Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovani ministre, jedan ministar je prisutan u ovom delu rasprave, pa pošto nema ministra Lončara, onda je i meni teško da govorim o predlozima dva zakona koje je on danas obrazlagao i koja su došla u Skupštinu po hitnom postupku u subotu popodne, i ako ja iz njegovog izlaganja ni jednom jedinom rečju nisam razumeo važnost i hitnost da se ovi zakoni donesu po hitnom postupku i time onemogući bilo kakva, pre svega stručna, rasprava. Ja ne mogu da budem kompetentan za dva ovako bitna zakona vezana za zdravlje građana Republike Srbije, ali sam veoma zabrinut zbog procedure kako donosimo ova dva važna zakona i činjenica je da niko od stručne javnosti nije mogao da kaže ni jednu jedinu reč u prethodnih dan i po vezano za ova dva zakona. Nadam se samo da posledice nekih rešenja u ovim zakonima neće biti tragične, ali dobro.
Da krenemo o ovim drugim zakonima koji su na dnevnom redu, a čije posledice takođe mogu da budu tragične zato što ih donosi nesposobna Vlada koja četiri godine nije uspela da reši ni jedan jedini problem iz oblasti o kojima danas govorimo. Stalno slušamo priču ove četiri godine da je kriv neko drugi, a oni ništa nisu mogli da urade. Odnosno, donet je Zakon o javnim preduzećima 2013. godine i najavljivan je kako će krenuti u rešavanje brojnih problema, kako će povećati efikasnost rada, kvalitetnu, profesionalnu upravu, korporizaciju, transparentnost, ne znam ni ja šta. Evo, danas kada smo slušali ministra u obrazlaganju predloga rešenja zakona o javnim preduzećima, novog zakona ponovo, čujemo maltene istu priču, kako će ovaj zakon da reši sve ove probleme koji su postojali, tu se slažemo, i postoje dugi niz godina, ali se postavlja pitanje šta je urađeno recimo za ove tri godine, da se makar nešto sredi u javnim preduzećima i da li je bio potreban ovaj novi zakon, u situaciji kada ovaj stari nije sproveden?
Puno je govorio ministar o tome kako će sada izbor direktora biti transparentniji, kvalitetniji, jer su pooštreni kriterijumi. Imamo činjenicu da ima komisija Vlade, komisija na nivoima AP i lokalnih samouprava, ali onaj prethodni zakon je propisivao da se do 30. juna 2013. godine objavi konkurs za sva javna preduzeća.
Pitam vas, ministre, u koliko javnih preduzeća je taj konkurs objavljen i sproveden, a u koliko imamo v.d. stanje? Suprotno ovom zakonu, godinama i godinama nemamo izbor, nego imao v.d. stanje, cela država je u v.d. stanju, pa nažalost i ovaj javni sektor.
Bilo mi je vrlo zanimljivo, ministre, što ste vi ovde rekli kako se u javnosti, kada je došao ovaj zakon, kada je konačno usvojen, povela debata o tome da li ili ne direktori javnih preduzeća mogu da budu stranački funkcioneri. Vi ste rekli kako i po sadašnjem zakonu to nije bilo moguće. Pitam vas, mi ovde imamo u parlamentu dva poslanika direktora javnih preduzeća i predsednika stranke, odnosno potpredsednika jedne stranke, pa kako je to moguće ako je prethodni zakon to zabranjivao?
Sada nam nudite ovu farsu sa zamrzavanjem. Vi ste zamrzli život u Srbiji, a ne stranačke funkcije koje će sada navodno biti zamrznute. Govorite kako ste sada uveli, propisali uslove za izbor članova nadzornih odbora. To pozdravljam i voleo bih da vidim primenu toga, jer ono što smo imali u praksi je da recimo, svaka čast svakome na znanju i umeću, ali recimo predsednik Nadzornog odbora „Apoteka Kragujevac“ umesto lekara specijaliste postane stručnjak za klimatizaciju i grejanje. Da li je to u skladu sa ovim zakonom? Nije, ali je u skladu sa politikom SNS i to je problem.
Upropašćavate ovu zemlju već tri, četiri godine, stalno kriveći nekog drugog i neko drugo vreme i neke druge okolnosti, pa ste se ovde usudili da kažete – Evropa je u recesiji, a mi nismo. Kako možete to da kažete? Da li možete pet zemalja u Evropi koje imaju negativan rast BDP u 2015. godini da nađete, u EU? Koliki je BDP u zemljama u okruženju? Svuda je veći nego u Srbiji, na dnu smo u regionu, vi to dobro znate.
