Amandman koji smo koleginica i ja podnele odnosi se na vreme u kome je bilo ograničeno da, ukoliko se vlasnik zemljišta nije protivio, se posle toga više i ne pita. U tekstu Predloga zakona se kaže da bez naknadne saglasnosti suvlasnika, odnosno sukorisnika, može da se upiše vlasnik nelegalno izgrađenog objekta, ukoliko se suvlasnik, odnosno sukorisnik, nije protivio u vreme izgradnje nelegalno izgrađenog objekta.
Znamo da je veliki broj naših sugrađana na privremenom radu u inostranstvu, da imamo veliki broj staračkih domaćinstava, gde su stari ljudi smešteni ili po domovima ili su kod porodice zbog nege i brige koja im je neophodna, pa nisu bili u mogućnosti da se protive u toku izgradnje parcele ili nisu bili prisutni, pa nisu videli, u toku izgradnje nelegalno izgrađenog objekta. Zato smo predložili da se taj rok produži do podnošenja zahteva za upis prava svojine na nelegalno izgrađenom objektu.
Amandman koji su podnele kolege iz LDP i koji prihvaćen je još strožiji i on predviđa da vlasnik zemljišta, odnosno suvlasnik i sukorisnik moraju da daju saglasnost na upis nelegalno izgrađenog objekta, za upis vlasništva. Pozdravljamo ovo rešenje. Smatramo da će ono uneti veću pravnu sigurnost vlasnicima parcela na kojima su nelegalno izgrađeni objekti. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, neću da ponavljam ovo što su moje kolege iznele o amandmanu na član 6. I mi smo predložili da se član 6. briše. I pored svih razloga koji su navedeni do sada u diskusiji, dodala bih još samo da su odredbe člana 6. u suprotnosti sa odredbama čl. 107. do 184. Zakona o planiranju i izgradnji, koje regulišu nadležnost građevinske inspekcije.
Ovakvim propisivanjem u članu 6. obezvređuje se i obesmišljava se rad građevinske inspekcije i umanjuje se njihova nadležnost, a mislim da to nije moguće ovakvim jednim zakonom uraditi. Hvala.

Koleginica Vlahović i ja smo predložile da se briše član 7. Naime, on propisuje – na objektima izgrađenim u skladu sa zakonom, a koji su dograđeni, nadzidani ili adaptirani do 11. septembra 2009. godine, bez građevinske dozvole, upisaće se pravo svojine u korist vlasnika posebnog dela, u skladu sa ovim zakonom.
Mislim da je to kršenje ostalih zakonskih odredbi koje regulišu ovu materiju jer ne predviđa saglasnost ostalih posebnih delova zgrada, odnosno vlasnika pojedinih stanova u stambenim zgradama koje su nadzidane, dograđene ili adaptirane.
Kao dokaz, navešću primer zgrade u kojoj i sama živim. Naime, živim u četvorospratnici i komšija sa četvrtog sprata je tražio od nas da mu potpišemo saglasnost da probije u tavanski prostor i napravi dve sobe za decu. Mi smo imali razumevanja da je to neophodno da bi deca imala uslov da se razvijaju, da uče i da rastu pod normalnim uslovima i dali smo mu za to saglasnost. Međutim, kada smo posle videli šta je urađeno, pošto je to sa dvorišnog dela i nismo imali pristupa da vidimo odmah, on je digao krov i sazidao još jedan isti takav stan. Sad, umesto dve sobe koje treba do dobiju na tavanu, on je dobio dva dvosobna stana koja pokušava da proda jer se preselio i otišao na drugo mesto da živi. Naravno da za ovo nismo hteli da mu damo saglasnost, ne samo mi, nego niko od vlasnika stanova iz tog objekta, zato što je bez ispitivanja statike zgrade, da li može da podnese još jedan ceo stan koji je nadzidan i bez ikakvih građevinskih dozvola, urbanističkih uslova i na neki način na prevaru ostalih vlasnika posebnih delova zgrada, došao do jednog stana.
Mislim da je to samo jedan od malih primera, da toga u velikim gradovima ima još mnogo više, gde se ljudi manje poznaju i manje mogu da kontrolišu šta se radi i da je zaista problem tek tako dozvoliti upis i legalizaciju nadgrađenih i dograđenih delova zgrada. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća, malo sam požurila, u želji da ipak što pre završimo ovu raspravu. Potrajala je, ali to je zaista zbog važnosti teme i ozbiljnosti problema velikog broja naših sugrađana.
Koleginica i ja smo podnele amandman na ovaj član 8. na stav 2. tačku 2) gde se, između ostalog predviđa da uz zahtev za upis prava svojine na bespravno izgrađenom objektu se podnosi zapisnik o izvršenom uviđaju.
Ne kaže se, ni ko ima pravo da vrši taj uviđaj, čiji je izveštaj u uviđaju merodavan da se podnese i povezano sa tim u stavu 3. kaže da je vlasnik objekta dužan da omogući nesmetan pristup licu koje vrši uviđaj. Koje je to lice? Kako će se ono identifikovati? Mislim, to može da unese vrlo veliku nesigurnost među građane i što se tiče pravne nesigurnosti u pogledu samog zapisnika o uviđaju i u pogledu lica koje može da uđe, da se predstavi kao neko ko je došao da vrši uviđaj.
Zato smo mi predvideli da se traži zapisnik o izvršenom uviđaju koji je izvršila komisija sastavljena od stručnih lica organa koji je nadležan za upis prava svojine. U odgovoru zašto nije prihvaćen naš amandman, rečeno je da će ovo biti regulisano podzakonskim aktom. U tom slučaju, mada mislim da ovako skraćen tekst zakona je teško primenjiv i nemamo garancije da će taj podzakonski akt zaista biti donet. Ako bude donet i ako bude sadržao ovakvo rešenje kakvo smo predložili smatramo da će to biti u redu, ali i prebacivanje rešavanja velikog broja pitanja na podzakonske takođe će prolongirati primenu ovog zakona, jer će biti potrebno vreme da se donesu ti podzakonski akti. Hvala.

