Hvala predsednice.
Poštovane kolege poslanici, poštovani gospodine ministre, danas ćemo načelno raspravljati o ovih 18 tačaka dnevnog reda, o brojnim zakonima i izmenama zakona koji izgledaju ovako kako izgledaju. Sasvim sigurno da nećemo moći da kažemo dovoljno o puno važnih stvari koje su danas na dnevnom redu. Vi ste govorili 43 minuta, ja imam 20 minuta, i s obzirom da sam predsednik jedne opozicione poslaničke grupe, neću govoriti o dobrim stvarima ovog zakona.
Znači, dobrih stvari ima, ali govoriću o onim lošim. Loše je, recimo, gospodine ministre, što mi danas nećemo mnogo moći da govorimo o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Svake godine u Republici Srbiji 600 ljudi izgubi život u saobraćajnim nesrećama, 5.500 teško, preko 15.000 lakše povređenih, više milijardi evra materijalne štete. To su važne stvari.
Kada je ovaj zakon donošen 2009. godine, bilo je na dnevnom redu Skupštine 63 tačke dnevnog reda, ali je ovaj zakon raspravljan odvojeno, zato što je važan. Važan je za građane da razgovaramo o tome kako je moguće, da je nasilnička vožnja, kako je propisano u ovom zakonu se obavezno kažnjava zatvorom, kako je moguće da čovek koji u Beogradu vozi mostom u suprotnom smeru, ne završi u zatvoru, nego dobije materijalnu kaznu za koju on kaže – nema veze, imam para, mogu da plaćam, i neke poene. U kakvom je stanju ova država kada je to moguće i da li će izmene koje se ovde nalaze to promeniti?
To od vas nisam mogao da čujem u nekoliko minuta koje ste potrošili na ovaj zakon. Nažalost, gospodine ministre, kao bivši predsednik Skupštine, treba da znate da nažalost, nećemo o ovome moći da razgovaramo ni u pojedinostima, zato što su poslanici vaše poslaničke grupe na prvih 10 članova prvog zakona u ovom paketu, Zakona o strancima, podneli 340 besmislenih amandmana, sa idejom da potroše vreme, da ne dođemo ni na raspravu u pojedinostima o ovom zakonu, ni o Zakonu o policiji, ni o svim ostalim zakonima koji se nalaze u ovom paketu. I to je loše i tako nećete ostvariti onu nameru o kojoj ste govorili ovde, o potrebi da se ovaj zakon menja, jer građani o tome neće moći da čuju ništa. Veliku priliku propuštamo da govorimo o onim stvarima koje se nalaze u ovom zakonu i da li su sve dobre i da li su dovoljno dobre. Vi ste naveli neke i to što ste naveli podržavam, ali ponavljam da se li zakon ovakav kakav je sprovodi i da li će posle izmena se sprovoditi na drugi način?
Zakon o javnom redu i miru, pričali smo o tome na odboru. On ima jedan član, podneli ste ga i ja to pozdravljam, u oktobru mesecu sa idejom da se povećaju kazne za korišćenje petardi. Mi smo danas u martu, prošlo je to vreme. Nije vaša krivica, krivica je predsednika Skupštine i većine koja nije htela da ovo uvrsti ranije u dnevni red. Da li bi onda sprečili da jedno dete, bila je vest da dete od dve godine je uhvatilo petardu i izgubilo šaku, da li se to možda ne bi desilo, da je usvojen ovaj zakon? Sada je kasno, a nama je zbog svega što se dešava u ovoj zemlji, nasilja na sportskim manifestacijama i drugim mestima, možda potrebno temeljnija izmena Zakona o javnom redu i miru,a ne samo ovaj jedan član. Ovaj član nije sporan, sporno je sve drugo.
Zakon o nacionalnom DNK registru, govorili ste o tome da je DNK identifikacija najbolji način za pronalaženje izvršioca krivičnih dela i kako će ovaj DNK da omogući bolji obračun policije sa kriminalom? Ne znam da li se to odnosi na slučaj Velje nevolje, jer je njega upravo DNK veštak oslobodio optužbe za izvršenje krivičnog dela ubistva. Prvo je navodno nađen DNK materijal na mestu gde je bio ubijen, a onda je veštak rekao nije taj DNK dobar, odnosno nije njegov bio nađen tu. Nađen je samo na kolima koja su učestvovala u transportu lica koja su osumnjičena za ubistvo, odnosno niko nije osumnjičen, izvršio ubistvo, imamo samo pomagače. Sada vidimo na suđenju da će verovatno Velja nevolja da bude oslobođen i od pomaganja, jer kažu DNK materijal nije bio čist.