Sada govorite o tome kako će Vlada da kontroliše na osnovu plana i programa rad javnih preduzeća i da će doneti neka uputstva i ne znam ni ja šta. Mene zanima sada, recimo, pošto kada smo postavljali ta pitanja dobijali smo odgovor – a, nema veze Vlada sa tim, recimo rad „Srbijagasa“. „Srbijagas“, osnovna delatnost je distribucija gasa, ne proizvodi mnogo, nemamo mi toga mnogo u Srbiji. Recimo, cena gasa je u poslednjih godinu i po dana manja za 50, 60% zato što je cena nafte pala za preko 70%. A šta se dešava sa cenom gasa koju plaćaju građani? Smanjena je 23%, a u slučajevima kada se plaća grejanje, daljinsko grejanje preko toplana u Srbiji ta cena nije promenjena ni za jedan jedini procenat, čak je bilo i nekih najava da će se povećati, pa se odustalo, jer nekako nije moglo da se objasni zašto bi se povećala cena daljinskog grejanja gde je osnovna sirovina gas u istoj nedelji kada je cena gasa morala da padne za 9%, krajem septembra prošle godine.
Šta će Vlada sada da uradi? Da li će makar u jednom delu da olakša građanima? Povećali ste sve poreze, uveli ste akcizu na struju, struja je postala luksuz u vašem mandatu. Kada padne cena gasa za 60%, Vlada ćuti, javna preduzeća ćute, a građani plaćaju istu cenu. Vi ćete onda da dođete ovde sa nekim papirom i kažete – pogledajte sada, poslovanje se popravilo ne znam koliko posto. Pa, naravno da se popravilo. Ako plaćate tri puta manje sirovinu koju trošite, naravno da ćete imati pozitivne uslove poslovanja. Ali, šta imaju od toga građani?
Zakon o javnim preduzećima potpuno i dalje nejasno govori o stanju v.d. direktora. Sada govori o tome da može da traje najduže do godinu dana, a onda drugi stav u tom članu kaže – jedno lice može da bude izabrano najviše dva puta. Šta to znači? Dva puta po godinu dana, ili jednu godinu jedan, pa drugu drugi, pa se onda menjaju tako, rotiraju? Namerno ste ostavili te stvari nejasne i iz tog razloga i mnogih drugih razloga mi ovaj zakon nećemo podržati.
Drugi zakoni, takođe važni, koji su došli ovde po hitnom postupku u subotu popodne, bez mogućnosti bilo kakve javne rasprave, da neko kaže i da se shvati šta se tu dešava, su šesta izmena i dopuna Zakona o poreskoj adminsitraciji. Šesti put u mandatu ove vladajuće većine se taj zakon menja. Tu očigledno Vlada tumara, udara o zidove u mraku, ne zna gde da krene i na koji način da sprovede reformu poreske uprave, da omogući efikasnu naplatu poreza i transparentnost u radu. Sada se ide koracima unazad.
Prva izmena Zakona o poreskom postupku i administraciji ukida obavezu kvartalnog objavljivanja liste najvećih poreskih dužnika u Srbiji. Ukida se to, ostavlja se mogućnost da se može dva puta godišnje ili polugodišnje lista dugovanja objaviti. Koga vi to želite da sačuvate? Šta želite da sakrijete od građana Srbije? Zašto ukidate te teško ostvarene napretke u transparentnosti u radu? Sve stvari koje predlažete idu na korist onih koji zloupotrebljavaju državu, koji ne plaćaju porez na vreme. Njima se sada omogućava da reprogramiraju dug, da ga plaćaju pet umesto dve godine, da im se otpiše kamata za to vreme. Znači, vi sistematski ovde obeshrabrujete ljude da poštuju državu, da izmiruju svoje obaveze prema državi i ovaj zakon je samo nastavak takve politike. Tu moram jedino da vam priznam da ste dosledni.
Zakon o javnom privatnom partnerstvu je očigledno namera da se nešto preko noći promeni, kako bi se nekom investitoru, nekom bratu, prijatelju, ne znam ni ja kome, izašlo u susret. Vi u članu 3. tog zakona omogućavate da se osim koncesije, recimo na zemljištu koje se dobija za korišćenje koncesije, na tom zemljištu rade i neke druge stvari koje nemaju veze sa osnovnim poslom. Znači, recimo, ako se dobije koncesija za put, da se uz taj put grade pumpe, hoteli, ne znam ni ja šta, koje ostaju koncesionari. Dakle, on će izgraditi bez konkursa, bez toga da državi plati ono što država treba da dobije, neku infrastrukturu za sebe, a kada se završi koncesija, on će vratiti ono što je koristio kao koncesiju, ali ovi drugi objekti će mu ostati.