Ovim amandmanom na član 10. predložili smo da se briše stav 3. kojim je bilo predviđeno - po dostavljanju dokaza iz člana 4. stav 2. ovog zakona, katastar nepokretnosti će na zahtev nosioca prava svojine na objektu koji je upisan u skladu sa odredbama ovog zakona, brisati zabeležbu o ne izmirenoj naknadi za građevinsko zemljište ispod objekta.
Smatrali smo da, u slučaju da ostane ovakvo rešenje u zakonu, doveli bi u situaciju da se brišu ne izmirene zabeležene obaveze za građevinsko zemljište, koje su nastale i po ranijem Zakonu o legalizaciji i koje će nastati kada bude primenjivan ovaj zakon. Tako da smo predložili da se briše da one zabeležbe koje su već izvršene za obaveze ne izmirene po osnovu naknade za građevinsko zemljište, da se ne brišu, da ostane mogućnost naplate tih obaveza. Hvala.

Poštovana potpredsednice, moje koleginice poslanice i ja iz DS smo podnele ovaj amandman kojim predlažemo da se u članu 4. Predloga zakona doda stav 3. koji glasi – članove komisije imenuje ministar na period od tri godine sa mogućnošću ponovnog imenovanja. Ovakvo rešenje već postoji i u važećem tekstu zakona. Ovim Predlogom zakona se on u stvari briše. Mi predlažemo da se ovakvo rešenje vrati jer smatramo da je veoma važno da komisija bude birana na određeno vreme, a da ne bude stalna i to iz više razloga. Prvo, povremenim izborima, odnosno izborom na period od tri godine omogućuje se veća kontrola kvaliteta rada članova komisije i rezultata koje postiže sama komisija u sprovođenju ispita. Drugo, otklanja se sumnja koja je već izneta ovde u raspravi u načelu da će ministarstvo i vladajuća koalicija smestiti u tu komisiju svoje kadrove koji će za dobru naknadu zauzeti ta mesta i raditi bez vremenskog ograničenja.

Poznato je da su ispitivanja pokazala da u celom pravosuđu postoji veliki stepen korupcije. Stalnošću komisije povećava se opasnost da se i na ovaj deo proširi problem korupcije. Treće i četvrto, izbornost i smenjivost su jedan od osnovnih principa demokratizacije društva, a svi se mi ovde zaklinjemo da želimo da demokratizujemo naše društvo i da dostignemo nivo demokratizacije koja postoji u evropskim zemljama. Ovako koncipiranje komisije bi omogućilo njen bolji i efikasniji rad.

Jedan od osnovnih razloga, koji ste vi naveli, zašto se odlaže primena zakona jeste da nemamo dovoljan broj kandidata sa položenim javnobeležničkim ispitom. Problem je očigledno u samoj komisiji, jer ako za sve ovo vreme niste uspeli da motivišete pravnike da polože javnobeležnički ispit i nisu imali mogućnost, onda znači da problem zaista postoji.

Ako kažete da je ispit jako težak i da se zato ne javljaju pravnici, pa izvinite to vređa intelekt diplomiranih pravnika. Ovde postoji mnogo mojih kolega koji su završili Pravni fakultet u roku kao ja, koji su položili i stručni ispit za rad u državnim organima, koji sam i ja položila, koji su položili pravosudni ispit koji ne bi smeo da bude teži od ovog javnobeležničkog ispita. I ako postoji već toliki broj stručnjaka, onda je to malo uvredljivo da kažete da je ispit jako težak i da zato nemamo dovoljan broj kadrova koji je položio taj ispit.

Još jednom apelujem i ukazujem da je zaista potrebno da ne propuštate vreme kao od avgusta kada je produženo važenje ovog zakona i da preduzmete sve mere da ovaj zakon konačno zaživi, jer je neophodno da se rastereti pravosuđe da se ne bi više događalo da nam zbog opterećenosti pravosuđa zastarevaju krivični predmeti i da se ne izvršavaju postupci u roku. Hvala.

Poštovana potpredsednice, poštovana ministarko, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli amandman na ovaj član 4. koji reguliše način pokretanja postupka eksproprijacije.
U stavu 1. način pokretanja postupka potpune eksproprijacije, u stavu 2. nepotpune eksproprijacije i u stavu 4. privremenog zauzimanja zemljišta. U sva tri stava je bilo predviđeno da korisnik eksproprijacije, društvo sa ograničenom odgovornošću, koje se osniva za izgradnju gasovoda, može podneti nadležnom opštinskom organu predlog za eksproprijaciju. To "može" znači da može i ne mora.
Onda smo zamislili situaciju – šta bi se desilo kada se krene sa jednom ovako velikom investicijom, sa jednim ovako značajnim projektom koji je međunarodnog karaktera i koji je za našu zemlju od nacionalnog značaja i dođe se do parcele za koju korisnik eksproprijacije nije podneo zahtev za eksproprijaciju? Rado sigurno ne bi stali, nego bi se ušlo u parcelu i onda bi se naknadno rešavalo, kao što će se po ovom zakonu naknadno rešavati i o naknadi za eksproprisanu nepokretnost i o rokovima isplate te naknade.
Da bi to sprečili i da bi sprečili bilo kakvu samovolju u ponašanju korisnika eksproprijacije, da bi obezbedili što veću pravnu sigurnost vlasnika nepokretnosti koje će biti eksproprisane, jer je predviđeno da će oko 10 hiljada parcela biti obuhvaćeno eksproprijacijom, a te parcele u velikoj meri su osnov za sticanje sredstava za život porodicama koje su vlasnici tih parcela, kao i da bi obezbedili poštovanje prava na imovinu koje je zagarantovano članom 58. Ustava, mi smo amandmanom tražili da se briše iz sva tri stava reč "može" i da umesto "podneti" piše reč "podnosi", što znači da je korisnik eksproprijacije obavezan da podnese predlog za pokretanje postupka eksproprijacije.

I kod ovog člana i kod ovog amandmana uglavnom su razlozi isti. Tražili smo, takođe, da se briše reč "može" i da se društvo obaveže da podnese predlog za eksproprijaciju u propisanom roku od tri godine.
Ovim smo hteli da poboljšamo tekst ovog predloga zakona. Znamo da će on biti donet bez obzira na sve primedbe koje su iznete i u raspravi u načelu i u pojedinostima, pojedinim amandmanima, ali ovim amandmanima smo hteli da zaštitimo vlasnike nepokretnosti i da uvedemo što više reda u postupak koji će se sprovoditi na osnovu ovog zakona.
Zato mogu da izrazim zadovoljstvo što su ova dva amandmana prihvaćena, ne zato što smo ih mi podneli, nego zadovoljstvo zbog građana čije će parcele biti eksproprisane i koje na ovaj način ipak imaju neku pravnu sigurnost.

