Hvala, predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovani vršioci dužnosti direktora policije, koji nije ovde ni pročitan da je prisutan, ne znam kako i zašto se to desilo, predsedavajući i poštovana gospodo iz Ministarstva i policije, interesantno je da raspravu o tri zakona, koja su stigla 31. decembra prošle godine, raspravljamo danas, dan pošto su najavljeni parlamentarni izbori, zakona koji po našem mišljenju neće ostvariti onu nameru koju nam je ministar danas ponovio, a ponavljao je nekoliko puta, ne samo ovih prethodnih dana od kako je zakazana ova sednica, nego praktično od početka svog mandata kada je najavio donošenje zakona o policiji u nekoliko rokova koji nisu ispoštovani, stalno obrazlagajući kako je potrebno još nešto uraditi, još malo sačekati. Konačno je taj zakon usvojen na Vladi i poslat u Skupštinu, kažem, 31. decembra prošle godine, i danas je pred nama.
Ministar je rekao da je njegova suština da bolje i efikasnije uredi rad policije, da će se ostvariti bolja i kvalitetnija borba protiv korupcije, i u društvu, i u samom ministarstvu, kao i razne druge stvari. Mi smatramo, potpuno suprotno, da će ovaj zakon, ukoliko bude usvojen u ovom obliku koji je Vlada predložila, dovesti do daljeg produbljivanja politizacije policije, jer se ovim Predlogom zakona Ministarstvu daju, ministru daju mnogo veća ovlašćenja, nego što je to bilo ranije, omogućava mu se uticaj na rad policije u istragama, i time smatramo da će rad policije biti pod još većim političkim pritiskom i da će se policija baviti ispunjavanjem političkih i drugih očekivanja ministra, odnosno stranke iz koje ministar dolazi. Mislimo da je to loše u svakom slučaju, bez obzira iz koje stranke dolazi ministar, a imajući iskustvo prethodne dve godine rada ministra policije posebno smo zabrinuti za tu činjenicu.
U tom smislu, interesantno nam je u zakonu o policiji član 14. koji kaže da ministar može da traži, zahteva posebne izveštaje u vezi sa radom policije i drugih organizacionih jedinica ministarstva uz poštovanje operativne samostalnosti u obavljanju poslova policije, a naročito kada policija preduzima mere i radnje u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku. Po nama je potpuno neprihvatljivo da ministar sam traži te izveštaje. Tražili smo amandmanom da to može da uradi samo kada od njega to zahteva tužilaštvo ili sud koji smatraju da policija ne radi ono što se očekuje i da se na taj način štiti integritet policije, štite se istrage koje policija vodi i da će biti omogućen, ukoliko ostane ova odredba zakona, politički uticaj na policijske istrage u toku.
Ono što odlikuje sva ova tri zakona, po našem mišljenju, je mnogo nejasnih definicija, a u smislu da se mnoge stvari ostavljaju na odlučivanje, na propisivanje podzakonskih dokumenata ili, recimo, govori se o novom zakonu o evidencijama koji ne postoji. Da je on danas u paketu, mogli bi vidimo koja su to rešenja, na koji način će policija obrađivati podatke o ličnostima i na koji način će se voditi evidencija. Ovde samo u prelaznim i završnim odredbama stoji da će biti donet poseban zakon. S obzirom da nam idu izbori, tog zakona neće biti minimum šest meseci.
Šta to znači? Po kojim pravilima će ministarstvo u narednih šest meseci voditi evidencije i obrađivati podatke o ličnostima? Šta će se desiti sa onim evidencijama koje trenutno postoje? To su stvari koje su nedovoljno jasne i koje, po nama, moraju pre usvajanja ovog zakona da budu jasno definisane.
I u drugim zakonima postoje opšta mesta. Recimo, Predlog zakona o javnom redu i miru u članu 2. govori da su nadležni organi za održavanje javnog reda i mira MUP, komunalna policija, inspekcijski organi i drugi nadležni organi. To znači svi organi države, lokalne samouprave. To onda postavlja pitanje, kada gledamo dalje taj zakon koji govori, recimo, o vređanju službenih lica u obavljanju dužnosti, koji su to drugi nadležni organi i da li neki građanin može da potpadne, ne znajući da su i ti državni organi nadležni po ovom zakonu o javnom redu i miru, i eventualno nekim svojim nezadovoljstvom možda uvredi nekog službenika u tim drugim nadležnim organima završi u zatvoru 30 do 60 dana ili možda prođe sa novčanom kaznom od 50 do 150 hiljada dinara?
