…onda to ne možemo da čujemo potvrdu visine tog duga ni od Fiskalnog saveta ni od ministra finansija.
Ne znam šta vas tu boli, koja reč? Vladajući režim ili lopovski? Ako može da bude lopovski bivši režim zašto onda ne može da bude vladajući lopovski režim, u čemu je razlika, poštovani predsedavajući?

Kada možete da govorite o bivšem lopovskom režimu prestaćemo i mi da govorimo o vladajućem lopovskom režimu. Pa, ćemo da vidimo koliki je nivo duga bio 2013. i 2014. godine, da li je bio milijardu i dvesta, kao što besomučno ponavljate i lažete ili je bio 400 miliona, kao što kaže i ministar finansija i Fiskalni savet.
Kao da čujemo, a nećemo na žalost moći da čujemo u raspravi o budžetu, da li i koliko i čemu je svrha gondole koju imate nameru da pravite u Beogradu, gondole koju građani Srbije, svi građani Srbije treba da daju 10 miliona evra za jedan projekat koji nema apsolutno nikakve veze sa mozgom. To je ono što vi želite da sakrijete, zato ovde slušamo besmislene rasprave da ne bi došli do rasprave o pojedinostima u Zakonu o budžetu.

Hvala predsedavajući.

Želim da ukažem da smatram da ste povredili član 103. koji govori o pravu poslanika da ukaže na povredu po predsedavajućeg i na mogućnost da kod zloupotrebe korišćenja ovog prava od strane poslanika, predsedavajući reaguje, tako što će iskoristiti mere iz Poslovnika od članova od 108. do 111. kao što kaže stav 7, odnosno stav 8. koji govori o oduzimanju vremena poslaničkoj grupi iz koje dolazi poslanik koji zloupotrebi ovo pravo.

Gotovo svi poslanici koji su se javljali iz vladajuće lopovske većine, govorili su ovde, replicirali su mi, iako na to nisu imali pravo. Šest godina slušamo o vladajućem lopovskom režimu. Šest godina slušamo o tome bez i jednog jedinog dokaza, bez i jedne jedine presude, bez toga da bivši lopovski režim može da se javi ovde i da dobije pravo na repliku i to slušamo, trpimo šest godina.

Onda ćemo i mi ovde sa ove strane da koristimo iste te reči. Vladajući, lopovski režim i da vidim ko će sada da se nađe ovde prozvanim. Ako može da se govori šest godina - bivši lopovski režim, onda može i da se kaže - vladajući lopovski režim vlada u parlamentu, ako važe ista pravila za sve. I ne vidim mogućnost da se ovde poslanici javljaju po Poslovniku, da zloupotrebljavaju svoje pravo, da repliciraju meni i drugim kolegama ovde iz opozicije, jer mi na to nemamo pravo već šest godina. I, kao što ste vi rešili danas da koristite pravo da podnosite amandmane, tako ćemo i mi da koristimo pravo da koristimo iste reči koje vi koristite ovde već šest godina.

Hvala predsedavajući. Pomogli ste mi u replici i u tome šta govore brojke.

Brojke govore da je dug Beograda pre četiri godine bio ne 1.200.000.000, jer to postoji samo u matematici jedne vladajuće stranke, a očigledno sve druge matematike govore o nekim drugim brojevima.

Naravno, govori se o tome šta je ko uradio za vreme svog upravljanja Beogradom ili nekim drugim delom u Republici Srbiji, pa su tako do 2014. godine u Beogradu izgrađena tri mosta, izgrađeno je nekoliko hiljada stanova. Samo je država u naselju Stepa Stepanović napravila 4.600 stanova.

Ono o čemu vi sada nagoveštavate da će možda početi na proleće naredne godine, kao još jedno lažno predizborno obećanje, koje ćete ponuditi građanima Beograda pred izbore, umesto rezultata, jer vi ste za četiri godine u Beogradu uspeli da napravite pevajuću fontanu za 2.000.000 evra i da rekonstruišete tri ulice šest meseci pred izbore tako što ste blokirali ceo grad, a sada imate u planu razna obećanja. Jedno od njih je jarbol na ušću, a drugo je gondola, besmislena gondola koju građani Srbije, iz budžeta koji želite da usvojimo ovde u Skupštini, bez rasprave, treba da plate 10.000.000 evra, plus još 5.000.000 evra iz gradskog budžeta. Ja sam jedino siguran da ta gondola nikada neće zaživeti, kao ni ta iz 2004, o kojoj govorite, jer očigledno nije bilo ekonomskog opravdanja za nju, a za ovu gondolu neće biti mogućnosti, zato što ćete izgubiti vlast na izborima sledeće godine. Hvala.

Hvala predsednice.

Smatram da je povređen 157. stav 4. koji govori – izuzetno od stava 3. ovog člana, pretres Predloga zakona o budžetu, vodi se tako da se po završenom načelnom pretresu odmah prelazi na pretres u pojedinostima.