Naš amandman je odbijen od strane Vlade, uz obrazloženje – amandman se ne prihvata jer je delimično prihvaćen kroz prihvatanje amandmana narodnog poslanika Ivana Jovanovića na član 10. stav 3. predloga. To je u redu. Vrlo malo se razlikuje predlog koji je dao kolega Ivan od našeg predloga. Priznajem, njegov je čak i precizniji, predviđa i druga sredstva obezbeđenja, osim obezbeđenja sredstava u visini tržišne vrednosti nepokretnosti.
Mislim da je bitno da je bar jedan od tih amandmana prihvaćen i da se obezbede sredstva jer već dovoljno nesigurnosti unosi član 9. koji kaže da će korisnik stupiti u posed nepokretnosti koja se ekspropriše sedam dana od dana donošenja rešenja. Neprihvatanjem amandmana koje su kolege podnele ostaje ovo rešenje o zakonu. To daje mogućnost da vlasnik nepokretnosti ne dobije ni rešenje da mu je nepokretnost eksproprisana, a da već korisnik uđe u posed. Obezbeđenjem sredstava od strane korisnika, obezbeđuje se na neki način i vlasnik nepokretnosti da će mu naknada biti isplaćena, ali to je samo prvi deo našeg amandmana.
Drugi deo se odnosi na stav 4, gde kaže – za izgradnju objekta gasovoda "Južni tok" može se doneti rešenje o građevinskoj dozvoli za pojedinačne faze ili deonice trase. Ovde nije jasno da li je akcenat na "može se doneti" ili na "pojedinačne faze i deonice". Mislim da, ako je akcenat na "može se doneti", opet imamo onaj problem volonterizma, kao kod prvog i drugog našeg amandmana – može i ne mora. Ne smemo dozvoliti da se krene u bilo koju fazu izgradnje bez građevinske dozvole. Tako da, obaveza izdavanja građevinske dozvole i posedovanje građevinske dozvole od strane korisnika eksproprijacije, odnosno investitora, mora da postoji, bez obzira da li se ona izdaje za ceo projekat ili fazno.
Imajući u vidu obim projekta, veličinu investicije, biće gotovo nemoguće da se vadi građevinska dozvola za ceo projekat odjednom i gotovo je sigurno da će ići fazno, te smo mi hteli da predložimo da tu bude obaveza izdavanja, umesto "može se izdati", da piše "izdaje se građevinska dozvola".

