Hvala.

Naš predlog izmena i dopuna Zakona sistema plata zaposlenih u javnom sektoru ima isti naziv kao i predlog koji je poslala Vlada 1. decembra ove godine, da se raspravlja, naravno po hitnom postupku, i evo danas 6. decembra je taj predlog uvršten u dnevni red.

Suprotno najavi predsednice Vlade od pre mesec i po dana, koja je rekla da će se zalagati da svi zakoni prođu kroz javnu raspravu u budućnosti, a to je posebno važno za zakone kojima se menja poreski sistem i koji treba da omogući firmama koje rade u Srbiji, predvidivost uslova poslovanja kako bi se oni više odlučivali na investiranje i na razvoj svoga posla.

Naravno, to je još jedna laž, u moru laži koje slušamo od predstavnika Vlade i vrha vlasti u Srbiji. Šta piše u tom zakonu koji je predložila Vlada? Da li se nalazi nešto što treba da poboljša položaj zaposlenih u javnom sektoru? Ne. Da li se nalaze, da li je taj zakon ispravljen na način da se u ovaj zakon ubace i zaposleni u javnim preduzećima i organima, kao što su agencije čiji je osnivač Republika Srbija? Ne. To se nalazi u našem predlogu zakona, koji mi predlažemo, čini mi se, više od godinu dana da dođe na dnevni red ove Skupštine, jer je to nešto što bi istinski promenilo ekonomski ambijent u Srbiji.

Šta nam Vlada predlaže? Vlada nam predlaže, pazite molim vas, ponovno pomeranje rokova. Rokova koji su već jednom pomereni sa kraja 2017. godine na kraj 2018. godine, za primenu ovog zakona, sada se pomeraju na kraj 2019. godine, odnosno na početak 2019. godine, izvinjavam se. Znači, ponovo Vlada nije uspela da uradi posao koji je morala da uradi, da donese zakon koji će regulisati zarade u sektoru bezbednosti i da donese zakon koji će regulisati plate u agencijama i drugim ustanovama, institucijama koje osniva Republika ili lokalna samouprava.

Mi treba da nagradimo tu neodgovornost i nerad Vlade. Pozivam vas da to ne uradimo, da usvojite da se na dnevnom redu nađe naš predlog zakona koji se tiče konkretnih rešenja u sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.

Hvala.

Mislim, s obzirom da više od dve godine pokušavamo da stavimo ovaj predlog izmene Zakona o porezu da dodatu vrednost na dnevni red Skupštine, da poslanici znaju o čemu se radi.

Naime, naš predlog je da se PDV za hranu na bebe ne oporezuje opštom stopom od 20%, nego posebnom stopom od 10%. Nijedan jedini put nismo dobili vašu podršku da se ova tačka nađe na dnevnom redu, ali mi ćemo nastaviti sa ovim, kao što smo i podneli amandman na izmene Zakona o PDV, koji je predložila Vlada za ovo zasedanje, gde se naravno ne nalazi ovakva mera koja treba da omogući bolju i lakšu poziciju porodicama sa decom, malom decom pre svega, kako bi na jedan simboličan način, ali mislimo važan način, pokazala da Vlada Republike Srbije i mi kao poslanici koji donosimo zakone ovde, vodimo računa o budućnosti Srbije. Naravno, toga nema. Biće kao amandman poslaničke grupe Socijaldemokratske stranke i Narodne stranke i biće zanimljivo da čujemo razloge ukoliko se Vlada ne odluči da prihvati naš amandman da se smanji stopa poreza na hranu za bebe.

Svaki put kada smo to predlagali kao amandmane, dobijali smo odgovor iz Vlade da će to povećati administraciju zaposlenih u poreskoj službi, da to neće dovesti do smanjenja maloprodajnih cena, da će otvoriti prostor za zloupotrebe i neće olakšati položaj ljudi koji kupuju hranu za bebe. Mi verujemo da to ne bi bio slučaj i da ti razlozi ne stoje.

