Poštovani predsedavajući, član 109. Poslovnika govori kada se izriče opomena i govori se o tome i danas je predsedavajući izrekao opomenu za reč „otirač“, a sada upotreba psovki i uvredljivih izraza da je neko jadan i bedan. Mislim da je to sasvim dovoljan osnov da ministra, koji sada ovde nastavlja da krši Poslovnik i dobacuje nešto govorniku, da ga jednostavno, pošto ne možete novčano da ga kaznite, izbacite iz sale, kako bi ovu skupštinsku raspravu mogli da nastavimo na normalan način.
Znači, uvrede koje je ovde ministar sada iznosio su potpuno neprimerene. Ja vas molim da primenite Poslovnik. „Jadni“ i „bedni“, to su možda izrazi koje on koristi u političkom životu i može slobodno da nastavi da ih koristi i zato što ih koristi ima i takav ugled u narodu kakav ima i rezultate na izborima kakve ima, ali ovde u Skupštini mora da se poštuje red, mora da se poštuje ovaj Poslovnik i on kaže da se za upotrebu ovakvih izraza i reči izriču opomene. Nažalost, pošto ne možete da primenite direktno ovaj Poslovnik u smislu opomena i novčanog kažnjavanja, ja vas molim da ga onda udaljite iz sale. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Poštovani ministri, govorio sam već ranije da ceo budžet praktično, sva sredstva koja se troše u 2017. godini nalaze se u ovom jednom članu. Sada je bila velika dilema na koji način praviti intervenciju, jer sigurno da postoji ideja da se u svakom ili kod svakog ministarstva ili institucije koja se nalazi u budžetu na neki način interveniše. Ja sam se opredelio za jednu malu intervenciju ovde i moram da priznam da mi je žao što Vlada nije htela da prihvati ovaj predlog. Moj predlog je bio da se iz sredstava budžetske rezerve, koje su inače sa 1,6 milijardi povećane na dve milijarde usvojenim amandmanom Odbora za finansije koji je smanjio sredstva Skupštini, a između ostalog i u razdelu – naknade članova za biračke odbore, što je verovatno i uvod u izbornu pljačku.
Da se vratimo na amandman. Tih 100 miliona dinara sam predložio da se prebaci u budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Zašto sam to predložio? Taj iznos koji postoji u budžetu je 550 miliona, njime po ovom programu Vlade je predviđeno da se u narednoj godini obuhvati 7.590 ljudi, što je za 30 ljudi manje od bazne vrednosti. Inače, broj osoba sa invaliditetom radno sposobnih u Srbiji je preko 330.000, 170.000 njih traži posao, a svega manje od 10% je zaposleno. Ovaj program bi trebalo da omogući da se što veći broj ljudi obuči i bude spremno za tržište. Mislim da bi ovim povećanjem pomogli izuzetno ugroženoj grupi ljudi da dođe do posla u Srbiji. Hvala.

Hvala.
Član 20. je, ako je verovati ministru finansija, razlog zašto će ove godine deficit biti toliki koliki će biti i naredne godine biti ponovo 1,7%, jer mi smo slušali ministra, objašnjavao nam je ovde u načelnoj raspravi da mi imamo primarni suficit, ali onda kada se dodaju neke druge stvari, a to su ove druge stvari. Znači, otpisivanje dugova javnih preduzeća, odnosno preuzimanje obaveze od strane države prvo, a zatim otpisivanje ili eventualno izvršenje tih obaveza koje je tada Vlada preuzela su razlog deficita.
To što Vlada ovo radi, ja mogu da razumem kao politiku, ali mislim da ovakav jedan način da država preuzima obaveze zahteva i odgovornost onih koji su obaveze napravili. Ako će pod ovim članom budžeta da se regulišu obaveze, recimo, „Železare Smederevo“, da vidimo ko je odgovoran za 145 miliona evra duga samo u 2015. godini, ili preko 250 miliona od 2012. godine na ovamo. Ako će pod ovim članom zakona da bude Petrohemija, da vidimo zašto je dug u 2015. godini tri puta veći, odnosno gubitak, sa 17 na 51 milion evra, a cene imputa su bile manje. Ko je za to odgovoran? Toga u zakonu nema i nema ni namere Vlade, jer su tamo bili ljudi koje je Vlada postavila. Ja se pitam da li je Vlada njih postavila tamo da reše i poboljšaju performanse tih preduzeća, ili da iz njih izvlače pare na privatne račune pojedinaca iz vrha vlasti? Hvala.

