Hvala.
Ja bih postavljao pitanja kada bih na njih dobijao odgovor. Ja odgovore ne mogu da dobijem, zato što mi ne odgovora niko od onih kojima sam postavio pitanje.
Ali, da se vratimo na ovu prugu Beograd-Budimpešta. Prvi put 2014. godine, u septembru, predsednik Vlade, gospodin Vučić, vozi se u Kini brzim vozom i tamo daje izjavu da ćemo mi da napravimo, da modernizujemo prugu Beograd-Budimpešta, da će vozovi ići 300 na sat i da ćemo to završiti za tri i po godine. Znači, to se prvi put spominje, najava toga, u septembru 2014. godine.
Onda u decembru 2015. godine u vozu se vozi gospodin Vučić, tu je sa njim gospođa Mihajlović i oni svečano otvaraju jedan metar pruge. Ima slika ovde, evo ja je imam, jedan metar pruge se otvara i kaže se sledeća stvar – završićemo do 2018. godine prugu Beograd-Budimpešta. Beograd-Budimpešta ćemo završiti za 24 meseca od dobijanja građevinske dozvole. To je 2018. godina. Svi se slikamo, idu izbori, naravno, mora da se prodaje šarena laža. Znači, završićemo prugu za dve godine.
Onda, naravno, prođu ti izbori i onda imamo u novembru 2016. godine najavu da ćemo potpisati komercijalni ugovor o izgradnji pruge Beograd-Nova Pazova samo, 34 kilometra, to je ovo o čemu danas razgovaramo. Ministarka najavljuje u decembru – počinju radovi 2017. godine, za šest meseci. Opet su išli neki izbori, trebalo je opet malo to nakititi, zamazati oči građanima Srbije. I evo nas danas, kraj novembra 2017. godine, mi usvajamo ovaj ugovor o zajmu koji kaže da projekat treba da bude gotov u roku od 42 meseca. Četrdeset dva meseca, to je tri i po godine.
Znači, šta je realnost, u najboljem sada, ako se ovaj zakon usvoji? U najboljem slučaju imaćemo rekonstruisanih 34 kilometra pruge od Beograda do Stare Pazove i to će se desiti 2018. godine. Znači, gde je ovaj poziv, koji ovde odgovorni političar, kako vi govorite, gospodin Vučić i kaže – očekujem sa kolegama iz Kine i Mađarske da zajedno prođemo od Beograda do Budimpešte, da pokažemo šta sve može da se uradi kad su ljudi posvećeni i veruju šta može da se uradi. Pa, jel vi niste bili posvećeni ove dve godine i niste verovali u to, jer za dve godine niste uradili ništa? Niste uradili ništa. Ne 184 kilometra, koliko treba, nula kilometara.
Ovde danas govorimo o 34 kilometra pruge do Stare Pazove. Rekli ste, da vam verujemo na reč, rekonstruisana pruga od Stare Pazove do Novog Sada. Možemo da vam verujemo na reč. Rekli ste, ne znam koliko puta sad, ja nisam toliko imao vremena da se pripremim, koliko ste puta najavljivali otvaranje Žeželjevog mosta, recimo, koji je na tom koridoru, pa se ni to još uvek nije desilo.
Da vas pitam ovo – koji je to plan i u kom vremenskom roku vi planirate, recimo, da rekonstruišete prugu od Novog Sada do Subotice? To je nekih 80 i nešto kilometara. Kada ćemo mi ovo obećanje iz 2015. godine da ćemo ići prugom do Budimpešte za tri sata ispuniti? Kada ćete vi da pozovete vaše kolege iz Kine i Mađarske da zajedno sa vama sednu u voz i za tri i po sata se provozaju? To je neodgovorno. To je neodgovorno, jer se to neće desiti u narednih osam godina, evo, ja vama kažem, osam godina, jer vi ćete četiri godine da radite 34 kilometra pruge, a kada ćete da uradite ostatak od 184, koliko se nalazi u Srbiji, kako sami kažete, kada će to biti gotovo? Da li možete da date taj odgovor? Evo, sad kad kao nisu izbori, da vam verujemo da neće biti izbora, pa nam dajte neki realan odgovor, nemojte da lažete, pošto znate da će biti izbora u martu, pa da nam pričate opet neke priče i bajke.
Da kažem još nešto malo vezano za ovaj kredit između KfW banke iz Frankfurta na Majni za obnavljanje vodovodne i kanalizacione mreže u slučaju ova četiri grada. Ja želim sve najbolje građanima ova četiri grada Knjaževca, Paraćina, Vrbasa, Kikinde, želim da se u onim planiranim rokovima ovi projekti ostvare, da dobiju kvalitetnu pijaću vodu i da reše problem kanalizacije, ali postavljam pitanje – šta je sa drugim gradovima, sa onim koji nisu imali sreće da se nađu u nekom ovakvom projektu? Kako će oni razvijati svoje mreže vodosnabdevanja, kako će oni rešavati problem kanalizacije?
Ovaj zajam iznosi 17 miliona evra, to je dve milijarde dinara. Mi smo ovde u Skupštini pre godinu dana smanjili prihode lokalnim samoupravama menjajući stopu poreza od prihoda na dohodak građana koji ostaje lokalnim samoupravama na način da su lokalne samouprave ostale bez pet milijardi dinara godišnje. Znači, 2,5 puta u odnosu na sumu ovog kredita. Znači da je to bar još šest gradova svake godine moglo iz svojih sredstava da finansira izgradnju vodovoda i kanalizacije. Ova Skupština im je uzela to pravo. Napravila je od lokalnih samouprava prosjake, koji moraju da idu sada u Vladu i da traže pomoć, jer ne mogu sami da razvijaju svoju infrastrukturu. Mi smo zato tada bili protiv tog rešenja i danas smo protiv tog rešenja. Da smo imali prilike da govorimo o dopuni dnevnog reda, tražili bi da se to vrati na onaj nivo na kojem je bilo, ali nismo imali prilike.