Ovaj naš amandman je odbijen uz obrazloženje da se amandman ne prihvata iz razloga što je Zakonom o Vladi propisano da Vlada može da obrazuje povremena radna tela, a Odlukom o obrazovanju se utvrđuje njihov zadatak i sastav.
Razumem da je ovo obrazloženje koje ste vi izneli, ali nama je to bilo poznato. Hteli smo da ovim amandmanom obavežemo ipak i zakonom radno telo koje se obrazuje da li je povremeno ili privremeno, to je već manje bitno, da periodično obaveštava ovu Skupštinu. Ako se već pred ovu Skupštinu izašlo sa ovakvim predlogom zakona, koji je lex specialis u odnosu na Zakon o eksproprijaciji i koji se donosi za ovaj jedan projekat i jedan slučaj, uslovno da kažem, kakav do sada nije bio u našoj praksi, onda mislim da podržavanjem ovakvog zakona poslanici na sebe preuzimaju i veliku odgovornost za realizaciju toga.
Naša je obaveza i da pratimo realizaciju zakona koje donosimo. Zato smo smatrali da u samom zakonu treba da stoji i obaveza ovog radnog tela da povremeno izveštava Skupštinu o toku postupka eksproprijacije i izgradnje gasovoda "Južni tok". Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege poslanici, dame i gospodo, u dosadašnjoj diskusiji je više puta naglašeno kolika je važnost Zakona o javnim nabavkama, obzirom na oblast koju reguliše. Važnost ovog zakona je očigledna i po tome što je veliko interesovanje javnosti od kad je ovaj zakon u proceduri u Skupštini i što o njemu raspravljamo već drugi dan, sa velikim brojem prijavljenih diskutanata.
Prvo bih se osvrnula na to da je sada važeći Zakon o javnim nabavkama donela Skupština Republike Srbije 2008. godine. Tada smo donosili zakon u uverenju da on predviđa rešenja koja su u tom momentu bila najpovoljnija za primenu. Kako je život uvek inventivniji od zakona, u praksi se pokazao niz nedostataka tog zakona, koji su otežavali njegovu primenu ili koji su omogućavali zloupotrebe, kako od strane naručioca, tako i od strane ponuđača. Zato je prethodna, naša vlada pokrenula inicijativu za donošenje novog zakona, utvrdila predlog istog i pustila ga u proceduru u Skupštinu Republike Srbije u februaru mesecu. Zbog raspisanih izbora isti nije razmatran od strane Skupštine i ova Vlada ga je povukla iz procedure.
Ovo sam iznela jer imam potrebu da naglasim da je dobar deo tog teksta predloga zakona ugrađen u ovaj predlog zakona. Da je još više preuzeto iz tog prethodnog teksta predloga, ovaj tekst bi bio verovatno mnogo bolji. Obzirom da je u dosadašnjoj raspravi već dosta bilo reči o tekstu Predloga zakona, neću ga prepričavati, ni analizirati pojedinačne odredbe redom.
Postaviću jedno veoma važno pitanje – šta će ovaj tekst zakona u primeni doneti dobro onima koji su obavezni da ga primenjuju, kako naručiocima, tako i ponuđačima, a posredno pogotovo kada su u pitanju budžetski korisnici i svim građanima?
Pri traženju odgovora na ovo pitanje neophodno je imati u vidu da je osnovni cilj ovog zakona da omogući naručiocu da nabavi određena dobra, usluge ili radove na najpovoljniji i što jednostavniji način. U predstavljanju Predloga zakona i diskusiji, međutim, mnogo više je istican značaj sprečavanja korupcije i ostalih zloupotreba. Čak se izlazilo i sa procenama koliko će se uštedeti primenom ovog zakona, što predstavlja voluntarističke stavove i paušalne procene. Sprečavanje korupcije i zloupotreba treba da budu imperativ primene zakona, ali ne i cilj njegovog donošenja.
Ono što je dobro u ovom predlogu zakona, jeste da se uvodi veća transparentnost i javnost u postupku javnih nabavki. Uvodi se i obaveza objavljivanja pre svega na portalu i svi rokovi koji teku, teku od momenta objavljivanja na portalu. Stvaraju se uslovi i osnov za uvođenje elektronske javne nabavke. Uvode se novi važni kriterijumi, kao što su ekološki kriterijum i kriterijum energetske efikasnosti. Smanjuje se mogućnost zloupotreba žalbenog postupka uvođenjem crne liste za one učesnike koji čine zloupotrebe u sistemu javnih nabavki. Uvodi se objavljivanje malih javnih nabavki i formira se uprava za centralizovano sprovođenje javnih nabavki.
Međutim, postoji i čitav niz nedostataka, nedorečenosti, nekonkretnosti, što će sigurno otežati primenu zakona i sprovođenje postupka javnih nabavki. Proširuju se izuzeci od primene ovog zakona u članu 7, što nije u skladu sa direktivama EU i što otvara mogućnost za koruptivne radnje. Nije dovoljno dorađen ni član koji definiše pregovore bez objavljivanja. Nisu smanjene administrativne procedure i papirologija, pa i dalje ponuđači dostavljaju ogromne količine nepotrebne dokumentacije. Nije prihvaćen predlog da ponuđači dostavljaju samo ponudu i da daju izjavu da preuzimaju punu materijalnu i krivičnu odgovornost da će onaj ko dobije posao u postupku javne nabavke dostaviti potpunu dokumentaciju kada dobije posao. Ostali ne bi imali tu obavezu. Tako bi se smanjilo administriranje.
Svako može da žalbom zaustavi postupak javne nabavke i teko ucenjuje druge ponuđače. Takođe, nije predviđena definicija dodatnih radova i nema bolje kontrole dodatnih radova u građevinarstvu, a poznato je da je tu bilo u praksi dosta nepravilnosti, pa čak i zloupotreba.
Uvodi se nepotrebna obaveza da se veliki broj izveštaja dostavlja DRI. Daju se veće nadležnosti Upravi za javne nabavke, čime se podriva položaj nezavisnog regulatornog tela, Komisije za zaštitu ponuđača. Kriterijumi za izbor predsednika i članova Komisije su strožiji, ali i dalje nedovoljno strogi da bi se obezbedio dovoljno stručan kadar koji bi radio u toj komisiji.
Čitav sistem se dodatno opterećuje borbom protiv korupcije deklarativnim odredbama, što dovodi do rizika da se procedura javne nabavke uopšte i ne sprovede. Na primer, zahteva se da naručilac obezbedi konkurenciju, što nekada nije moguće, pa postoji opasnost da naručilac i odustane od postupka javne nabavke. Predviđeno je i donošenje velikog broja podzakonskih akata, što će dodatno otežati primenu ovog zakona.
Mi poslanici DS pokušali smo da amandmanima utičemo na poboljšanje teksta, ali sam mišljenja da to nije dovoljno i da bi neke delove teksta trebalo sistematski doraditi i preraditi, da bi dobili zaista kvalitetan zakon i potpuno primenljiv zakon. Hvala na pažnji.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, dame i gospodo poslanice i poslanici, na samom početku podsetiću da je ova skupština maja 2006. godine usvojila Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa.

Otpočinjanje ove reforme bilo je neophodno jer je naše pravosuđe, prema percepciji građana i prema istraživanjima koja su bila sprovedena, bilo veoma loše procenjeno, i to kao neefikasno, loše organizovano, neobjektivno, korumpirano. Za razvoj, za napredak u svakom pogledu i za demokratizaciju društva potrebno je dobro uređeno i efikasno pravosuđe.

Opšte je poznato da svakog čoveka pogađa nepravda, a još više ga pogađa kada pred nadležnim organima pokuša da je ispravi i dođe do pravde. To traje unedogled ili se i ne ostvari kada pravo i pravda ne budu na istoj strani.

Iz navedenih razloga u prethodnom periodu vrlo intenzivno se radilo na reformi pravosudnog sistema kod nas. Već su zabeleženi i pozitivni rezultati, ali to je proces koji traje i zahteva izuzetno angažovanje mnogih subjekata, a naročito Ministarstva za pravosuđe i ministarke. Zakoni koji su danas na dnevnom redu su sastavni deo te reforme i zbog toga su od velikog značaja za dalje unapređenje pravosudnog sistema i demokratizacije celog društva.

Kao prvi je Predlog zakona o advokaturi jer je i advokatura deo pravosudnog sistema. U postupku izrade teksta ovog zakona učestvovali su eminentni stručnjaci, ali je i sprovedena veoma široka rasprava, što mislim da je jako dobro. Zainteresovani subjekti su imali prilike da stave svoje primedbe, da daju sugestije i predloge i dosta toga je i uvaženo. Mišljenja sam da je veoma značajno za kvalitet teksta koji je pred nama to što je sprovedena tako široka rasprava sa većim brojem okruglih stolova i na razne druge načine.

Za izradu ovog predloga zakona bilo je više razloga. Sada važeći Zakon o advokaturi je donet je još 1998. godine u Skupštini SFRJ. Ta država više ne postoji, a 2006. godine donet je Ustav Republike Srbije, koji propisuje nova načela i definiše advokaturu na nov način.

Iz tih razloga je neophodno doneti novi zakon, koji bi advokaturu uredio kao samostalnu i nezavisnu službu pružanja pravne pomoći građanima i pravnim licima, radi zaštite njihovih prava i interesa sa akcentom na nezavisnost i samostalnost.

Drugi razlog je neophodnost usklađivanja normativnog okvira Republike Srbije sa međunarodnim dokumentima koji uređuju oblast advokature. Na kraju, kako je Republika Srbija u postupku pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji, za šta je jedan od uslova liberalizacija u domenu usluga i uređivanje uslova pod kojima u Republici Srbiji advokati strani državljani mogu da obavljaju svoje advokatske poslove, neophodno je bilo pristupanju izradi ovog predloga zakona.

