Hvala predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, poštovani gosti iz Ministarstva, kolege poslanici, dva zakona koja su pred nama, po mišljenju Poslaničke grupe Boris Tadić, SDS – Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, predstavljaju dobar korak ka uređenju pravnog sistema Republike Srbije, ka usklađivanju naših propisa sa evropskim propisima i pre svega treba da olakšaju građanima život.
Možda da smanje izloženost porukama ekonomskim, koje se danas, kroz razne medije, to i jeste činjenica da od trenutka kada je poslednji put, odnosno kada je prethodni zakon donet, pre nešto više od 10 godina, mediji koje danas najčešće ljudi koriste, nisu ni postojali, tako da je bilo neophodno izvršiti jednu inovaciju Zakona o oglašavanju.
Takođe Zakon o informacionoj bezbednosti je nešto što do sada nije postojalo u pravnom sistemu Srbije i jeste jedan veliki iskorak koji treba da omogući sigurnost podataka koji se svakodnevno na mestima na kojima smo i svesni, a još više na načine i na mestima na kojima nismo svesni, prikupljaju o svima nama. Često i ovih dana možemo da čitamo kako su određeni podaci dospeli u ruke onih u kojima ne bi trebali da budu i kako su moguće razne zloupotrebe i danas, odnosno ovo vreme u kome živimo i kome idemo, može da dovede do toga, da praktično ceo život određene osobe ne postoji ukoliko se obrišu svi podaci koji se nalaze u nekoj elektronskoj bazi podataka. Sve manje se radi sa papirom i danas, sutra, možemo se naći u situaciji da nas neko, pritiskom na jedno dugme, praktično može obrisati sa lica zemlje.
Ali dobro, ovaj Zakon o informacionim bezbednostima to treba da spreči i mi ćemo podržati ovaj zakon. Videćemo kakva će njegova primena biti, sigurno da u vreme velikog informacionog razvoja i promena da će i ovaj zakon tražiti da se promeni. Dobro je što se pravi jedno državno telo koje će pratiti rad u tim oblastima, pre svega voditi računa da podaci koji se prikupljaju u državnim organima budu dobro zaštićeni.
Rekao je ministar kako banke, telekomunikacione kompanije imaju dosta dobro zaštićene sisteme, one dosta ulažu u to, država nekad nema dovoljno resursa, možda nema ni dovoljno svesti o tome koliko je potencijalna opasnost od zloupotrebe podataka. Mislim da ćemo u narednom vremenu kroz primenu ovog zakona svi postati svesniji, da ćemo se odgovornije ponašati prema podacima koji se danas o svima nama prikupljaju na razne načine.
Hteo bih nekoliko rečenica i najviše bih govorio o Zakonu o oglašavanju, naša poslanička grupa je dala neke amandmane, načelno bih rekao koji idu ka još restriktivnijem propisivanju mogućnosti oglašavanja duvanskih proizvoda, alkoholnih pića i sadržaja koji mogu da upućuju na pornografske sadržaje.
Mi smo u tom smislu predložili da se potpuno, da kažem, onemogući i ono što u članu, čini mi se, 56. zakona govori šta se ne smatra pod oglašavanjem duvanskih proizvoda, a mi smo stavili da se smatra. Smatramo da je oglašavanje po našem mišljenju kada to mogu građani da vide. Dođete na trafiku da kupite nešto, možda lizalicu za dete, a tamo stoji „lcd“ ekran na kome stoji logo određene kompanije koja prodaje duvanski proizvod i to se onda pod ovim zakonom ne smatra oglašavanjem. Mi smatramo da je to oglašavanje i da to ne treba dozvoliti.
U hipermarketima, dođete na kasu, a tamo stoji ogroman boks gde stoje cigare sa određenim brendom, na recimo kasi, gde kaže – kasa za ljude koji dolaze sa malom decom.
Naravno ništa nije idealno, pogotovo veliki duvanski proizvođači, proizvođači alkoholnih pića imaju veliko iskustvo i ta borba traje već decenijama. Kako je krenulo ograničavanje oglašavanja oni pronalaze nove načine da svoj proizvod oglase, a države se na razne načine, kroz razna iskustva, ako žele da sprovode takvu politiku, gledaju kako to da ograniče.
Ovim zakonom i kao prihvatite naša rešenja sigurno da ta borba neće biti završena. Ona će se nastaviti, nalaziće se novi načini da se zaobiđe zakon i kroz primene novih tehnologija i ona neka iskustva koja te kompanije, a to su uglavnom velike multinacionalne kompanije koje rade svuda u svetu, pa onda u nekim zemljama probaju nešto pa vide da to funkcioniše, pa onda to krenu da primenjuju i u drugim zemljama.
Mi smatramo da je pušenje jedan štetan porok, da puno košta državu i da je oglašavanje duvanskih proizvoda nepotrebno. Zato smo predložili da ovaj zakon bude još restriktivniji što se toga tiče.
Takođe, slični su nam argumenti i kod određenog restriktivnijeg pristupa oglašavanja alkoholnih pića bez obzira na to što je ministar rekao da je sada drugačije. Zakonom o jakim alkoholnim pićima su napravljene drugačije definicije na blaga i jaka alkoholna pića. Mislimo da je oglašavanje jakih alkoholnih pića i u ovom terminu od 23 časa do šest ujutru nepotrebno.
