Hvala, predsedavajući.
Pošto smo slušali pohvale ovog Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, hajde da krenemo i, naravno, ja ću govoriti o onim lošim stranama ovog zakona, o jednoj stvari, recimo, koja nigde nije rečena i ne uklapa se u ono što je ministar u dva sata, koliko nam je ovde govorio o ovom i o raznim drugim tačkama dnevnog reda, ali najviše o ovom zakonu, govorio sav ushićen, kako kaže, predlaže zakon koji nosi samo dobre vesti za penzionere. Pa, evo jedne loše vesti. Sakrili ste, ministre, u član 45. ovog zakona, to je da će se od sada dostava penzija na kućnu adresu naplaćivati korisnicima penzije.
(Zoran Bojanić: I do sad se naplaćivalo…)
Jel u redu to „kretenu“? To je u redu. Nema problema.
Dakle, 426 hiljada penzionera prima penzije na ruke, na kućnu adresu donosi im poštar i pre godinu i po dana je to bilo u planu da se ukine, zato što to, kako je rečeno, Fond košta 811 miliona dinara godišnje. Sada će taj iznos, znači nekih dve hiljade dinara godišnje da plaćaju korisnici penzija. Penzije koje donosi poštar najčešće primaju penzioneri koji žive u malim mestima, selima, koji nemaju u blizini banku, bankomat, ne umeju da koriste ono što mi danas smatramo sasvim normalnim i taj mali trošak za državu mislim da je morao da ostane na Fondu PIO.
Stvar oko koje se ovde vodila polemika, gde nam je ministar u odgovoru koleginici citirao pismo u kojem odgovara Fiskalnom savetu, je takođe jedna neistina. Prvo, kaže ministar, mi smo odgovorili Fiskalnom savetu da nije tačno da Vlada donosi zakone, nego da zakone donosi Skupština. I to jeste, kada pročitate Ustav, to jeste tako. Ali, šta je praksa ovog doma, mi poslanici ovde najbolje znamo. Koji je to zakon koji je usvojila Skupština, a da nije došao od Vlade Srbije?
Ali, ono što je zanimljivo, ovu izmenu sada, kojom, kako ste sami rekli u tom odgovoru, nastavljate ono što postoji već četiri godine, a to je da se neće usklađivati penzije u skladu sa članom 80. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Prethodni član koji je to definisao, koji sada ukidate, kaže ovako - za vreme primene Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija, penzije se mogu povećavati samo u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem i zakonom kojim se uređuje budžet. Znači, zakon. A, šta sada predlažete da stoji? Kažete - izuzetno od člana 80. ovog zakona, do dostizanja finansijske održivosti sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, penzije će se usklađivati, ne povećavati, nego usklađivati na način utvrđen propisima kojima se uređuje budžet i budžetskih sistem. Znači, ne zakonom, nego propisima. Šta su propisi kojima se utvrđuje budžet i budžetski sistem?
(Aleksandar Martinović: Pa, zakon.)
Pored zakona, može još nešto da bude, doktore Martinoviću.
(Aleksandar Martinović: Ne može.)
Može još nešto da bude. Može, jer da ste hteli, onda ste mogli da napišete zakon kako je stajalo i do sada. Zašto ste promenili da umesto zakon stoji propis?
Šta znači dostizanje finansijske održivosti sistema penzionog i invalidskog osiguranja? Šta je to, kojim je to propisom, zakonom, Ustavom, čime god definisano? Gde piše šta je održivost? Jel to tih 11% BDP-a? To nismo dostigli ni sada. Nismo dostigli ni sada posle četiri godine.
Zato ovo uvodi arbitrarnost u buduće usklađivanje penzija. Zato smo protiv da se penzije u budućnosti usklađuju na ovakav način. Tražimo da se vrati ono što piše u članu 80. zakona, ili nađite neku drugu formu.
U onome što nam je ministar ovde čitao, istoriju kako su se menjali zakoni, a bilo je raznih modela usklađivanja samo sa rastom cena, pa se pravila kombinacija između rasta cena na malo i rasta zarada, pa se uključivao i rast eventualno BDP-a. Nađite neku formu koja je jasna, koja je stvar društvenog konsenzusa, a ne odluke koja će se utvrđivati, kako ovde predlažete, propisima kojima se uređuje budžet i budžetski sistem.
Zašto je to važno? Šta ćemo imati u narednom periodu? Evo, to smo mogli da čujemo danas, ko je pažljivo slušao. Rekao je ministar finansija – sada će penzije, kad se usvoji ovaj zakon, on je ovako rekao, sada će penzije biti veće u odnosu na penzije isplaćene u oktobru 2014. godine između 8,8% i 13%.
Pa, kako je moguće da nelinearno rastu penzije? Kako je to moguće? Jel to nije po zakonu? To je ono što smo ovde mogli da protumačimo. I neće rasti penzije. Penzije će rasti svima isto, ali imamo ovo novo, dodatak, novčani dodatak na penzije. I to je druga stvar zbog koje smatramo da je ovo loše.