Već je bilo puno reči o sadržaju zakona, tako da ću se sada zadržati samo na onome što se predviđa kao novine. Da bi ispunio cilj, Predlog zakona detaljno reguliše celokupnu materiju advokature, ali kao novine se predviđaju: kao prvo, predviđeni su uslovi za upis u imenik advokata stranih državljana i način njihovog obavljanja advokatske delatnosti na teritoriji Republike Srbije.

Druga novina je obaveza advokata da se osiguraju od profesionalne odgovornosti i dati su uslovi i način na koji će se to sprovesti. Bitna novina je uvođenje novog oblika obavljanja advokatske delatnosti.

Pored samostalnog bavljenja advokaturom i zajedničke advokatske kancelarije, predviđeno je osnivanje advokatskog ortačkog društva, koje se upisuje isključivo u imenik advokatskih ortačkih društava koji vodi Advokatska komora Srbije. Na nov način se regulišu i organi Advokatske komore, ali se neću zadržati na tome jer je već dosta bilo reči.

Disciplinska odgovornost i prestanak prava na bavljenje advokaturom takođe su regulisani detaljnije i na nešto drugačiji način nego u do sada važećem zakonu. Ovo je značajno jer daje nadu da će ove odredbe zaživeti, za razliku od prethodnog perioda, što bi unelo više odgovornosti prema klijentima u ponašanju i postupanju advokata.

Na primer, i do sada je bilo propisano kako treba da izgleda firma advokatske kancelarije, što na primeru iz mesta odakle dolazim mogu da kažem da nije poštovano. Stavljane su ne samo firme koje su bile upravo postavljene na zgradu, nego i svetleće reklame i čitavi panoi ispred, tako da to zaista narušava ugled advokature i mislim da je jako važno uvesti red u tu oblast.

Značajna novina je što Predlog zakona predviđa da Advokatska komora Srbije osniva advokatsku akademiju, kao posebno telo koje ima zadatak da obezbedi stalnu stručnu obuku advokata, advokatskih pripravnika, diplomiranih pravnika i lica zaposlenih u advokatskim kancelarijama i društvima, i usavršavanje teorijskih i praktičnih znanja i veština neophodnih za stručnu, nezavisnu, samostalnu, delotvornu i etičku advokaturu.

Imala sam prilike pre petnaestak godina, kada sam počela da se bavim advokaturom, jer sam 20 godina pre toga radila u upravi, da se suočim sa starijim kolegama koje su u pogledu znanja bile na nivou kada su počeli da rade advokaturu. Nisu pratili nove propise i to se očitavalo u radu. Ne kažem da je to bila većina, ali je bilo takvih slučajeva.

Posle 10 godina sam i sama shvatila šta je to, posao ponese i nema se mnogo vremena. Ovakvo sistematsko organizovano obučavanje advokata i usavršavanje je veoma važno jer onda to podstiče advokate da moraju da prate nove propise i nove trendove u radu.

Predviđa se specijalizacija advokata, što takođe mislim da je jako dobro. Advokati su prinuđeni da se bave svim oblastima prava. Malo ko može sebi da dozvoli, pogotovo u manjim mestima, luksuz da se specijalizuje samo za određenu oblast.

Kada to bude uređeno zakonom i kada bude u primeni i kada se bude preko Advokatske komore organizovala specijalizacija i budu izdata uverenja, onda će se to u praksi lakše sprovoditi i nećemo morati da se dogovaramo međusobno ko će kojom oblašću da se bavi, nego će se znati ko je za šta specijalizovan.

Predviđen je advokatski ispit, kao novi poseban uslov za upis u imenik advokata, koji se sastoji od provere poznavanja domaćih i međunarodnih propisa i pravnih akata koji se odnose na advokaturu i Kodeks profesionalne etike advokata. Sve navedeno ima cilj da vrati dostojanstvo advokatskoj profesiji i povrati poverenje građana i pravnih lica u nju, kao i u celo pravosuđe.

Drugi po redu je zakon o javnom beležništvu. Već je iznet istorijat bezuspešnih pokušaja da ovaj institut posle Drugog svetskog rata zaživi kod nas, tako da je ovo praktično sasvim novi zakon koji na novi način reguliše ovu materiju. Demokratsko društvo, zasnovano na vladavini prava, zahteva pravnu sigurnost i izvesnost obavljanja pravnih poslova.

Osnovni ciljevi koji treba da se ostvare primenom ovog zakona su pravna sigurnost u pravnom prometu, rasterećenje sudova od poslova koji nisu direktno vezani za postupke suđenja i rasterećenje organa uprave i omogućavanje građanima i pravnim licima da jednostavnije i brže ostvaruju svoja prava. Da bi se primenili uslovi i da bi zaživeli u praksi, predviđeno je da ovaj zakon počne da se primenjuje tek sredinom iduće godine, kada se sve pretpostavke za njegovu primenu ispune.

Treći po redu je Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju. Važeći Zakon o izvršnom postupku donet je 2004. godine, sa primenom od februara 2005. godine. U praksi se pokazalo da rešenja iz tog zakona nisu adekvatna i da i dalje izvršni postupci traju čak i po nekoliko godina, sa neizvesnim ishodom. Ovim predlogom zakona predviđena su nova rešenja u postupku izvršenja i obezbeđenja koja će omogućiti efikasnije ostvarenje prava građana i pravnih lica.

Četvrti je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija. Poznato je da su nedovoljni smeštajni kapaciteti za izvršenje kazne zatvora i da je u ranijem periodu zbog toga dolazilo i do zastarevanja, a evidentno je povećanje broja lica lišenih slobode. Uloženi su značajni napori da se popravi situacija po tom pitanju. Drugi problem je nedovoljan broj zaposlenih u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija i smanjenje istih zbog sada važećih propisa.

Izmenama i dopunama Zakona se obezbeđuje da se poveća broj zaposlenih, kako bi se obezbedila sigurnost i zaposlenih i lica koja su na izdržavanju kazne zatvora. Pored toga, izmene se odnose na odredbe koje su u praksi stvarale probleme, kako bi se isti otklonili.

