Hvala predsedavajući.
Poštovani ministri, kolege poslanici, po običaju i načinu rada na koji ova Skupština radi u ovom i u prethodnim sazivima, opet imamo raspravu zakona koji nisu međusobno povezani, čija rešenja nisu uslovljena u zakonima, tako da smo danas trebali da imamo tri ministra ovde, u objedinjenoj raspravi pet zakona, koji ponavljam, nemaju veze i kao što smo mogli da čujemo i u uvodnom delu i obraćanju ministara, nikakve veze Zakon iz obrazovanja nemaju sa Zakonom o elektronskoj upravi ili sa Zakonom o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka.
Ali, sada šta je tu je, pokušaću da kažem naše mišljenje o ovim zakonima. Naravno, zakoni vezani za obrazovanje došli su po starom dobrom običaju ove Vlade po hitnom postupku, bez dovoljno vremena da se poslanici upoznaju sa njima i bez dovoljno vremena da oslušnemo šta stručna javnost i građani imaju da kažu o ovim predlozima zakona.
To je posebno interesantno vezano za Zakon o udžbenicima, s obzirom da je ova Skupština, odnosno prethodni saziv, ali gotovo ista vladajuća većina, usvojila 2015. godine Zakon o udžbenicima. Tada su definisani određeni ciljevi. Ciljevi koji su tada postavljeni su bili da se obezbedi veća transparentnost kod odobravanja udžbenika uz smanjenje korupcije, obezbeđenje dostupnosti udžbenika za sve kategorije, kao i zaštita porodičnog budžeta. bio bi red da čujemo od ministra da li su i u kojoj meri ti ciljevi ostvareni, jer u obrazloženju Zakona čitajući, vidimo da ti ciljevi nisu ostvareni.
Ovde imamo navedeno nekoliko razloga zašto to nije ostvareno i šta nije tačno urađeno u skladu sa prethodnim zakonom koji su isti ljudi od kojih sada očekujemo da glasaju za ovaj zakon glasali pre nepune tri godine. Nisu doneti standardi i uputstva o njihovoj primeni za elektronski dodatak. Nisu na vreme u skladu sa članom 16. važećeg zakona nije bio objavljen javni poziv.
Lista odabranih udžbenika nije ni u prvoj ni u drugoj godini sprovođenja zakona nije objavljena do 31. decembra kako kaže ovde, ko je pisao obrazloženje pošto su rokovi i procedure nesprovodivi na način kojim je to zakonom propisano. Pa, čekajte ko je odgovoran što smo doneli zakon gde je nesprovodivo nešto da se uradi. Ko je odgovoran ministar? Mi imamo ovde jedan problem. Mi imamo ministre obrazovanja koji su u Vladi koji nisu, to čujemo, to se govori kao pohvalno, nisu članovi vladajuće stranke. Postavljam pitanje koju politiku onda ovde sprovode? Svoju ličnu ili politiku neke stranke koja ih je predložila? Da li onda postoji politika SNS vezano za obrazovanje, pa je onda određeni minisar sprovodi ili ovo zavisi od jednog do drugog ministra, dođe on sa nekom svojom agendom.
Da li vi sada dolazite sa rešenjima i kompletno menjate, ne izmene i dopune, nego kompletno menjate Zakon o udžbenicima, konstatujući da ovaj koji smo doneli pre dve godine nije primenjiv. Ko je za to odgovoran, pitam? Vi možete kažete naravno ministre, ja nisam bio tu, ali izvinite, ljudi koji treba da glasaju danas, bili su tu, doneli su ovaj zakon i danas ćemo slušati verovatno kako je ovaj zakon najbolje mogući, kako rešava sve probleme. A koja je garancije? Kako mi njima da verujemo kada sada na početku ove rasprave moramo da konstatujemo da zakon koji su oni izglasali nije dobar i dolazite vi sada sa novim rešenjem. Novim rešenjima ministre koji treba da ostvare iste ove ciljeve.
