Zahvaljujem poštovani predsedavajući. Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo kao što je već više puta ponovljeno, o dva predloga zakona, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i o osiguranju za slučaj nezaposlenosti i o Predlogu zakona o upotrebi znakovnog jezika.
Iskreno, ne vidim da su ispunjeni uslovi iz člana 157. Poslovnika Narodne skupštine o spajanju u zajednički načelni pretres ova dva predloga zakona, osim što su iz nadležnosti istog ministarstva, pa se pitam šta je bio razlog da većina izglasa spajanje u jedinstveni načelni pretres? Da li možda da se omogući ministru da ne mora da dolazi dva puta u Skupštinu da brani ove zakone ili se žuri, a ne znamo zašto, jer od reformi najavljenih i od promena nema mnogo na vidiku i nemamo predloga zakona koji su obećani da će biti u postupku već sada, a nisu još stigli do Skupštine?
Prvo ću pričati o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Osnovni zakon je donet 2009. godine i pretrpeo je izmene i dopune 2010. godine. Od tada su se dosta izmenili uslovi u društvu, posebno po pitanju zapošljavanja i po pitanju rešavanja problema nezaposlenosti koji je jako veliki i koji predstavlja problem od životnog značaja za veliki deo stanovništva u Srbiji, pa je logično što su se stekli uslovi za izmene i dopune ovog zakona i njegovo prilagođavanje novonastalim uslovima i osavremenjavanje, kao i efikasnije i kvalitetnije rešavanje problema nezaposlenosti.
Ministar je dao kratko uvodno izlaganje, a i čitajući Predlog zakona i obrazloženje koje je dato uz Predlog zakona, može se zaključiti da se ovim Predlogom zakona menja sastav i broj kao i način izbora članova Upravnog odbora Nacionalne službe za zapošljavanje, tako da se smanjuje broj i time racionalizuje rad i utrošak sredstava za rad Upravnog odbora.
Dalje, omogućava se jednoobrazno i efikasnije obavljanje poslova zapošljavanja, uvođenjem dužnosti zaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, da se stalno usavršavaju radi uspešnijeg ostvarivanja i unapređivanja obavljanja poslova zapošljavanja. Unapređuju se mere aktivne politike zapošljavanja koje se mogu kreirati na godišnjem nivou akcionim planom. Obezbeđuje se novčana pomoć nezaposlenima koje Nacionalna služba uputi na dodatnu obuku i obrazovanje, tako da se isplaćuje i novčana pomoć pored troškova za udžbenike i prevoz. Vrši se usklađivanje pojmova sa Zakonom o socijalnoj zaštiti. Ukidanjem obaveze zaključivanja ugovora o radu kod javnih radova, čime se sprovodi mera aktivne politike zapošljavanja, zaključivanjem drugih vidova ugovora. Uređuju se uslovi za ponovno ostvarivanje prava na novčanu naknadu za ostvarivanje za slučaj nezaposlenosti, čime se sprečavaju zloupotrebe.
Reguliše se obračun osnovice za utvrđivanje visine novčane naknade za slučaj nezaposlenosti, predviđa se obustava isplate novčane naknade za vreme za koje miruju prava po osnovu nezaposlenosti i kada se korisnik novčane naknade nađe u pritvoru. Omogućuje se naplata potraživanja Nacionalne službe za zapošljavanje za neosnovano isplaćene iznose putem suda, u postupku izvršenja na osnovu pravosnažne odluke donete u upravnom postupku. Vrši se usklađivanje sa Zakonom o zapošljavanju stranaca i pravilnikom o dozvolama za rad. Reguliše se korišćenje jednoobrazne baze podataka iz centralnog registra iz koga se preuzimaju podaci. Usklađuju se kaznene odredbe sa predloženim izmenama i dopunama itd.
Ovo sam sve navela da bi ministar i vi poštovane kolege, videli da sam detaljno pročitala zakon i obrazloženje i da ono što imam da kažem, u stvari ne pričam napamet, nego posle detaljne analize teksta koji je pred nama. Sve ovo što sam navela izgleda lepo, logično, korisno, racionalno, ali samo kada se gleda površno, bez udubljivanja u ponuđena rešenja i posledice koje će ona proizvesti u praksi.
Zato je poslanička grupa Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije na Predlog zakona, koji ima 20 članova, podnela 13 amandmana kojima pokušavamo da poboljšamo tekst Predloga zakona i funkcionisanje Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i da zaštitimo interese onih koji ostaju bez posla i onih koji su već zaposleni, jer je to ugrožena grupa građana koja već ima problema sa egzistencijom.
Prvo, što se tiče upravnog odbora Nacionalne službe za zapošljavanje, pod demagoškom pričom racionalizacije predlagač zakona je članom 1. menjao član 12. koji se odnosi na Upravni odbor Nacionalne službe, na sastav, izbor, način odlučivanja i druga pitanja.
Naime, predlagač u obrazloženju navodi da bi ovakvim rešenjem bila izvršena racionalizacija u pogledu broja članova Upravnog odbora time što bi se broj članova Upravnog odbora smanjio sa devet na sedam. Smatramo da je postojeće rešenje prihvatljivije od ovoga koje nudi predlagač zakona i to iz više razloga. Prvo, ne vidi se kakva je to konkretna racionalizacija izvršena u odnosu na postojeće stanje, budući da se broj članova ne smanjuje sa devet na sedam, već faktički smanjuje sa osam na sedam. Znači ušteda je samo za jednog člana, jer je prema dosadašnjem i sada važećem zakonu direktor Nacionalne službe za zapošljavanje u funkciji bio član Upravnog odbora, tako da broj izabranih članova je osam, a ne devet.
