Hvala gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo predstavnici predlagača, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je treći dan da govorimo o objedinjenoj raspravi ove četiri tačke dnevnog reda, što ukazuje na značaj i na pažnju koju su i predlagači i poslanici poklonili ovim temama, kako o Predlogu zakona o prekršajima, tako i o odlukama o imenovanju i da su pažljivo razmotrili, uložili amandmane i uložili trud i analizu i u načelu, a razmatraćemo kasnije i amandmane kada dođe na red rasprava u pojedinostima.
Što se tiče Predloga zakona o prekršajima, prvo što moram da kažem jeste da je zadovoljstvo moje poslaničke grupe što se iz ovog predloga zakona vidi da postoji kontinuitet u reformi pravosuđa koja je osmišljavana još 2008, 2009. i 2010. godine i koja je počela da se sprovodi.
Sve one velike atake na reformu pravosuđa koje smo čuli u poslednjih godinu dana mogu samo da okarakterišem kao obojene političkim i stranačkim strastima, jer činjenice govore u prilog da iako jeste reforma imala nekih nedostataka, u suštini jeste dobro osmišljena i sprovodi se i dalje u istom pravcu.
Kao dokaz tome, mogu upravo da navedem iz Predloga zakona o prekršajima to što je zadržan status sudova za prekršaje i status sudija za prekršaje, a poznato nam je da je do donošenja zakona 2008. godine, koji je počeo da se primenjuje 2010. godine, sudovi za prekršaje su bili organi uprave i sudije za prekršaje su bili zaposleni u državnim organima uprave.
Dobijanjem statusa sudova i dobijanjem statusa sudija koji sude za prekršaje, ovo je dignuto na jedan veći nivo koji i zaslužuje ova materija i taj status je zadržan i u ovom predlogu zakona.
Druga činjenica koja ukazuje na kontinuitet jeste da je ovaj predlog zakona počela da radi radna grupa koja je formirana još u prethodnom sazivu i koja je nastavila da radi i po formiranju ove Vlade i ovog saziva Skupštine i završila ovaj predlog zakona sa neznatnim izmenama u odnosu ne prethodni tekst.
U principu i u načelu naša poslanička grupa je ocenila, a i ja kao pravnik da ovaj predlog zakona, da je dosta dobar. Imali smo primedbe na pojedine članove i rešenja i u tom smislu smo uložili amandmane.
Nadam se da će predlagač imati sluha za amandmane, da će ih usvojiti, ugraditi u tekst i time ga znatno poboljšati. O tome ćemo raspravljati kada bude rasprava u pojedinostima.
Što se tiče samog zakona, ono što su novine, jeste uvođenje naloga kao načina naplate novčanih kazni i jeste uvođenje alternativnih sankcija.
Ono osnovno na šta smo mi imali najviše primedbi jeste postupak suđenja i izricanja zatvorske kazne maloletnicima. O tome ćemo, kada budemo razgovarali o amandmanima koje smo uložili na taj deo.
To je, što se tiče zakona o prekršajima i ne bih se više zadržavala, jer su moje kolege pre mene već dosta govorile o tome.
Rekla bih nešto još o Predlogu odluke, o imenovanju sudija koji se prvi put biraju za sudijsku dužnost. Kao prvo, moram da kažem da sam zadovoljna što je institut Pravosudne akademije koji je uveden u prethodnom mandatu zaživeo i što radi i što je našao svoju punu primenu u praksi, jer smo videli i u ostalim zemljama koje su ranije uvele taj institut, da on znatno poboljšava kvalitet stručnjaka koji ulaze u pravosuđe. Međutim, imam primedbe na način kako se taj zakon sprovodi.
Sve primedbe sam iznela i sednici Odbora pravosuđa i dobila sam odgovor koji se ne slaže sa odgovorom datim u obrazloženju odluke i zato ću malo da pričam o tome. Pored toga, što kažem da sam zadovoljna da Pravosudna akademija funkcioniše i da se taj zakon primenjuje, došlo je do problema prilikom izrade ove odluke, jer se član i Zakona o Pravosudnoj akademiji, koji reguliše izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, nije u saglasnosti sa članom Zakona o sudijama koji reguliše način izbora sudija.
Prilikom ovog izbora, pre svega moram da kažem da je oglas bio raspisan za izbor 15 sudija. Međutim, VSS je predložio izbor 16 sudija.
U Zakonu i o Pravosudnoj akademiji i u Zakonu o sudijama nigde nije izričito zabranjeno da se primi više, nego što je predviđeno oglasom, ali mislim da to nije pravilno tumačenje i da je to suprotno pravnoj praksi kod nas i da to stvara pravnu nesigurnost, jer ni u jednoj drugoj ustanovi ili firmi ne možete da raspišete oglas za tri ili pet, a da primite sedam ili osam kandidata po tom oglasu. Mislim da je pre svega morao da se poštuje broj za koji je raspisan oglas, pa ako treba ponoviti oglas.
Povodom ovog oglasa nam se obratilo i Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije. Činjenice koje oni navode, uzimam kao tačne, jer ako neko stavi svoj potpis i pečat, verovatno garantuje za ispravnost. Naime, oni ukazuju upravo na to što sam i rekla da način izbora sudija i u jednom i u drugom zakonu nije usaglašen. Moje lično mišljenje da je i Ministarstvo trebalo da pokrene inicijativu, a i Visoki savet sudstva, da se pre raspisivanja oglasa usaglase ova dva zakona, jer u ovom otvorenom pismu Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, kaže, a to smo videli iz Predloga odluke, da se 14 kandidata prima po osnovu toga što su završili obuku na Pravosudnoj akademiji, a dva po osnovu toga što su bodovani i imali najviše bodova.
Oni u svom pismu kažu da je bodovanje vršeno na osnovu Odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova, koja je doneta 2009. godine. Moje je mišljenje da je trebalo, ako se ta odluka koristila sada za bodovanje kandidata koji nisu završili Pravosudnu akademiju, tu odluku prvo uskladiti i sa Zakonom o Pravosudnoj akademiji i predvideti i to kao kriterijum koji donosi određeni broj bodova i onda bi svi kandidati bili u ravnopravnom položaju prilikom bodovanja.
Ono drugo što bih htela da kažem, jeste da na primer u Zakonu o sudijama u članu 49, u stavu 2…
(Predsednik: Vreme.)
…kaže - podaci i mišljenje pribavljaju se od organa i organizacije u kojima je kandidat radio u pravnoj struci, a za kandidate koji dolaze iz sudova, obavezno je pribavljeno mišljenje sednica svih sudija suda iz koga potiče kandidat, kao i mišljenje sednica svih drugih neposredno viših sudova.
Imam saznanja da za neke kandidate, sednica svih sudija osnovnog suda i višeg suda nisu dali mišljenje, naprotiv, da su dali mišljenje za neke druge kandidate iz istog suda, koji nisu prošli. To dovodi u pitanje ceo sistem bodovanja kandidata…
(Predsednik: Moram da vas upozorim još jednom da je vreme isteklo. Molim vas, samo rečenicu, završite.)
Završavam. Samo molim još jednom da predlagač preispita sastavljanja ove liste i da ne dovodi u zabunu, ovo su sve pravnici, da je neophodno da se koriste isti kriterijumi prilikom izbora, da ne bi bilo diskriminacije. Hvala.