Nema nikakvih jasnih merila kome, kako, zašto se uvodi taj dodatak, u kom iznosu, koliko će se isplaćivati. Postoji samo jedna stvar u ovom predlogu zakona, koliki je maksimum na nivou godine, koliko se može za to potrošiti, 0,3% od ukupnog BDP-a.
Ali, ovo što ste vi napisali i što danas predlažete Skupštini nije reforma penzionog sistema. To je ta zamerka i Fiskalnog saveta, koji znaju da pročitaju ono što piše u predlozima zakona.
Mogli ste da kažete – idemo na sistem minimalne penzije, iz budžeta će se isplaćivati u nekom trenutku u budućnosti samo minimalne penzije. Ko hoće veću penziju, taj će morati na neki drugi način da obezbedi sebi ta primanja. Ali, ovo nije to. Ovo je jedna vrlo jednostavna stvar, politička stvar. Za onih 61% penzionera, kako ste ovde govorili, koji zakonom, koji se sada ukida, Zakon o privremenom uređivanju isplate penzija, tih 61% vi nastavljate da nagrađujete. Pravite podelu među penzionerima u Srbiji na bogate i siromašne.
Ne znam kako ste došli i to odredili da je, ne znam, penzija od 25.000, preko 25.000 dinara pre četiri godine bogatstvo i da treba da se smanji, a sada izgleda određujete da je 32.000 siromaštvo, pa ćemo nagrađivati one ispod toga, koji primaju penzije manje od toga.
Mere socijalne politike ne mogu na ovaj način da se vode kroz penzioni sistem. Ako želite, a što je obaveza države, socijalna odgovornost, onda treba ciljano, sa jasnim parametrima, podržati one najugroženije. To ovaj zakon ne donosi. On donosi to da će se pojavljivati predsednik Republike, kome to nije po Ustavu stvar u kojoj on može da se meša, predsednik, u ovom slučaju predsednica Vlade, ministri, i onda se razbacivati procentima koliko će penzije u nekom trenutku biti povećane u budućnosti, a da niko neće znati koliko i zašto se to dešava. Zato smo protiv ovih stvari koje pišu u ovom zakonu.
Jedina dobra stvar je ukidanje, konačno, posle četiri godine, Zakona o privremenoj isplati penzija. Posle četiri godine, iako, kada sam došao u ovaj parlament, rekli ste da će biti tri, a možda i ranije. Pa, evo, dočekali smo da bude ne dve i po, kako jedan kolega reče, nego pune četiri godine i manje mesec dana.
Ovakav način uređenja isplate penzija postaje glavni generator sive ekonomije u Srbiji. Koji zaposleni sa ovakvim uređenim penzionim sistemom ima motiv da uplaćuje više od minimuma svoje penziono osiguranje? Šta mu je garancija da će dočekati da mu penzija bude obračunata i u budućnosti uvećavana tako da ima smisla da on uplaćuje više od minimuma?
Vrlo dobro znate da brojni zaposleni u Srbiji primaju jedan deo svojih zarada na ruke, bez da se uplaćuju porezi i doprinosi u budžet. I ovaj i ovakav predlog zakona će samo da pospeši i da da opravdanje ljudima, moralno opravdanje, da ne poštuju državu i njene zakone. Jer, ovako država pokazuje nepoštovanje njih.
Građenje penzionog sistema je trajalo jako dugo u ovoj zemlji. Krenulo je i uvedeno je na osnovu velikog društvenog konsenzusa i čuli smo kako se menjalo. Čuli smo ovde da je nekad penzija bila jedan evro. Čuli smo da je nekad bilo kašnjenje u isplati penzija. Rekao je ministar da je 2001. godine bilo kašnjenje jedne i po penzije, poljoprivrednicima 18. To je namireno i do 2012. godine, a i danas, naravno, do dan danas. Penzija ni jednog jedinog trenutka nije kasnila. Nije postojala mogućnost da se penzije ne isplate. Vi ste krenuli da plašite narod ovde izmišljanjem nekog ambisa, neke rupe, kraja sveta, bankrota. Toga nije bilo.
Ono čega nema u ovom zakonu je ono što smo mi predlagali poslednje tri godine, a to je da se penzionerima koji su bili obuhvaćeni ovim zakonom nadoknadi ono što im je uzeto. Čuli smo od ministra da je to 800 miliona evra za ove četiri godine. Znači, pola miliona penzionera, od njih je uzeto 1.600 evra, svakome od njih, nekome mnogo više, nekome manje, ali pola miliona ljudi, ne svi penzioneri kojima se vi zahvaljujete, nego pola miliona ljudi su platili cenu vaših reformi. I umesto da im se sad nadoknadi, ako je tako sjajno stanje, a duga je priča, a ja, nažalost, imam 20 minuta, u finansijama Srbije i u budžetu, onda prvo treba tim ljudima nadoknaditi ono što su dali, pa onda graditi jarbol, gondole, pokrivati dugove „Železare“, ER Srbije, sve ono što smo gledali prethodnih godina, na šta su se trošile nemilosrdno pare iz budžeta Republike Srbije. Toga nema i zato ovaj zakon ne može da ima našu podršku.