Mislim da su takve stvari jako opasne, a pozivajući se na iskustvo koje imamo. Taj novi organ koji do sada nije postojao, komunalna policija, imali smo brojne primere nezadovoljstva građana u slučajevima kada komunalna policija reaguje. Bilo je slučajeva kada je bilo fizičkih sukoba i kada je ustanovljeno da je komunalna policija prekršila svoja ovlašćenja. Da li sada građanin, koji se nađe u takvoj situaciji, u sporu sa komunalnom policijom… On bi morao da zna da su to službena lica i da njihovim vređanjem, a ovaj zakon uvredu, odnosno vređanje propisuje da je vršenje radnje kojom se omalovažava ličnost drugog lica. Ovo je vrlo uopšteno. Da li će u tom slučaju građani, koji nemaju kartu u javnom prevozu ili prodaju neke stvari na ulici ili šta se sve dešava u ovoj teškoj ekonomskoj situaciji kada građani jedva sastavljaju kraj sa krajem, zbog loše ekonomske politike Vlade, morati da plate drakonske kazne od 50 do 150 hiljada dinara ili da završe u zatvoru od 30 do 60 dana?
Da se vratim još malo na Zakon o policiji. Interesantno je da po našem mišljenju se dalje pozicije direktora policije umanjuje. Direktor policije ne postoji čak ni poseban član koji definiše nadležnosti direktora policije govori se samo da postoji direkcija i da direkciju vodi direktor, i to je sve, i onda se govori o nadležnostima direkcije, direktor policije nema specifične i tačne nadležnosti i to je zanimljivo ako gledamo opet, kažem, u ovaj kontekst vremena u kome se nalazimo, gde nemamo direktora policije, gde je on na pola mandata razrešen sa obrazloženjem da je ispunio sve zakonske uslove za odlazak u penziju.
Kada je imenovan pre dve i po godine na mandat od pet godina mi smo znali da će ovaj trenutak da se desi, verovatno su možda čak i tada postojali određeni uslovi za penziju koju gospodin Veljović tada imao, ali ipak je doneta odluka da on bude imenovan za direktora policije i onda neko iznenada zajedno sa usvajanjem ovog zakona poslednjeg dana prošle godine i direktor policije više nije direktor. Imamo v.d. direktora, što ovaj makar zakon koji danas usvajamo ne prepoznaje. Govori se o direktoru, govori se da direktor ima zamenika, nigde se ne govori o vršiocu dužnosti.
Ovaj zakon takođe nigde nema neke rokove, šta se dešava kada prestane mandat direktoru, u kom roku se bira novi direktor, u kom se roku raspisuje konkurs, koliko to sve traje i možemo da dođemo u situaciju da imamo v.d. godinu, dve ili više dana i to je po našem mišljenju loše.
Gledajući situaciju koju imamo danas, koju mogu da razumem ministar možda nije znao kada je na Vladi predložio ovaj zakon, imamo član 253. ovog zakona koji govori o tome da mandat direktora policije, trenutni mandat direktora policije nastavlja da traje i posle usvajanja ovog zakona, pa nama je sada taj član suvišan, jer mi direktora policije nemamo.
Znači, taj član, dobro ja kažem, možda ministar nije znao kada je došao na Vladu da će direktor policije Veljović biti smenjen, pa je predložio zakon s ovim članom, ali onda postavlja se pitanje – šta ministar unutrašnjih poslova zna, ako to nije znao.
Takođe, smatramo da jako loše definisano pokretanje i vođenje disciplinskog postupka kako je ovaj zakon to propisao. Smatramo da je jako loše urađeno da ti postupci, nejasna je procedura kojim se taj postupak pokreće, nejasni su rokovi u kojima taj postupak se vodi i koliko on može da traje, kako se završava i otvara mogućnost direktnog uticaja na pripadnike policije, stalnom pretnjom pokretanja disciplinskog postupka, odugovlačenjem da se taj postupak završi da se time vrši pritisak na pripadnike policije i da se na taj način oni onemogućavaju da rade slobodno i kvalitetno svoj posao.
Mi smo predložili nekoliko amandmana na svaki član koji to definiše. Ono što takođe mislimo da fali, a to iskustvo koje imamo i tu neću da kažem da je to odlika u poslednje dve godine, nažalost to traje jako dugo, a to je tzv. curenje informacija u medije iz policijskih istraga gde se u tabloidnoj štampi pre svega pojavljuju podaci koji bi trebali da budu zaštićeni, odnosno ne bi smeli da budu dostupni javnosti. To ovaj zakon uopšte ne prepoznaje i na kažnjava. Mislimo da tu nešto treba da se uradi.
