Nikakve uvrede tamo nije bilo, a ovo je bila čista zloupotreba Poslovnika koju ste vi trebali da kaznite oduzimanjem dva minuta. Hvala.

Hvala poštovana predsednice. Ovo je, ne znam koji put da tražimo stavljanje na dnevni red dopunu Zakona o porezu na dodatu vrednost čija je suština da se hrana za bebe oporezuje, posebnom stopom za porez, umesto 20% na 10%.
Iza ove naše ideje, sigurno to već znate, ali nije zgoreg ponoviti, postoji naša želja da država pokaže da vodi brigu o tome kako će izgledati budućnost Srbije.
Slažemo se svi da Srbija danas među brojnim problemima, susreće se i sa problemom bele kuge, da svake godine sve manje i manje beba se rađa u Srbiji, i da je jedan od razloga za to težak ekonomski položaj mladih ljudi, koji zbog malih primanja ili nemogućnosti da uopšte ostvare bilo kakvo primanje i nađu posao, ne odlučuju se za stupanje u brak, ne odlučuju se za osnivanje porodice, i naša ideja je bila da ovom jednom malom merom pokažemo da država vodi brigu o tome, vodi brigu o budućnosti i želi nešto da uradi.
Nažalost, svih ovih, čini mi se osam, devet sednica koliko smo ovo pokušali da stavimo na dnevni red, skupštinska većina nije imala razumevanje. Nažalost, mislim da će tako biti i danas.
Ono što je možda najtragičnije i najviše zabrinjava u odnosu na ove prethodne sednice kad smo ovo pokušali da stavimo na dnevni red, ovo je prva sednica posle usvajanja budžeta, gde nismo mogli u budžetu za 2016. godinu da vidimo ni jednu jedinu meru Vlade koja bi išla ka rešavanju problema smanjenog nataliteta u Srbiji.
Sve pare iz budžeta u najboljem slučaju, kako smo čuli od nadležnih ministara biće u istom iznosu kao prošle godine, tamo gde nema smanjenja. I nikakvih novih mera, nikakve politike prema borbi za veći natalitet u Srbiji nema. I ja pozivam kolege poslanike da uradimo nešto da pokažemo Vladi da nešto treba da se promeni, da ovom merom nateramo Vladu da dođe ovde sa programom aktivnim programom mera koje će raditi na povećanju nataliteta, jer ukoliko nešto ne uradimo danas za 20 ili 30 godina, bojim se biće prekasno. Hvala.

Hvala poštovana predsednice, ovaj zakon već skoro šest meseci u ime poslaničke grupe Boris Tadić, Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, pokušavamo da stavimo na dnevni red.
Suština zakona je da se izmeni način obračuna poreza na imovinu, nekoliko ključnih stvari je tu pre svega da se porez na imovinu za domaćinstva obračunava ne kao do sada, nego da se oslobađa plaćanja poreza po 25 kvadratnih metara po domaćinstvu za svakog obveznika.
To bi u proseku značilo da jedna porodica ukoliko živi u stanu ili kući površine do 100 kvadrata prosečna porodica od četiri člana, ne bi plaćala, bila bi oslobođena plaćanja poreza na tu površinu, a plaćala bi porez na eventualnu razliku koliko ona postoji.
Druga izmena je da se ne oporezivi deo zemljišta do 10 ari računa, odnosno odbija, ukoliko je ta površina veća od 10 ari, naime, danas zbog nepreciznosti zakona, poreske uprave obračunavaju porez na celu površinu ukoliko je površina zemljišta veća od 10 ari, a ne samo na razliku.
Treća, važna izmena je da porez na imovinu ne može da bude veći od 7% od iznosa poreza utvrđenog za prethodnu kalendarsku godinu. Sve ovo Vlada je svom obrazloženju odbila, kao nažalost i poslanici koji nijednom nisu podržali da se ovo stavi na dnevni red, ali sa druge strane poslanici, Vlada, predložili su nam budžet koji smo usvojili pre dva dana, koji predviđa zajedno sa pratećim zakonima nove namete za građane, nove povećane akcize na gorivo, na alkoholna pića, akcizu na obračunatu snagu i nove namete koje građani, teško da će moći da plate u 2016. godini.
Neke lokalne samouprave su uvidele ovaj problem, pa najavljuju da će za 2016. godinu drugačije obračunati porez na imovinu ili eventualno umanjiti, ali mislimo da način obračuna, kako je sada predloženo Zakonom o porezu na imovinu, nije dobar i predlažem ovaj drugi za koji smatramo da je pravičniji i ova teška vremena za građane, prihvatljiviji i pozivam vas da date podršku da se ovaj zakon nađe na dnevnom redu Skupštine, da makar u nekoj meri olakšamo život građana i omogućimo im da izvrše svoje obaveze prema državi.