Iz godine u godinu, u budžetu se nalazi ovaj jedna prilično konfuzan napisan član koji treba da obezbedi finansiranje realizaciju projekta, započetih projekata Nacionalnog investicionog plana do njihovog okončanja.
Ovaj je budžet za 2017. godinu. Nacionalni investicioni plan je negde počeo 2006. godine i 2007. godine je krenula realizacija projekata. Prosto ne mogu da verujem da deset godina posle postoji projekti koji nisu završeni.
Opet postavljam pitanje, odnosno mogu nažalost da poverujem da u zemlji Srbiji da se sve to dešava, pa i to, a postavljam pitanje ko je odgovoran za to što te stvari nisu završene i posle deset godina. I, kada će se one konačno okončati.
Mi smo za brisanje ovog člana jer on ne daje odgovore na ova dva pitanja. On ne daje odgovore kojom dinamikom kada će se poslovi, projekti iz Nacionalnog investicionog plana završiti, ko će odgovarati za njih. Ovde se iz stava u stav, neka sredstava prebacuju negde, pojavljuju se nadležna ministarstva, uprave, pa onda Ministarstvo privrede, pa onda Uprava za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama i sve je to potpuno netransparentno i služi da se pokrije odgovornost onih koji rade na završetku ovih projekata.

Dokle god se u predlogu budžeta jasno ne nađe o kojim iznosima se radi, o kojim projektima se još uvek radi, kada će se ti projekti okončati, mi ćemo biti za brisanje jednog ovakvog člana. Naravno da brisanjem ovakvog člana ti projekti ne bi mogli da se završe. Pitanje je da li uopšte i treba da se završe? Mi ne možemo da diskutujemo o tome kada imamo ovako napisan budžet sa ovim članom budžeta koji nam ne daje odgovore na ključna pitanja. Hvala.

Hvala, predsednice.
Neću naravno, diskusija je završena i neću da koristim to vreme, ali sam samo hteo da se ustanovi da sam imao pravo. Hvala.

Član 26. se i dalje bavi razradom na koji način će se dalje trošiti sredstva Nacionalnog investicionog plana.
Mi smo u ovom članu imali intervenciju da se jednom godišnje dostavlja Narodnoj skupštini izveštaj o sprovođenju projekata Nacionalnog investicionog plana. Znači, ono što sam govorio i kod prethodnog amandmana i šta je naš problem sa ovim članovima je to što narodni poslanici ne znaju o kojim projektima se radi, koliko je još potrebno sredstava i vremena da se oni završe, ko su odgovorne osobe što se ti poslovi ne završavaju, evo već 11 godina kako su započeti. To nisu bili ne znam kakvi projekti koji nisu mogli da se završe u dve, tri, četiri godine. Uglavnom su bili mali projekti na puno mesta. Neko će reći zato da bi se neko slikao za izbore. Bila je ideja da se taj novac kapilarno rasporedi po celoj Srbiji, kako bi građani Srbije brzo videli neke rezultate. Očigledno je da u nekim projektima se to nije desilo.
Da li je bilo zloupotrebe? Sigurno. Sa tolikim budžetom sigurno je bilo nekih zloupotreba. Ne vidim nijedan problem da o tome razgovaramo i da vidimo ko je odgovoran za to. Najgore je ono što se dešava sada, da se stalno bivši optužuju da su lopovi, da su ovo ili ono uradili, a da nema nikakvog dokaza za takve tvrdnje. Sve se vodi u političkoj areni, optužujemo jedni druge za jednu ili drugu stvar, a niko nema dokaze za takve stvari.
Zato vas molim da prihvatite ovaj amandman. Ne vidim šta je sporno. Vi spominjete neku uredbu po kojoj se Skupština izveštava. Ne izveštava se po toj uredbi, odmah da vam kažem. Ja nikad nisam video taj izveštaj. Ne znam gde se on izgubi i da li stvarno postoji. Ne vidim šta je problem da se jednom godišnje dostavi izveštaj Skupštini o realizaciji programa iz Nacionalnog investicionog plana.

