Hvala, predsedavajuća.
Mi smo ovde u članu 14. predložili da se član 14. briše.
Vlada nije prihvatila naš amandman zato što kaže da nije u 2015. godini završen onaj posao koji je trebao da se završi i da treba još godinu dana.
Znači, Vlada traži još godinu dana za posao za koji se obavezala pre godinu dana da će ga završiti u 2015. Eto, toliko o reformama. Znači, ništa se ne uradi, dođe se ovde u Skupštinu i kaže se - dajte još godinu dana.
Ja bi voleo da čujem makar ministra, mislim možda u svim ovim diskusijama možemo da naslutimo šta to, i pričalo se, i evo opet to je ona priča, čini mi se sa početka ove diskusije, zašto pričamo kao da je budžet linijski a ne programski i vi ste objasnili nismo se pripremili.
Ali, prošle godine ako se setimo te diskusije, a možda kolega Babić može i nešto da pročita od onoga što sam ja tada izjavio, a može i ono što je i on izjavio, njemu je u svakoj drugoj rečenici bilo kako je ovaj budžet za 2015. godinu prvi programski budžet. Pa, prvi programski budžet, pa prvi programski budžet, sa svih strana smo to slušali. E sada na kraju 2015. godine nigde da vidimo rezultate tog programskog budžeta, nigde da vidimo koji su to programi ostvareni, kakvi su pokazatelji, nego se kaže - ovom izmenom dajte nam još godinu dana.
Mi smatramo bez jasnog odgovora. Zašto to nije urađeno u 2015. godini da Vlada nema pravo na još godinu dana? Hvala.

Hvala poštovana predsednice.
Predlog Vlade u članu 15. Zakona menja član 47. Zakona i izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, koji govori o roku. Kaže – prestaje da važe 1. januara 2015. godine, ukoliko se za to stvore tehnički uslov. Tako je stajalo u tom članu.
Sada Vlada predlaže da se obriše „1. januar 2015. godine“ i reč „ukoliko“ i da to glasi – prestaju da važe kada se za to stvore tehnički uslovi.
Znači, nama je potpuno neprihvatljivo da stoji ova formulacija kada se za to stvore tehnički uslovi. Šta to znači kad? Može da znači i nikad i po svoj prilici tako će i da bude.
Znači, Vlada nije opet ispunila obavezu. Tamo je stajalo o tim izmenama i dopunama zakona koji je usvojen 2013. godine da će neki posao biti završen do 1. januara 2015. godine, pa opet je stala ta reč ukoliko se za to stvore tehnički uslovi.
Znači, nije završen posao i sada se stavlja potpuno nedefinisani rok i kaže se – kad se za to stvore tehnički uslovi.
Po rezultatima ove Vlade, za nas to znači nikad i mi smo predložili da se reč „kad“, odnosno ceo ovaj deo, reč „kad“ zameni „1. januara 2017. godine“.
Znači, dali smo Vladi rok od godinu dana, celu 2016. godinu da završi ovaj posao, da stvori tehničke uslove i da uradi ono što treba kako bi eto završila jedan posao koji samu sebe demotiviše da završi. Hvala.

Hvala.
Gospodo ministri, član 17. govori o roku u kom su jedinice lokalne samouprave dužne da od dana stupanja na snagu ovog zakona usklade odluke o budžetu sa članom 1. stav 1. ovog zakona, a taj član se odnosi na budžetiranje, odnosno način pravljenja budžeta, koristeći rodno odgovorno budžetiranje.
Vlada je bila predvidela rok od šest meseci. Amandmanom kolega koje smo malopre čuli taj rok je pomeren na 1. decembar 2016. godine. Mi smo bili predvideli rok od devet meseci, znači, kraći od onog roka koji je Vlada prihvatila. Mislim da je dobro što je vlada prihvatila taj amandman. Mi smo takođe tražili da se rok produži ne za 11, koliko je na kraju prihvaćeno od strane Vlade, nego za devet meseci. Svi znamo da nas negde u aprilu mesecu verovatno čekaju lokalni izbori. Da je ostao ovaj rok od šest meseci, nijedna lokalna samouprava ne bi stigla. Našla bi se usred izbora u trenutku kad bi morala da ispunjava ovaj rok. Mi smo zato predložili ovaj rok od devet meseci. Drago nam je da je prihvaćen ovaj drugi amandman jer se time omogućava da nove lokalne samouprave posle lokalnih izbora usvoje i prilagode svoj budžet rodnom planiranju budžeta.
U svakom slučaju, razumemo zašto nije prihvaćen naš amandman, zato što je prihvaćen jedan drugi sa malo dužim rokom, ali dobro je da je Vlada imala sluha da ovaj rok koji je ona predložila može da proizvede problem.