Vi ste sada otvorili u pojedinostima po 1. tački dnevnog reda i ako budemo radili zakona koji su pre Zakona o budžetu za 2018. godinu na dnevnom redu, nećemo raspravljati u pojedinostima na Zakon o budžetu.

Ovaj stav 4. govori o tome da kada se završi načelni pretres Zakona o budžetu, bez obzira da li je rasprava bila objedinjena sa drugim tačkama ili ne, prelazi se na pretres u pojedinostima, odnosno na raspravu o amandmanima, na Zakon o budžetu.

Ovo, ukoliko ne ispoštujete ovaj Poslovnik na ovaj način i otvorimo raspravu o tačkama koje su pre Zakona o budžetu i ne raspravljamo o amandmanima na Zakon o budžetu, biće prvi put u istoriji parlamenta da se amandmani na Zakon o budžetu neće raspravljati, na najvažniji zakon koji svake godine Skupština treba da usvoji, neće poslanici imati mogućnost da ovde u plenumu daju razloge zbog kojih su podneli svoje amandmane, pa da čujemo od ministra razloge zašto ti amandmani eventualno nisu prihvaćeni, jer naravno, najveći broj nije prihvaćen.

Svaki put kada mislimo da ne postoji više način da se dodatno unizi rad parlamenta, vladajuća većina nas iznenadi i smisli novi način kako bi obesmislila ulogu parlament, obesmislila rad poslanika i obaveze koje po Ustavu i zakonu imaju narodni poslanici.

Poštovani ministre, vi ste objasnili kako je mogućnost isplate nagrade i bonusa u 2017. godini predviđena ovom izmenom Zakona o budžetu za 2017. godinu otvorena mogućnost da Vlada nekoga nagradi. I ovde ste izbegli da kažete tačno koga.

Suština našeg amandmana je da se ova izmena precizira i da se nagrade i bonusi isplate zaposlenima u obrazovanju i vaspitanju, i zaposlenima u sistemu zdravstva. Mi smatramo, iz naše poslaničke grupe Socijaldemokratske stranke – narodne stranke da je zbog budućnosti Srbije, ako je potrebno nekoga nagrađivati iz budžeta Republike Srbije to je potrebno uraditi zaposlenima u obrazovanju, vaspitanju dece i u sistemu zdravstva, uvažavajući, naravno, napore svih koji pošteno rade u javnom sektoru, kako zakon definiše i u državnoj upravi, i u sistemu bezbednosti. Smatramo da su za budućnost Srbije ove dve oblasti najbitnije.

Ono što bi bilo dobro da do kraja rasprave čujemo, pošto vidim da ovaj amandman nije prihvaćen ni od strane Vlade, i verujem da neće nažalost biti ni od strane poslanika prihvaćen, zašto ste se vi odlučili ili ćete se odlučiti da na Vladi, ukoliko se ova izmena usvoji, podržite usvajanje odluke da se ovi bonusi isplate samo zaposlenima u sistemu bezbednosti? Koji je to kriterijum da se svi drugi iz toga isključe ako para ima toliko da je budžet u suficitu, a ne u planiranom deficitu?

Ako želimo da ispoštujemo Zakon o budžetu i da se godina završi sa planiranim deficitom, onako kako je zakon propisao, onda sasvim sigurno ima prostora za isplatu i drugih nagrada i drugima iz drugih oblasti i sistema obrazovanja i vaspitanja, zdravstva, možda ne u iznosu koji ste vi planirali, odnosno koji se najavljuje u medijima kao već gotova stvar. Nedeljama unazad mi slušamo kako će 10.000 dinara biti isplaćeno.

I danas premijerka, opet ima neka pametnija posla nego da bude ovde, govori negde da je to već gotova stvar, a mi tek raspravljamo o zakonu koji treba da ostavi mogućnost Vladi da ona eventualno odluči. Mislim da je to dodatno unižavanje Skupštine i obesmišljavanje svega onoga što radimo ovde. Ako mi neku odluku ovde tek treba da donesemo posle rasprave i glasanja, onda je neumesno od premijerke da ide okolo i da priča da je to gotova stvar. Hvala.

Ja sam se javio, pošto vidim da je ministar sada rekao nešto drugo u odnosu na ono što je Vlada napisala odbijajući sve amandmane vladajuće stranke koji su dati, samo da bi se onemogućilo da na dnevni red, odnosno da dođemo do rasprave o budžetu.

Vlada je napisala sledeće: „Amandman se ne prihvata iz razloga zato što nije u logičnoj vezi sa članom 16. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu, s obzirom na to da su tim članom utvrđena budžetska ograničenja rashoda za zaposlene“.