Ceo ovaj deo je sastavljen. Za razliku od onog prethodnog dela budžeta gde ima puno brojeva, ovde nema mnogo brojeva ali ima puno reči, konfuznih rečenica iz kojih ne možete da shvatite šta je namera. Šta je namera? Ovaj član 28. govori o korišćenju sredstava za realizaciju projektnog investicionog održavanja i upravljanja nepokretnostima. Umesto da zajedno sa budžetom, Vlada nama dostavi taj plan i kaže – u narednih godinu dana, koliko traje budžet, država će investirati u ovo, ovo i ovo, ovoliko sredstava, nešto će se završavati duže ili kraće, Vlada ovim ostavlja mogućnost da sama odlučuje u nekom neodređenom periodu vremena na koji način će se trošiti sredstva, vezana za investiciono održavanje koje treba da se utvrdi na predlog Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije.
Smatramo da ovako ne treba da se radi. Ako hoćemo da imamo transparentan budžet, da znaju i poslanici i građani na koji način se troše sredstva svih građana Republike Srbije, onda je normalno da u budžetu sve ove stavke budu jasno iskazane. Da zajedno sa budžetom, kao što ćemo usvajati i planove Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Penzionog fonda, ne znam ni ja, Puteva Srbije i drugih većih korisnika, budžetskih sredstava, bude i ovaj plan za korišćenje i realizaciju projekata i da znamo šta je to i onda da, kada dođe kraj godine, vidimo šta je od toga završeno, šta nije završeno, ko je bio odgovoran za neke poslove koji su završeni, da tu osobu pohvalimo, a onoga koji nije da smenimo. To je odgovorno ponašanje prema parama građana Srbije. Hvala.

Ovaj član 28. je povezan sa članom 27, ali ja nikako ne mogu da shvatim obrazloženje za ne prihvatanje amandmana koji isto za ove članove, jer u članu 28. se nigde ne spominje ni ministar spoljnih poslova, ni investiciono održavanje objekata u inostranstvu.
Mogu da razumem da je Ministarstvo finansija koje je, pretpostavljam, pripremalo ove odgovore, imalo malo vremena, pa je možda napravilo grešku. Jer, ne može na ovaj način, nikakve veze nema ovo što piše u obrazloženju za neprihvatanje amandman, ni sa sadržajem amandmana, ni sa sadržajem člana. Ali, mogu da razumem grešku, jer je i Ministarstvo imalo malo vremena, kao što smo mi imali još manje vremena. Znam da smo mi napravili neke greške. Verujem da je ovo greška Ministarstva finansija, ali bi bilo lepo da se to kaže.
Problem sa ovim članovima je nedovoljna transparentnost. To što se zajedno sa budžetom ne usvaja taj program investicionog održavanja, da mi tačno vidimo koliko sredstava i za koje namene će biti potrošeno, a ne sada, očigledno u kampanji koja nam sledi, to će se otvarati gradilišta, za krečenja, menjanja prozora, ne znam ni ja čega još i ja verujem, kao što reče gospođa Radeta, koleginica, da treba da se daju odgovori na pitanja, na koji način su u prošlosti trošena sredstva. Verujem da je zato Vuk Jeremić tako ekspresno dobio poziv u policiju, da ukoliko sutra ode i prijavi se i ne znam tamo, podeli sve ono što zna, pa ako ga bude tužilac već pitao - šta je to bilo vezano za obnavljanje zgrade u inostranstvu, verujem da će dati odgovor. Ali, dobro je što država tako brzo sada, vidim, reaguje, zato očekujem da će i premijer vrlo brzo biti pozvan da kaže koji su to kompletni idioti koji su tada organizovali rušenje.