Hvala.
Ovaj član 18. je poslednji član i kao i svaki poslednji član svakog zakona određuje kad zakon stupa na snagu.
Iz meni nepoznatog razloga, i ovde je stavljeno da zakon stupa narednog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku“, a ne osmog, kako propisuje Ustav, i govori da samo u izuzetnim situacijama može i u kraćem roku. S obzirom da ne vidimo razlog da se ne ispoštuje taj ustavni rok od osam dana, ponavljam, neke stvari u ovim izmenama i dopunama treba da se primenjuju tek od 1. januara 2016. godine. Znači, ne postoji nikakav razlog za stupanje na snagu ovog zakona narednog dana, umesto osmog kako to kaže Ustav. Mi smo predložili da poštujemo Ustav, da poštujemo predvidljivost zakona, da mogu svi korisnici zakona i oni na koje se zakon odnosi, da se u dovoljnom roku upoznaju sa onim što ova Skupština usvaja. Zato i stoji taj rok od osam dana, a ne da nešto krene da važi od sledećeg dana, pa da ljudi i ne znaju, pa kad dođete na sud, to što vi ne znate neki zakon vas ne oslobađa.
Ponavljam, komesar Han je juče u ovom parlamentu govorio o tome da nije dobro što Skupština usvaja zakone po hitnom postupku. Takođe nije dobro ni što se ovaj ustavni rok od osam dana tek tako bagateliše, što se bez opravdanog, stvarno opravdanog razloga skraćuje. Ponavljam, možda je Vlada mislila da ćemo ove zakone usvajati krajem decembra meseca, jer trebali smo da čekamo, odnosno za ove nismo trebali da čekamo 15 za raspravu, ali kao verovatno deo pratećih zakona usvaja se zajedno sa budžetom i ja ne vidim razloga, s obzirom da ćemo ga usvojiti sutra, da se ovaj amandman ne prihvati.

Hvala predsedavajući.

Povredili ste član 100. Poslovnika koji govori o tome da predsedavajući ukoliko želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine.

Znači, vi ste sada sa tog mesta govorili o tome šta ko piše na društvenim mrežama, kakve to veze ima sa predsedavanjem…

(Isključen mikrofon.)

Predsedavajući, smatram da ste povredili član 27. koji kaže da se predsednik Skupštine stara o primeni ovog Poslovnika.

Znači, činjenicu da vi apsolutno nemate kontrolu na ono što se sada dešava u sali je isključivo vaša odgovornost. Način na koji se ponašaju poslanici u poslednjih sat vremena, način na koji se diskutuje na teme o kojima se govori kada je na dnevnom redu, da vas podsetim…

(Marko Đurišić, s mesta: Nema razloga da mi isključujete mikrofon.)

Vrlo je bitno i problematično uvođenje ovog nameta građanima Srbije, nameta, odnosno akcize na struju koja je prvi put uvedena u sistem poreza naplate poreza i troškova u avgustu ove godine. Znači, tada je prvi put uvedena akciza na električnu energiju i tada je Vlada mislila da je dosta da se akciza naplati na cenu električne energije u kojoj se uračunavaju svi troškovi koji su direktno vezani za isporučenu električnu energiju. Onda je Vlada ohrabrena velikim uspehom svoje reformske mere tako što je na potrošnju električne energije uvela jedan novi namet u novoj godini shvativši da je to malo smislila još jedna način da uzme građanima pare, tako što će akcizu sada, ako se ovaj zakon usvoji, a naš amandman ne usvoji, naplaćivati na akcizu i na troškove koji ne zavise od potrošnje električne energije.

