Hvala, predsedavajući.
Kao što reče koleginica, nastavljamo već četvrti dan da govorimo o zakonu o dualnom obrazovanju, odnosno o amandmanima i verovatno ako neko prati misli da se radi o nekom epohalnom zakonu koji će epohalne promene u naš sistem srednjeg obrazovanja uneti. Nažalost, to nije slučaj. Ovo je zakon koji ima veliko ime, dualno obrazovanje, a nije zakon o dualnom obrazovanju, bez obzira koliko predlagač želeo da stvori sliku o tome. To je zakon o obrazovanju kroz rad, nešto što i danas postoji kroz brojne srednje stručne škole i ovo je samo jedna želja da se jedna obaveza koja je još pre pet godina zamišljena u glavi tadašnjeg potpredsednika Vlade, sadašnjeg predsednika Republike, prenesena na papir.
Ono što smo govorili ovde je da tu njegovu želju i zamisao, s obzirom da ona nije dobra po obrazovni sistem Srbije, prethodna tri ministra nisu želela da sprovedu. Znači, od 2012. godine, kako stoji i u obrazloženju za neprihvatanje naših amandmana, kada je usvojena strategija koja predviđa uvođenje dualnog obrazovanja, do danas prethodni ministri nisu želeli to da urade i ovaj ministar suštinski ne uvodi dualno obrazovanje. Sam ministar je rekao – ovo je naš model, nije model ni Nemačke, ni Austrije, ni Švajcarske. Ovo je naš model. Ovo je model lažnog dualnog obrazovanja koje se tako zove, a suštinski nije, jer u dualnom obrazovanju učenik radi, poslodavac zaključi sa njim ugovor, isplaćuje mu zaradu, isplaćuje mu socijalno, zdravstveno i ostale obaveze. Taj učenik ostvaruje prava vezana za zakon zaštite u radu, a u ovom slučaju toga svega nema. Hvala.