Znači, ministre, vi ste ovo pretpostavljam predložili Vladi, a Vlada je rekla da ovi amandmani nisu u logičnoj vezi i, naravno, da nisu, ne služe ničemu, osim da se ovde ne dozvoli da govori o Zakonu o budžetu u pojedinostima.

Ja volim ovu priču o penzijama i ko je kako povećavao, odnosno smanjivao penzije, pošto je samo jedna Vlada smanjivala penzije, a to je Vlada Aleksandra Vučića. Sve druge vlade su povećavale penzije, prvo, u skladu sa zakonom, prateći rast cena na malo, kako je bilo, i jednokratno povećanje 2008. godine, kada su penzije prosečne pale ispod 50% prosečne plate, što je bila zakonska obaveza da se penzije drže iznad tog nivoa.

Opravdano ili neopravdano, možemo da govorimo o tome politički, da je urađeno zbog izbora, nije urađeno zbog izbora. Urađeno je tri meseca posle izbora, u septembru mesecu 2008. godine, a izbori su bili u maju. I, finansije na kraju 2012. godine, kada je Vlada otišla i došla prva vaša Vlada, sa premijerom Ivicom Dačićem, ministrom Mlađanom Dinkićem, ostavila vam je dug od 47% BDP-a, 15,7 milijardi evra.

Vi ste uspeli za dve godine da napravite taj dug na 24 milijarde evra, 77% i onda ste kao meru uzeli jednom broju penzionera da smanjite penzije za 20 i 25% i više i onda dođe ministar i kaže – penzija je pravo, ali ne i iznos penzije.

Voleo bih, ministre, pošto ste vi uplaćivali stranu penziju, da vidim, tamo gde ste uplaćivali da vam neko dođe i smanji vam penziju za 25%, da li biste vi rekli – pa dobro, imam pravo na penziju, a ne na iznos? Verujem da vi vrlo dobro znate koji iznos penzije treba da dobijete tamo gde ste je uplaćivali, a ovde dođete i kažete – penzija je pravo, a iznos nije pravi, pa onda i račun je pravo da nešto košta ali iznos ću da platim onoliko koliko mislim da treba.

Da li je to pravna država koju vi gradite? Da li su to reforme? Vi ste generator sive ekonomije. Danas će vam svako reći u Srbiji, poslodavcu – hajde da se dogovorimo, uplaćuj mi minimalac, razliku mi daj na ruke, i to je razlog zašto vi ne možete da se izborite sa sivom ekonomijom. Preko trećine zarada u Srbiji se isplaćuje iz sive zone i vi to znate. Ova Vlada je generator sive ekonomije.

Vi ste zbrinuli svoje biračko telo, pre svega. Plašite ih pričom – Aleksandar Vučić garantuje redovnu isplatu penzije. Jedino kada penzije nisu bile isplaćivane bilo je kada je Vučić sa drugima bio u Vladi 90-tih godina. Kada je to od 2000. godine kasnila i jedna jedina penzija? Osamnaest penzija je vratila ta vlast DOS, 18 penzija koje ste vi 90-tih prokockali i sada prodajete ovde priču – mi čuvamo sigurnost penzija. Ne, vi urušavate penzioni sistem time što ljudi danas znaju da, bez obzira koliko izdvajaju u penzioni sistem, to ne znači da će toliko koliko zakon kaže primati penziju na kraju.

Znali ste da je jedini način da vam to prođe ako stavite da je ta izmena o isplati penzija privremenog karaktera u naslovu zakona, a onda ste tu privremenost ukinuli, pa će da traje večno. Neće trajati večno. Doći će druga Vlada i vratiće vaše dugove.

Hvala, predsednice.

Prvo pitanje za vas kao predsednicu parlamenta i nekoga ko predstavlja svakog od nas i za ministra policije je – šta je sve urađeno povodom pretnji kojima je izložena već više od nedelju dana naša koleginica Marinika Tepić? Da li su preduzete sve zakonom propisane mere? Da li su saslušani svi oni koji na razne načine već danima otvoreno prete? NJihova imena su poznata javnosti. Između ostalog, spominje se i gospodin Vacić, kadar SNS-a koji je radio u Kancelariji za Kosovo i Metohiju, i druge budaletine koje su poznate po tome da prete onima koji se zalažu za poštovanje prava i zakona u Srbiji.

Smatram da vi kao predsednica parlamenta treba da se založite da se pretnja svakome od nas ispita, da državni organi reaguju promptno. Ako se u roku od nekoliko sati kada neko iznese pretnju predsedniku Republike ili članu Vlade policija tu osobu pronađe, sasluša, kako je moguće da više od sedam dana traje hajka, a da niko, barem mi to nismo upoznati, ja tražim obaveštenje o tome, nije od tih ljudi saslušan? Da li treba da se desi nešto, da se ostvari neka od tih pretnji, pa da država konačno reaguje?