Suština ovog amandmana je da probamo još jednom da navedenom Vladu da isključi, odnosno da uključi zaposlene konkretno kroz ovaj amandman u lokalnoj samoupravi, što smo pokušali kroz nekoliko amandmana za promenu politike prema zaposlenima u državnim organima kako na nivou Republike, tako i u lokalnim samoupravama i autonomnoj pokrajini, da oni posle dve godine od kada je najvećem broju zaposlenih, znači, onima koji imaju veću platu od 25.000 dinara smanjena plata za 10%, uključimo i njih, našim predlogom amandmana, konkretno ovim amandmanom da im se vrati plata na onaj iznos pre dve godine.
Slušali smo ovde, iako to nije tačno, i od predsednika Vlade da su sada manje-više svim zaposlenima kroz povećanje prošle godine i povećanje koje je predviđeno za januar mesec sledeće godine te plate iste, što je laž. Nikome nije ista plata. Znači, najbliže možda toj plati su došli zaposleni u obrazovanju. Oni će dobijati 99% plate koju su dobijali pre smanjenja. Ali, ako gledamo realne troškove rasta cena i ostalog što se dešavalo za dve godine, znači, svi su na gubitku.
Nismo dobili odgovor zašto su zaposleni u državnoj upravi toliko nebitni i kako ćemo da se borimo za efikasniji rad državnih organa, za manju korupciju i druge stvari.
Na kraju, nekoliko reči po ovom članu, amandmanu. Vlada je ovaj naš amandman, nažalost, trebalo da odbije, jer ovo što sam ja govorio vezano je za član 36, a mi smo ovde pogrešili i stavili smo član 35. Ja sam sve ovo govorio zato što ne mogu da govorim na član 36, ali je to i Vlada morala da konstatuje. Ako smo mi bili brzi u želji da reagujemo, pogrešili smo, ja to umem da priznam, onda je i Vlada morala da kaže – pogrešili ste, a ne da polemiše sa nama u obrazloženju za odbijanje amandmana.

Član 37. govori o tome da su direktni korisnici budžetskih sredstava dužni da ministarstvu nadležnom za poslove finansija dostavljaju mesečni izveštaj o realizaciji projekata i programa koji se finansiraju iz primanja od inostranih zaduživanja.
Ono što smo mi tražili je da se doda stav 3. u ovom članu, da Vlada izveštava najmanje jednom godišnje Narodnu skupštinu o realizaciji obračunskih naloga iz stavova 1. i 2. ovog člana. Potpuno ne mogu da razumem obrazloženje za ne prihvatanje koje kaže da se ne prihvata zato što će Ministarstvo finansija u redovnim mesečnim izveštajima obuhvatati transakcije definisane ovim članom.
U redu je što ćete vi da obuhvatite i te izveštaje, ali mi hoćemo da Skupština dobije te izveštaje. Mi ih ne dobijamo. Ne, pa tvrdite vi da ima u parlamentu. Ja nisam uspeo da ih nađem. Da ih ima u e-parlamentu, mogli ste da napišete ima u e-parlamentu, niste pratili na času. Nije to očigledno slučaj. Mi imamo problem sa kontrolom trošenja budžetskih sredstava, sa stalnim kašnjenjem slanja završnog računa svake godine, sa činjenicom da se završni račun Republike Srbije nije raspravljao nikada u parlamentu i nije se usvajao parlamentu.
Ministar nam je u toku ove rasprave rekao – evo, spremili smo završni račun za 2015. godinu biće do kraja godine. Problem je što Zakon o budžetskom sistemu nalaže da je taj rok 15. jun. Znači, zakon. Ne valja taj zakon, promenite ga. Sledeća rasprava je rasprava Zakona je o budžetskom sistemu. Mogla je tamo Vlada da interveniše. Kaže, rok za dostavljanje završnog računa, ne znam ni ja, 31. decembar, pa da ne kršimo zakon, da makar i mi uvedemo red, ali očigledno nema namere da se uvede red, da se poštuju svi zakoni, da se iskreno pristupi transparentnosti u radu i da se pomogne da Skupština ostvari svoju kontrolnu ulogu koju ima po Ustavu. Hvala.