Ovo je poslednji od tri zakona, koje ja od početka jesenjeg zasedanja u ime poslaničke grupe Boris Tadić, SDS, ZS i ZZS, pokušavam da stavim na dnevni red, Zakon o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju i načinu isplata penzija.
Mislim da je apsolutno neophodan i da nas je diskusija o budžetu prošle nedelje za 2016. godinu dodatno uverila u to.
Vlada je pre 14 meseci skoro došla sa Predlogom zakona koji je ova skupštinska većina usvojila i kojim je ceo teret fiskalne konsolidacije prebacila na teret građana, na teret penzionera i na teret zaposlenih u javnoj upravi.
Posle 14 meseci, nažalost, možemo da vidimo da drugih ušteda u budžetu, osim onih ostvarenih na umanjenju plata i penzija, nema. Država nije spremna ni u 2016. godini da uradi ništa što bi dovelo do toga da se stvore uslovi za prestanak važenja ovog zakona.
Mislimo da je potrebno da Skupština natera Vladu da radi bolje, da preuzme prave reforme, da se pozabavi reformom državne uprave, da krene konačno da radi nešto na stvaranju efikasne države, da teret fiskalne konsolidacije podnese država, tako što će racionalnije i manje da troši, tako što će da bude efikasna i tako što će da radi na privlačenju stranih investicija ali i da podstakne domaće investicije. Svega toga nema, Vlada samo zadovoljno nastavlja sa smanjivanjem, sa štednjom nad građanima i mi smatramo da je to neprihvatljivo.
Zato vas pozivam da podržite ovaj zakon i kako bi poslali Vladi jasnu poruku da je na pogrešnom putu i da nešto treba da se menja.
Naš predlog zakona podrazumeva da se penzije vrate na onaj nivo pre smanjenja, kao i da se razlika u isplaćenim penzijama, isplate tokom 2016. godine.
Mislimo da je to jedino pravično rešenje, jer ta razlika i taj novac koji je država uzela penzionerima, po našem dubokom uverenju, kad tad će morati da se vrati.
Kada sud u Strazburu donese odluke da su ove odluke u suprotnosti sa zakonom stvoriće se javni dug i bolje da taj dug vratimo sada dok je manji nego kada dug naraste.
Molim vas predsednice da utvrdimo kvorum, jer ja vidim mnogo više kartica nego poslanika u sali. Hvala vam.

Hvala.
Gospodine ministre, odbijanje našeg amandmana govori o tome da ova Vlada veštački pokušava da ispuni uslov iz Ustava o minimum 7% finansiranja, da budžet Vojvodine iznosi najmanje 7%. Na koji način? Ovim članom predviđa se da budžetu AP Vojvodine pripadaju i namenski i nenamenski transferi jedinicama lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave.
Mi smo predložili da se ovaj deo briše, pozivajući se na Zakon o lokalnoj samoupravi, koji govori o tome da Zakon o lokalnoj samoupravi ne predviđa budžet AP Vojvodine. Ne mogu one stvari koje su definisane Zakonom o lokalnoj samoupravi da budu deo budžeta AP Vojvodine.
Vlada, odbijajući moj amandman, to kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što predmet utvrđivanja Zakona o finansiranju lokalne samouprave nisu prihodi koji pripadaju budžetu AP Vojvodine. Znači, vi ste to napisali, prihodi koji po Zakonu o finansiranju lokalne samouprave ne pripadaju budžetu AP Vojvodine, to piše u obrazloženju odbijanja amandmana, a u budžetu ste stavili da ti prihodi u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave su deo budžeta AP Vojvodine, namenski i nenamenski transferi.
To jednostavno ne može. Sami ste to napisali. Evo obrazloženja – predmet uređenja Zakona o finansiranju lokalne samouprave nisu prihodi koji pripadaju budžetu AP Vojvodine. A, u budžetu ste napisali da u skladu sa zakonom ti namenski transferi pripadaju i deo budžeta AP Vojvodini. Znači, ne može. Pogledajte dobro, ne može. Ovaj amandman mora da se prihvati. Evo, gospodin Martinović je stigao, da mi objasni zašto ovaj amandman nije u skladu sa Ustavom, kako je njegov Odbor zaključio? Hvala.