Drugo pitanje je za predsednicu Vlade, ministarku građevine, ali i ministra policije. Radi se o kafani na vrhu Srbije, kako stoji u tekstu koji je objavljen, povodom divlje gradnje na Kopaoniku. Naime, na vrhu Kopaonika gradi se kafana, na osnovu dozvole za privremeni objekat od 150 kvadratnih metara, koji može da bude sagrađen od drveta, negde od letos radi se objekat od betona koji trenutno ima više od 1.000 kvadrata i četiri nivoa.

Kao je moguće da država mesecima ne reaguje ne samo na tu divlju gradnju na Kopaoniku, ne samo na sve divlje gradnje na Kopaoniku. Imali smo pre nekoliko dana izjavu čoveka koji radi u PKS koja je ovde kako usvajamo zakone postaje čini mi se i važniji državni organ od Vlade Republike Srbije, čime se sve bavi. Čovek kaže da samo u Beogradu postoji 1.000 divljih gradilišta.

Kako je moguće da postoji 1.000 divljih gradilišta a da niko u Srbiji ne reaguje kada smo doneli zakon, kada smo treći u svetu po izdavanju građevinskih dozvola, kada nas je to lansiralo na Duing biznis listi ne znam koliko mesta? Kako sve to može da se dešava u takvoj Srbiji? Hiljadu divljih gradilišta u Beogradu, nekoliko desetina na Kopaoniku i ovaj onako kao šlag na torti, na vrhu planine, objekat kojem su izdate dozvole po neverovatnoj brzini, brzini koja prevazilazi čak i ovu brzinu sa Duing biznis liste. Izvestan investitor, Snežana Mitković dobija sve moguće odluke i dozvole u roku od nekoliko nedelja, ali za objekat koji treba da se gradi od drveta, montažnog tipa, veličine 150 kvadrata. Onda taj objekat se gradi mesecima i danas ima četiri nivoa, preko 1.000 kvadrata izgrađenog od betona.

Šta će država preduzeti po ovom konkretnom pitanju, ali i po svim ovim divljim gradilištima koja svakodnevno niču u Srbiji? Hvala.

Sada nisu ovde svi članovi Vlade koji su bili pre nego što smo prekinuli, za neke šteta, za neke dobro, što nisu i ja ću da probam da govorim o što više zakona, koji su danas na dnevnom redu, ne samo o budžetu, ne zato što smatram da budžet nije važan, nego smatram da su i drugi zakoni koji se nalaze u ovom paketu podjednako važni.

Podsećam, 31 tačka dnevnog reda, od toga 27 zakona po hitnom postupku. Zašto ovo ponavljam?

Zato što vam je predsednica Vlade koja nije došla, nažalost, u parlament je obećala da će se ona lično založiti, da svi zakoni prođu javnu raspravu pre nego što uđe u proceduru. To je rekla u oktobru mesecu.

Evo, već početkom decembra, nepuna dva meseca od tih njenih reči, vidimo da je slagala i da nema nikakve javne rasprave, ne samo o budžetu, nego sijaset ovih drugih zakona koji su pred nama.

Zašto i šta kriju ti zakoni? Uglavnom kriju javašluk, nerad članova Vlade i ti zakoni se svode na odlaganje rokova. Zakon o uređenju sudova, odlaže se rok za primenu zakona za godinu dana. Zakon o budžetskom sistemu, ponovo produžava neke rokove. Zakon o javnoj svojini, koji je već jednom produžavan, rok kraj 2017. godine, prvo je bilo 2015. pa je produženo na 2017. godinu, da se lokalne samouprave prijave da će da preuzmu upravljanje imovinom na svojoj teritoriji, sada se produžava za još tri godine.

U situaciji kada lokalne samouprave imaju problem sa finansijama, one se odriču mogućnosti da preuzmu imovinu, da upravljaju njom i da steknu dobit čime bi popunile svoje budžete. Ko je za to odgovoran? Ko je odgovoran za takvo stanje u lokalnim samoupravama ako ne stranke vladajućeg režima? Zakon o deviznoj štednji, gde je početak otplate bio planiran za 31. avgust 2018. godine, sada se pomera za još godinu dana. I najvažniji, naravno, Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, koji za još godinu dana odlaže primenu platnih razreda, zato što, između ostalog, Vlada taj rok koji je dala sebi, pa produžila. Prošle godine smo imali takođe raspravu o tom zakonu, takođe je Vlada gotovo u istom sastavu kao danas, došla ovde i tražila da rok sa 1. januara 2017. godine, produžimo na 1. januar 2018. godine, a sada dolazi sa predlogom da se to produži na 1. januar 2019. godine.

Šta je radio ministar zadužen za lokalnu samoupravu i državnu upravu? Ta priča o platnim razredima traje od 2014. godine da vas podsetim, pet godina, od priče do početka primene, ali ja nisam nekako siguran da će se to desiti 1. januara 2019. godine, kao što sada predlažete, jel ćete doći ponovo u parlament i tražiti novo prolongiranje, računajući ovde da niko nema pamćenje duže od tri dana.

