Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7858">Marko Đurišić</a>

Marko Đurišić

Demokratska stranka

Govori

Hvala predsedavajući.

Gospodine ministre, mada vi odbijate da odgovarate već više od sat vremena, član 52. definiše vršioca dužnosti direktora, njegova ovlašćenja, dužinu trajanja mandata i Vlada se hvalila u načelnoj raspravi kako je nešto bolje uredila u odnosu na postojeći zakon.

Postojeći zakon je propisao da mandat vršioca dužnosti može da traje šest meseci, u starom zakonu. U ovom zakonu sada propisuje da taj period ne može da bude duži od jedne godine.

Ali, onda donosi jedan potpuno neodređeni stav koji kaže – Isto lice ne može biti dva puta imenovano za vršioca dužnosti. Ja ne razumem na koji način će se to primenjivati, da li je to dva puta za redom, dva puta u istom preduzeću?

Cela politika Vlade i to je ministar govorio kada je kritikovao važeći zakon, kaže – Doneli ste zakon; ne znam na koga je mislio, pošto ga je donela ista većina koja i ovaj zakon namerava da usvoji, ovaj prethodni, koji je propisao da svi konkursi za direktore moraju da se raspišu do 30 juna 2013. godine, ali niste doneli rok kada treba da se okončaju i onda ministre mislim da je normalno što nisu okončani konkursi dve i po godine.

Tako i ovde. Mi smo predložili našim amandmanom da se rok od jedne godine skrati na tri meseca, jer bi to bilo odgovornije upravljanje, a ne produžavanje roka sa šest na godinu dana, kao i da je lice koje je imenovano za vršioca dužnosti direktora ne može biti imenovano za direktora javnog preduzeća.

Vlada je naravno odbila ovaj amandman, kao i sve amandmane koji su došli od poslanika opozicije sa standardnim obrazloženjem, kako nisu obrazloženi razlozi i kako bi navodno predloženim amandmanom, narušila bi se celovitost uređenja predmetne materije.

Tako da, ministre, vi nastavite da ćutite i da se branite ćutanjem. Mi ćemo govoriti zašto su svi članovi ovog zakona loši, zašto su ovi zakoni loši, zašto ste loši vi, zašto je loša Vlada i zašto će ovi izbori doneti promenu i početak ozdravljenja Srbije i srpske privrede. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Smatram da je povređen član 103. Poslovnika, koji govori o pravu poslanika da ukaže na povredu Poslovnika u postupcima predsedavajućeg.

Ja sam uradio to što sam uradio samo da proverim da li postoje dupli aršini u ovoj Skupštini, i dokazao sam da postoje.

Pre pet minuta, manje od pet minuta, ministar je okrenutim leđima slušao kolegu Markovića i njegovo izlaganje. Pričao je sa gospodinom Babićem i drugim poslanicima. Nemoj da mrdate glavom, mogli su svi u sali koji su bili tu da vide. I niko ni jednu jedinu reč nije rekao, iako je gospodin Marković, i vi predsedavajući, ukazivao na to da nije u redu kada se poslanik obraća ministru, da on okrenut leđima stoji u sali. Hteo sam da vidim da li postoje dupli aršini.

Namerno sam to uradio, ja nisam nevaspitan, kao što jeste ministar očigledno, jer on je bez ikakvog razloga, nipodaštavajući poslanike, okrenutim leđima stajao u sali dok mu se poslanik obraćao.

Žao mi je što ovo neće moći da vidi dovoljan broj građana u pet ujutru, kako prenemaganje gospodina Babića kako je on fin gospodin, kako je strašno uvređen. A zašto nije bio uvređen tri minuta pre toga na isto ponašanje ministra, koje je nepristojno, nedostojno ove Skupštine? Vi ste se samo na to smejali, gospodine predsedavajući.

Samo sam hteo da čujem obrazloženje gospodina Babića, vaše obrazloženje i opravdanje kako vi nešto možete ili ne možete da uradite. Ne možete vi ništa da uradite.
Hvala predsedavajući.

