Ovo je sličan amandman prethodnom. Treba da doprinese većoj transparentnosti i upoznavanju građana sa načinom trošenja novca. Član 8. menja član 37. zakona i govori o tome kako se donose finansijski planovi direktnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije i donosi se ovde da sada u okviru tih predloga finansijskog plana treba da stoji programska informacija i to je dobro.
Ono što smo mi tražili je da se te programske informacije nađu i na zvaničnoj internet stranici budžetskog korisnika. Znači, taj izveštaj koji ide ministarstvu da bude javno objavljen, da mogu sa njim da se upoznaju pre svega korisnici, a na kraju i građani, pošto se radi o budžetskim korisnicima.
Mislim tu na PIO fond, na Fond za zdravstveno osiguranje i druge institucije, koje treba sada da pređu i da rade na tom programskom finansiranju, da ti programi, onako kako odu u Ministarstvo na pripremu za odobravanje tih programa i planova, budu objavljeni na internet stranici.
Ne vidimo ni jedan razlog da se to ne prihvati. Znači, ne može, ponavljam, usvajanje, odnosno objavljivanje budžeta i završnih računa tek kada budu usvojeni od strane našeg parlamenta, od strane lokalnih parlamenata, pa tek onda da se to objavi. Po nama to nije dovoljno brzo i dovoljno kvalitetno. Ne vidimo ni jedan problem da oni izveštaji koji idu prema Ministarstvu budu dostupni građanima. Ako u njima nema ništa da se krije, zašto Ministarstvo ne prihvata naš amandman i zašto neće da podrži veću transparentnost u radu i trošenju državnog novca?

Hvala.
Znači, nije nama bila ideja da mi sada opteretimo Ministarstvo i zatrpamo vas. Mi kažemo da korisnik, taj izveštaj koji uputi vama, objavi na svojoj internet stranici. Da li smo mi zreli ili nismo sada kao društvo za to? Možemo o tome da diskutujemo. Da li bi, kada bi se sada odjednom objavilo mnogo podataka, građanima bilo jasnije na koji način se troše njihove pare? Mogu da se složim da ne bi bilo, u prvom trenutku, ali bi ih možda naučili. Naučili, građani bi imali priliku da lako dođu do informacija, a ne da čekaju ono što vi sada predviđate, objavu budžeta, pa onda objavu završnog računa da bi videli na koji način su ti programi izvršeni i koliko novca je potrošeno, manje ili više, da li po planiranoj dinamici ili ne.
Često ovde u diskusijama smo čuli ovih dana, postoji budžet, postoji skupštinska podkomisija, postoji taj Portal o kome ste govorili. Koliko to ljudi realno koriste? Znate, to je kao argument kada ovde se ukinu direktni TV prenosi i onda kažete - imate te prenose na internetu. Reći ću vam, pre dva dana kada su prekinuti prenosi, prenos Skupštine je gledalo 412 ljudi. Znači, to možete da vidite, 412 ljudi je gledalo, od sedam miliona građana Republike Srbije. Da li je to realno i da li to doprinosi informisanju građana Srbije o tome šta se radi ovde u parlamentu i kada mi raspravljamo o najvažnijem zakonu u toku godine, o budžetu i o tome kako će građani da troše pare?
Znači, nije želja da opteretimo vas, znači institucije koje urade već taj izveštaj, pošalju ga vama, da ga objave na svojoj internet stranici. Ne vidim da je tu išta sporno, da je tu išta tajno.

Mi dosledno, što je ovaj amandman i pokazuje zalažemo se za veću transparentnost i jačanje kontrolne uloge parlamenta. Mi smo našim amandmanom tražili da ceo ovaj izveštaj o radu mreže koja treba da kontroliše nepravilnosti u trošenju para koje dolaze u Srbiju, od strane Evropske komisije, da se taj izveštaj jednom godišnje podnosi nadležnom skupštinskom odboru, znači Odboru za finansije i budžet.
Vlada je odbila ovaj amandman pozivajući se na član 56. Zakona o Narodnoj skupštini, koji govori o tome da Vlada podnosi svoj izveštaj o radu Narodnoj skupštini i zatim onda dalje govori o tome da nadležni skupštinski odbori kroz tromesečne izveštaje ministarstva mogu da vrše kontrolu rada svakog ministarstva. Činjenica je da ne rade svi ministri, ne ispunjavaju ovu obavezu po zakonu i po Poslovniku. Ne dolaze najmanje jednom u tri meseca da podnose svoj izveštaj o radu.
Drugo, ova tema je posebno važna, čim se posebno nalazi u zakonu, posebno je definisana, i smatramo da ne može i ne treba Narodna skupština da se o tome na koji način se troše sredstva dobijena od strane Evropske komisije, a ona su sigurno najveća koja dolaze po raznim programima u državu Srbiju i mere se stotinama i stotinama miliona evra godišnje, da budu deo ukupnog izveštaja o radu određenog ministarstva, odnosno o radu Vlade.
Zato smatramo da je potrebno da se posebno, kao što ovaj član posebno definiše organizaciju rada ministarstva, da se tako i poseban izveštaj po ovom dostavlja nadležnom odboru Skupštine Srbije i žao mi je što Vlada konstantno odbija naše amandmane koji podižu transparentnost i jačanje kontrolne uloge parlamenta.