Kada sam krenuo da čitam obrazloženje zašto je potreban ovaj zakon izuzetno me je dirnula, mogu tako da kažem, početak. Vi govorite tu istorijski, se postavljate o celom procesu reforme obrazovanja od 2000. godine na ovamo. I, onda kažete, reforma je započeta 2002. godine i izmene koje su tada donete odnosile su se na demokratizaciju, decentralizaciju i depolitizaciju sistema obrazovanja. Tako glasi rečenica.
A šta mi sada 2018. godine možemo da konstatujemo? Da ništa od toga nije ostvareno, da je sve vraćeno unazad. Da je obrazovanje centralizovanije nego što je bilo tada. Da je obrazovanje manje demokratično nego što je bilo tada i da ne postoji depolitizacija, da su sve stvari urađene suprotno onim ciljevima postavljenim 2002. godine i što je u redu ako gledamo ko je tada bio na vlasti i sa kakvim je idejama želeo da menja Srbiju u odnosu na ono što imamo danas i koje stranke kako vide budućnost Srbije i uređenje društvenog i državnog uređenja Srbije. Mi donosimo sada, ovde imamo predloge novih zakona koji i dalje idu ka daljoj centralizaciji, ka daljoj politizaciji obrazovnog sistema bez bilo kakve demokratizacije.
Gospodine ministre, vi ovim zakonom o prosvetnoj inspekciji dobijate batinu sada. Batinu da radite u obrazovanju šta vam je volja. Vaše obrazloženje je da nema dovoljno prosvetnih inspektora. Prethodni zakon nije praktično omogućio gotovo nikome da postane prosvetni inspektor. A vi sada idete u potpuno drugu krajnost - može svako.
Koji su to uslovi definisani članom 6. Zakona o prosvetnoj inspekciji za izbor prosvetnog inspektora? Oni praktično ne postoje. Vi kažete – svako lice koje ima stečeno visoko obrazovanje, ima najmanje pet godina radnog iskustva i treba da položi državni ispit i ispit za inspektora. Da li mislite da su to dovoljni kriterijumi? Mi mislimo da apsolutno nisu dovoljni.
Generalno, da se još samo malo vratim na ovaj Zakon o udžbenicima, dobro je što se uvode digitalni udžbenici, što se to više razrađuje, to podržavamo i to je budućnost. Nadamo se da će se to što pre primeniti i da će digitalni udžbenici biti pristupačni, da će moći sva deca u Srbiji da svoje obrazovanje stiču na taj moderan način.
Ali, isto tako, svojim amandmanima, o kojima nažalost nećemo moći da raspravljamo jer se ponovo ovde u Skupštini ponavlja farsa sa podnošenjem amandmana, da ne bi mogli da diskutujemo o zakonima u pojedinostima, mi predlažemo besplatne udžbenike za sve, ministre. Ako Ustav kaže da je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno, naše tumačenje je da je obaveza države da obezbedi svim đacima besplatne udžbenike. Mi mislimo da je to jedini put, jedini put da Srbija uspe da uhvati korak sa ostalim zemljama na svetu, jer, najveći potencijal koji ova zemlja ima su ljudi i najviše gde treba da ulažemo je obrazovanje.
Znači, taj trošak je minimalan kada poredimo sa troškovima raznih subvencija koje ova Vlada daje na razne projekte i postavlja se pitanje njihove isplativosti i koristi za razvoj ekonomije Srbije. Ali, to sada nije tema.
Nekoliko stvari o Zakonu o prosvetnoj inspekciji. Taj zakon, i sami ste rekli, je kratak. Ali, u njemu je najvažniji član 15. koji daje ovlašćenja prosvetnog inspektora i čini gotovo pola zakona. U njemu se navode ogromne nadležnosti, ali ostavljaju se jako široko definisane neke stvari. Recimo, evo, jedna od nadležnosti prosvetnog inspektora jeste da izrekne opomenu i naloži ili predloži mere i ostavi primereni rok za uklanjanje uočenih nezakonitosti. Šta to znači, ministre, primereni rok, mogli smo da vidimo, recimo, na raznim primerima, kada ste koristili vi u svom mandatu prosvetnu inspekciju da disciplinujete i smenite direktore nekih škola koji vam politički nisu bili po volji. Recimo, to je bilo u školi „Svetozar Miletić“ u Zemunu.