Biće zanimljivo, ukoliko uopšte budemo u prilici zbog ovakvog nakaradnog dnevnog reda ove sednice gde ste spojili više od 30 zakona u jedinstvenu raspravu, ako budemo imali uopšte prilike da govorimo o tim amandmanima, da čujemo mišljenje ministra na ovaj naš predlog. To je važno zato što ćemo govoriti o zakonima o finansijskoj podršci porodica sa decom i o mnogim drugim zakonima koji bi, navodno, trebalo da se bave pitanjem podršci porodica sa decom, a u suštini, nažalost, rešenja koja ste predložili to ne nude.

Zato, pozivam vas da se, umesto vladinog predloga, ovaj naš predlog nađe na dnevnom redu, koji je kratak, jasan i šalje jasnu poruku građanima Srbije. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Na pretprošloj sednici kada smo imali prilike da govorimo o predlozima za dopunu dnevnog reda, jer nam je na prošloj to bilo onemogućeno, nisam obrazlagao predlaganje ovog zakona zato što je sednica bila sazvana na takav način da se poštovao Poslovnik i Ustav, koji govori o tome na koji način zakoni u Skupštini mogu da se donose i stavljaju na dnevni red po hitnom postupku.

Nažalost, nastavili smo sa tom praksom i ova sednica je sazvana tako da je od 31 tačke predloženog dnevnog reda 27 po hitnom postupku. Ne samo da su po hitnom postupku, nego su zakoni koji su došli u parlament pre četiri ili pet dana važni zakoni koji kreiraju poslovni i ekonomski ambijent u 2018. godini. Da je to nešto loše i nešto što treba da se promeni, govorila je i predsednica Vlade na jednom skupu pre mesec i po dana. Tada je javno obećala da će uraditi sve da se svi zakoni usvajaju posle javne rasprave, tako da se i građani i privreda i svi oni koji su zainteresovani za određena rešenja koja se nalaze u zakonima koje raspravlja Skupština, da oni budu raspravljani pre nego što dođu ovde u proceduru. Gde je sada to obećanje? Gde je to obećanje predsednice Vlade? Da li je to, ponavljam, bila samo još jedna laž u moru laži koje svakodnevno slušamo i koje ćemo nastaviti da slušamo dokle god je ova vlast u Srbiji?

Predlog zakona o predlaganju zakona treba da ispravi lošu praksu koja je dovela do toga da u ovom sazivu preko 85% zakona se usvaja po hitnom postupku, da se usvajaju zakoni za koje se vrlo brzo pokaže da nisu na najbolji mogući način formulisani, pa se ponovo stavljaju na dnevni red Skupštine i ponovo po hitnom postupku ispravljaju da bi Vlada prikrila svoje brljotine. Donošenje ovakvog jednog zakona bi uvelo red, onemogućilo Vladu da zloupotrebljava ono što stoji u Ustavu i Zakonu o Skupštini i Poslovniku, koji govori o mogućnosti za predlaganje zakona po hitnom postupku, ali samo kada razlozi za taj hitan postupak stvarno i postoje.

Ovaj zakon, kao što je rekao predsedavajući, od 2016. godine septembra meseca pokušavamo da stavimo na dnevni red i, kao neko ko je insistirao toliko dugo ispred poslaničke grupe Socijaldemokratske stranke, Narodne stranke da se ovaj zakon nađe na dnevnom redu, trebao bi da budem srećan što se konačno nalazi predlog Vlade, ako se već ne nalazi ovaj naš predlog.

Međutim, čitajući predlog koji je došao od Vlade, po hitnom postupku, naravno, poslat Skupštini 30. novembra na razmatranje, mogu da zaključim da je bolje da nije došao. Mere koje Vlada predlaže dovešće pre svega do smanjenja onih prinadležnosti koje po ovom osnovu dobijaju građani i građanke Srbije, a pre svega tu mislim na iznos porodiljskog dodatka, koji će sada zbog drugačijeg načina obračuna biti umanjen za nekih 20%. Razočaran sam što umesto povećanja dečijeg dodatka mi ne možemo iz zakona da vidimo da li će tog povećanja biti i koliko će biti, jer, umesto da se zakonom definiše iznos dečijeg dodatka, mi možemo da vidimo da će to biti ostavljeno ministru na odlučivanje.