Posebno mi je bio zanimljiv, recimo, nije o tome ministar rekao ni jednu reč, a inače do sada je zakone predstavio samo ministar Vujović. Drugi ministri nisu dali obrazloženja za zakone iz njihovih resora koje danas raspravljamo.

Zakon o republičkim i administrativnim taksama je jedan vrlo krupan dokument, gde se stotine i stotine novih taksi uvode, menjaju se iznosi taksi.

Malo sam pokušao da nešto zanimljivo pronađem u ovom zakonu. Recimo, taksa za polaganje ispita za upravljanjem čamcem, bila je do sada 810 dinara, a sada se povećava na 4.500 dinara, to vam je pet i po puta, za jednu kategoriju, odnosno na 6.310 dinara, to vam je osam puta, toliko povećavate taksa.

U železničkom saobraćaju postojale su dve takse od 22.880 dinara, a sada se uvodi preko 50 različitih taksi. Dakle, od 100 do 260.000 dinara.

Linijski prevoz, bilo je tri takse, a sada 30 novih taksi, razni iznosi.

Zašto ovo kažem? Zato što je jedna od primedbi privrede preveliko parafiskalno opterećenje privrede, preveliki broj taksi. Sada ovim zakonom o kojem ni reč nije rekao ni ministar, uvodi se stotine novih taksi. Pogledajte koliko je to, preko 200 strana.

Ono što je najzanimljivije u ovom zakonu, uvodi se pravo Vlade da visinu takse usaglasi sa rastom cena na malo.

Znači, Vlada vrlo vodi računa kada je reč o prihodima Vlade. Vlada će po ovom zakonu do 30. aprila 2018. godine imati pravo da u skladu sa rastom cena na malo, poveća ove takse. Da li će isto to uraditi sa penzijama? Da li će isto to uraditi sa platama, sa socijalnim davanjima? Neće.

Neće, jer Vlada ne brine o građanima, brine o sebi. Ministar je nešto rekao kako mu je važan Zakon o komercijalnim transakcijama. Ja razumem zašto je važan i slažem se da je potrebno uvesti red.

Ali, da vidimo šta je istorija tog zakona, kako se on do sada sprovodio, da li je to izmena i dopuna Zakona?

Zakon je donesen pre pet godina, krajem 2012. godine, a da stanje koje je tada iznosilo da su dugovanja iznosila, prosečna naplata 134 dan, iznosila je prosečna naplata, ona je na početku 2014. godine pala na 126 dana, pa se sredinom 2015. godine povećala na 141 dan i onda je došao ministar Vujović, sredinom 2015. godine i rekao iste rečenice koje je rekao i juče, kako je važno da se uvede red, kako će to sada novi zakon da uradi.

Šta je rezultat, dve godine od važenja dosadašnjih rešenja i Zakona o komercijalnim transakcijama? Rezultat je da je sada prosek 139 dana, sa 141 na 139 dana.

To je rezultat dve godine primene Zakona, istog ministra koji sedi ovde i koji je potpuno iste rečenice izgovorio juče kao i pre dve godine, ja sam gledao listing ovde.

Da krenem dalje o rebalansu. Rebalans je izmena samo jednog člana koji kaže da izuzetno Vlada ima pravo da dodeli isplatu bonusa u 2017. godini. Mi ne znamo, u stvari, samo kad čitamo zakon ko će dobiti to, ali vidimo u realizaciji u javnosti kakav je odnos snaga u samoj Vladi. Jedine bonuse u 2017. godini dobiće pripadnici vojske i policije. Neće dobiti pripadnici, odnosno ljudi koji rade u prosveti, neće dobiti ljudi koji rade u zdravstvu i mi mislimo da je to loše.

Ako je postojao, ili postoji taj famozan suficit u budžetu, a možemo da razgovaramo kako se do njega došlo, da li povećanom naplatom ili nedovoljnom realizacijom projekata koji su planirani u 2017. godini, kapitalni projekti čija je realizacija samo 70%, da li onda taj suficit iz budžeta zaslužuje da prime samo pripadnici vojske i policije? Mi mislimo da ne. Trebali su bonuse u 2017. godini, ako postoji višak, da dobiju i zaposleni u zdravstvu i zaposleni u prosveti.

Zakon o kome ni jedna jedina reč nije rečena, je zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Taj zakon čekamo od 2014. godine, skoro četiri godine. Ovaj Predlog koji je na kraju došao, bolje da nije ni došao, to je moje mišljenje. A zašto je važan, to ponavljam, zato što je preko 30% dece u Srbiji danas ugroženo od siromaštva, zato što je u Srbiji u prošloj godini, 2016. godini, rođeno najmanje beba od Prvog svetskog rata. Ovaj zakon je kičma kojom treba da se država bori i da promeni ove dve stvari.