Naš amandman ide ka tome da umesto što Vlada povećava budžetsku rezervu sa 2,5% na 4%, treba da se dalje smanjuje, kao što je bilo prethodnih godina. Ako idemo ka većoj transparentnosti budžeta, trošenja para, ne vidimo razlog zašto se sada budžetska rezerva, posle nekoliko godina kako se smanjivala, to je činjenica i to pohvaljujemo, sada ponovo povećava. Jedini razlog da razumem ovo povećanje je što je 2017. godina izborna godina. Naravno, ne možete u budžetu baš da pokažete gde ćete ovih skoro dve milijarde ili ne znam koliko para, vi potrošiti na izbore. Gde će sve ministri i kandidati ići da se slikaju, da otvaraju nešto, postavljaju kamene temeljce i pričaju šarene laži.
Sasvim sigurno je, pošto smo čuli od premijera da ćemo imati parlamentarne izbore, da ćete ministre iz ove rezerve morati 64 miliona za troškove parlamentarne kampanje da izdvojite.
To je ono što će da dobiju sve političke stranke koje budu učestvovale na izborima i prešle cenzus. Ali, pitanje je kako će ti izbori na kraju biti održani, da li ćete pre tih izbora pohapsiti sve potencijalne kandidate. Krenuli ste evo da hapsite jednom, ovog jednog …

Pa ima veze sa čim će se trošiti budžetska rezerva.

Da, zato što Vlada namerava da potroši mnogo više para građana Srbije u izbornoj kampanji. Malo im je ono što su sami uzeli poslednjih godina od građana, sad im treba još više iz budžeta da bi oni dobili izbore. A pošto se plaše tih izbora, krenuli su i da hapse.

Poštovana predsednice, smatram da ste povredili član 106. koji govori o tome da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Mi smo malopre imali amandman na dnevnom redu kolege Aleksića kojim se briše član 34. Zakona o budžetskom sistemu, koji govori o broju specijalnih savetnika i fiskalnih analitičara.
Znači, ni jednom jedinom reči se ne radi o transparentnosti budžeta, o izvršenju budžeta, o kontrolnoj ulozi parlamenta i o tome gde je parlament Srbije u odnosu na druge parlamente u svetu. Vi ste morali da ovo predavanje kratko koje je gospodin Đorđević, ministar odbrane, hteo da održi poslanicima Narodne skupštine ne dozvolite, jer nije u skladu sa Poslovnikom, jer to nije tema dnevnog reda. Mogao je ministar kada smo govorili o tome na koji način i da li se dovoljno transparentno ili ne sredstva građana Srbije troše, da se javi za diskusiju i da nam održi ovo predavanje, i to bi bilo na mestu. On je očigledno sad dobio ovaj pripremni tekst, ali je to prekasno.
Kao što nama ne date nekad reč zato što zakasnimo, jer jesmo ili nismo u sali, pa ja zbog toga dobijem i dve opomene, onda ste morali da prekinete gospodina Đorđevića i da ga zamolite da ovo svoje predavanje odloži za neku drugu priliku i ja bih bio rad da ga saslušam i o ovome i o nečemu drugome, ali mora za sve da postoji vreme i mesto. Tome služi ovaj Poslovnik i zato i postoji u njemu član 106. koji kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda. Ja vas molim, jeste, dugo smo radili, ali čeka nas naredne nedelje nova sednica, zakazali ste nam novu sednicu sa 22 tačke dnevnog reda, znači radićemo dugo, molim vas da se pridržavamo Poslovnika i ovako pri kraju rada. Hvala.