Gospodine ministre, mi smo i u načelnoj raspravi u ono malo vremena koliko smo imali, s obzirom da je bila spojena rasprava o 14 tačka dnevnog reda, rekli i istakli da je ovaj zakon izuzetno štetan i da usvajanje može da ima nesagledive loše posledice i po sudbinu Železare i po pravni sistem RS jer je ovo još jedan leks specijalis, još jedan poseban zakon u kome se derogiraju važeći zakoni i procedure koje ovaj zakon praktično derogira sada i on u svom naslovu kaže da je Predlog zakona o sticanju prava svojine na zemljištu, objektima, vodovima Privrednog društva za proizvodnju i preradu čelika Železara Smederevo D.O.O. Smederevo.

Ovaj zakon se pored ovoga u naslovu bavi i nekim drugim stvarima o kojima se ne govori u naslovu i to je još jedan od razloga zašto smatramo da se ovaj naslov treba obrisati, kao i ceo zakon.

Nismo dobili odgovor od ministra – šta je radila Vlada i rukovodstvo, kako kaže, da se višedecenijski problemi koji postoje reše? Železara D.O.O. Smederevo je u vlasništvu RS nepune četiri godine. Verujem da je prethodni vlasnik, s obzirom da dolazi iz SAD, vrlo znao da vodi računa o imovini preduzeća jer je znao koliko je to platio i koliko je u to uložio i potpuno mi je nejasno to obrazloženje da je sada potreban jedan ovakav zakon kojim će se derogirati i važeći zakoni vezani za promet nekretnina, građevinu, zaštitu, rukovanje sa otpadom, zaštitom životne sredine, ne znam ni ja čega sve ne.

Znači, šta je rađeno da se u ovu situaciju ne dođe? Ako ništa drugo, šta je radio taj tajno plaćeni strani menadžment koji sedi godinu dana u Železari da rasčisti ovo stanje, kada već nije mogao da se bavi primarnim svojim poslom, a to je proizvodnja čelika jer nema ništa od priče da će se duplirati proizvodnja čelika? Jedna peć je upaljena, a druga je odmah sledeći dan ugašena. Znači, nikakvog napretka u proizvodnji nema, sem ako se računa napredak u pravljenju dugova. Šta je urađeno da se rasčisti ova situacija, da se jasno definiše šta je imovina Železare Smederevo?

Na kraju se postavlja pitanje, ako je razlog za neuspešnu privatizaciju od pre godinu dana Železare Smederevo to što nije urađeno, a što sada vi ovim zakonom hoćete preko noći da uradite, ko je onda odgovoran za to ministre? Vi ste bili ministar pre godinu dana kada je raspisan poziv za privatizaciju Železare. Vi ste bili odgovorni da potencijalnom kupcu ponudite sređeno preduzeće koje zna šta je njegova imovina, sa čim raspolaže, a vi to očigledno niste bili u stanju da uradite pre godinu dana i sada dolazite i branite ovaj zakon u Skupštini sa obrazloženjem da treba da se sredi i da se zna šta je imovina Železare. Onda vas pitam – zašto to nije urađeno pre godinu i po dana pre nego što je raspisan međunarodni poziv za privatizaciju Železare Smederevo i da li ste vi onda odgovorni za to što ta privatizacija nije uspela, a ne neko drugi, neko iz nekih prethodnih godina, kako ćemo verovatno opet slušati sada priče i bajke? Hvala.
Ministre, ja ne znam kad vi govorite istinu. Da li govorite sada kada kažete da ako se ne usvoji ovaj zakon „Železara“ će da se zatvori, znači sutra, ili što ste govorili pre dva, tri, četiri, šest meseci, kako je super plan „B“, nova strana uprava, kako će „Železara“ rekordne količine da proizvodi? Kada niste govorili istinu, ministre? Kada ste govorili to kako „Železara“ ima super perspektivu pre nekoliko meseci, ili sada kada dođete sa ovakvim zakonom i kažete – ako se ovo ne usvoji, sutra se zatvara „Železara“? U najmanje jednom slučaju niste govorili istinu, ministre.
A šta mi hoćemo? Hoćemo da se poštuju zakoni Republike Srbije.
Hvala predsedavajući.

