Hvala, poštovani potpredsedniče.
Poštovani ministri, evo ni na kraju jučerašnjeg drugog dana u Skupštini, kada smo slušali od strane dva ministra, obrazlaganje po dva predloga zakona, ni danas u toku ove rasprave nisam uspeo da shvatim na koji način su ova četiri zakona međusobno povezana, i rešenja u njima su takva da ona mogu zajedno da se raspravljaju. Naravno da to nije slučaj, nemaju nikakve veze jedan sa drugim, ali je bilo potrebno skratiti vreme rasprave u parlamentu, onemogućiti poslanicima da govore ono što smatraju da je potrebno reći o ova četiri zakona.
Time se nastavlja jedna loša praksa i očigledno je da ni ovi zakoni tu praksu neće promeniti, iako je u medijima, i dobro je ministar Ružić to primetio, bilo najave da se ovaj zakon o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu, da će obuhvatiti i edukacije funkcionera, on je jasno rekao da to nije slučaj. Ali, ja mislim da je to neophodno. Ako pogledamo ponašanje predsednice parlamenta, koja se ovde izdirala na sekretara Skupštine i izbacivala napolje, ili jednog gradonačelnika Subotice, koji svom saradniku preti čupanjem grkljana, postavlja se pitanje da li je njima potrebna obuka i edukacija kako bi mogli da budu ljubazni, jer je ljubaznost jedan od ciljeva koje je ministar, kada je navodio zašto je potrebna Nacionalna akademija za javnu upravu, on je naveo ljubaznost kao jedan od ciljeva. Mislim da nam je ta ljubaznost potrebna od najviših funkcionera i mislim da je šteta što oni neće biti u ovim programima obuke i edukacije, ili makar koučinga, ako ništa drugo, da bi izbegli ove situacije u budućnosti.
Ministar LJajić je tu diskusiju sinoć zaključio, i mene je obradovalo donošenje zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, jer je to dobro za našu privredu, za građane, da polako hvatamo korak sa novim tehnologijama.
Mislim da je malo preterano reći da je revolucionarna usluga koja će, ukoliko se ovaj zakon usvoji, usluga kvalifikovanog elektronskog potpisa, biti uvedena. Revolucionarno znači nešto prvi put, nikad viđeno, možda nije u našoj zemlji, neke druge stvari su nikad viđene u našoj istoriji do sada bile, nevezano za ovu stvar. Ali, mislim da postoje mnoge zemlje koje su daleko odmakle u ovim uslugama, i ono što je dobra strana ovog našeg kašnjenja što možemo da pokupimo sva dobra iskustva i da, da kažem, većom brzinom, brže uhvatimo korak i smanjimo to zaostajanje koje postoji.
Ono što je mene uplašilo na kraju njegovog izlaganja, kada je rekao kako će biti sprovedeni, da kažem, tenderi za izbor pružaoca usluga u ovom elektronskom posredovanju. Tu je, moram da priznam, mene uhvatio strah. Uhvatio me strah od toga znajući kako ova Vlada već pet godina radi. Koji će to ljudi i kako dobiti priliku da pružaju usluge u jednoj ovako važnoj i osetljivoj stvari, da imaju pristup podacima građana.
Zamislite, mi imamo danas ugledne građane, koji nisu umeli da sačuvaju svoju ličnu kartu, neko im je kažu uzeo lični kartu, pa otvarao firme na njihovo ime. Zamislite sada elektronski potpis. Kako to može neko lako onda da dođe u posed nečijeg tuđe elektronskog potpisa i recimo, opet osnuje firmu, uzme neki kredit, zaduži se za milione, posle kaže – nisam ja, ukrali mi. Kako ćemo mi ministre, znajući ovu Vladu, njene kapacitete, njen način rada, to da sprečimo? To je moja velika bojazan.
Drugo, jedan primer, u svetu šta se dešava kada date da neka privatna firma bude, recimo, pružalac neke usluge. Ne znam da li ste pratili pre, čini mi se dva tri meseca, bio je skandal u Švedskoj. Firma koja je tamo radila usluge za Ministarstvo odbrane Švedske, promenila je vlasnika, taj vlasnik je onda neke poslove autsorsovao, i onda su ljudi iz Srbije došli do podataka, osetljivih, zaštićenih podataka vezanih za Švedsko ministarstvo odbrane, imena pilota, vojne snage. Ogromni podaci bili su u rukama neovlašćenih lica, i to baš u Srbiji, igrom slučaja. Koji je bio epilog toga? Epilog toga je bila ostavka ministra odbrane.