Toliko o tome da ne postoje dvostruki aršini. Da li je neko spomenute ovde, izgleda da treba sa dva svedoka da se dokazuje, jer nije dovoljno to što ja vama kažem da sam spomenut. Valjda dobro čujem.
Kolega Martinović nije meni objasnio u svojih 12 minuta diskusije šta je u mom amandmanu protivno Ustavu.
(Aleksandar Martinović, s mesta: I pravnom sistemu.)
I pravnom sistemu.
Ako ja predviđam da se obriše jedan deo amandmana zato što smatram da namenski i nenamenski transferi ne mogu da budu deo budžeta AP Vojvodine. Zato što su to prihodi koji pripadaju opštinama u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi.
Meni čak i Vlada daje za pravo jer kaže da su ti prihodi, da ne može budžet AP Vojvodine, da se Zakon o finansiranju lokalnih samouprava ne bavi budžetom AP Vojvodine i da je ovaj prihod izvorni i prihod …
(Veroljub Arsić, s mesta: Nije izvorni.)
Nije izvorni, izvinjavam se. Prihod lokalne samouprave, a vi ga veštački dodajete u budžet AP Vojvodine da bi došli do najmanje 7%.
Šta je tu protivno Ustavu? Ako je to protivno Ustavu, ja se izvinjavam, onda je ceo ovaj član protivan Ustavu, jer ovaj član obezbeđuje najmanje 7% budžeta za AP Vojvodinu. Ja to tako tumačim. Vi možete da tumačite drugačije, ali to je stvar samo tumačenja. Nema dokaza.
Sam ministar je rekao – nema na jednom mestu, ali mi sve kad saberemo to je preko 8%. Dajte nama jednom taj račun. Nemojte da to sabira negde neko, a da mi ovde ne vidimo. Mi ovo glasamo, mi smatramo prvo da ovde nema 7%, a drugo budžeti, transferi, namenski, nenamenski transferi jedinicama lokalne samouprave u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave ne mogu da budu deo budžeta AP Vojvodine.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, smatram da je povređen član 158. stav 7. Govori o tome kako se vodi rasprava u pojedinostima i kaže – Predlagač zakona, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagač zakona ima pravo da o svakom amandmanu govori do dva minuta, s tim da ukupno trajanje pretresa u pojedinostima po ovom osnovu ne može da bude duže od tri časa.
Sada ste dali reč jednoj ministarki i ministru. Ukupno su govorili četiri i po minuta. Znači, suprotno ovom stavu koji govori da ovlašćeni predlagač, a u ovom slučaju to su svi ministri, kako nas je obavestio premijer, mogu da govore do dva minuta, jedan, odnosno može njih više, ali do dva minuta.
Zašto ovo govorim? Ovo nije prvi put i negde smo načelno ili prećutno u stvari rešili da tolerišemo ovo, ali ste vi vrlo neprincipijelnu stvar uradili na početku rasprave o amandmanima na član 8, tako što ste pročitali sve one poslanike koji nisu bili tu, pet mimo reda, da ne bi mogli da diskutuju o svojim amandmanima… (Isključen mikrofon)

Poštovana predsednice, nažalost, i vi nastavljate sa praksom da preskačete redosled amandmana. Logično bi bilo da ide prvo moj amandman i kolege Senića, jer smo mi stavili amandman na član 9. stav 1, a vi ste čitali…