Hvala.
Mislim da je važno da razgovaramo o ovom amandmanu i o tome na koji način se građani Srbije upoznaju sa trošenjem njihovog novca, ali i sa različitim pogledima na to, da li je to dobro ili nije dobro, da li može bolje i slično. Mislim da je ova debata, one koji su imali strpljenja da u prethodnih četiri, pet dana prate ovu diskusiju, kada ona nije bila preterano žestoka i kada smo se bavili budžetom, mogla da pokaže građanima da ima različitih politika i različitog viđenja na koji način treba da se troši novac građana Srbije. Mislim da bi ovaj predlog samo tome doprineo.
Ove priče da će nešto biti da će da se formira, ne znam ni ja, odbor, komisija, da će da bude, od toga nema ništa. Od toga nema ništa.
(Aleksandra Tomić, s mesta: Formiran je.)
Formira se već pet godina, i nikako da se formira. Doći će onda izbori, raspustiće parlament, pa ćemo šest meseci da čekamo da se formira novi parlament, i onda ćemo za godinu dana opet kada dođe poslednji trenutak voditi raspravu o budžetu za 2018. godinu, i nažalost, gotovo sam siguran da ćemo voditi na isti način kao i ove godine, jer tako vodimo poslednjih pet godina. Znači, nema rasprave o programima, nema diskusije o tome koji su rezultati trošenja novca.

Ovaj amandman je trebao da Predlog zakona o budžetu upodobi sa Ustavom, koji kaže da zakoni stupaju na snagu osmog dana po objavljivanju u Službenom glasniku. Ponovo jedan zakon koji kaže narednog dana po objavljivanju, i ako ne mogu da razumem razlog, kao što ne mogu da razumem razloge i iz obrazloženja Vlade za ne prihvatanje ovog amandmana.
Naime, evo ovaj poslednji član zakona, mi ćemo koliko sutra pretpostavljamo, usvojiti ovaj zakon u Skupštini, biće 10. decembar, znači čak i pre roka Zakona o budžetskom sistemu koji kaže da je 15. decembar poslednji rok za usvajanje zakona. Znači, to što budžetska godina počinje 1. januara 2017. godine, ne vidim kakve veze ima sa stupanjem na snagu ovog zakona. Znači, insistiramo na tome da se kod svakog zakona poštuje Ustav i da ovaj zakon, pošto nema tih razloga za hitnost, znači bili su razlozi za hitnost u procesu donošenja, ali u procesu stupanja na snagu, stvarno ne vidim razloge za hitnost, jer ćemo usvojiti ovaj zakon u krajnjem zakonskom roku, i imaće dovoljno vremena da svi budžetski korisnici da se pripreme i da započnu budžetsku godinu u skladu sa zakonom i budžetskim kalendarom.
Problem je što Vladam očigledno po inerciji4 piše ove prelazne i završne odredbe i na svakom zakonu kaže – stupa odmah na snagu, i to je problem. Taj nemaran i neodgovoran odnos prema građanima Republike Srbije i korisnicima, u ovom slučaju, budžeta, koji treba da imaju dovoljno vremena da se pripreme. I, imaće.
Jeste, usvajane su i u prethodnom sazivu, i u nekim prethodnim sazivima budžeti u roku kraćem koji nije dozvoljavao stupanje na snagu osam dana, ali sada imamo tu mogućnost i stvarno ne vidim zašto Vlada insistira da se ponovo ovaj rok skrati.

Stav 2. se bavi taksama i Vlada predlaže neke izmene vezano za način određivanja taksi. Reči, po nama potpuno opravdano, „određenom subjektu“ u zakonskom predlogu, zamenjuju se rečima:“jedinicama lokalne samouprave“. Međutim, mi smo predložili da se ovo proširi, da takse mogu da uvode i državni organi i organi AP ili organ jedinice lokalne samouprave u skladu sa zakonom.
Ne mogu da razumem obrazloženje za neprihvatanje ovog amandmana, jer se ono, prvo, poziva na odbijanje nekog drugog amandmana i govori da je ideja da se obezbedi predlogom Vlade veća predvidivost troškova, građana i privredi. Mislimo da je upravo namera, odnosno da se uvede u Zakon o budžetskom sistemu mogućnost da i državni organi i organi autonomne pokrajine budu ti koji uvode takse, u skladu sa zakonom, što je moguće, nađe ovde i da upravo i naš amandman ide ka tome da se obezbedi veća predvidljivost troškova građana i privredi.
Inače, ta predvidljivost je za ovih četiri, skoro već pet godina, vezano za ove skrivene troškove, pogoršana, što se tiče građana. Znači, ova Vlada je u jednom od svojih obećanja najavljivala smanjenje svih taksi, seču, itd, međutim, krajnji rezultat je da tih taksi, sa 320 i nešto, sada ima 380. Očigledno da je ovo sada ponovo najava da će da se država obračuna, ali, očigledno je da zbog novih izbora će ovo obećanje biti zaboravljeno i dogodine ćemo imati isti broj taksi.