Kakva rešenja imamo? Evo, ja ću da kažem, prvo ona rešenja koja mislimo da su dobra, da su prepoznate žene sa sela i da mogu sada i one da ostvare svoje pravo na finansijsku pomoć kod rođenja dece, da će se ubuduće direktno iz budžeta na račune majki i roditelja uplaćivati naknada za porodiljsko i naknada za negu dece. Kao što je dobro da su priznata i druga vrsta zaposlenja, osim stalnog radnog odnosa, to su dobre stvari.

Ali, ajde da vidimo šta je loše, a toga je nažalost mnogo više. Znači, zakonom više nisu definisani iznosi za roditeljski i dečiji dodatak. To je ostavljeno da će biti odluka ministra, odnosno da će propisivati Vlada na predlog ministra.

Roditeljski dodatak za prvo dete se tako, navodno, uvećava na 100.000 dinara. Tako smo čuli, ali to ne stoji u ovom zakonu. Ali se taj roditeljski dodatak više neće isplaćivati jednokratno, nego u roku, u periodu od dve godine i pitanje je da li on onda opravdava namenu koju ima.

Obračun naknade zaposlenih za vreme porodiljskog odsustva se sada računa na 18 meseci, ali na način da se vama u 18 meseci sabiraju prihodi na koje su plaćeni porezi i doprinosi i onda se ta suma deli na 18 i dobija se mesečni iznos koji se onda računa kao bruto osnovica za isplatu roditeljskog, odnosno dodatka na porodiljskom bolovanju.

Znači, žena ako je radila devet meseci, pre nego što je otišla na porodiljsko bolovanje, njoj će se računati taj prosek sve što je primila za tih devet meseci, pa podeliti sa 18 i onda će to primati narednih godinu dana. Da li mi tako mislimo da se izborimo sa negativnom stopom rađanja dece u Srbiji? Da li ćemo tako ekonomski osnažiti žene i ekonomski osnažiti porodice sa decom? Nećemo.

Zakon zanemaruje u potpunosti hraniteljske porodice. Ponavljam, u primanja se računaju neto primanja koja dobijate 18 meseci na razne načine, a onda vam se to što ste dobili podeli sa 18, pa se to uzima kao bruto osnovica. Znači, dodatno se umanjuje ono što će primati žene porodilje za vreme porodiljskog odsustva.

Onemogućava se pravo na dečiji dodatak ukoliko se poseduje neka imovina koja se ne koristi ili se ne može koristiti zbog raznih drugih sporova ili, jednostavno ne može da se koristi.

Posebno je skandalozno u obrazloženju za donošenje ovog zakona što se kaže da se zbog zloupotreba korišćenja prava iz ovog zakona morala su da se uvedu, da se dođe do promena. Valjda su trebali neki drugi da budu motivi, a ne zloupotrebe korišćenja.

I na kraju, poslali ste nam, ministre, očigledno, radnu verziju zakona. Ako pogledate član 12. tamo ćete videti stavove 4, 5 i 6. koji su tri, očigledno radne verzije za koje niste mogli da se odlučite koja će se naći u krajnom rešenju zakona, jer govori iste stvari na tri različita načina. Kad ih pročitate vi ne znate šta je smisao zakona, da li imate pravo ili nemate pravo koje se govori u članu 12. Zakonom nije definisano materijalno ugrožena porodica što je osnov za ostvarivanje prava u raznim drugim zakonima. I brojne druge stvari.

I sada, da kažem još nekoliko rečenica o budžetu, jer, nažalost nemam dovoljno vremena. Pre svega, budžet je netransparentan, 30 milijardi se troši na usluge po ugovoru, potpuno samovoljno od strane ministra svakog pojedinačno.

Budžet nije programski osim na papiru i sam ministar je to priznao. Ja vas ministre od 2014. godine, odnosno 2015. godine stalno pitam - kakva je realizacija programa na osnovu programskih budžeta? Kakve su analize? Da li su ostvareni ciljevi iz programskog budžeta? Vi ste sami rekli da još nismo došli dotle i da ste napravili Međuresornu grupu koja će sada time da se bavi da to u budućnosti bude drugačije.

Četiri godine od usvajanja prvog programskog budžeta u Skupštini Srbije. Kako da govorimo o budžetu i o planiranom rastu BDP od 3,5% ako ne govorimo o razlozima zašto u ovoj godini nije ostvaren rast od 3%. Ministar je rekao tri su razloga: suša, manjak u proizvodnji energije i u rudarstvu i građevinarstvu. Koje su to mere koje Srbija ovim budžetom planira da smanji uticaj suše na poljoprivredi? Koje su to mere?