Gospodine ministre nastavićemo na svakom amandmanu za svaki član čije smo brisanje predložili da obrazlažemo zašto je ovaj zakon loš. Loš je zakon, loš je svaki njegov član. Nije rešenje „Železare“ i drugih privrednih problema tako što će Vlada u minut do dvanaest, ili u ovom slučaju u pola šest ujutru, da dođe sa zakonom leks specijalisom i da derogira zakone koji važe u Republici Srbiji. Na taj način se ne stvara pravna sigurnost koja je, kao što vi, siguran sam znate, preduslov za dolazak ozbiljnih investicija i stranih i domaćih. Neće ni jedan investitora da dođe u zemlju u kojoj se ne znaju pravila.

Vi ovim zakonom, ovim članom, pokazujete da u Srbiji ne važe pravila, jer mogu da se promene preko noći, mogu da se promene od slučaja do slučaja. Tako ovaj član 2. između ostalog govori – danom stupanja na snagu ovog zakona javnim preduzećima čiji je osnivač Republika Srbija prestaje upisana prava na katastarskim parcelama na kojima se nalaze isključivo objekti „Železare“.

Koja su to javna preduzeća? Koje su to parcele? To sve mora da se nađe u svakom zakonu, odnosno u svakom ugovoru, to mora da se zna. Ne mogu ovako opšte stvari da stoje u zakonu u članovima i vi da očekujete da ovaj zakon unosi pravnu sigurnost u pravni sistem Srbije. Ovo govori o političkom voluntarizmu. O tome da će Vlada da uradi šta god hoće, a od toga beže investitori. I, vi to vrlo dobro znate. Beže u sve druge zemlje oko nas, ne dolaze u Srbiju.
Hvala, predsedavajući.

Pa, gospodine ministre, vi ste rekli, doneli smo zakon sve u roku od mesec dana se sada rešava po novom zakonu. Ponovili smo taj zakon pre nekoliko meseci. Pa, što niste rešili? Ili ima neka falinka u tom zakonu ili opet ne govorite istinu.

Nisu stvari tako jednostavne, ja znam i po tom novom zakonu niste mogli da rešite sve za mesec dana i sada mislite da ćete ovim zakonom rešite. Nećete, napravićete probleme.

Član 4. između ostalog, recimo, govori o nekom drugostepenom organu. Koji je to drugostepeni organ? Nije definisan ovim zakonom koji je drugostepeni organ, nigde ni u jednom članu. Napravili ste propust. Neko će osporiti, žaliće se, tražiće, gde, kako i nećete uspeti u nameri koju imate da u narednih 10 dana, kako ste nam to rekli u načelnoj raspravi, raspišete novi poziv za privatizaciju i tender, kako će se Vlada već odlučiti. Nećete uspeti, i pored ovih nenormalnih rokova. Tri dana da organ lokalne samouprave dostavi spisak, pa onda u roku od sedam dana, rešenje donosi katastar, pa na to rešenje može da se žali.

Ponovo vam kažem, ovaj zakon urušava pravnu sigurnost i stabilnost. Ovaj zakon tera investitore. Možda ćete vi naći jednog investitora po ovom zakonu, kao što ste našli takozvanog investitora „Beograd na vodi“, ali ste rasterali, desetine, možda i stotine drugih, jer ovo nije u skladu sa tekovinama evropskog prava, gde se zna ko šta i kako radi, gde država garantuje pravnu sigurnost.
Hvala predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, recimo ovaj član 6. se bavi pravom prilaza ili pristupa na zemljištu iznad podzemnih vodova i govori se da će, Železara je dužna da vlasnicima ili držaocima susednog ili okolnog zemljišta nadoknadi štetu koja bude pričinjena prilazom ili pristupom, čiju visinu utvrđuje sporazum i da u slučaju da nema sporazuma da se ide na sud. Znači, nikakve veze nema sa sticanjem imovine na zemljištu prava svojine, na zemljištu objektima i vodovima privrednog društva.

Znači, čak i da prihvatimo ceo ovaj zakon, ovaj član je suvišan j trebalo bi ga obrisati, ali mi je drago ministre da ste sada pročitali taj ekspertski izveštaj i analizu šta se sve dešavalo u drugoj polovini 2015. godine, zbog kojih je teška situacija danas u Železari Smederevo i mi to znamo i razumemo i kažemo vam, pošto vi stalno govorite šta vam mi nudimo, mi vam govorimo stalno vratite se na postojeće zakone. To je bolje nego ovaj leks specijalis, jer ovo tera, možda ćete rešiti ovaj problem, ali ćete otvoriti mnoge druge probleme.