Amandmane na stavove 3. i 4. Ali, to sam ja jednom predsedavajućem zamerio, način na koji se ovde zloupotrebljava redosled amandman o kojima se raspravlja, mislio sam da je to lični njegov problem, ali očigledno da nije, da je to sistemski.
Sada ću da kažem nekoliko rečenica o amandmanu. Suština amandmana je da se Zakon o platama državnih službenika kojim se utvrđuje osnovica u budžetu, da se ta osnovica uveća prvo za 10% koliko je smanjena prošle godine primenom Zakona o umanjenju zarada, a zatim da se poveća za još dodatnih 2% koliko je bila inflacija u 2015. godini. Naravno, ovaj amandman je odbijen, on je odbijen zato što ne podržava politiku Vlade o načinu fiskalne konsolidacije.
Ja želim da ukažem, pre svega jedan loš tretman državnih službenika i nameštenika od strane ove Vlade. Oni su izostavljeni od najave povećanja u sledećoj godini. Namerno kažem, najave, jer ćemo dalje u budžetu videti da budžet i Zakon o budžetu govore o tome da se može povećati i plate i penzije, nadam se da ćemo do kraja današnje rasprave čuti od ministra da će se to stvarno i desiti od 1. januara, jer kada stoji u zakonu može, znači da ne mora. Ima jedan amandman koji upravo tu obaveznost ukida, i ostavlja dobrovoljnost u tome.
Hoću da kažem nešto o državnim službenicima. Juče je ovde komesar Han, između ostalog, pohvalio našu državnu upravu na način na koji je pomogla uspešno organizovanje Samita OEBS-a u Beogradu, i mnogi drugi pozitivno govore o našoj državnoj upravi. Jedino, čini mi se, iz Vlade stižu neki signali da tamo sede neki lenjivci koji ništa ne rade i koji ne zaslužuju ni to što primaju. Mislim da je to jako loše.
Govorio je ministar, nismo stigli, 200 i ne znam koliko amandmana, zato što je bilo malo vremena. Verujem i znam sigurno, gospodine ministre, da su najveći deo posla uradili su neki državni službenici, slaganje amandmana, pripreme odgovora Vlade, pa su pravili greške neke. Složili smo se da u jednoj od ranijih rasporeda bila greška, imali su i oni malo vremena, rade dan i noć, i mislim da nije u redu da se šalju takve poruke prema njima.
Nadam se da će Vlada naći prostora u budžetu da se i ljudima koji rade u državnoj upravi, a ima vrednih, ima i onih koji ne rade. To su oni uglavnom koji su došli preko stranačkih veza i ne rade ništa, eventualno sede za ovim kompjuterima, pišu komentare po nalogu partijskih centrala. Takvi ljudi ne treba ni da sede uopšte, a oni koji rade treba da nagradimo.
Naš predlog u ovom članu je da ih nagradimo tako što ćemo im prvo povećati plate, odnosno osnovicu za plate koja je bila pre godinu dana pre smanjenja, a onda da se poveća za 2% kolika je inflacija u 2015. godini. Hvala.