Ceo koncept zakona nije takav da suštinski nešto promeni u politici podrške porodicama sa decom, nego da odgovori na jednu rečenicu koja se nalazi u analizi MMF-a, a to je da treba razmotriti visoka davanja za socijalna davanja u ovoj oblasti i smanjiti ih. Ova Vlada govori da je proširena baza korisnika porodiljskog dodatka, ali ne govori o tome da je iznos iz budžeta planiran za ova davanja istim. To znači samo jedno – smanjenje prinadležnosti zaposlenih majki.

I brojna druga rešenja u ovom zakonu su loša, lošija nego što su bila do sada. Ima i nekoliko onih koja su dobra, ali postavlja se pitanje, s obzirom da je ova tačka dnevnog reda 21, da li ćemo uopšte o njoj moći da razgovaramo? To je najveća šteta vezano za ovaj zakon. Predlažem, bolje da usvojite ovaj naš predlog zakona od onog koji je predložila Vlada. Hvala.

Naravno da želim. Posebno je važno da u ovih tri minuta, pored onoga što piše u zakonu koji smo predložili, kažem i nekoliko reči o stanju u kulturi u Srbiji.

Znači, naš predlog zakona ima dve izmene. Jedna je da se umetnička fotografija definiše kao kulturna delatnost u smislu zakona. Druga je da se umetnicima koji dobiju najveće svetske i evropske nagrade za zasluge u svom poslu omogući da dobiju pravo na nacionalnu penziju. Ne odlukom ministra, ukoliko je ministar za to raspoložen ili ako kaže da ima ili nema para, nego da to bude zakonska obaveza, da se ona utvrdi na način sličan na koji je to urađeno za najzaslužnije sportiste. Jer, šta ova odredba zakona, koju želimo da promenimo, u praksi znači? Ako ministar, taj koji odlučuje da li će dodeliti nekome nacionalnu penziju, to bude radio u odnosu na planirana sredstva iz budžeta, ako vidimo kako je planiran budžet, to znači da niko neće dobiti tu penziju.

Budžet za kulturu je umanjen u 2018. godini. Samo ustanovama kulture predviđeno je 10% manje para nego što je to bilo u 2017. godini. Da li možemo očekivati u toj situaciji da ministar nekome ko je, recimo, u ovoj godini dobio značajnu kulturnu nagradu odredi pravo na nacionalnu penziju? Ne, jer je princip ove Vlade ne da sprovodi politiku, o tome ćemo razgovarati u raspravi o budžetu, da utvrdimo neke ciljeve na osnovu budžeta, programa i politike i da ih ostvarujemo i da merimo onda ostvarenje tih politika, a ne da merimo stanje u budžetu, u ovim tabelama koje govore koliki su plusevi, koliki su minusi.

Šta građani Srbije dobijaju od para koje izdvajaju na razne načine koje se slivaju u budžet Republike Srbije? Mislimo da je to važno pitanje i da ono što nam Vlada nudi kroz ovaj predlog budžeta ne obećava da će bilo ko moći da dobije i ostvari pravo na nacionalnu penziju za zasluge u oblasti kulture i zato smatramo da je potrebno promeniti zakon, usvojiti naše rešenje da to ne zavisi od odluke ministra, nego da to bude zakonska obaveza, kao što je to slučaj u sportu. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Ova izmena Zakona o akcizama se tiče uvođenja posebne akcize na veštački zaslađena pića i sokove. To je jedna od mera koju Svetska zdravstvena organizacija predlaže državama u borbi protiv epidemije gojaznosti. Ta epidemija gojaznosti postoji i u Srbiji. Duplirana je gojaznost kod dece u Srbiji, 21% dece je gojazno, a 35% predgojazno. I pored svega toga, pre nekoliko nedelja, kada se obeležavao dan bolesnih od dijabetesa i konstatovano da preko 700 hiljada ljudi u Srbiji boluje od ove bolesti, Vlada nema nikakav predlog politike kojim će se boriti protiv te bolesti.