Pored toga, to oduzimanje sredstava lokalnim samoupravama dodatno utiče na lošu sliku razvoja privrede Srbije. Imamo poslednji izveštaj Fiskalnog saveta koji ponavlja, kao i svake godine prethodnih nekoliko godina, da je stopa investicija u Srbiji nedozvoljivo niska, da svega 18% BDP se investira i da je za održivi razvoj neophodan veći stepen investicija države. Država ne investira i ne može da investira jer troši pare na projekte kojima se novac preliva u privatne džepove. To je „Beograd na vodi“, gospođo Mihajlović, to je „Er Srbija“, to su projekti da građani Srbije daju milione i milijarde dinara ili milione evra, kako god hoćete, koji završavaju u nečijim privatnim džepovima. Tri godine mi gledamo izgradnju dve stambene zgrade u Beogradu u okviru projekta „Beograd na vodi“ i predstavljamo to kao zamajac privredi, kako se nešto kao radi, a nešto se ranije nije gradilo. Pa, u naselju Stepa Stepanović izgrađeno je za tri godine pet hiljada stanova. U Belvilu je izgrađeno sedam ili osam hiljada stanova za nekoliko godina, u to vreme kada se navodno ništa nije radilo i kada je ostavljena pustoš.
U tom vreme loše, kao što sami ovde morate da kažete, vezano za ovaj kredit iz Kine, da je do sada odobreno 1,6 milijardi dolara za projekte izgradnje mosta Zemun-Borča sa pristupnim saobraćajnicama, nabavke skenera za Upravu carina, prva faze projekta TA „Kostolac B“, druga faza projekta „Kostolac B“, projekat izgradnje autoputa deonica Obrenovac-LJig, jedino što ste vi dogovorili ovaj projekat izgradnje autoputa deonice Surčin-Obrenovac, to je jedino što je ova Vlada, odnosno sve vlade u prethodnih pet godina dale neki doprinos da se razvija ta saradnja sa Kinom i evo ovaj danas.
Mi nismo protiv toga, ali vi to radite previše sporo. Tri godine ste pričali o toj pruzi, ona je sledeće godine morala da bude gotova, po vašem obećanju, vi ste stajali pored predsednika Vlade kada je on rekao – za dve godine ćemo se voziti tim vozom. Evo, pozovite me, za bilo koji dan u 2018. godini da idemo tom prugom, da vidimo koliko će nam trebati vremena i gde ćemo da stignemo. To je slika ove Vlade, ove vlasti. Vi ne možete da računate svoje vreme u Vladi od 2014. godine, jer ste vi bili u Vladi od 2012. godine, možda ste bili u drugom resoru, ali ste bili u Vladi i morate da delite odgovornost.
Poslednja stvar vezana je za ovaj jedini zakon koji je, da kažem, po hitnom postupku i došao je pre dva dana, a to je potvrđivanje Ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora sa nekim brojevima ovde.
Vi ste rekli da je tu problem u realizaciji ovih finansijskih ugovora zbog preklapanja našeg, odnosno nesaglasnosti našeg zakonodavstva sa pravilima Evropske banke za investicije, koja finansira ove projekte, Evropske investicione banke, i da ovo rešenje sada treba da omogući da se taj zastoj koji je napravljen reši i da se problemi koji postoje premoste.
Sad vas pitam da li to znači da će se rešiti problem unosa medicinske opreme u KC u Nišu? Pošto se ovde spominju dva neka ugovora vezano za kliničke centre, ne vidim u kojim gradovima, „A“ i „B“ se zovu klinički centri, možda ima ovaj u Nišu, gde imamo slučaj da je završena zgrada, gde sad treba da se unese oprema ali ne može da uđe i mora da se ruši zid, kako bi rekli ljudi, a kako kaže direktor, mora da se napravi rupa u zidu da bi se ta oprema unela.
Ko će za to odgovarati? Za tu nemarnost, tu nesposobnost? Ko će odgovarati za sve one propuštene prilike u ovih pet godina? Za ono što je propušteno do 2012. mi smo politički odgovarali, izgubili smo izbore. Ali vi morate da budete ovde spremni na kritiku za ono što je loše urađeno za vaših pet i po godina. Ne možete izbegavanjem odgovora da pobegnete od odgovornosti.
Naša obaveza ovde u parlamentu je da ukazujemo na propuste, da ukazujemo na nesposobnost i neodgovornost, na lažna obećanja koja dajete, na prazne priče o tome kako ćete nešto završiti za godinu, dve ili tri, a to se za godinu, dve ili tri ne započne. Sami ste rekli, evo, možda ćemo u prvom tromesečju, nadate se, sledeće godine započeti realizaciju radova na pruzi Beograd – Stara Pazova. Onda će na to trebati, za završetak toga tri godine. A ostatak pruge, o tome nema ni reči. Kao što nema reči ni o tome kada će se i u kom roku završavati deonica od Preljine do Požege i šta će i kada će krenuti da se radi put od Požege do Boljara? Toga ima samo u predizbornim emisijama, sedne premijer ispred mape i piše, evo, ovde ide auto-put, ovde ide. Ne, ne ide nigde, tog auto-puta nema, nema planova, nema eksproprijacije, nema ničega, nema finansiranja. To znate vi vrlo dobro. Zanima me baš na koji način ćete pokušati da izbegnete odgovornost za sve ono što do sada niste uradili. Hvala.