Da li će DNK ovaj registar koji vi nama predlažete da uvedemo u naš pravni sistem, sprečiti da se Velja nevolja i razni drugi kriminalci ne oslobađaju sudova, kada se tamo nađu? Ja nešto mislim da neće. Šta će da se desi? Vi u tom zakonu potpuno isto tretirate DNK materijal i žrtava i osumnjičenih i odraslih i dece. Po ovom zakonu će nečiji DNK materijal koji se nađe tamo možda kao neke žrtve da ostane. Da li ćemo ga obrisati? Ne može DNK žrtve da bude u istom registru i da se isto tretira kao i DNK počinioca krivičnih dela. Vi to ovim zakonom niste regulisali na pravni način i zato je ovaj zakon loš, ali nažalost nećemo imati prilike da raspravljamo o njemu u pojedinostima zato što ćemo raspravljati o strancima i investitorima.
Hajde da se vratimo na te strance i investitore. Da li su stranci i investitori gospodin Vasilev iz Bugarske, koji se krije ovde u Srbiji, ali ne nešto mnogo krije, nego i pored poternice koja je bila za njim raspisana i u Bugarskoj i evropske poternice, on je u Srbiji radio svoje poslove, privatizovao firme, javljao se na konkurse, dobijao poslove sa državom, kao i neki isto tako biznismen Gica iz Rumunije, pa je u partnerstvu sa državljaninom Srbije koji je prijatelj SNS dobijao poslove od Ministarstva finansija, da li su ti to stranci investitori o kojima ćemo slušati kada ovde bude rasprava u pojedinostima? Da li se Srbija pretvara u sigurnu kuću za kriminalce? Ili će Srbija da krene u borbu protiv kriminala i korupcije, jer ono što ste govorili godinama unazad da se na nekim listama pomera ta percepcija korupcije, sada je počelo na tim listama, nažalost, da se pokazuje da Srbija ide unazad, pa je na listi Transparency international percepcija korupcije u Srbiji porasla i pali smo za nekih pet mesta, čini mi se, na toj famoznoj listi.
Zašto je to slučaj? Zato što imamo profesionalnu i depolitizovanu policiju. Ako je tako, zašto inspektor Nebojša Blagotić iz Niša, kada je poveo istragu protiv jednog istaknutog prijatelja vladajuće stranke i finansijera, koji sa predsednikom Vlade putuje i predstavlja srpsku privredu, on bude naprasno i pokazuje se kasnije protivzakonito penzionisan. Čovek umesto da bude nagrađen što se bori protiv kriminala i korupcije u državi Srbiji, on bude penzionisan na silu. Onda ga sud vrati, onda ga ministar, odnosno direktor policije ponovo penzioniše.
Šta je on otkrio? Otkrio je kriminalne radnje, ali je otkrio da u toku njegove istrage podaci iz istrage, kako sam kaže, preko BIA-e i SNS stižu do onih koje on istražuje. Da li će sada, ministre, usvajanjem ovog zakona o policiji, to biti onemogućeno? Neće. Odgovorno kažem da neće. Šta zakon o reformi policije donosi? Pre svega, donosi mogućnost ministra da sam zaposli van konkursa ljude, ako se u aktu o sistematizaciji pokaže potreba za određenim brojem izvršilaca na tom mestu. Taj akt je inače poverljive prirode. Ministar će moći da zapošljava ljude, naravno, samo i isključivo iz svoje stranke.
Ono što ovaj zakon donosi, ako se ovako usvoji, je narušavanje ustavnog prava građana na privatnost. Na koji način? Zakonom se propisuju bezbednosne provere ne samo za one koji se zapošljavaju u MUP-u ili već kako se po zakonu nalaže, nego kaže – za sva lica u neposrednom okruženju lica koje se bezbednosno štiti. Gde se taj krug završava? Koje je to neposredno okruženje, ministre? Lica koja se bezbednosno štite. Ovako široko ostavljajući u zakonu, dolazimo u situaciju da svaki građanin Srbije će moći da bude proveravan od strane MUP-a, a znamo gde to vodi. Znamo države u kojima se na takav način država odnosila prema ljudskih pravima građana, kako su se stvari u tim državama završavale. Možemo da ih zovemo fašizmom, ovako ili onako, ali istorija je puna takvih primera.