Druge zemlje su krenule putem koji je predložila Svetska zdravstvena organizacija, a neke, bogami, idu i korak dalje. Mađarska je uvela ovaj porez pre šest godina i danas je potrošnja veštački zaslađenih pića za 20% manja. U Meksiku od 2013. godine 10% je smanjena konzumacija tih pića. Ja sam ovde našao vest da gradonačelnik Londona planira da protera kioske brze hrane u krugu od 400 metara od škola, kako bi sprečio decu da konzumiraju nezdravu hranu i koriste ova pića.

Za sve to vreme Republika Srbija ne radi ništa. Konstatuje ministar, povodom dana dijabetesa, da je dijabetes peti uzrok smrti, a da može vrlo brzo da postane i prvi. Ono što mi predlažemo je uvođenje akcize, stvaranje posebnog fonda koji bi otprilike, po nekim proračunima, samo od ove mere, znači, akcize na veštački zaslađena pića, a postoje i druge mere vezano za nezdravu hranu, skupio u fond nekih pet milijardi dinara godišnje. Od tih para bi moglo da se obezbedi u svim školama jedan zdrav obrok, da rešimo dva problema. Problem one dece koja nemaju nikakav obrok u školi, kao i problem dece koja imaju nezdrav obrok za vreme školske nastave.

Pozivam vas da usvojite ovaj predlog, jer Vlada očigledno nema nikakvu ideju za borbu protiv ove pošasti.

Hvala, predsedavajući.

Zakon o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Prošlo je više od tri godine kako je Narodna skupština usvojila ovaj zakon. Ta reč „privremeno“ je u samom tekstu zakona bila definisana tako da je određivala da će od penzije za decembar 2014. godine ovo umanjenje stupiti na snagu. Prošlo je više od tri godine, a zakon očigledno i dalje ostaje na snazi, iako su po svim izjavama predsednika, bivšeg predsednika Vlade, ministara, ostvareni ciljevi zbog kojih je bilo potrebno uvesti ovu meru. Međutim, zakon ostaje na snazi i 400 hiljada ljudi kojima je nezakonito i protivustavno oduzeta imovina, ta imovina će i dalje biti oduzimana.

Ono na šta je pre neki dan ovde u Skupštini predsednik Fiskalnog saveta skrenuo pažnju, da je nelogično da ako su ostvareni ciljevi i dalje važi ovaj privremeni zakon, dobio je maltene izbacivanje naglavačke iz Skupštine od strane predsednika Odbora za budžet i finansije kao odgovor. Ovaj dug koji je napravljen u ovih nekoliko godina prema ljudima kojima su oduzete penzije, koji verovatno za ove tri godine iznosi preko 500 miliona evra nažalost će doći na naplatu, nažalost ne tih ljudi, nego nažalost budžeta Republike Srbije. Kao što je 2000. godine, posle promena, vlast nasledila dug od 18 penzija prema građanima Srbije, tog ružnog DOS-a, i uspela u godinu dana da nadoknadi taj dug, tako će i ovaj dug sačekati pad ove vlasti. Ne mogu da kažem u kom roku će biti moguće namiriti taj dug.

Kada smo prvi put predložili ovaj zakon, smatrali smo da će rok od godinu dana, kroz izdavanje obveznica, biti dovoljan da se namiri dug, ali taj dug u tom trenutku iznosio je 150 miliona evra. Ukoliko se nastavi sa produženjem ovog privremenog smanjenja, taj dug će rasti i sasvim sigurno vlada koja dođe posle ove štetočinske vlasti neće moći brzo da namiri ono što je ova vlast oduzela penzionerima.