Kao novina, predviđa se novo odeljenje sa pojačanim nadzorom, zatim mogućnost da služba za obezbeđenje bude opremljena službenim psima, reguliše se pravo i uslovi pod kojima služba za obezbeđenje može da nosi oružje i niz drugih detalja i niz ovih izmena koje će omogućiti efikasnije izvršenje krivičnih sankcija.

Imajući u vidu da se svi ovi zakoni donose radi završetka reforme pravosuđa i podizanja ugleda celog pravosuđa i posebno, kako sam rekla, ovim zakonom o advokaturi, a i radi lakšeg ostvarivanja prava naših građana i pravnih lica, poslanici sa liste ZES će u danu za glasanje glasati za ove zakone.

Poštovana potpredsednice, poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodne poslanice i poslanici, u okviru ove tačke dnevnog reda pred nama je Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o državnoj upravi.
Ovo moram da naglasim da bismo se vratili na temu dnevnog reda, jer u okviru ove tačke je danas bilo rasprave o mnogo čemu, o pitanjima koja su predmet regulisanja drugih zakona i o pitanjima koja se uopšte ne regulišu zakonima.
Da bi se bolje razumela suština izmena i dopuna koje su predložene, podsetiću da je Zakon o državnoj upravi donet 2005. godine. Izmenjen je i dopunjen 2007. godine. To što se opet predlaže izmena i dopuna ovog zakona pokazuje koliko predlagač prati promene u našem pravnom sistemu, u našem društvu, potrebe modernizacije i usaglašavanja sa zakonodavstvom, ali i sa praksom u zemljama EU.
Zakon o državnoj upravi definiše da je državna uprava deo izvršne vlasti Republike Srbije koji vrši upravne poslove u okviru prava i dužnosti Republike Srbije. Državnu upravu čine ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstava i posebne organizacije. Organi državne uprave se organizuju zakonom i delokrug im se određuje zakonom.
Zakon propisuje da načela delovanja organa državne uprave jesu samostalnost i zakonitost u radu, javnost u radu, stručnost, nepristrasnost i politička neutralnost, delotvornost u ostvarivanju prava stranaka, srazmernost u poštovanju stranaka.
Upravo radi doslednog sprovođenja poslednja dva načela, radi ostvarivanja efikasnosti u radu, olakšanje strankama, eliminisanju neravnopravnosti i diskriminacije stranaka, predloženo je da se posle člana 75. doda naslov koji glasi – međusobni odnosi organa državne uprave i odnos sa drugim organima i imaocima javnih ovlašćena u postupku rešavanja o pravima, obavezama i pravnim interesima stranaka. On sam svojom sadržinom objašnjava o čemu se radi.
Dalje se predlaže da se ispod ovog naslova doda član 75a. Sadržinu ovog člana neću da navodim, jer su kolege poslanici u današnjoj diskusiji više puta navodili istu.
Ono što je bitno da se pitamo kada odlučujemo o svakom predlogu zakona jeste, šta građani imaju od ovog zakona? Kakve koristi građani imaju od donošenja ovakvog zakona? Predložena izmena i dopuna će proizvesti poboljšanje položaja stranaka pred organima državne uprave, bez obzira da li se radi o strankama koje su fizička lica, pravna lica ili drugi subjekti.
S druge strane, stvara se osnova i podržava razvoj i primena u praksi informacionih tehnologija u oblasti državne uprave i to na dva načina. Prvo, formiranje različitih baza podataka. Drugo, uspostavljanje jedinstvenog sistema komunikacije između državnih organa, organa jedinica teritorijalne autonomije, jedinice lokalne samouprave i imaoce javnih ovlašćenja na čitavoj teritoriji države.
Kao što je ministar već izneo, projekat uvođenja informacionih tehnologija u organe državne uprave, u jedinice teritorijalne autonomije, jedinice lokalne samouprave već je u toku. Rešiće se sadašnji problemi čekanja u redovima za razna uverenja i potvrde kojih smo svi bili svedoci, putovanja u mesta u kojima smo upisani u knjige rođenih ili u knjige državljana.
Znamo da je praksa, da su propisi bili različiti u periodu koji je iza nas. Jedno vreme je upis u knjige državljana bio po mestu rođenja, zatim u jednom periodu po mestu rođenja oca. Sve je to stvaralo probleme građanima da dođu do potrebnih akata, uverenja i potvrda. Zatim, čekanja u redovima na šalterima za uplate taksi itd.
Svega ovoga više neće biti. Uvođenjem ovako predložene dopune zakona i uvođenjem promena koje će one proizvesti u organe državne uprave, stvaraju se mogućnosti da se umanji značaj birokratije u negativnom smislu, koji je kod nas dosta prisutan.