I ovo sada vama daje batinu, da dođete, da pošaljete inspektora u bilo koju školu i da koristeći ovako široko postavljene norme, primereni rok, da li je primereni rok 30 dana, 10 dana ili dva dana, i da na taj način izvršite uticaj, politički uticaj i smenite nekog direktora škole. Ja sam siguran da će se to dešavati, jer smo to već imali kao primer u prethodnom periodu.
Kad dalje gledate ovaj zakon, imate nadležnosti, gde se kaže da prosvetni inspektor ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja i vaspitanja, pa njegova ovlašćenja su – priprema ministru nadležnom za poslove obrazovanja predlog rešenja po žalbi protiv rešenja opštinske odnosno gradske uprave donetog u vršenju inspekcijskog nadzora. Znači, vi ste taj drugi stepen, odnosno taj neki prosvetni inspektor pri vašem ministarstvu, on će imati ta neka ovlašćenja i on će dalje, između ostalog, moći i da traži izveštaje i podatke o vršenju poverenih poslova inspekcijskog nadzora, da organizuje zajednički nadzor sa inspektorima i organima kojima je povereno vršenje inspekcijskog nadzora. Znači, taj neki budući inspektor ili ta osoba će imati ogromna ovlašćenja da vrši poslove onako kako vi želite.
Da li to sa iskustvom koje imamo garantuje decentralizaciju, depolitizaciju i demokratizaciju sistema obrazovanja? Ne. Ne, gospodine ministre i zato smo podneli amandmane. Nadamo se da ćete ih razmotriti. Nisu hvalospevi o Vladi, koje ćemo slušati u raspravi u pojedinostima, niti su amandmani – briše se, nego su amandmani koji pokušavaju da poprave suštinu ovih zakona. Nažalost, nećemo imati prilike mnogo da govorimo o njima.
Što se tiče nacionalnog okvira za kvalifikaciju, naša osnovna primedba je formiranje agencije. Vidim da ste i u ovoj raspravi do sada hvalili to rešenje. Ja moram da postavim pitanje. Naravno, ministre, vi niste bili i niste, kako kažete, član Srpske napredne stranke, ali kada je ta stranka pre šest godina dolazila na vlast, jedno od obećanja je bilo da će ukinuti najveći broj od 107 agencija koliko postoji u Republici Srbiji, da će ih svesti na najviše 20. Velika politička priča. Šest godina posle - da li je ukinuta i jedna agencija? Nije nijedna, ali evo je nova. Ovim zakonom nova i još u prošlosti je bilo novih agencija.
Kako mi to da razumemo? Kako mi da razumemo današnje osnivanje nove agencije sa političkom porukom – ukinućemo sve agencije u Srbiji? Mi vam pomažemo i predlažemo da umesto agencije, poslove koje im poveravate zakonom, to radi Savet za nacionalni okvir i kvalifikacije i sektorsko veće ministarstva. Takođe predlažemo i kriterijume za izbor članova ovih organa koje ste vi propustili da definišete predlogom zakona.
Sada nekoliko reči o Zakonu o elektronskoj upravi. Ja sam, recimo, tu očekivao više puta korišćenje izraza „efikasnost“, pošto je nekako čini mi se jedan od glavnih ciljeva donošenja Zakona o elektronskoj upravi upravo veća efikasnost. Ministar je za 12 minuta, govoreći o tom zakona, dva puta upotrebio reč „efikasnost“, dok ste, ministre, za zakone iz obrazovanja za sedam minuta uspeli isto dva puta da izgovorite reč „efikasnost“. Inače, vrlo volite tu reč, a meni jako smeta ta reč, jer ja od 100 problema koje imamo u obrazovanju, nekako tu efikasnost sigurno ne bih u prvih 50 stavio, a vi mnogo volite da pričate o efikasnosti u obrazovanju i ja se uvek naježim kada koristite tu reč.