Drugo što je možda još značajnije jeste način izbora, odnosno pravo predlaganja članova Upravnog odbora koje predlagač nudi u predlogu zakona, dovešće do toga da su članovi Upravnog odbora u velikoj meri produžena ruka ne čak ni Vlade Republike Srbije, već ministra nadležnog za poslove zapošljavanja.
Naime, prema postojećem rešenju četiri izabrana člana su imenovana do strane Vlade, a drugih četiri člana od strane Socijalno ekonomskog saveta, dok je direktor bio po funkciji člana. Sada prema ponuđenom rešenju, više od polovine, uključujući i predsednika Upravnog odbora predlaže ministar, dok se uticaj Socijalno ekonomskog saveta, u koji su uključeni sindikati i poslodavci se smanjuje i predstavnici socijalno ekonomskog saveta su u Upravnom odboru u manjini.
Izmenama i dopunama preostalih zakona umanjuju se dosadašnja prava nezaposlenih lica, što posebno ima dramatičan oblik, kada se imaju u vidu prošlogodišnje izmene ZOR, kao i smanjenje zarada i pad zaposlenosti. Na primer, u članu 6. predlagač ukida obavezu poslodavca koji organizuje javne radove da zaključi ugovor o radu na određeno vreme. U obrazloženju se navodi da je razlog tome želja predlagača da omogući poslodavcu da angažuje nezaposlene i po osnovu drugih ugovora koji nisu ugovor o radu, međutim, predlagač nije svoju nameru ostvario ovakvim rešenjem već je samo predvideo da poslodavac ne mora, a onda verovatno i neće da zaključi bilo kakav ugovor o radu. Trebalo je da se predvidi da se u okviru javnih radova lica angažuju po osnovu jednog od ugovora radnog angažovanja. Ne mora da bude po ugovoru o radu, ali ne da se ukine bilo kakvo navođenje da je poslodavac dužan da zaključi ugovor o radnom angažovanju. Ovako se ostavlja otvoren prostor za sivu zonu.
U članu 7. predlagač je ukinuo pravo na novčanu naknadu ne samo licima u procesu privatizacije već svim licima koja budu bila proglašena tehnološkim viškom odlukom Vlade, a koja su ostvarila naknadu ili otpremninu u iznosu većem od zakonom određene otpremnine.
Ovde treba posebno imati u vidu da su sadašnje okolnosti bitno drugačije u odnosu na okolnosti koje su postojale u momentu donošenja zakona, koji se sada menja. Naime, najavljuju se otpuštanja u javnom sektoru, gde su u međuvremenu dramatično smanjene plate. U međuvremenu je izmenjen i Zakon o radu i tada je smanjen zakonom zagarantovani iznos otpremnine, a istovremeno su posebnim zakonima umanjene zarade, što dodatno utiče na iznose otpremnine. Tako da ukoliko bi se ovakvo rešenje predlagača prihvatilo, tehnološki viškovi bi ostali bez prava na novčanu naknadu, kada bi primili otpremnine koje su znatno manje nego što bi bile pre godinu dana, npr. osnovica za novčanu naknadu.
Predlagač je napravio i pomak u odnosu na dosadašnje stanje u pogledu određivanja osnovice za obračun visine novčane naknade. Određeni slučajevi nisu precizno regulisani. Međutim, predlagač će svojim rešenjem teško oštetiti određene kategorije zaposlenih. Osnovica za obračun naknade je prosečna zarada i to nije sporno, sporna je dužina perioda na osnovu kojeg se izračunava prosečna zarada. Sa postojećih šest meseci se produžava na 12 meseci. U društvu u kome je zaposlenje stabilno i sigurno ovo ne bi bio problem, ali imajući u vidu da u Srbiji se građani zapošljavaju na određeno vreme i vrlo često se otpuštaju, ovaj period je izuzetno dugačak.
Ozbiljan problem je šta se uzima kao osnovica obračuna kada nezaposlenom licu poslodavac nije isplaćivao zaradu, plaćao doprinose i poreze. Predlagač u ovoj situaciji predviđa da će se novčana naknada isplaćivati u najnižem iznosu, dakle, kao osnovicu uzima minimalnu zaradu, a ne ono što je bila minimalna zarada nezaposlenog lica.
Nezaposleni je dvostruko oštećen, prvo od strane poslodavca, a potom i od države, a bez svoje krivice. Poslodavac koji nije obračunao, a time ni uplatio doprinose i dalje ima dug prema tom osnovu prema državi i država, ako ima dobre volje, ima instrumenta da ovaj dug naplati. Nema razloga da zbog toga što nesavesni poslodavac ne izmiruje obaveze nezaposleni trpi posledice.
U pogledu načina donošenja zakona, htela sam da kažem da u obrazloženju piše – predviđa se usvajanje ovog zakona po hitnom postupku, bez održavanja javne rasprave, ali, obavljeni su brojni direktni razgovori sa zainteresovanim licima. Nacrt zakona je u postupku utvrđivanja poslat na mišljenje svim relevantnim organima. Želim da pitam ministra - koja su to zainteresovana lica? Koji su to relevantni organi? I ko je taj koji je ovlašćen da procenjuje da nema potrebe za javnom raspravom, za uključivanjem šire javnosti i ima diskreciono pravo da odredi koja su to zainteresovana lica i koji su to relevantni organi?
Tako da smatramo da nije bilo osnova za donošenje po hitnom postupku i za izbegavanje javne rasprave, jer koliko piše u obrazloženju, žuri se zbog privatizacije koja treba da se završi do kraja 2015. godine, a do tada je bilo vremena da se sprovede sve ovo. Zahvaljujem se.