Ali, gospodine ministre, uzmite da vam napiše ta ista firma ili neka druga, analizu stanja u privredi u drugoj polovini 2008. godine ili 2009. godine ili 2010. godine, pa da vidimo šta se tada dešavalo sa svetskom privredom, kako je Srbija reagovala na to i da li je u svetu bila bajka i idila, a samo je zla Vlada Republike Srbije uništavala srpsku privredu i gasila radna mesta, kao što ovde tvrde poslanici vaše stranke iz dana u dan.

Bila je kriza kakva je bila, 100 puta gore od ovoga što pričate i mi kada diskutujemo o postignućima, nemamo to razumevanje koje vi tražite od nas.
Hvala, predsedavajući.

Gospodine ministre, član 7. govori ovako – pravo svojine u skladu sa ovim zakonom stiče se na objektima koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, objektima koji su izgrađeni na osnovu izdate građevinske dozvole od koje je odstupljeno tokom izgradnje, objekte za koje je izdata građevinska dozvola ali nije izdata upotrebna dozvola, na vodovima izgrađenim bez građevinske dozvole, kao i na vodovima izgrađenih na osnovu građevinske dozvole od koje je odstupljeno u toku izgradnje.

Znači, ovo govori o jednom haosu i sada vi to hoćete da rešite bez sprovođenja zakona koji važi. Mi smo slušali, recimo, kod Zakona o legalizaciji da će sve ovo da se reši za 30 dana. Tako nam je govorila vaša koleginica iz Vlade. Dođete, date papir i nema nikakvih problema. Da li ste radili bez dozvole, da li ste odstupili od dozvole, da li niste dobili upotrebnu dozvolu, sve će da reši taj zakon. Šta je sada problem? Zašto ovaj zakon?

Vi govorite o tome u članu 2. u stavu 2. ovog člana da će sada neka komisija da uradi nalaz i zaključak na osnovu kojih se potvrđuje podobnost objekta, odnosno voda za upotrebu. Pa, kakva to komisija sada treba ceo proces projektovanja, izgradnje da zameni? Ko će da svojim potpisom garantuje da objekat izgrađen bez građevinske dozvole sutra neće da se sruši? Kako je to moguće? Kako ćete da ubedite nekog investitora da kupi onda ovo, „Železaru“ sa takvim objektima, pa sutra da bude odgovoran ako se desi nešto radnicima koji tamo rade?

Ne valja, ovaj način nije dobar način. Moraju da se poštuju zakoni koji važe u Republici Srbiji.
Hvala, predsedavajući.

Gospodine ministre, recimo, član 10. se bavi taksom, plaćanjem takse u skladu sa zakonom, na osnovu zakona kojim se uređuje ozakonjenje objekata. Onda se pripisuju neke norme iz toga zakona, govori se da će se deliti 70-30, govori se o tome za šta lokalne samouprave treba da koriste taj deo novca koji dođe u njihov budžet. Onda je trebalo primeniti taj Zakon o ozakonjenju.

Vi tvrdite nije moglo milion kvadrata za tri meseca ili koliko ima, koliko je taj zakon usvojen. Sada hoćete da to uradite za deset dana po ovom zakonu. Pa to nije moguće, to nije moguće. Desiće se neki propust. Vi ste pokušali i ovde u prethodnom članu da se ogradite, pa kažete da je sasvim deo izveštaja izjava vlasnika objekta da prihvata eventualni rizik korišćenja objekta, s obzirom na minimalno tehničku dokumentaciju koja je propisana ovim zakonom.

Šta ćemo ozakoniti? Nešto što će sutra možda nekome pasti na glavu, da ubije nekoga. Neodgovorno je ovako ozbiljnu stvar raditi preko noći. Vi sada dolazite i nama pomirljivim tonom kažete – hajde da razgovaramo.