Takođe smatramo i nepotrebno ostavljena mogućnost da se u elektronskim medijima dozvoli i posle ponoći oglašavanje sadržaja koji upućuju na pornografiju i da je potrebno, i kroz neke amandmane smo to predložili, dodatna zaštita maloletnika od raznih oglašavanja.
Ono što smatramo da je loše u ovom zakonu, čini mi se, to je nekoliko stvari. Prva stvar je, imaćemo, jel, izbore u narednih nekoliko meseci i meni je bio interesantan način na koji je zakon predvideo lepljenje plakata. Kada krenu izbori, znate svi, plakati se koriste u kampanjama, nalaze se i na mestima koja su za to određena, a mnogo češće i na mestima koja nisu za to određena.
Mislim da naravno treba zakon da propiše mesta na kojima je dozvoljeno lepiti plakate ili eventualno druge neke sadržaje za oglašavanje, ali mi je potpuno nejasno kakva se sad dozvola za postavljanje plakata na mestu koje je već određeno za postavljanje plakata traži od onoga ko postavlja? To je čini mi se u članu 40, 42, ne znam ni ja. Traži se neka dozvola, ne znam kakva je to dozvola, da se na mesto koje je već određeno da se na njemu postavi plakat.
Kao što mi nije jasno, pogotovo u vreme kampanja, tamo se u jednom članu poziva da za neke druge, član 41. govori o načinu za postavljanje bilborda i o tome da se raspisuje konkurs, odredi lokalna samouprava površine gde to može da se radi, a onda se za neke druge oblike oglašavanja na ulici, kaže – propisuje se ista procedura kao i za postavljanje bilborda, koja podrazumeva konkurs, plan godišnji. Kada krene kampanja to je praktično nemoguće izvesti i praktično se onda ceo taj deo političkog oglašavanja na sredstvima „dor adertajzing“ stavlja u sivu zonu, odnosno nelegalnu zonu. Mislim da bi trebalo videti mogućnost da se razmotri da se malo jednostavnija procedura za to omogući, naravno vodeći računa da posle izbora naši gradovi ne izgledaju kao da, hajde da kažem, da je kroz njih prošao tajfun pa da su u nekom haosu, haosu i neredu.
Takođe, kaznene odredbe ovog zakona su definisane u jednom članu. Prilično strogo su definisani novčani iznosi, recimo, kaže se – od 300 hiljada do dva miliona dinara za pravna lica, ali onda je pobrojano trideset i nešto tačaka gde su u okviru tog iznosa sredstava pa i to postavljanje plakata, te dozvole ili eventualno na mestu na kome to nije dozvoljeno, a zajedno sa tim je izmena i oglašavanje duvanskih proizvoda.
Sada nekoj multinacionalnoj duvanskoj kompaniji da plati iznos od dva miliona dinara nije verovatno nikakav problem, a možda neki koncert neke mlade rokenrol grupe koja napravi plakat pa ga stavi negde na neki zid gde nije dozvoljeno, sada možda od njih tražiti dva miliona dinara, makar i 300 hiljada dinara smatram da je previše i mislimo da svi prekršaji u ovom zakonu su stavljeni praktično u taj jedan opseg kazni od 300 hiljada do dva miliona, što mislimo da nije primereno.
Na kraju, za mene potpuno je nejasno u prelaznim i završnim odredbama zašto je ostavljeno da ostaju da važe članovi 86. i 87. starog Zakona o oglašavanju koji govore o oglašavanju državnih organa? Ako ta dva člana treba da postoje i dalje u pravnom sistemu nekako je bilo logično da se oni nađu u samom zakonu, a ne da ovako ostanu dva člana iz nekog starog zakona, a sada donosimo potpuno novi zakon o oglašavanju.
Nisam pravnik, kažu mi da je to moguće, ali jednostavno mi je neobično da se predlagač zakona na taj način. Mogla su i ova dva člana da se prepišu iz starog zakona, da nastave da važe, da bi neko lakše kada gleda zakon mogao da sva pravila vezano za oglašavanje pronađe na jednom mestu, a ne da sada traži stari zakon, pa koji članovi važe, koji ne važe.
Tu nažalost nismo stigli nikako da intervenišemo nekim predlogom amandmana. Da li postoji možda neki način čisto da bi naš pravni sistem delovao što uređenije, što je pretpostavljam i namera predlagača kada je predložio ovaj zakon da nam sfera oglašavanja jednostavno bude što uređenija?
Mi danas nismo ni svesni u kojim sve trenucima smo izloženi oglašavanju. Svi sadržaji, šta god otvorite, da li su to novine, da li šetate ulicom, da i naravno gledate televiziju, svuda postoji oglašavanje koje, kako i sam zakon ovde nekada definiše, prikriveno oglašavanje. Razne stvari u ovim godinama su oglašivači razvili i razvijaće i dalje načine da se obrate konzumentima tj. svima nama i nismo ni svesni količine svih tih poruka koje primamo svakodnevno .
Ovaj zakon jeste korak napred u odnosu na ovaj prethodni, a ja se nadam da će ministar i Vlada podržati našu nameru da još restriktivnije zakonska rešenja budu u slučaju oglašavanja duvanskih proizvoda, alkoholnih pića i sadržaja koji upućuju na pornografiju. Hvala.