Ja sam slušao ministra vezano za Zakon o elektronskoj upravi, ali nisam čuo gotovo ništa o tome šta ovaj zakon donosi, koja je to nova vrednost, novi cilj koji će ovaj zakon doneti? Šta ćemo u nekom roku dodatno i na koji način unaprediti život građana, poslovanje privrede i slično?
Slušali smo o primerima koji već sada postoje. Slušali smo o elektronskim građevinskim dozvolama. Slušali smo o elektronskom dnevniku, rekao je ministar da je krenuo u ne znam koliko škola i gradova. Slušali smo o elektronskom sistemu u zdravstvu, koji više ne radi nego što radi, da budemo iskreni, ali postoji. I ovde smo imali bivšu ministarku, sadašnju predsednicu Vlade kada je bila ministar pre vas, ona se hvalila izdavanjem elektronskih zdravstvenih knjižica koje su trebale da budu izdate, kako ona kaže, za maksimalno 60 dana. Prosečno su ljudi te knjižice čekali šest meseci. znači, toliko efikasno mi primenjujemo one mere koje Vlada donosi.
Ja se slažem, ovo je put kojim moramo da idemo. Nema drugog puta, naravno. Nećemo se vraćati u kameno doba, da u kamen klesamo odluke, ali šta je to novo? U kojim rokovima će se desiti po ovom zakonu?
Vi pričate o programu „Bebo, dobrodošla na svet“. Super, ali to već postoji. Kako će ovaj zakon to i u kom vremenskom periodu da poboljša? Ko je inspektor? Znači, konkretno nismo čuli ništa šta ovaj zakon donosi, nego o onome šta već postoji.
Na kraju, nažalost, potpredsednica Vlade nije tu da govori o, gospođa Mihajlović, da govori o Zakonu o nacionalnoj infrastrukturi, o geoprostornim podacima.
Ministar Ružić je pročitao, čini mi se, neko obrazloženje o važnosti tog zakona i to jeste zakon koji je važan, toliko evo je bio važan da u ovoj Skupštini gde i zakoni, kao što je ovaj iz obrazovanja, dođu-prođu, kao kroz protočni bojler, u roku od nekoliko dana. Ovaj zakon od jula prošle godine stoji u proceduri, sada je, evo, tek stavljen na dnevni red.
Kao jedna od stvari zbog kojih treba da se donese ovaj zakon je ispunjavanje nacionalnog programa za napredovanje Srbije na Duing biznis listi. Stvarno ne mogu da verujem da slušamo da Vlada ima program za napredovanje Srbije na Dunig biznis listi. Molio bih stvarno, ne znam da li to gospodine Ružiću vi možete, pošto gospođa Mihajlović nije tu, da nam objasnite kako ako Vlada ima i taj program i sve radi, ovde slušamo o toj Duing biznis listi već godinama, kako smo uspeli da vaš koalicioni partner Ramuš Haradinaj, sa vladom Kosova, Kosovo plasira na 40. mesto te Duing biznis liste, a da mi budemo tek 43?
Pitam vas da li je to lista na koju Srbija treba da se usredsredi ili je to ona lista koja kaže da je najveći broj ljudi ugroženih od siromaštva u Evropi u Srbiji, i da je na toj listi Srbija na prvom mestu? Šta ova Vlada radi da se Srbija pomeri sa tog mesta, da ne bude prva? Jer, sramno je što je Srbija danas prva na mestu na listi koja govori o broju ljudi ugroženih od siromaštva.
To bi trebalo da bude politika ove Vlade i fokus ove Vlade, ali nažalost nije. Hvala.