Ministre, vi ste predlog zakona usvojili na Vladi u subotu ujutru, došao je u subotu popodne u parlament, u ponedeljak smo ujutru krenuli načelnu raspravu. Ne možemo na taj način da vodimo pomirljiv i ozbiljan dijalog. Vi ste ušli u rov i zapucali na nas ovim zakonom. Niste došli da razgovaramo, da se dogovaramo, nego ste ispalili rafal po nama. Dozvolite nam da se branimo i da govorimo zašto mislimo drugačije od vas.
Poštovani gospodine predsedavajući, gospodine ministre, ovaj član 12. ima jednu rečenicu – nadzor nad primenom ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove privrede. Ja kroz sve ove procedure nisam video šta to nadzire, odnosno u kom trenutku može izvršno ministarstvo da se umeša i nešto da uradi.

Ne znam da li ste ovim članom hteli da definišete vaše ministarstvo u ovom slučaju kao drugostepeni organ. Nije mi jasno. Ali, evo ova prethodna vaša diskusija koja govori o tome šta će da se radi sa troskom i da se neće primenjivati zakon kojim se uređuje upravljanje otpadom, po meni budi potrebu da se Ministarstvo ekologije ili možda Ministarstvo zdravlja uključi u sve ovo, jer nije samo ekonomski problem šta se radi recimo sa tom troskom, nego i ekološki, odnosno i zdravstveni problem. Znači ozbiljan je problem. Na tom primeru se vidi. Kažete rešićemo tako što neće da primenjuju zakon. Koja pravila ćemo da primenjujemo? Ako ne važi zakon šta važi? Po kom osnovu će se onda raditi i manipulisati sa tom troskom konkretno?

Znači, problem su ovakvi zakoni koji derogiraju važeće zakone u Republici Srbiji, bez obzira koji je cilj. Ako ne znamo i kažemo – u ovom slučaju ne važi zakon, onda će svaki građanin misliti da za njega ne važi neki zakon koji mu se ne sviđa, koji mu ne odgovara. To je loša poruka građanima Srbije.

Ova Vlada za sve probleme ekonomske nudi leks specijalis.
Hvala poštovani predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, naravno u skladu sa celim zakonom i neverovatnom žurbom ovaj član predviđa da zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“. Znači, derogira se ustavna norma od osam dana za stupanje zakona na snagu i razumemo što se u ovom zakon i u jednom zakonu je trebao da se nađe jedan ovakav predlog, to je ovakav zakon. Ovaj zakon generalno uvodi neke potpuno neverovatne rokove, ali kao što smatramo da je loš zakon, smatramo da je loš i ovaj član.

Evo kakvu će posledicu da ima ovaj član – ovaj zakon će verovatno biti usvojen danas. Sada je sedam ujutro, do kraja dana u panici da slučajno ne uđemo u poslednji četvrtak u mesecu i nemamo ovde priliku da Vladi postavljamo pitanja skupštinska većina će usvojiti ovaj zakon i on će danas, možda sutra izaći u „Službenom glasniku“ i u petak stupiti na snagu. I tamo ima onaj rok, najkraći rok od tri dana za lokalne samouprave da dostave spisak katastarskih parcela. Da li će oni ljudi to stići, da li oni znaju u Kučevu, Šapcu, znaju, dobro, njima ste možda javili, nama ništa niste javili. Šta će da ih snađe za vikend, šta da rade da ne prekrše zakon i da u ponedeljak najkasnije imaju spisak parcela.

Ponavljamo naš stav zašto smo protiv ovog zakona je upravo ono što se ne slažemo sa vama što ste govorili malopre da je potrebno derogirati važeće zakone. Ako ti zakoni nisu dobri, hajde da ih menjamo, nemojmo da rešavamo probleme leks specijalise. Hvala.
Hvala, poštovani predsedavajući.

Gospodine ministre, ovo je jedna od ključnih, pretpostavljam, izmena zbog kojih je predlagač uopšte predložio ovaj zakon, a to je da se dozvoli sada mogućnost, kaže tačka 7. u ovom članu 7. zakona koji se menja – mogućnost javnog partnera da privatnom partneru dozvoli da obavlja komercijalnu delatnost, kako je do sada stajalo, a sada se dodaje – ili izgradi druge objekte u okviru realizacije projekta javnog privatnog partnerstva.