Sada, ministre LJajiću, da li ste vi spremni usvajanjem ovog zakona, da dovedete sebe u situaciju da date ostavku? Vi, sa najdužim ministarskim stažom u Srbiji, ne mogu da zamislim da date ostavku. Nadam se da ste svesni rizika koji preuzimate, modela gde će se ove usluge davati preko raznih tendera, akreditacija, kako god, privatnim kompanijama, jer tu se neke stvari dešavaju, kao što se ovo desilo u Švedskoj. Oni tamo sigurno imaju sistem već duži niz godina nego mi u ovom elektronskom poslovanju, elektronskim potpisima, i sve drugo, pa su se te neke stvari desile. Tako da, pazite se u budućnosti, i obratite pažnju kako se ovaj zakon primenjuje, da ne biste došli u situaciju da neko kaže da treba da podnesete ostavku.
Sada, da se vratimo na ovaj prvi zakon o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu. Meni je, čitajući ovaj zakon i slušajući ovu raspravu do sada, potpuno nejasno čemu ovaj ovako pretenciozan naziv - Nacionalna akademija za javnu upravu. Čovek bi očekivao sada to će da se formira neka važna ustanova, obrazovaće stotine i stotine kadrova. Ovo je praktično, preimenovanje uprave na jedno telo Vlade koje bi moglo da se zove telo za akreditaciju instruktora za obuke, za pravljenje programa. Naziv Nacionalna akademija je, po meni, potpuno neprimeren, o onome što ovaj zakon donosi i koje novine uvodi.
Čitajući ovaj zakon, sve vreme mi je ovako svetlelo, kao što svetli ova novogodišnja rasveta u Beogradu, pred očima, NALED, NALED. Znači, čitajući ovaj zakon, vidi se da je ovaj zakon pisan van Vlade. Verujem ministre, vi ste tu od kraja juna meseca, koliko je to, četiri meseca, tri meseca, da je ovaj zakon napisan pre nego što ste vi došli u ministarstvo ili možda i posle.
Zašto ovo kažem? Imam običaj da čitam i ove delove obrazloženja zakona, pa sam tako ustanovio da Vlada ima vremeplov. Evo, opet dokaza. U Zakonu o državnim službenicima piše da je radna verzija zakona data na uvid javnosti 12. decembra 2017. godine, znači tek za dva meseca. Znači, ja kažem da u Vladi neko ima vremeplov, jel vi odete u budućnost pa date zakon tek za dva meseca u javnu raspravu. Naravno da je to greška ministre i naravno da, i ja pozdravljam nameru da se obukom ljudi koji rade u ministarstvima ovakve greške smanje, da ne bi imali ovakve rasprave u parlamentu, ali je neobično pročitati ovako nešto.
Povedite računa, jer ste vi odgovorni za ceo tekst ovog zakona i onaj deo obrazloženja i sve drugo, šta tamo piše. Tamo pišu još neke interesantne stvari. Piše, mene je interesovalo koliko će sve ovo da košta? Piše da će troškovi za 2018. godinu za Nacionalnu akademiju iznositi 31 milion dinara za 30 zaposlenih. Zatim, pet miliona dinara za naknade članova Programskog saveta i stručnih tela, kojih treba da bude do deset i da ta stručna tela imaju od tri do pet članova. Znači, sve ove ljude, 30 do 50, plus 15 članova Programskog saveta, imenuje jedan čovek, direktor Nacionalne akademije, za koga, moram da se složim sa kolegom Pavlovićem, u zakonu ne stoji na koji način se bira. Vi ste rekli da će biti imenovan od strane Vlade na pet godina, po nekim drugim zakonima verovatno, ali ovde u zakonu ne stoji.
Znači, taj čovek, jedna osoba će za 50, 70 ili 65 ljudi odrediti da budu članovi Programskog saveta na neodređeno. Ono što je naša velika zamerka, jeste što članovi Programskog saveta nemaju trajanje mandata. Ne kaže se na koliko se biraju, kaže se samo da ih bira i razrešava direktor, ali ne znamo na koliko. Da li je to doživotno? Još ovih 50 ljudi u stalnim telima, ti svi ljudi će potrošiti 2018. godine, tako je najavljeno ovde, videćemo kada dođe budžet, pet miliona dinara. Onda, za sve programe obuka je predviđeno 11 miliona dinara. Zamislite, znači za obuku 200 i ne znam koliko hiljada ljudi, koliko treba ovim zakonom da se otvori mogućnost, naravno neće svi u jednoj godini proći edukacije i sve to.
Znači, vi ste predvideli 11 miliona samo za naknade ovih pedesetak ljudi koje imenuje isključivo, ponavljam, direktor, bez jasnih kriterijuma, bez kriterijuma, recimo, ko predlaže ove državne službenike u članove saveta. Ko to predlaže, kako će on da izabere od desetina i desetina, od stotina hiljada ljudi u državnoj upravi, koji ispunjavaju zakonom propisane uslove, kako će on da dođe do ovih sedam ljudi koji su predviđeni da budu? Po nama je to mesto za korupciju, mesto za politički uticaj. Ocena da se ovim smanjuje politički uticaj na rad uprave ovde pada. Znači, upravo ta osoba ima ogroman uticaj da za 50 i nešto ljudi obezbedi da narednih godina primaju pet miliona dinara ukupno.