Na kraju, opet polazeći od iskustva poslednjih nekoliko dana i nekih čini mi se, vidovnjačkih moći koje je ministar stekao, očekivali smo možda neko odeljenje za vidovnjačke istrage, pošto očigledno da neki policijske metode, klasične istrage nisu dovele do razrešenja i otkrivanja počinioca. Na primer, napad na novinara pre godinu i po dana, napad na članicu Saveta za borbu protiv korupcije od pre nekoliko meseci, nemaju nikakve rezultate. Ja vas pozivam ministre da iskoristite te vaše vidovnjačke moći, ili ako ste već nekog angažovali za te stvari, da možda na taj način dođemo do počinioca napada na ove ljude i druga brojna nažalost, krivična dela koja u poslednih skoro četiri godine nisu dobila ni policijski, ni sudski epilog.
Hteo bih da kažem još nekoliko reči o Zakonu o javnom okupljanju. Složićemo se da smo bili u jednom pravnom vakumu nekoliko meseci, da smo znali da odluku suda da se kasni sa donošenjem ovog zakona, ono što hoću da kažem, imao sam priliku da budem na sastanku koje je Ministarstvo organizovalo u Narodnoj skupštini, javnom slušanju o Nacrtu zakona o javnom okupljanju, gde su bili pored nas poslanika i predstavnici sindikata, Zaštitnika građanina, drugih nezavisnih tela, nevladinih organizacija i gledajući ova rešenja iz predloga zakona i rešenja iz tog nacrta, vidim da su se neke stvari promenile. Žao mi je što takvu diskusiju nismo imali u parlamentu, kada je u pitanju Zakon o policiji i Zakon o javnom redu i miru, jer bi sigurno onda došli do nekih kvalitetnijih rešenja, koja sada u zakonu o javnom i redu i miru postoje danas, u odnosu na taj nacrt od pre nekoliko meseci.
Ipak, postoje stvari koje nisu rešene. Sada govorim o situacijama za koje znamo da su se dešavale u prethodnim godinama, to su situacije kada se prijave dva skupa na istom mestu, u isto vreme. Na koji način će se postupati u ovom zakonu, koji će skup biti odobren, a koji neće. Ta stvar nije razrešena. Smatramo da postoje opet te neke nejasnoće, naime, zakon propisuje da se u prijavi skupa navede nekoliko stvari. to su između ostalog vođe okupljanja. I tada sam govorio da mi je taj termin potpuno neprimeren našem zakonu. Mi smo predložili da se taj termin zameni terminom lice za kontakt, jer taj termin vođa mislim da je neprimereno, postoje razne vrste skupova, nekim skupovima ne priliči da njih vodi neki vođa.
Takođe jedna stvar koja se traži i koja je po nama potpuno sporna, kaže – traže se podaci od interesa za bezbednost. To je toliko široko dato, ako to nemate u prijavi skupa i onda ta prijava može da vam bude odbijena, šta su to podaci od interesa za bezbednost koje organizator mora u svojoj prijavi da dostavi policiji da bi skup bio odobren. Mislimo da se na ovaj način na mala vrata organičava ono što Ustav govori, a to je da je okupljanje u Srbiji slobodno i da može da se ograniči zakonom, jedino ako se okupljanjem krše ljudska i manjinska prava i druge slobode ili ugrožava moral. Ili kada skup želi da se organizuje na mestu zatvorenom za javnost.
Ova formulacija koju sam sada ponovio iz Ustava se nalazi u nekoliko članova ovog Zakona o javnom okupljanju i opšte nije razrađena. To su samo opšta mesta. U članu 6. i u stavu 1. i u stavu 3. govori o mestima na kojima se održavanjem okupljanja krše ljudska i manjinska prava. Ne znam kako sama mesta mogu da krše, ili organizovanja na tim mestima? Samo nekom aktivnošću na tom mestu mogu da se krše prava, ne samo činjenica da će neko da dođe na neko mesto. Mesta ne mogu da krše ljudska prava, barem po našem mišljenju.
Tako da smatramo da su i u ovom zakonu potrebne intervencije kako bi se što je moguće više ostvarila namera ustavotvorca, to su građani Srbije, koji su izglasali ovaj Ustav 2006. godine, da je pravo na okupljanju u Srbiji slobodno, gde se može ograničiti samo u određenim situacijama kada se krše druga ljudska, manjinska prava i slobode ili ugrožava moral i da ovaj zakon, ovako kako je napisan je nedovoljno jasan, ostavlja puno prostora da u nekom budućem periodu ministarstvo ne odobrava skupove, da odobrava određene po političkoj liniji, a da zabranjuje neke druge zato što se ne dopada onaj možda ili ideje onog, koji saziva takav skup ili organizuje takav skup, ima.
Zato smatramo i ne možemo da podržimo ni jedan od ova tri zakonska predloga, dok ne vidimo odgovor Ministarstva na naše amandmane. Hvala.