Nažalost, ne mogu da govorim i o drugim zakonima, govoriću nešto samo vezano za izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju.
Prva stvar, kada sam gledao šta piše u ovom zakonu i pripremao se za diskusiju, jeste činjenica da imamo ministra koji danas predlaže ovaj zakon a koji ne govori istinu. Ministar je 6. aprila ove godine izjavio – nema promene zakona, nema produženje roka, baš me briga što je nekoliko hiljada ljudi potpisalo peticiju. Rekli ste da imaju rok do 30. septembra. Došli ste danas, 21. septembra i tražite da se taj rok produži za još godinu dana. Kako mi vama, ministre, da verujemo, kad ste vi izjavili pre tri meseca nešto sasvim drugačije? Jel ovo poslednja izmena?
Prošle godine, kad smo usvajali Zakon o visokom obrazovanju i produžavali rok za godinu dana, isto ste rekli da neće biti više. Ponovili ste to u aprilu, a evo ga sada i septembar, gde smo, šta je, novi rok. To mnogo govori o ovoj Vladi i njenim članovima i na koji način misle da mogu tako neodgovorno da se ponašaju i da pričaju jednog dana jedno, drugog dana drugo, kao da ništa prethodno nisu izjavili.
Kako da vam verujemo, ministre, da vi, recimo, nemate nikakve veze sa uvođenjem e-dnevnika u škole u Srbiji, nemate veze sa svojim bivšim poslovnim partnerom sa kojim ste izlazili zajedno i promovisali elektronski dnevnik u svojoj privatnoj školi, a koji je sada dobio posao o 1,6 miliona evra da uvede elektronske dnevnike do početka školske godine, jer je uslov na tenderu bio pet dana za uvođenje? Uslov koji je eliminisao sve druge ponuđače, pa je prošlo ne pet, nego 50 dana od završetka tog tendera, a sad čujemo – biće možda do kraja godine elektronski dnevnici. Sada mi treba da verujemo vama da vi nemate veze sa tim.
Ministre, ja vam ne verujem. Ne verujem ni da iza namere da se priznaju diplome svima koji, sada se stavlja ta odredba u zakon, znači, priznaće se diploma svima koji nisu imali uslov da upišu odgovarajući stepen kada su upisivali. Šta to znači? Neko je bez srednje škole upisao fakultet, pa onda kažete – nećemo mi da on snosi, nije njegova odgovornost, nije odgovornost ako je neko pre nego što je završio fakultet upisao magistarske ili doktorske studije. Odgovornost je ustanove koja je to uradila.
Na šta to liči? Koliko lažnih diploma ćemo na ovaj način uvesti u obrazovni sistem Srbije? Kako je moguće da uopšte dođete sa ovakvim predlogom u Republičku skupštinu? Vi ćete oformiti komisiju koja će onda sve one koji nisu mogli da upišu određeni stepen studija ako su, kako kaže zakon, ispunili sve obaveze studijskog programa biće im priznata diploma. Ja ne znam koji je studijski program dva sata slušanja ministra Đorđevića. Da li ja sad mogu da dobijem neku diplomu?
Ista stvar vezana za doktorate, nema veze što nije mogao fakultet da upiše nekoga na doktorske studije zato što tehnički nešto nije urađeno.
Vi u vašoj Vladi imate ljude za koje se otvoreno sumnja i postoje vrlo jaki dokazi, da ne budem ja onaj koji presuđuje ovde, da su falsifikovali svoje diplome i sada ćemo sve to zakonski pokriti i abolirati i niko neće da ulazi u meritum stvari da vidi da li su ti doktorati dobri ili nisu dobri, da li su prepisani ili nisu prepisani. Ne, nećemo mi time da se bavimo. Nije to nadležnost Ministarstva. Odmah kreću priče, to će da uradi senator, to će da uradi ovaj, to će da uradi onaj i to traje godinama.
Pogledajte u svetu kako se te stvari dešavaju. Na prvu izraženu sumnju, ministar ili o kome se god već o visokom funkcioneru države radi, podnosi ostavku. Predsednik Nemačke je tako podneo ostavku. Sada španskoj vladi nekoliko ministara. A koji je odgovor u Srbiji? Smeh u lice. Smeh u lice, bahaćenje.
I poslednja stvar, ovaj zakon uvodi menadžere, pored menadžera na univerzitetima, menadžere na akademije strukovnih studija i visoke škole. Ja ću samo da kažem kako su u Mađarskoj menadžeri postali bič Vlade kojima se disciplinuju univerziteti, bič Vlade i to je očigledno san ove Vlade da na taj model disciplinuje univerzitete i onemogući svaku kritiku ove vlasti.