Znači, ovo je neverovatna izmena, koju je ministar u načelnoj raspravi obrazložio da će to da pomogne razvoju projekata javnog privatnog partnerstva, da će sada time biti zainteresovani ulagači privatni da ulaze u neke projekte koji možda, kažem, nisu komercijalni. Ali, šta ovo znači, gospodo? Znači, vi ćete možda nekome dati pravo da uđe u posao javnog privatnog partnerstva za izgradnju puta, vodovoda ili ne znam, nekog zemljišta, a onda će se na tom zemljištu na osnovu ovog člana otvoriti mogućnost da taj privatni partner sagradi hotel, tržni centar, stambeni objekat. Nema granica. Znači, on može bilo šta da uradi, bilo kakav objekat da izgradi, koji nema veze sa predmetom koncesije, nego samo da izgradi objekat.

Pa, vidim da klimate glavom, ali zakon tako ne govori. Vi u obrazloženju za neprihvatanje ovog amandmana govorite da će biti propisano predmet projekta, ali to ne stoji u zakonu. U zakonu stoji da može da izgradi objekat i to je jedina izmena koju ovaj predlog zakona predlaže. Mi tražimo da se to obriše.
Hvala, poštovani predsedavajući.

Gospodine ministre, dosta ste o ovome članu zakona govorilo u načelnoj raspravi i to je član zakona koji vi sada predlažete da se obriše objavljivanje u jednom međunarodnom listu poziva, javnog poziva.

Ali, vi ovde ste obrazlagali kao da je objavljivanje javnog poziva obaveza i da će se uštedeti pare, zato što se objavljivalo „Fajnešal tajmsu“, koji je, naravno, skup i da za određene projekte, pozive za javna privatna partnerstva koja su male vrednosti je to prevelik trošak.

Ali, izvinite, član 22. zakona koji se sada menja u ovom stavu 3. kaže – javni poziv se po potrebi, tako stoji, objavljuje u jednom međunarodnom listu. Znači, ne mora, ne mora, ovim sada brišemo mogućnost da se možda negde gde ima potrebe objavljuje u jednom međunarodnom listu za neki veliki projekat, da privučemo neke ozbiljne investitore.

Ne razumemo zašto je ovaj član bio potreban i smatrali smo da treba obriše, jer je sam član sam po sebi ostavlja mogućnost, jer kaže – javni poziv se po potrebi objavljuje u jednom i u ovom elektronskom „Službenom glasniku“, ali po potrebi, nije obavezan, a ovako ako obrišete neće biti mogućnost da se u nekom međunarodnom listu neki ozbiljan poziv za neki ozbiljno projekat javnog privatnog partnerstva objavi. Zato smatramo da je bolje rešenje koje sada postoji u zakonu i naš amandman da se obriše član 10. smatramo da je apsolutno prihvatljiv.
Hvala poštovani predsedavajući.

Gospodine ministre, ovaj član uvodi obavezu da se za projekte čija je procenjena vrednost veća od 50 miliona evra, da komisija za javna privatna partnerstva, pre davanja svog mišljenja, obavezno prethodno pribavi mišljenje ministarstva nadležnog za poslove finansija.

Mi smo smatrali da je primerenije da taj iznos se promeni na 25 miliona evra.

Vi niste prihvatili naš amandman, uz jedno obrazloženje koje je jedna jako dugačka rečenica, koju ja možda, zato što je sad ovo vreme jutarnje koje jeste, iz nekoliko puta čitanja nisam uspeo baš da shvatim poentu te rečenice.

Da li vi smatrate da je iznos koji mi predlažemo premali i da ćemo imati brojne velike iznose za javna privatna partnerstva u budućnosti, pa nema potrebe da Ministarstvo finansija daje svoje mišljenje na projekte koji vrede manje od 50 miliona evra.

Ja nisam baš takav optimista, ne očekujem toliko mnogo velikih projekata u budućnosti, mislim, s obzirom na teško stanje budžeta Republike Srbije, da je potrebno da se Ministarstvo finansija izjasni i za svaki projekat čija je procenjena vrednost 25 miliona evra i više, a ne 50 kako vi predlažete. Mislimo da bi to bilo bolje i za sigurnost budžeta i da ne dođemo u neku situaciju kako vi volite da govorite odnosno, predstavnici vaše stranke, da je zemlju neko zadužio, napravio ne znam kakve dugove. Da nam se to ne bi dešavalo, da imamo punu kontrolu, mislimo da je bolje da se ovaj iznos smanji na 25 miliona evra, to mišljenje ministarstvo može pretpostavljam, relativno brzo da uradi.