Hvala.
Ovo je zanimljiv član zakona koji postoji i mogao bi da se gleda kao neko istorijsko štivo, jer vidite kroz njega promenu raznih politika kroz godine, i onda Vlada počinje svoj predlog zakona tako što menja ovaj član rečenicom, izuzetno od stavova 27, 31, i onda svoju politiku za sledeću godinu, koja nije u skladu sa fiskalnim pravilima o kojima govori ovaj član, sprovodi.
I ako je Vlada htela da stvarno uvede red onda nije mogla da donese predlog ovog zakona koji sadrži izuzetno, nego, recimo, ministre, trebali ste da kažete da, recimo, ako spoljni dug pređe tih čuvenih masterških 60% da će Vlada nešto da uradi, a ne da stoji 45 koliko sad stoji u zakonu.
Tako da, mislim da ovo ne donosi red u sistem. Ali, šta je naša suština, hajde da pređem na suštinu našeg amandmana. Ponavljam, ne mogu da razumem zašto zaposleni u državnim organima, organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave su izuzeti već drugu godinu od izuzetaka iz budžeta. Zašto omalovažavamo njihov rad? Stalno se pozivamo – treba nam efikasnija državna uprava, a onda donesemo u budžetu da nema onoga što je predviđeno zakonom da se nagrađuju oni koji dobro rade, koji pređu u viši status i slično. Znači, to je loše.
Sada, ja ministre, vi verovatno u svom svakodnevnom radu, vaši najbliži saradnici koji su danas ovde sa vama, su dobro nagrađeni za svoj rad, Skupština NIS-a, Upravni odbor Komercijalne banke, a šta ćemo sa hiljadama drugi. Ovih hiljadu i po strana, recimo, niste uradili vas troje. Desetine sigurno, stotine ljudi je radilo na ovom. Oni nemaju nikakvu nadoknadu i priznanje za svoj rad i vi ih ponovo zaboravljate.

Mi se slažemo sa idejom predlagača da se konačno i jasno zakonom definiše u budžetskom kalendaru da se programske aktivnosti i izveštavanja programskih aktivnosti eksplicitno nađu i mislimo da je to dobro.
Ono što smo mi predložili našim amandmanom, to je da upravo u ovom trenutku, kada direktni korisnici budžeta u skladu sa ovim zakonom dostave izveštaj o izvršenju godišnjeg programa, to je 15. mart, odnosno tamo, čini mi se, 1. septembar, polugodišnje izveštaje o realizaciji programa, da ti izveštaji u tom trenutku se i objave na internet stranici, kako bi svi građani mogli da vide na koji način su trošena sredstva u prethodnoj godini, odnosno polugodišnji izveštaj.
Ministarstvo, odnosno Vlada, odbilo je naš predlog, sa obrazloženjem kako se sada zakonom definiše objavljivanje usvojenih budžeta, završnih računa i programa na internet stranicama direktnih budžetskih korisnika, odnosno institucija organa koji usvajaju budžete. Ali, problem je što to nije slučaj, što se budžetski kalendar ne poštuje. Ne vidimo razloga da ne stoji ova odredba, da onog trenutka kada korisnici dostave ministarstvu taj izveštaj o izvršenju programa, o realizaciji programa, taj izveštaj bude i na sajtu.
Podsetiću vas, završni račun još nismo dobili, iako je rok 15. jul. Po ovom zakonu o kojem govorimo rok je 15. jul i mi ga još nismo dobili. Da li će to biti u narednim godinama, ja sam siguran da hoće, a ne vidim nikakv problem da se i onaj izveštaj, onako kako ode u ministarstvo, po ovom zakonu takav izveštaj objavi na internet stranici institucije koja ga šalje ministarstvu. Ne može to da se zameni usvajanjem, pa tek onda objavljivanjem završnog računa.