Sećam se 2014. godine, smanjivan je bio iznos sa milijardu za navodnjavanje na 200 miliona. Ja sad nisam stigao u ovom budžetu da pronađem da li postoji neka razlika. Proizvodnja električne energije jedini razlog za to je nestručno rukovodstvo EPS i urušavanje na kopovima koje je onemogućilo da se kopa ugalj i da Termoelektrana „Nikola Tesla“ proizvodi planirane količine električne energije u februaru i martu mesecu, nikakva zima, samo nestručnost.

Kada ćemo dobiti profesionalna rukovodstva, ne samo u EPS-u, nego u gotovo svim javnim preduzećima? Svuda imamo vd stanje. Podsećam vas još jednom, mart ove godine je bio poslednji rok ne za kraj konkursa, nego za izbor posle sprovedenog konkursa rukovodstva u javnim preduzećima, po zakonu koji je ova Vlada predložila, a Skupština usvojila.

Građevinarstvo, kako to da sada imamo pad, ako smo na, ne znam kom mestu Duing biznis liste i sve je sjajno, ako imamo Beograd na vodi, koji će da zaposli 30, 40.000 radnika, navodno, to smo slušali ovde, kako sada imamo problem sa građevinarstvom? Meni je jasno da otud sada idu ove priče o stanovima od 550 evra. Ponovo nova bajka.

Ono što se nalazi u ovom budžetu i što ja mislim da je sramota za svakog od nas ukoliko se to iz budžeta ne obriše je projekat gondole u Beogradu. Kaže, u budžetu treba da bude odvojeno, budžetu Republike Srbije, znači para svih građana, u 2018. godini 360 miliona dinara, tri miliona evra, za uvođenje nove turističke ponude i novog video saobraćaja u gradu Beogradu. Znači, 360 miliona ove godine, a sledeće godine 840 miliona dinara. Znači, deset miliona evra iz budžeta Republike Srbije i još pet miliona evra iz budžeta Beograda. To je 15 miliona evra za jednu gondolu od kilometar.

Zahtevam da se ovaj projekat odbaci, da se ne realizuje u ovom trenutku. Za 15 miliona evra u Republici Srbiji promenimo Zakon o veštačkoj oplodnji. Dajmo pravo da parovi koji ne mogu, osim na taj način, da imaju potomstvo, imaju pravo ne samo na jedno dete iz veštačke oplodnje, nego da imaju pravo i na drugo i na treće.

Pet hiljada dece je ekvivalent ovih 15 miliona koje vi nameravate da potrošite na gondolu koja treba da ide pored Brankovog mosta. To je sramota. Sramota ako usvojimo nešto takvo u budžetu Republike Srbije.

Ja vas pozivam, ja ne mogu dalje više da govorim o drugim stvarima iz budžeta, govoriće kolege ukoliko stignu. Nažalost nećemo govoriti o amandmanima, jer očigledno namera poslanika SNS da nas u tome onemogući.

Ja sam govorio 20 minuta, koliko imam pravo...

Nije to razumevanje, to je poštovanje Poslovnika, za razliku od drugih.

Hvala predsednice.

Kao što je i moj kolega Balša Božović govorio o tome, o potrebi da Skupština formira anketni odbor kako bi došli do odgovora šta se dešavalo u nići 24. na 25. april 2016. godine, SDS, NS, kao i DS, prepoznala je tu potrebu, s obzirom da 17. i 18. meseci, evo već od tih događaja javnost Srbije nije dobila odgovor, iako ste vi govorili da anketni odbori ne mogu da zamene sudove i tužilaštva i ne mogu da se bave istražnim radnjama, oni to i ne trebaju, ali treba da bude mesto gde će se govoriti o svemu onome što smo čuli za ovih 18 meseci, a što očigledno nije bilo dovoljno da se završi od strane tužilaštva i policije istraga i da se procesiraju i odgovorni za to što se desilo.

A šta se desilo te noći? Srušeni su privatni objekti od strane nepoznatih lica, sa fantomskim maskama na glavama koji su da bi to uradili doveli tešku mehanizaciju u centar Beograda i tri sata rušili nečije privatno vlasništvo. LJudi koji su se zatekli u tom trenutku na tom mestu bili su lišeni slobode od nepoznatih lica sa fantomkama na glavama, a oni koji su uspeli da pobegnu i pozovu policiju, jedinog nadležnog u normalnoj demokratskoj državi koji može da koristi fizičku silu da dođe i da vidi o čemu se radi, od policije nisu dobili nikakav odgovor.

Zato ono što javnost mora da zna ko je organizovao i naredio rušenje? Ko je organizovao nepoznate ljude sa fantomkama na glavama i ko je bio taj koji je policiji, koji su dobili poziv građana naredio da ne vrši svoju dužnost?

Kada postavite samo ta pitanja dobijete odgovor koji je predsednik Republike davao u naznakama, da su odgovorni kompletni idioti iz vrha gradske vlasti, da su oni bili ti koji su organizovali i naredili rušenje, a da je ministar policije direktno odgovoran za nepostupanje policije u toj noći. To je ono što anketni odbor treba da potvrdi.