Jedno od obećanja vlasti SNS-a do 2012. godine bilo je da će ukinuti taksu na električno brojilo kojom se, po tadašnjem zakonu, finansirao Javni medijski servis. Vlasti je trebalo skoro dve i po godine da ispuni to svoje obećanje, kada je stepen naplate već pao ispod 40%, a onda je promenom zakona uvedena RTV taksa. Kada je zakon bio usvajan bilo je rečeno da će biti naplaćivana na drugi način, na način koji će odrediti upravni odbor.

Međutim upravni odbor godinu dana nije mogao da smisli ni jedno drugačije rešenje nego da RTV taksu ponovo, samo pod drugim imenom, naplaćuje od građana Srbije kroz račun na isporučenu električnu energiju. Međutim, ovaj put građanima nije ostavljena mogućnost da ne plate tu taksu. Pored toga, s obzirom da su ostala rešenja koja su predviđala drugačiji način naplate nisu mogli ni da se oslobode pred zakon o plaćanju ove takse. I šta danas imamo?

Danas imamo da se za svako električno brojilo u domaćinstvu plaća ova taksa. I u domaćinstvima, pre svega u seoskim sredinama, gde imamo nekoliko električnih brojila na pomoćne objekte, na garaže, na štale, na svako od tih električnih brojila ova taksa mora da se plati.

Naš predlog izmene je vrlo jednostavan. To je da obveznik plaćanja takse samo ono fizičko lice koje korisnik merila električne energije u stambenoj jedinici gde ima prijavljeno prebivalište.

I ova Vlada odbija to da reši, kao što odbija da reši i stanje u medijima u Srbiji. Zadržava status kvo, budžet predviđa isti nivo subvencija iz budžeta, taksa će iznositi isto 150 dinara u 2018. godini, Skupština će za prenose takođe javnom medijskom servisu obezbediti preko 80.000.000 dinara godišnje, a naravno ostaje isto izveštavanje o političkom životu u Srbiji, gde predstavnici opozicije ne mogu da dobiju ni jednu jedinu sekundu u informativnim emisijama i vrlo malo vremena u drugim emisijama da obrazlože svoje politike. To mora da se promeni i ja verujem da će ta promena doći sa izborima sledeće godine.

Molim vas predsedavajući da utvrdimo kvorum pre glasanja.

Hvala predsedavajući.

Predlog koji ste sada stavili na izjašnjavanje po mom mišljenju je suprotan članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine.

Poslovnik kaže – Narodna skupština može da odluči da obavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana, s tim što se odlučivanje o svakom predlogu obavlja posebno.

Vi ste sada pročitali predlog za objedinjavanje rasprave 31. tačke dnevnog reda. Čitali ste, trebalo vam je četiri minuta i 20 sekundi da pročitate nazive 31. tačke dnevnog reda, čije objedinjavanje predlažete. Na tom dnevnom redu se pored zakona iz oblasti finansija koji jesu u najvećem delu, nalaze prvo tri sporazuma, nalazi se predlog davanja autentičnog mišljenja, nalazi se predlog za davanje saglasnosti, za finansijski plan REM, Zakon o sudovima, zakoni koji apsolutno ne ispunjavaju odredbu iz Poslovnika koja kaže da su međusobno uslovljeni, da su zakoni međusobno uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana.

Da bi mogla Skupština da glasa o ovom predlogu, mora da bude ispunjen ovaj stav Poslovnika i vi vrlo dobro znate da to nije slučaj. Pozivam vas da u skladu sa Poslovnikom koji kaže da svi predlozi koji nisu u skladu sa Poslovnikom, neće biti razmatrani, vezano je za član 92. o tome o čemu se sve Skupština izjašnjava na početku zasedanja, skinete ovaj predlog sa izjašnjavanja i pošto na žalost nema više vremena da se uputi predlog koji jeste u skladu sa Poslovnikom i koji bi mogao da ide na objedinjavanje tačaka koje su vezane za budžet i prateće zakone, onda bi mogli da se izjasnimo u skladu sa Poslovnikom.