Hvala poštovana predsednice, član 10. ove godine ponovo stavlja van snage mogućnost koju predviđa Zakon o platama državnih službenika i nameštenika, da im se u skladu sa rezultatima rada odrede nagrade. Mi smatramo da ovakvo rešenje kako je napisano u Predlogu zakona o budžetu, nije dobro. Zakon o platama državnih službenika i nameštenika samo govori o tome da se budžetom utvrđuje procenat od ukupno utvrđenog iznosa sredstava za plate, namenjen dodatak ostvarenih rezultata namešteniku u državnom organu.
Ovde se stavlja van snage primena ovog člana zakona. Znači, potpuno se onemogućava da se u državnoj upravi nagrade i oni koji rade u odnosu na one koji ne rade ili rade za svoje stranke, pa pišu komentare ili dolaze na spontano organizovane skupove podrške, kada je ovde bio usvajan Zakona o „Beogradu na vodi“ i spontano su došli zaposleni iz Beogradskih JKP, suprotno Zakonu o javnom okupljanju ispred Narodne skupštine u danu kada ona zaseda, da pozdrave Vladu, premijera i ne znam ni ja koga. Znači, mi smatramo da se ovo treba da se obriše i da treba da ostane mogućnost primene Zakona o platama državnih službenika i nameštenika i da se nagrade oni koji rade. Na ovaj način, dodatno urušavamo efikasnost državne uprave, što nam je cilj ministre, to smo čuli i tu se slažemo. Ja ne razumem one koji kažu, da li se mi slažemo i mi podržavamo Fiskalni savet ili ne. Nije njihov nalaz „sveta knjiga“ da ja moram da podržim sve što tamo piše. Ja se slažem sa njima da je ovaj budžet netransparentan, ali uopšte se ne slažem sa idejom koju oni podržavaju da treba dalje smanjivati plate, jer je to jedini način da se izvede fiskalna konsolidacija. Ja se sa njima u tome ne slažem.
Ne slažem se sa politikom ove Vlade da je fiskalna konsolidacija na ovaj način, jedini način izlaska iz krize, jer mislim da kada bih se uvela efikasna državna uprava, a to je moglo za ovih godinu i po dana, makar da počne da se radi, moglo bi da se očisti za nekoliko desetina hiljade ljudi u državnoj upravi koji ne rade ništa. Mogle bi da se privuku investicije i da se podigne privredna aktivnost mnogo više od ovih 0,8% koliko će biti na kraju ove godine i iz svega toga da se finansiraju plate i penzije.
Ministre, ja mislim da može. Hvala.

Član 100, poštovana predsednice, govori o tome da predsedavajući ukoliko želi da se uključi u raspravu može to da uradi tako što će prepustiti predsedavanje nekom od potpredsednika ili nekom drugom i onda sa mesta narodnih poslanika uključiti se u raspravu.
Znači, vi ako ste hteli da komentarište o kom skupu sam ja mislio i šta sam mislio, slobodno ste mogli da se prijavite ovde za reč u skladu sa članom 100. i da…

Ne, ja govorim o tome, ja objašnjavam na koji način ste… (Isključen mikrofon)

Hvala, poštovana predsednice.

Mi smo predložili ovim amandmanom da se obriše stav 2. člana 11, jer jednostavno smatramo da je suvišan. On reguliše situaciju, govori o tome šta se dešava kada se prihodi i primanja budžeta smanje, na koji način da se izvršavaju rashodi, onda govori da će se to izvršavati po prioritetima i da su obaveze utvrđene propisima i da treba da se obezbede minimalni neophodni troškovi za nesmetano funkcionisanje.

On je toliko opširan i ne govori ništa. Znači, ili bi morao tačno da definiše na koji način se utvrđuju prioritetne obaveze u okviru svakog razdela pojedinog ministarstva, na koji način se ti prioriteti utvrđuju, da se tačno popišu koje su to zakonske obaveze koje moraju da se iz tog razdela izvrše i da se napravi procena minimalnih neophodnih troškova. Svega toga nema. Po nama, ovaj stav ovog člana je potpuno suvišan. Znači, ili se podrazumeva da svako ministarstvo to ima i treba da radi, što mislimo da treba, jer šta radi ministar sa svojim sekretarima, pomoćnicima i ostalima, ako sve ovo ne zna, ili treba da ima jasan plan na osnovu ovog člana zakona budžeta, da se kaže da u okviru svakog ministarstva postoji plan i da se tačno zna koji su to prioriteti, koje su to zakonske obaveze koje moraju da se poštuju.

U krajnjoj liniji, ovaj član, odnosno stav govori o jakoj lošoj hipotetičkoj situaciji. Sva uveravanja su da je naš budžet nikad bolji i ne vidim mesto da se ovakav stav nađe u zakonu i za to smo predložili njegovo brisanje. Hvala.

Hvala predsedavajući, poštovani ministri.

Naš amandman je predvideo brisanje stava 1. člana 12. koji je potpuno po vama konfuzan, jer ne znamo na koji način želi da se obezbedi stabilan budžet i stabilno finansiranje i da se obezbedi nemogućnost da se preuzmu obaveze veće od onih koje su planirane za one obaveze koje se finansiraju iz prihoda koji nisu direktan izdatak budžeta.