Za koga ste spremili taj zakon, gospodine ministre? Za koga je spremljen ovaj lex specialis koji se zove Predlog zakona o sticanju prava svojine na zemljištu, objektima i vodovima privrednog društva za proizvodnju i preradu čelika „Železara Smederevo“ d.o. Smederevo? Zašto je bio potreban ovaj zakon? Ja apsolutno nisam mogao to da shvatim iz vašeg izlaganja. Da je „Železara“ u problemu, to znamo. Nije u problemu godinu dana ili dve. I vi ste govorili o tome da se još od vremena stare Jugoslavije postavljalo pitanje te „Železare“, njene isplativosti i svega drugog. I, u zavisnosti od toga kako se cena čelika kretala kroz istoriju, ta „Železara“ je imala neke pikove, kada je moglo da se govori da je rentabilna, da posluje sa dobitkom. Sada je, nažalost, situacija takva da je nemoguće u ovim uslovima očekivati da ona posluje sa dobitkom. Ali, šta vi vode hoćete da uradite? Recite nam, koliko je to zemljišta, šta hoćete da dodate da zasladite tu ponudu „Železare“ za nekog potencijalnog kupca koga vi smatrate da ste pronašli?
Ovde smo slušali pre godinu i po dana, pre godinu dana - siguran posao sa „Esmarkom“ dogovoren, sada će stvari da krenu, ona nesposobna Vlada oterala prethodne vlasnike, a sada ćemo mi da dođemo i da spasemo „Železaru“. I, šta se desilo od tog postupka? Ništa. Dobili smo upravljanje „Železarom“ od strane stranog partnera pod tajnim ugovorom. Ugovorom zbog kojeg ste vi, pretpostavljam ne iz svog džepa, plaćali kazne po Zakonu o dostupnosti informacija, zato što niste hteli da taj ugovor objavite. O kakvom onda poštovanju zakona, o transparentnosti i o kvalitetu mi ovde govorimo? Ovaj zakon je očigledno pisana za nekog budućeg kupca koji nije bio zadovoljan ponudom koju je država Srbija pre godinu dana napravila, pa je sada moralo nešto da se doda.
Pitam vas otvoreno, kažite ovde zbog građana Srbije, šta to planirate da dodate, koliko je to hektara zemljišta i kog zemljišta? Jer, vi govorite da nisu rešena pitanja vlasništva nad zemljištem i objektima „Železare“ Smederevo godinama unazad. Ja ne znam kako je to moguće, to preduzeće je skoro 10 godina bilo privatno. Od 2002/2003. do 2012. godine ono je bilo privatno preduzeće. Ja verujem, pošto vi ovde glorifikujete privatnu svojinu, da je taj privatnik vrlo dobro znao sa čime raspolaže i vodio je računa o svemu tome. Kada je rešio da proda „Železaru“ nazad državi, znao je šta prodaje i ja verujem da je država znala šta kupuje.
Zašto sada vi donosite i predlažete nama ovaj zakon? Ova cela sednica, kažem, krije očigledno nešto u sebi, nešto što ne želite da se zna, nešto o čemu ne želite da se priča. Ja vas pozivam da, u skladu sa onim što ste govorili ovde o proklamovanoj stransparentnosti kvaliteta rada, odgovorite na neka od ovih pitanja. Mi ćemo probati, i u načelnoj raspravi ovo malo vremena što imamo, a i u raspravi u pojedinostima pre svega, da dobijemo odgovore i da probamo da vas ubedimo da neke stvari promenimo, jer smatramo da su rešenja potpuno neprihvatljiva i da nas ne vode ka napretku, ka boljitku.
Naše mišljenje, mišljenje Poslaničke grupe Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, jeste da ove zakone ne treba prihvatiti, da su ovo predizborni zakoni, zakoni o kojima će se pričati u naredna dva meseca kako će dovesti neke investitore, a da na kraju od svega toga, po običaju, neće biti ništa, ni tih investitora, ni privrednog razvoja, ni boljeg života. Ništa od toga građani Srbije neće osetiti, već će slušati prazne priče kao što slušaju već četiri godine. Slušaće da je kriv neko pre, u nekom drugom vremenu, u nekom drugom dobu, a nikakve ideje i stvarnog pomaka neće biti. Hvala.