. Priznaćete da to nije moguće.

Da ne ulazim sad u ono što je već svima poznato da su penzije kategorija i nešto što je odrađeno, zasluženo, stečeno pravo, a ne socijala. Lepo je razmišljati o tome i ja sam apsolutno za to da razmišljamo o najsiromašnijim, o onima sa najmanjim platama. Ja sam iz stranke i iz poslaničke grupe koja se upravo bori za tu nekakvu socijalnu jednakost, ali se na ovaj način to ne može postići. Jer zadirete u neprikosnoveno pravo onoga koji je zaradio svoj lični dohodak kada je radio i na osnovu toga mu je određena penzija.

Kakva će biti reakcija svih drugih kojima će biti uskraćeno to pravo? Mi možemo na način kao što smo se opredelili ovoga puta da idemo sa tom tzv. 13 penzijom, odnosno sa socijalnom pomoći na kvartalnom nivou. Možemo na taj način postizati ovo što je rečeno u obrazloženju amandmana, ali ne možemo sistemski narušiti ako hoćete Ustavno pravo penzionera.

Ovo o čemu je govoreno o terminu dotacije penzionera, dotiranja penzionera, da je penzija dotiranje itd, iz budžeta, još manje je čini mi se u ovom trenutku moguće rešavati to na način da se razlikuje penzija po tome koje se deo uzima iz budžeta, a koji se uzima na drugi način. I odakle se uzima? Nisu penzioneri potrošili to što sada država mora iz budžeta da isplaćuje, niti su krivci oni za to što smo došli u situaciju da se ovoliko mora izdvajati, država iz budžeta za penzije.

Prema tome, jedno su pobude, jedno humanizam, humana strana, socijalno opredeljenje, ali ne možemo narušavati sistem kao sistem. Iz tog razloga misli da je Vlada potpuno u pravu što je ovaj amandman odbila. Hvala lepo.