Po nama ovo je moralo drugačije da se odredi jer ne razumemo na koji način kaže ovaj član – obaveze se mogu preuzeti samo do nivoa ostvarenja tih prihoda i rashoda ukoliko je nivo ostvarenih prihoda i primanja manji od odobrenih aproprijacija.

Znači, vi ne možete da znate koliko će se ostvariti, vi planirate nešto dobijete odobrenje kolike su aproprijacije i to je to. U okviru toga koliko je planirano i odobreno možete da se zadužujete.

Ne razumem kako može neko uopšte da se zaduži više od onoga što je planirano i odobreno. Ne može da zna unapred. Kad planira i kad se odobri onda isplaniraju kakvi će biti prihodi. Negde imate neke sezonske prihode, nekad dođu neki prihodi malo se stane pa se pojača, ne možete vi na osnovu toga, te dinamike da preuzimate obaveze. Obaveze preuzimate na početku, odnosno imate neki plan na početku godine kako ćete određene obaveze preuzeti, šta ćete realizovati, šta ćete uraditi.

Znači, po nama ovaj stav je potpuno suvišan, nejasan i treba ga brisati iz ovog zakona. Loše je to što se ovaj stav ponavlja iz godine u godinu, znači, ceo ovaj član i sa ovim stavovima se ponavlja i očigledno da nema volje da se uvede red i da bude jasno ko šta može i koliko. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Drago mi je da je ministar finansija u ovom trenutku sa nama, jer stvarno želim objašnjenje oko ovog člana i amandmana. Naime, ovaj deo Zakona o budžetu je u manjoj ili većoj meri gotovo identičan kao prošlogodišnji budžet.

Član 15. ovogodišnjeg Predloga zakona o budžetu je gotovo od slova do slova isti kao član 16. prošlogodišnjeg Zakona o budžetu. Jedina razlika je što se sada na kraju stava 1. ne nalazi deo rečenice – prema dinamici koju odredi ministarstvo nadležno za poslove finansija. Toga u ovom Predlogu zakona o budžetu za 2016. godinu nema.

Sada o čemu se radi i zašto ja na ovo potenciram i hoću da pokažem da je ovo eklatantan primer da postoje dvostruki aršini i da nijedan amandman opozicije nije prihvaćen, samo zato što dolazi od strane opozicije.

Pre godinu dana mi smo predložili amandman na tadašnji član 16. da se obriše ovaj deo - prema dinamici koju odredi ministarstvo nadležno za poslove finansija, predložili, Ministarstvo je to odbilo i napisalo je da je rešenje dato u Predlogu zakona celishodnije od rešenja datog u amandmanu.

Mi onda ove godine kada vidimo da toga nema, kažemo hajde da vratimo, možda se neko u Ministarstvu preračunao, da vratimo kako je bilo prošle godine i napišemo da se doda ova rečenica i kažemo da je to rešenje celishodnije.

Znači, samo ono što je Ministarstvo nama prošle godine odgovorilo. Naravno, ministarstvo odnosno Vlada opet odbija naš amandman i kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što se iz obrazloženja ne vide razlozi koji upućuju na neophodnost usvajanja predloženog amandmana, a samim tim i na transparentnost trošenja sredstava. Znači, kako to prošle godine nešto je celishodnije, a ove godine kada kažemo vratite to onda to kaže ne doprinosi transparentnosti trošenja sredstava?

Ja jedino vidim lošu nameru prema predlagaču amandmana i prošle godine i ove godine. Ja mislim da to stvarno nije u redu. Nije u redu da mi napišemo, ne znam ni ja, 69 amandmana na Zakon o budžetu, ne prihvati se ni jedan, ali da se ovako igramo da prošle godine naše rešenje nije dobro jer je rešenje iz zakona celishodnije, pa se onda taj amandman praktično ove godine prihvati i onda se igramo malo, pa kad mi produžimo kaže ne doprinosi transparentnosti trošenja budžeta. Zašto to niste prihvatili prošle godine, jer naša ideja je bila da bude transparentnije trošenje budžeta? Hvala.