Ovo je vrlo važno i Vlada je krajnje neiskrena bila kada je predložila ovaj zakon, jer je onda morala u njegovom nazivu da obriše reč: „privremeno“. Znači, ovaj zakon je privremenom uređivanju načina isplate penzija.
Ono što ova izmena, kako je Vlada predložila, čini ovaj zakon trajnim, ovo znači da penzije neće onako kao što je bilo obećano kada je zakon usvajan, biti umanjene 20 odnosno 25%, a ne 5,8% kako je ovde premijer govorio. Mene pita moj komšija Voja – računao sam celu noć i svaki put kad računam vidim da mi je penzija manja za 25%. Nikako ne mogu da dođem do tog broja od 5,8% koliko je govorio predsednik Vlade.
Evo vam reči gospodina Vulina pre dve godine i dva meseca, kada smo usvajali zakon i kada je dat amandman da se obriše rok trajanja ovog zakona do isplate za decembar 2017. godine, gospodin Vulin kaže: „Ovoj Vladi ostalo je još najmanje tri godine“. Laž – imali smo izbore pre godinu dana. Onda kaže: „Na ovaj način mi smo hteli da kažemo samo jednu stvar – mi se nadamo da će prihodna strana budžeta da se popravi i mnogo pre 2017. godine. Zašto bi sebe ograničavali? Mi verujemo u ovu zemlju i verujemo u njenu privredu i verujemo u njene ljude. U svakom slučaju, to ćemo uraditi pre 2017. godine“.
Sada ja vas pitam, na kraju 2016. godine – šta vi radite? Zakon o privremenom umanjenju penzija postaje trajan zakon. Trajan zakon i to je ovde premijer svim građanima Srbije poručio – nisam smanjio penzije 20-25%, nego 5,8% i ja ću da ih dižem svake godine za 1%. I onih 700 hiljada građana kojima je oteto 20 i 25% svojih penzija, treba da znaju da dok je Aleksandar Vučić tu, nikad ih neće dobiti nazad.

Poštovana predsednice, smatram da ste povredili pre nekoliko minuta član Poslovnika 158. koji govori o raspravi u pretresu u pojedinostima. Niste u skladu sa ovim članom obezbedili svim poslanicima da govore o amandmanima koji su na dnevnom redu.
Imali smo prošle nedelje primer kako to radi vaš stranački kolega, gospodin Martinović, na Odboru za administrativna pitanja gde nije dao reč ni jednom poslaniku da govori, a kada je usvajan budžet od strane Odbora jedinog nadležnog za usvajanje skupštinskog budžeta. Kao posledicu nedostatka te rasprave imali smo amandman Odbora za finansije kojim se menja budžet Skupštine, što je potpuno neprimereno i suprotno zakonu, a u nekoj liniji nije ni pri zdravoj pameti, jer su isti ljudi, gotovo isti ljudi, a sasvim sigurno iz istih stranaka jednom glasali za ovaj predlog budžeta, a posle glasali za amandman kojim se budžet Skupštine menja.

To znači da ovde mora da se vodi rasprava, ako hoćemo da usvajamo kvalitetne predloge. Morate u skladu sa Poslovnikom, ovim Poslovnikom koga niste vi doneli i koga toliko ne volite, ali morate da ga se pridržavate, da obezbedite svakome ko se javi za reč da govori, jer je to jedini način da ispravimo u jednoj demokratskoj raspravi sve ono što ne valja u ovom budžetu. Vi to onemogućavate, kršite Poslovnik samo sa željom da skratite ovu raspravu i da ovaj budžet protrči kroz Skupštinu.
Molim vas da dozvolite svakom poslaniku iz opozicije ili pozicije da govori, da kaže šta ima o svakom amandmanu i da usvojimo najbolje rešenje, kao i da imate isti aršin prema svima. Hvala.