Hvala, predsedavajući.

Hteo bih da iskoristim pravo po članu 97. stav 3. Poslovnika, da kao predsednik Poslaničke grupe, pre otvaranja pretresa, predložim da rasprava o ovih 31 tački dnevnog reda, kako ste upravo usvojili, gde je vama, ponavljam, samo za čitanje naslova ovih zakona, trebalo četiri minuta i 20 sekundi, da se produži, odnosno da se vreme duplira.

Mislim da je, u najmanju ruku, to minimum koji bi vladajuća većina trebala da uradi, kako bi očuvali minimum dostojanstva rada Skupštine i rasprave o budžetu za 2018. godinu, koji je ponovo došao pred poslanike sa kašnjenjem od mesec dana, kada je ponovo prekršen rok od minimalnih 15 dana, koliko treba da prođe od podnošenja Predloga budžeta do početka rasprave u parlamentu.

Mi imamo danas pred nama 31 tačku dnevnog reda, od rebalansa budžeta za 2017. do budžeta za 2018. godinu, pratećih zakona, ali, nažalost i zakona koji nemaju nikakve veze sa budžetom, kao što su Zakon o finansijskoj podršci porodica s decom, zapošljavanju stranaca, sudovima, nekoliko međunarodnih sporazuma ili davanja saglasnosti na funkcionisanje REM-a u 2018. godini.

Tako da vas molim da stavite na izjašnjavanje predlog da se, u skladu sa Poslovnikom, duplira vreme koje će narodni poslanici imati da govore o ovom zakonu i time pokušate, jednim malim, malim činom, da očuvate dostojanstvo Narodne skupštine. Hvala.

Smatram i javio sam se zato što smatram da ste povredili član 86. Poslovnika, stav 2, koji govori o sazivanju sednica.

Član 86. u stavu 1. kaže da se sednica zakazuje najmanje sedam dana pre dana određenog za početak sednice, a zatim, stav 2. kaže da se Skupština može sazvati u kraćem roku iz stava 1. ovog člana, pri čemu je predsednik Narodne skupštine dužan da na početku sednice obrazloži takav postupak.

Vi ste otvorili ovu sednicu bez da nam objasnite zbog čega ste je sazvali 24 sata i jedan minut pre vremena određenog za početak sednice.

Povredili ste i član 87. koji govori kada se održavaju sednice i član 88, ali da govorimo o ovom članu 86.

Jedini razlog zbog koga ste vi uradili to što ste uradili je kako bi onemogućili poslanike da u skladu sa Poslovnikom ostvare svoje ustavno pravo predlaganja zakona i drugih inicijativa Narodnoj skupštini Republike Srbije zato što Poslovnik kaže da se ti predlozi mogu dostaviti najkasnije 24 sata pre vremena određenog za početak sednice.

Vi ste na ovaj način želeli da sprečite da preko 150 predloga za dopunu dnevnog reda različitih zakona i drugih inicijativa koje su narodni poslanici, svi iz opozicije i jedino iz opozicije, predložili Narodnoj skupštini da se danas ovde nađu pred poslanicima i da mi ostvarimo svoje pravo da o njima govorimo.

Uradili ste to namerno i tendenciozno da bi nas onemogućili da ostvarimo svoja prava. Nažalost, ovo nije prvi put, a bojim se da nije ni poslednji.

Hvala, predsedavajući.

Mislim da je vaš potez pokazao, još jednom, svu neravnopravnost u tretmanu poslanika, jer kada poslanik iz vladajuće većine postavi pitanje, on može da pita i šest minuta dok ne završi svoje pitanje. Vi ste kolegu prekinuli i niste mu dozvolili da završi pitanje i ono što je imao da kaže još deset sekundi.