Znači, ništa. To se zove angažovana snaga. To je takođe jedna vrsta, jel vi to plaćate, trošili ne trošili struju, to plaćate EPS. Sada ćete na to da plaćate akcizu državi, a kao i za naknadu za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije. Ovo pokazuje da nikakvih reformi nema. Nema, ne stvaraju se novi prihodi tako što se proširuje baza, oporezuju se oni koji imaju najviše, nego se građanima koji jedva sastavljaju kraj sa krajem …

Ja još imam vremena, nemojte me prekidati. Dakle, kojima je smanjena penzija dvadeset i više posto u nekim slučajevima. Onima koji rade u državnom aparatu, pogledajte vrlo dobro, smanjena plata 10%, uvedena ta akciza, a od 1. januara, ako se usvoji ovo, ta akciza će se plaćati i na fiksne troškove, kao što su angažovana snaga i podsticaj povlašćenih proizvođača.

Znači, nema kraja. Gde je tu pretplata za javni servis, koja iznosi 500 dinara danas, jer je takva odluka upravnog odbora, još je nisu promenili, možda hoće, možda neće, ne znam. Ovo je besramno, ovo pokazuje da nema kraja i da se Vlada neće zaustaviti dok ne izvuče poslednju paru od građana Srbije, a onda će predstavljati sebe kao neke velike reformatore. Nema reformi. Nismo čuli ništa o reformi poreske uprave, podizanju efikasnosti naplate, nego smo našli nešto što građani ne mogu da izbegnu da plate, znači, angažovanu snagu moraju da plate i sada će im to biti sa 7% dodatno opterećeni, kao i ovi podsticaji i tu još 7%.

Gde je kraj, ministre? Hvala.

Hvala, više nego dovoljno. Ti zli za tih osam godina koji su 690% podigli cenu struje, podigli su prosečne plate za 1.980%. Za 1.980% ti zli su to uradili. Ovi dobri i plemeniti koji su smanjili penzije za 10% pre godinu dana, digli su vam akcizu za 7%, smanjili su prosečne plate za 10% i to su rezultati ovih divnih i bajnih, koji već četiri godine, građani Srbije, vode ovu državu. Hvala.

Mislim da će biti više nego dovoljno.

Izvinjavam se, struja nije poskupela u avgustu 7% nego 12%, to sam zaboravio, 5% je poskupela struja, a 12% akcize.

Evo ovako, tabela Ministarstva finansija od 2001. godine čitam realne stope rasta neto zarade, čitam od 2001. godine podatke sa sajta Ministarstva finansija, 2001. godina 16,5%, 2002. godina 29,9%, 2003. godina 13,6%, 2004. godina 10,1%, 2005. godina 6,4%, 2006. godina 11,4%, 2007. godina 19,5%, 2008. godina 3,9%, 2009. godina 0,2%, 2010. godina 0,7%, 2011. godina 0,2%, 2012. godina 1,1%.

Znači 12 godina sve u plusu. Nekad vrlo mali, nekad plus.

(Zoran Babić, s mesta: Koliko? Rast? Šta?)

Realna stopa rasta. E, onda ovako 2013. godina minus 1,5%, 2014. godina minus 1,5%, 2015. godina minus 1,9% neto rast zarada, 12 godina u plusu.

(Zoran Babić, s mesta: Šta u plusu? U kojoj zemlji smo mi živeli?)

Kako ste vi došli na vlast svaka godina u minusu.