Onda, najveća stavka za uvođenje ove Nacionalne akademije je milion i po evra, kako kaže ovde, odnosno 186 miliona dinara za opremanje prostorija. Znači, desetogodišnji trošak rada Nacionalne akademije i više, 12 godina planiranih sredstava za rad članova saveta i komisija i stručnih tela i za sve programe, puta 12, ta suma je za opremanje prostorija. Da li stvarno ova država nema dovoljno spremljenog slobodnog prostora da 30 ljudi, koliko treba da broji ova Nacionalna akademija, negde smesti? Već imamo opremanje milionsko izmišljenog tela za bivšeg predsednika Republike, da bi on vodio neku komisiju za saradnju u Rusiji i Kini. Milioni iz budžeta idu na to. Sada opet, 186 miliona dinara! Da li ja sada treba da govorim koliko je to škola, vrtića, puteva ili ne znam ni ja čega? Na koji način se to uklapa u politiku štednje i racionalizacije?
Zakon o Nacionalnoj akademiji i o državnim službenicima predviđa, po nama, potpuno nedefinisano prikupljanje i obradu podataka onih koji prođu kroz ovaj proces. Mi smo tražili da se to ili izbriše ili da se upodobi sa zakonom, da se obavezno ubaci da sve te evidencije, a pogotovo obrade, jer se ne govori u zakonu u koju svrhu se rade te obrade, koji podaci se obrađuju, da se to uvede u skladu sa Zakonom o obradi podataka o ličnosti.
Ono što želim da kažem vezano za ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima je na kraju, recimo, rok koji stoji da dosadašnji ljudi koji su radili ove obuke mogu da nastave u roku od tri godine da rade taj posao. Znači, mi imamo ovde zakon koji, ako čitamo, tek treba da počne javna rasprava za dva meseca, a počela je pre deset meseci, obavila se i donosi se u Skupštini po hitnom postupku. Dakle, mi donosimo zakon po hitnom postupku, a onda dajemo rok tri godine da se oni ljudi koji treba da rade ove akreditacije upodobe, odnosno da oni prođu ponovo kroz proces akreditacije u skladu sa novim zakonom. Apsolutno neprimereno i neobjašnjivo. Čemu žurba, čemu hitan postupak, ako vi onda dajete sebi ovim zakonom rok od tri godine da se krene sa potpunom primenom ovog zakona? Pozivam vas da prihvatite naš amandman koji skraćuje taj rok na jedan realan rok, tamo negde do kraja juna naredne godine.
Svi ovi zakoni polaze od dobre namere i potrebe, naravno, države da unapredi rad javne uprave, da imamo kvalifikovanije, stručnije, angažovanije i ljubaznije državne službenike. Naravno, ništa od toga nije sporno. Ali, uvek se, da tako kažem, đavo krije u detaljima. Ova rešenja apsolutno ne garantuju departizaciju. Naprotiv, suprotno, vrišti iz njih da će ovo biti iskorišćeno kao još jedan mehanizam da se stranački ljudi proguraju napred, a oni koji nisu u vladajućim strankama i ne rade u upravi zahvaljujući članstvu u političkim organizacijama, bez obzira na njihovo stručno znanje, oni će biti skrajnuti.
Ponavljam, Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja je dobar i siguran sam da će olakšati građanima pristup uslugama države, da će olakšati i pojeftiniti privredi poslovanje, ali postoji bojazan kako će to izgledati u realnom životu. Sadašnja predsednica Vlade, pre godinu dana kada je bila ministarka, sa ponosom je najavila, to je primer kako radi elektronsko poslovanje ili elektronske usluge od strane države Srbije, kao reakciju države na gužve kod izrade novih zdravstvenih knjižica, da građani mogu on lajn da se prijave i da za 60 dana od dana prijave dobiju zdravstvene knjižice. Ja sam to uradio za moju taštu i ona je dobila zdravstvenu knjižicu posle 10 meseci. Znači, ne 60 dana, ne šest meseci, već za 10 meseci, pre nekoliko dana.
Kako vi mislite ovakvim radom i ovakvim primerima da uverite građane da je za njihovu korist uvođenje ovih novih usluga i elektronske uprave? Da ne govorim ono što su neke kolege govorile, o načinu na koji se ovde od strane predsednice parlamenta koristi elektronska uprava koju ovde imamo u radu parlamenta i koja treba da pomogne svim poslanicima da radimo kvalifikovanije i transparentnije.
Zbog svega ovoga, zbog našeg nepoverenja u ovu Vladu, mi nećemo glasati za ove zakone. Dali smo, nadam se, konstruktivne amandmane i raspravljaćemo o njima u raspravi u pojedinostima. Hvala.