Hvala. Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka i predstavnici Ministarstava, poslanice i poslanici, u okviru ove tačke dnevnog reda govoriću o izmeni Zakonika o krivičnom postupku.
Na samom početku podsećam da je Demokratska stranka u svom programu predvidela, kao osnovne ciljeve evropske integracije, odnosno priključenje Srbije EU, zaštitu ljudskih i manjinskih prava, osiguranje prava i sloboda svim građanima, borbu protiv kriminala i borbu protiv korupcije kao posebnog oblika kriminala, i druge ciljeve koji nisu direktno, ali jesu posredno vezani sa današnjom temom, kao što su ekonomski razvoj, socijalno odgovorna politika, standard građana.
Radi realizacije ovih ciljeva, kao preduslov, sprovedena je reforma pravosudnog sistema. Možda je ova reforma imala i nedostataka, ali je urađena najbolje što je bilo moguće u datim uslovima. Osim toga, to je proces koji je još uvek živi i koji će se još nadgrađivati. Ipak, već su vidljivi značajni rezultati. Sadašnja vladajuća većina, koju čini Demokratska stranka sa svojim koalicionim partnerima, odlučno se obračunava sa kriminalom, koji se naročito razvijao devedesetih godina u uslovima izolacije, rata i koji je duboko pustio korenje u društvu.
Napredovanje u evropskim integracijama i u obračunu sa kriminalom kao posledicu proizvodi organizovanje retrogradnih snaga koje su protiv ulaska Srbije u EU i onih snaga koje pripadaju kriminalnom miljeu. Kad god se zabeleži neki napredak na razvojnom putu Srbije oni udare svom svojom destruktivnom i razarajućom snagom. Svaki povod, kao što je hapšenje haških optuženika, sportske manifestacije, okupljanje građana koji traže zaštitu svojih prava, oni koriste za svoje akcije, za napade na građane, na njihova prava, za uništavanje imovine i, što je najteže za nas, za rušenje ugleda Srbije kako u Evropi tako i u svetu. Više i nije potreban određen povod.
Svi smo pratili događaje, i ranije, i 10. i 12. oktobra, ali ne znam koliko je vas čulo, pa imam potrebu da vam saopštim da je preksinoć u Ulici kneza Miloša, preko puta Pionirskog parka, bačen molotovljev koktel na ulazu u salu u kojoj je grupa mladih ljudi imala rekreaciju. Smatram da ovo nije bio čin pojedinca, već organizovana akcija.
I sama sam pre godinu dana doživela nasilje na ulicama Beograda. Zar treba da dozvolimo da se sve ovo širi, da uzima maha, da ne smemo da se bezbedno krećemo našim ulicama? Naravno, ne. Zato podržavam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku.
Neću da objašnjavam detaljno ove dve izmene, jer su to već učinili i ministarka i moje kolege poslanici pre mene, samo ću da kažem da je moje mišljenje da su ove izmene neophodne da bi se nadležnim organima omogućilo da odrede meru pritvora protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo za koje je propisana kazna preko pet, a ne kao do sada deset godina, i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela, i u skraćenom krivičnom postupku pre podizanja optužnog predloga onoliko koliko je potrebno da se sprovedu istražne radnje, najduže 30 dana, umesto do sada osam dana. Suština je u tome da se omogući nadležnim organima da preduzmu potrebne radnje i prikupe dokaze, pogotovo kada se radi o većem broju lica i organizovanim grupama kao osumnjičenim za krivična dela.
Komentare koji su se čuli, da se ovim stvara mogućnost za zloupotrebu od strane nadležnih organa, ne mogu da prihvatim, jer imam poverenja u nadležne organe, a i smatram da je naopako gledište ako se pri donošenju zakona polazi od zloupotreba a ne od njegove pravilne primene. Takođe ne mogu da prihvatim komentare da se ovim izmenama krše ljudska prava. Njima se ograničavaju prava lica za koja postoji osnovana sumnja da su učinila krivična dela, a štite se prava i slobode svih građana.
Iz navedenih razloga lista ZES će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala na pažnji.