Hvala predsedavajuća.

Pre godinu dana, Vlada je donela zakon kojim je smanjila procenat koji iz poreza na zarade ostaje lokalnim samoupravama. Procenat je smanjen sa 70% u gradovima, odnosno sa 80% u opštinama na 70% i Grad Beograd sa 70% na 66%.

Ono što je kao posledicu tih pet milijardi manje u budžetima lokalnih samouprava u 2017. godini imalo, je to da su budžeti lokalnih samouprava u katastrofalnom stanju i da oni danas ne mogu da ispune osnovne obaveze.

Ono što posebno zabrinjava je najava budžeta za 2018. godinu, gde će na dva načina dodatno biti opterećeni budžeti lokalnih samouprava. Prvo, smanjenjem, odnosno povećanjem neoporezivog dela zarade na 15% dinara, kako je to predložila Vlada, lokalne samouprave će izgubiti dodatnih pet milijardi u svojim budžetima i to ne ravnopravno. Posebno će biti pogođene opštine koje imaju veći broj zaposlenih sa minimalnim zaradama, što je uglavnom slučaj u manjim opštinama. One će dodatno snositi teret smanjenja svojih budžetskih prihoda.

Drugo opterećenje za budžete lokalnih samouprava je da će biti povećanje zarade lokalnoj administraciji za 5% i zaposlenima u predškolskoj ustanovi za 10%. To je po nekoj računici, dodatnih pet milijardi u 2018. godini. Znači, 10 milijardi manje na već pet milijardi, koliko je smanjen ukupan budžet lokalnim samoupravama u 2017. godini.

Smatramo da je to apsolutno neodrživo, da će to definitivno dovesti do kolapsa budžeta lokalnih samouprava, da Vlada više neće biti u mogućnosti sve i da hoće, direktnim davanjima i prebacivanjem sredstava, kao što j to činila u 2017. godini, Gradu Kragujevcu, Gradu Nišu i drugim lokalnim samoupravama u kojima su po pravilu, na vlasti predsednici SNS. Neće biti u mogućnosti da održe stabilne lokalne finansije.

Zato predlažemo izmene zakona koji će vratiti stopu učešća poreza na dohodak građana u lokalnim samoupravama, opštinama i gradovima na 80% i Gradu Beogradu na 70%. Smatramo da je to minimalno što treba uraditi u ovoj situaciji kada će lokalne samouprave, ponavljam, biti dodatno opterećene predviđenim merama budžeta za 2018. godinu.

Stopa poreza na dohodak građana godinama u Srbiji iznosi 10%. Samo ove godine, listajući izveštaj štampe, predsednik Republike Aleksandar Vučić prvo je u martu pred izbore najavio konačno smanjenje ove stope rasterećenja privrede, a zatim je u maju 2017. godine rekao da će sigurno do kraja godine stopa poreza na dohodak građana biti smanjena 1, 2, 3 ili 4%, kako je rekao videćemo, posle dogovora sa MMF.

U decembru mesecu 2017. godine na ovoj sednici, sazvanoj na vrat na nos, na kojoj se nalazi preko 30 tačaka dnevnog reda, od kojih je najveći deo vezan za ekonomsku politiku za 2018. godinu, od budžeta do drugih zakona koji se menjaju, pa i Zakon o porezu na dohodak građana, ove promene nema. Ove promene nema, i sada se postavlja pitanje da li je to možda prvi put u istoriji, nikada ne zabeleženo, gospodin Aleksandar Vučić slagao, kada je rekao da će porez na dohodak građana sigurno biti smanjen u 2017. godini. Prethodno je 2016. godine govorio da će to biti urađeno već u drugoj polovini 2017. godine. Laž, do laži.

Sada ja postavljam pitanje - na koji način Vlada misli da odgovori na potrebu da se smanji opterećenje na zarade koje je u Srbiji jedno od najvećih u Evropi? Podsetiću vas da neke zemlje u okruženju imaju tu stopu 20, 21, 25%, i da je to jedan od načina njihovog ubrzanog razvoja, onoga što Srbija nema, onoga u čemu Srbija zaostaje za drugim zemljama u razvoju u Evropi. To smanjenje danas iznosi između 65% i 68%, i ponavljam jedno je od najvećih.

Mi predlažemo kao simboličnu meru, jer na žalost to smanjenje koje mi predlažemo sa 10% na 9% neće dramatično umanjiti opterećenje koje se isplaćuje na bruto zarade zaposlenih u Srbiji. Ali, pokazuje da Vlada ima sluha i razume potrebu za stvaranjem drugačijeg ekonomskog ambijenta u Republici Srbiji. Zato vas pozivam da glasate za predlog ovog zakona da se stavi na dnevni red.