Naš amandman je da se usklađivanje sa rastom potrošačkih cena, umesto 1. januara 2017. godine, kako je predloženo, uradi već u januaru 2016. godine za, kako ovde kaže, indeks potrošačkih cena. Ovde kaže u obrazloženju zašto se odbija, da bi to značilo novo povećanje cena za navedeni procenat. Taj indeks potrošačkih cena je verovatno 1,5, 4% u 2015. godini.

Ja ću se tu složiti sa ministrom Tasovcem, da ne mislite da uvek imam nešto protiv. Ja mislim da treba da se ponovo povećaju akcize u januaru 2016. godine. Ja ne vidim u povećanje akciza na alkoholna pića lošu stvar. Ja mislim da to može da se dodatno optereti. Da li će to, sa jedne strane, napuniti budžet, nije mi to glavna ideja. Da li će to možda smanjiti potrošnju alkoholnih pića po glavi stanovnika u Srbiji? Ako hoće za jedan jedini promil, mislim da je to dobro i zato smo predložili ovakav amandman, da se ne čeka usaglašavanje povećanja akciza januar 2017. godine, nego da se to napravi na početku sledeće godine.

Vlada nije to prihvatila, ali vidim da bi ministar Tasovac to verovatno prihvatio. Da se samo on pita, ne znam, na Vladi, da li je on možda glasao za naš amandman, ali u svakom slučaju, mislimo da je šteta što ovaj amandman nije prihvaćen, jer bi u krajnjoj liniji, ono što je važno za ministra finansija, bio dobar za budžet, a sa druge strane bi imao tu meru da smanji potrošnju alkohola u Srbiji.

Hvala, predsedavajući.

Naš predlog je da se član 1. promeni i glasi: „U Zakonu o Ustavnom sudu, u članu 89, posle stava 3. dodaju se novi stavovi 4, 5. i 6. koji glase: Kada Ustavni sud usvoji zahtev iz stava 3. ovog člana, svojom odlukom odrediće organ koji je obavezan da isplati naknadu materijalne odnosno nematerijalne štete te odrediti rok od tri meseca u kom roku je organ u obavezi da isplati naknadu štete. Ukoliko organ ne isplati štetu u roku iz stava 3. ovog člana, može se pokrenuti postupak za prinudno izvršenje odluke Ustavnog suda u narednom roku od tri meseca od dana isteka roka iz stava 3. ovog člana. Rok iz stava 3. počinje da teče od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda organu, a rok iz stava 4. od dana dostavljanja odluke oštećenom poveriocu.“ Na kraju, dosadašnji stav 4. postaje stav 7.

Mi se u načelu slažemo sa namerom predlagača zakona da se uredi ovaj deo Zakona o Ustavnom sudu i da se odredi da Ustavni sud određuje organ koji je obavezan da isplati materijalnu štetu, ali mislimo da su rokovi i čin na koji je to predviđeno predlogom predlagača nejasni i da je naše rešenje bolje, da je preciznije. Rokovi se ne razlikuju toliko mnogo, ali mislimo da je rešenje, u krajnjoj liniji, preciznije i da će ona strana koja je oštećena imati jasniju sliku šta i na koji treba da uradi kako bi mogla da naplati svoju štetu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, ja prvo ne znam kako ste vi spojili amandmane dve grupe poslanike moje poslaničke grupe jer je amandman jedne grupe: „Član 1. se briše.“, a drugi je: „Član 1. briše se.“. To nisu isti amandmani. Molim vas da to tretirate kao dva odvojena amandmana, kao što je to uradila i Vlada.

Poštovani predsedavajući, ja prvo ne znam kako ste vi spojili amandmane dve grupe poslanika moje poslaničke grupe, jer je amandman jedne grupe da se član 1. se briše, a drugi je član 1. briše se. To nisu isti amandmani.

Tako da vas molim da to tretirate, kao dva odvojena amandmana, kao što je to uradila i Vlada.

Pa, ja sam vam rekao jedna grupa je član 1. - se briše, a druga grupa je član 1. - briše se. To nije istovetan tekst. Tako da ja vas molim, ima ovde kolega pravnika koji mogu da protumače da ove dve rečenice nisu iste.