Poštovana gospođo predsednice, poštovani predsedavajući, uvažena gospođo ministarka i predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, javila sam se povodom ove tačke dnevnog reda iz razloga što je predmet oba predloga zakona o zapošljavanju rešavanje problema održavanja postojećih radnih mesta i otvaranje novih, a rešavanje problema zapošljavanja je jedan od prioriteta liste za Evropsku Srbiju.
U 2007. godini, stopa nezaposlenosti u Srbiji je iznosila 18,8%, a stopa zaposlenosti 51,5%. Oba pokazatelja su znatno nepovoljnija nego u bilo kojoj zemlji EU. Ovako negativno stanje na tržištu rada je posledica nasleđenih problema i tranzicije ka tržišnoj ekonomiji. Rast zaposlenosti u velikoj meri zavisi od uspeha države u aktivnostima na razvoju poljoprivrede, od privlačenja stranih direktnih investicija, od napretka u procesu evropskih integracija, od unapređenja regionalne ekonomske saradnje i ostvarivanja intenzivne ekonomske saradnje s državama koje mogu doprineti ekonomskom razvoju Republike Srbije.
U predizbornom programu smo imali ambicioznije i veće želje i planove i ciljeve. Međutim, svetska ekonomska kriza se neminovno proširila na prostore naše zemlje i zahvatila privredu Srbije. To ne menja naš odnos prema problemu zapošljavanja, jer se on direktno ili indirektno tiče svakog čoveka, nego samo svoje planove i aktivnosti svodimo u realne okvire i preduzimamo mere koje u novonastalim uslovima mogu da se realizuju i da daju rezultate.
Po podacima koje sam navela na početku, jasno je da postojeća regulativa u oblasti zapošljavanja, pre svega, sada važeći zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti iz 2003. godine, ne pruža više adekvatan zakonski okvir za planiranje i sprovođenje politike zapošljavanja, ne obezbeđuje ravnotežu između aktivne i pasivne politike zapošljavanja, da preglomazan aparat, inertnost i sporost službi ne daju zadovoljavajuće rezultate.
Za Predlog zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti okvir je dao novi ustav Republike Srbije, a u izradi teksta su korišćena osnovna rešenja i direktiva, rezolucija i preporuka EU i Saveta Evrope. Usaglašen je i s obavezama i standardima relevantnih konvencija, zaključenih pod okriljem Međunarodne organizacije rada, i poštovani su najviši standardi uporednog prava u oblasti zapošljavanja.
Neću prepričavati i analizirati pojedinačne odredbe Predloga zakona, jer je o tome već diskutovano u ovoj raspravi i pretpostavljam da su svi poslanici, bar oni koje ta oblast zanima, iščitali predloge zakona. Ukazaću samo na neke efekte koji se očekuju primenom ovakvog zakona.
Kao prvo, unapređenje kvaliteta planiranja i sprovođenja aktivne politike zapošljavanja kroz institucionalizaciju Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja, kao glavnog instrumenta te politike, usklađenog s godišnjim ciklusom budžetskog planiranja i s jasno definisanim ulogama nosilaca i izvršilaca politike, pre svega, ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja i Nacionalne službe zapošljavanja.
Drugo je uspostavljanje ravnoteže između aktivnih i pasivnih programa tržišta rada, koja je sada narušena u korist pasivnih programa, kroz izmenjen sistem podsticaja, kojim se favorizuje rad i zapošljavanje i podstiče aktivno traženje posla.
Treće, stvoriće se uštede na godišnjem nivou od obaveza po osnovu novčane naknade za nezaposlenost, izmenama visine i dužine trajanja novčane naknade. Ušteda se može upotrebiti za postepeno smanjenje kašnjenja u isplati naknade korisnicima i preusmeriti za jačanje aktivnih programa tržišta rada. Četvrto, smanjenje administrativnog opterećenja poslodavaca, nezaposlenih i Nacionalne službe, kroz pojednostavljenje procedura i evidencije.
Iz navedenih razloga, poslanici DS-a i cele liste ZES-a podržaće ovaj predlog zakona i glasaće za njegovo usvajanje.
Drugi predlog zakona koji je na dnevnom redu u okviru ove tačke je Predlog zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. U dosadašnjoj diskusiji detaljno su analizirane odredbe ovog zakona, pa se neću zadržavati na tome. Kako bih vam slikovito iznela moje shvatanje o značaju donošenja ovog zakona, ispričaću o jednom pokušaju rešavanja problematike koju tretira ovaj predlog zakona.
Krajem 90-tih godina prošlog veka, nažalost, mada to nije bilo tako davno, u Vršcu je aktivno radilo udruženje, Centar za prava žena, koji se borio protiv svih oblika nasilja i diskriminacije. Centrom je rukovodila žena, defektolog po struci, s užom specijalnošću rada sa gluvim i nagluvim osobama, koja je svoj radni vek provela u specijalnoj školi i bila već u penziji.
Ona nam je predočavala problem dece koja završe tu osnovnu i srednju specijalnu školu, ali koja ne budu osposobljena ni za jedno zanimanje i ostaju prepuštena svojim porodicama i sama sebi, bez mogućnosti da se zaposle i socijalizuju. Pokrenula je inicijativu za osnivanje preduzeća za profesionalno osposobljavanje i zapošljavanje invalidnih lica i lica ometenih u razvoju. Odazvali su se opština Vršac, Fondacija "Hemofarm", preduzeće "Uča", Društvo za brigu o licima ometenim u razvoju i ona lično i osnovali takvo preduzeće.
Zakonski okviri su bili takvi da je to moglo da bude samo u formi društva s ograničenom odgovornošću, jer ni Zakon o preduzećima, koji je tada bio na snazi, ni Zakon o privrednim društvima, koji je sada na snazi, ne poznaju ovakav specifičan vid preduzeća za zapošljavanje invalidnih lica. Opština je dala na korišćenje poslovni prostor, finansijski je pomogla Fondacija "Hemofarm".
Nažalost, dalja briga osnivača je ostala samo na tome. Sve ostalo smo morali da radimo mi sami, odnosno članice Centra za prava žena, i to volonterski. Putem projekata za Centar, došle smo do sredstava kojima smo uredile prostor, nabavile nameštaj, kompjuter, telefon, mašine za šivenje, razboje za tkanje, ostali pribor i materijal za rad. Dolazili su učenici specijalne škole, od invalidnih lica su dolazile gluve i gluvoneme osobe. Zaposlili smo dve profesionalne krojačice i jednu profesorku likovnog obrazovanja, koje su ih obučavale da kroje, šiju, da boje i oslikavaju tkanine, da tkaju i štrikaju, da slikaju i posebno doslikavaju staklo. Između ostalih, jedan mlađi muškarac, koji je bio gluv, izučio je krojački zanat i otvorio samostalnu krojačku radionicu, odnosno radnju od koje i danas žive on i njegova porodica.
Nikada neću zaboraviti dečaka koji je imao oštećenu motoriku. Kada je počeo da dolazi, nije mogao da namotava vunicu na klupko. Za par meseci naučio je da štrika i da tka na razboju. Trebalo je samo videti, kada uđemo u prostorije, kako mu se oči zasijaju od sreće i radosti što može da mi pokaže nešto novo što je napravio.
Dolazila je i jedna mlada lepa devojka, koja je, nažalost, bila gluvonema. U početku je bila asocijalna, preplašena, sedela je sama u uglu i jedva se polako uključivala u rad s ostalima. Vremenom je savladala krojački zanat i onda smo je zaposlili kao krojačicu. Toliko se socijalizovala da je na kraju nastupala kao manekenka na modnim revijama, jer od onoga što je stvarano u tim preduzećima održavali smo modne revije u „Sava centru“, povodom dobijanja jedne nagrade, zatim u Diplomatskom klubu i u Kanadskoj ambasadi, iz razloga što je Kanadska ambasada finansirala nekoliko projekata i za Centar za prava žena i za ovo preduzeće. Tadašnja ambasadorka je bila oduševljena onim što je videla i nije mogla da veruje da je sve to stvoreno u jednoj takvoj radionici u kojoj rade invalidna lica i lica ometena u razvoju, pa je došla u privatnu posetu da se lično uveri.
Kako nije bilo zakonske regulative, ni obaveze državnih organa i službi da pomažu na bilo koji način, ili subvencionišu rad ovakvog preduzeća, naš entuzijazam i trud nisu bili dovoljni da ovo preduzeće opstane i da se razvija. U nedostatku propisa koji bi to regulisali, opština je pre tri godine, a moram da naglasim da DS tada nije učestvovao u lokalnoj vlasti, uzela poslovni prostor ovom preduzeću i donela odluku o njegovom gašenju.
Zaista mogu da kažem da sam bila jako zadovoljna kada sam iščitala ovaj predlog zakona i videla da reguliše baš osnivanje i rad ovakvih vrsta preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalidnih lica.
Pitanje socijalnog uključivanja osoba s invaliditetom u sve sfere društvenog života, uključujući i stimulisanje njihovog učešća na tržištu rada, ima veliki značaj, ne samo kao problem socijalne politike, već i kao pitanje poštovanja ljudskih prava. Najvažniji cilj koji treba da se postigne donošenjem i primenom ovog zakona je da se razbiju postojeće predrasude u odnosu na osobe s invaliditetom i da se one, uključenjem u radne procese, uključe i u sve segmente društvenog života, socijalizuju, ekonomski osamostale, što će obezbediti kvalitetniji život i njima i njihovim porodicama.
Zato će poslanici DS-a i liste Za evropsku Srbiju podržati i ovaj predlog zakona i glasati za njega u danu za glasanje. Nije dovoljno samo da izglasamo ove zakone, zato želim da zamolim da se svi angažujemo i usmerimo snage da ovi zakoni zaista i zažive i da daju rezultate kakvi se očekuju. Hvala na pažnji.