Pitanje je koliko smisla ima postavljanje pitanja, gospodine predsedavajući, s obzirom da na poslednja pitanja ne dobijamo odgovore. Ne dobijamo odgovore mesecima unazad.

Kada Vlada misli, recimo, da sprovede Zakon o javnim preduzećima, koji je, kada je donošen ovde, odredio nekoliko stvari. Prvo, da će svi direktori javnih preduzeća u Srbiji biti izabrani na konkursu, i da taj konkurs mora da se završi do marta 2017. godine. Druga stvar je da će se na konkursima birati najstručniji ljudi, a ne partijski podobni ljudi, i da će taj zakon konačno dovesti do raskida veza između političkih partija i javnih preduzeća. Ništa od toga se nije desilo. Zakon, koji je donela ova većina, nije ispoštovan.

Dakle, 90% javnih preduzeća vode vršioci dužnosti. Konkursi nisu završeni, a vršioci dužnosti su, gotovo po pravilu, visoki stranački funkcioneri SNS-a, SPS-a ili PUPS-a. Onda se borba radnika za svoja prava u tim javnim preduzećima proglašava političkom borbom i političkim napadom, zato što Vlada nije ispunila svoju obavezu. Iako sam ja postavio pitanje, pre nekoliko meseci, kada će to da se promeni, predsednici Vlade, kada će da se završe konkursi i da budu izabrani direktori, a ne vršioci dužnosti preduzeća, odgovora nema. I koja je onda svrha postavljanja pitanja?

Koja je svrha kada ja postavim pitanje ministru Stefanoviću – da li je namerno ili slučajno slagao, slagao kada je rekao da protiv učesnika protesta „Borba protiv diktature“ neće biti preduzimane nikakve prekršajne radnje, a danas vidimo da je, ne dvoje ili četvoro mladih ljudi učesnika tih protesta iz prijava meseca ove godine, nego 34 se nalazi na spisku prekršajnog suda koji želi, suprotno najavi ministra policije, koji je rekao da policija neće preduzimati nikakve radnje, a iz prekršajnih prijava vidimo da je policija i te kako radila. Pratila je te mlade ljude, identifikovala ih je na ne znam koji način, a onda je podnosila prekršajne prijave, kao organizatore protesta, a oni nisu bili organizatori protesta, jer protest nije bio organizovan, nego spontan. Onako kako to zakon predviđa, mogućnost spontanih protesta. Zašto onda ja da postavljam pitanje, ako ne mogu da dobijem odgovor?

Poslednje pitanje koje sam postavio, a možda ću dobiti odgovor danas, jer je između onih kojima sam postavio pitanje, predsednice Vlade i potpredsednice gospođe Mihajlović, moje pitanje je bilo - kada će nam odgovoriti i obavestiti javnost da je projekat „Er Srbije“ propao?

Vlada je za ove tri godine, preko 160 miliona evra, na razne načine pomogla poslovanje tog preduzeća. Nažalost, ono ni do dana današnjeg ne može da posluje pozitivno. Kao poslednja stvar koja se desila, 340 ljudi zaposlenih u „Er Srbiji“ je prebačeno u JP Aerodrom „Nikola Tesla“. Navodno, posao koji su oni radili za platu i dobijali od „Er Srbije“, sada će isto tako platu dobijati od aerodroma, a navodno će „Er Srbija“ aerodromu plaćati te usluge. A svi znamo da neće i da je to još jedan od načina da se zaobiđe zabrana subvencionisanja koja postoji u EU i koje mi moramo da se pridržavamo, a koju ova Vlada krši. Vlada to krši od početka projekta „Er Srbije“ i za sve te pare ona nije uspela da napravi profitabilnu kompaniju.

Mislim da je ova sednica pravo lice vlasti SNS, koja ne želi da Skupština radi na normalan način i da se bavi onim pitanjima koja su važna.

Član Poslovnika je 27, da predsedavajući vodi sednicu…