Hvala.
Gospodine ministre, dobro je što ste dali ovo objašnjenje, ali mi smo predložili ovaj amandman upravo zato što smo pre nekoliko dana predložili zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, gde predviđamo uvođenje ove akcize. Onda smo smatrali da ako predviđamo stvaranje nekog novog prihoda u 2017. godini, da on treba da se vidi u budžetu i onda da se vidi i gde da se troši. Ako vi sad kažete da vi ne praktikujete vezivanje, onda bi se u budžetu pojavila razlika. Znači, to je bio razlog zašto smo na ovom mestu imali ovu intervenciju, a cela naša ideja, i drago nam je što ste vi za to, znači, mi imamo Predlog zakona o izmena ackiznog zakona koji treba da uvede akcizu od deset dinara po litru za voćne sokove, zaslađene i vodu zaslađenu, koka-kolu i ostala pića. Razlog za to je alarmantna situacija zdravstvena u Srbiji.
Znači, apel Svetske zdravstvene organizacije svim zemljama sveta je da se uvedu porezi i akcize na ova zaslađena pića zato što u svetu vlada epidemija gojaznosti. Podaci u Srbiji govore da je 21% stanovništva gojazno, 35% je predgojazno. Ta gojaznost u velikom broju slučajeva dovodi do dijabetesa, 700.000 ljudi u Srbiji danas boluje od dijabetesa i ogromni su troškovi države.
Ono što mi želimo i kroz taj zakon i drago nam je, ja ne mogu da znam da će Vlada da predloži, obično je zakon o izmenama akciza bio uz budžet, pa bismo tu dali amandman. Daćemo sasvim sigurno amandman, ali mi već imamo predlog zakona. Znači, da se tačno klasifikuje onako kako je to urađeno u Mađarskoj, kako će biti urađeno u Irskoj, kako se radi u Norveškoj, kako se radi u Meksiku od 2013. godine, kako se radi u brojnim zemljama. Hvala.

Naravno, ovo pitanje izdvajanja države za subvencije je bitno i bitna je ta transparentnost o kojoj ovde pričamo. Kada smo razgovarali u načelu, imali smo pravi primer te transparentnosti kako je vidi Vlada RS i njen predsednik.
Znači, imate odluku Vlade Srbije onako kako to ministar privrede kaže, da se jednoj firmi „Endava“ dodeli subvencija od iznosa 1,6 miliona evra. Poslao nam je ministar odgovor da je na sednici dvadeset i nekog novembra Vlada, odnosno telo Vlade, donelo tu odluku. To je uvršćeno u budžet, i onda slušamo kako toga nema. I onda Odbor za finansije to skida. Pa u tome je problem što se ne zna ko šta radi, što nema jasnog razloga zašto je ta firma dobila, kao što ne znamo zašto sada neće dobiti te pare.

Ja vama govorim o transparentnosti kao nedostatku kojim se traži brisanje ovog člana. To je moja diskusija, molim vas, pustite me da završim, neću još dugo.

Samo želim da ukažem da transparentnosti nema, da je u ovom slučaju Fiskalni savet u pravu a da ste vi to jasno pokazali. Nema nikakvih kriterijuma, to je ono što je problem ovde. Ima isključiva politička odluka Vlade, odnosno njenog premijera, gde ministar privrede da subvenciju a onda preko ministarke za lokalnu samoupravu, ta subvencija se ukida, jer ona je ovlašćena da o tome pregovara. To je problem ove Vlade. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Mislim da ste, ministre, upravo pokazali da nema transparentnosti u ovom budžetu vezano za stavku subvencije u privredi. Znači, vi sada kažete – napredak je jer su navedene firme koje će dobiti iz budžeta, ali bez iznosa. A zašto bez iznosa, ako kažete da je to transparentno i da postoji na sajtu? A imamo ovde primer jedne takve firme koja je dobila od Saveta za ekonomski razvoj, gde sede svi ministri koje ste nabrojali, odluku da se na Vladi predloži potpisivanje ugovora za subvenciju i onda se nešto desi. E, to šta se dešava, to nije jasno, to nije transparentno. To je ono što građani treba da znaju. Šta je to vas tri ili četiri ministra, koliko ste nabrojali, na ovome savetu motivisalo da predložite Vladi potpisivanje, a onda se to ne desi i premijer ovde kaže – to neće da se desi? A nađe se u budžetu, nađe se ta firma ovde navedena, pa je onda brišete amandmanom Odbora za finansije, da ne bi ispalo da lažete. A lažete i nešto krijete. U tome je problem.
Znači, građani hoće da znaju koji su to kriterijumi po kojima neka kompanija dobija određena sredstva, to je njihovo pravo, to su pare građana Srbije. Svako ko živi ovde, on na neki način doprinosi budžetu, manje ili više. Kad kupe hranu za decu, pošto vi nećete to da oslobodite PDV-a, 20% od te cene ode u budžet Republike Srbije. LJudi hoće da znaju i zašto može i šta se onda desi da ne može, a da to nije samovolja premijera ili bilo kog drugog čoveka u Srbiji.