Sledeća stvar, ovaj zakon neće pojačati vezu i saradnju između tužioca i policije. Ono što će ostati zakonom definisano je da policijski službenik primenjuje policijska ovlašćenja po naređenju nadležnog službenika, javnog tužioca ili drugog nadležnog organa, izdato u skladu sa drugim posebnim zakonom. Time će ostati mogućnost da postupajućem policijskom službeniku koji postupa u istrazi po nalogu tužioca neko drugi može da kaže šta treba da radi i da li će da sprovodi tu istragu ili da je opstruira. Da se to dešava, pokazuje anketa Udruženja tužioca Srbije. Kaže da je više od 200 istraga analizirano, a u više od pola slučajeva tužilac je morao da interveniše kako bi se ispunio nalog koji je on u skladu sa zakonom dao policijskom službeniku, jer policijski službenici nisu hteli da izvršavaju te naloge.
Da li je to, recimo, slučaj u slučaju Savamale? Da li je moguće, gospodine ministre, posle svih tih sjajnih promena Zakona o policiji iz 2016. godine, da se 24. aprila, odnosno u noći 24. na 25. april 2016. godine, u gradu Beogradu suspenduje Ustav na nekoliko sati? Da naoružana maskirana lica drže zarobljene građane Republike Srbije, dok druga maskirana lica ruše nečiju privatnu imovinu i da dve godine ništa ne znamo o tome od strane policije? Od strane tužilaštva smo imali da je policija opstruirala ovu istragu, da nije postupala po nalozima tužilaštva i da jedino onaj koji bi trebalo da podnese krivicu za to što se dešavalo tog dana treba da bude odgovorni policijski službenik, dežuran u centru gde su se građani javljali te noći, tražili pomoć policije, zato što ih je neko privodio, lišavao slobode, suprotno zakonu, Ustavu, a odgovor dežurne policije je bio – zovite komunalnu policiju.
Da li ćemo mi dočekati borbu protiv korupcije kakva postoji u Rumuniji, kakva postoji u Izraelu? Neko je juče ovde govorio o Izraelu kao uređenoj zemlji. U Izraelu policija trenutno saslušava predsednika Vlade za optužbe o korupciji. Da li je policija saslušala ministra Vulina da objasni odakle mu 200 hiljada i više, ne znam koliko evra da kupi stan i da li može u normalnoj državi da odgovor bude: „poslala mi tetka iz Kanade“ i da policajac koji postupa kaže: „da, u redu je, nema potrebe za daljom istragom“? Postoji tetka iz Kanade, ona je poslala, nema nikakvih problema.
Sve ovo, ministre, uz sve ove zakone, nalazi se i jedan sporazum, međunarodni, o saradnji sa Ruskom federalnom službom za bezbednost. Ja sam ga pažljivo pročitao. Tamo se nalaze toliko opširni pojmovi, da se ja pitam da li mi na ovaj način prepuštamo našu bezbednost i uvid u stanje bezbednosti i to na koji način ova država štiti bezbednost svojih građana, drugoj državi?
Neki pojmovi su jasno definisani – štićenih lica, objekata, postupanje u razmeni informacija. Ali, postoje i preširoko definisani pojmovi. Mislim da bi bio red da nam kažete da li je to slučaj i sa sporazumima koje imamo sa drugim bezbednosnim službama drugih država. Ili je ovo neki ekskluzivitet?
Sve ovo, ministre, način na koji započinjemo ovu sednicu, način na koji ćemo voditi raspravu o ovim zakonima, važi za građane Republike Srbije, treba sve nas da zabrine. Usvajanje na ovaj način, ovih zakona, bezbednost građana neće biti povećana. Borba protiv korupcije i kriminala neće biti efikasnija.
Ono što ćemo dobiti, dobićemo partijsku policiju, mogućnost ministra da samostalno zapošljava ljude, dobićemo, u krajnjoj liniji, jednu nelogičnost.
Prvi zakon, o izmenama Zakona o policiji, govori o tome da jedino Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova mogu da koriste termin – policija. A u Zakonu o bezbednosti saobraćaja nam stoji termin – komunalna policija. I šta ćemo sad? Šta ćemo sad? Da, ima tri godine da usaglase zakone. Tri, po tri, po tri godine. Vi danas ovim zakonom ponovo produžavate rokove za donošenje podzakonskih akata u policiji, iako nisu doneti svi podzakonski dokumenti na vreme i tako samo produžavate vreme i svoju samovolju.