Hvala poštovana predsednice, predsedniče Vlade, gospodo ministri, ja sam očekivao u današnjoj raspravi da dobijemo, kao poslanici, javnost Srbije, odgovore na neka pitanja i razjašnjenja oko određenih kontraverzi koje postoje, koje prate ovaj projekat od samog početka. Do sada u ovoj raspravi nisam dobio, ja ću pokušati u ovih nekoliko minuta koliko imam na raspolaganju da postavim ta konkretna pitanja i da, nadam se, kasnije dobijem i odgovor na to.
Ovaj zakon po meni ima tri važna aspekta. Prvi aspekt je pravni. Mi danas raspravljamo o leks specijalisu, o zakonu koji se odnosi samo na jedan konkretan slučaj. Verujem da predsednik Vlade, kao i svi koji su završili Pravni fakultet znaju to svi mnogo bolje nego ja, da se zakoni donose kao opšta norma, da važe unapred za nebrojeno mnogo slučajeva, a da se ne donose zarad jednog jedinog konkretnog slučaja. Na taj način donošenjem ovakvog jednog zakona mi ne jačamo pravnu sigurnost u Republici Srbiji, radimo upravo suprotno.
Govorilo se ovde o nekoliko leks specijalisa iz naše prošlosti. Svaki od onih koji je spominjan, iz 70-ih godina vezano za Gazelu, iz 2009. vezano za magistralni gasovod 11, nije se spominjao ni onaj iz 2013. godine za Južni tok, su zakoni koji jesu doneseni za jedan konkretan projekat, ali infrastrukturni projekat. Ono što Zakon o eksproprijaciji dozvoljava, a to je da oduzmete privatnu imovinu nekome uz naknadu koja ne može biti manja od tržišne da biste izgradili… Oduzimate je zato što možda on ne želi da tu svoju imovinu da nekom drugom za novac, možda želi da je koristi kako mu Ustav kaže bez ometanja.
Naš Zakon o eksproprijaciji propisuje koji su to slučajevi kada to može da se uradi i nigde u tom zakonu ne stoji da to može da se radi da bi se gradili stambeno-poslovni objekti. Ovaj zakon, ako se usvoji, uzeće privatnu imovinu nekoga i dati drugom privatniku da na osnovu toga stvara profit.
Rekao je premijer – nije istina, biće preduzeće koje će da koristi tu imovinu, odnosno da pravi poslovno-stambeni prostor i da stvara profit. Čuli smo da će u tom preduzeću, na osnovu prenete imovine, odnosno prava na zakup imovine, kao država Srbija imati 30, 31, 32%, ali neko drugi će imati onaj veći deo i uložiće neke pare, a možda će, ukoliko ovaj projekat ne zaživi, on celo to preduzeće prodati nekome, nekom trećem, nekom koga ne znamo.
Šta će biti sa pravom na korišćenje zemljišta u tom slučaju? Na koji način će država Srbija zaštiti svoje interese? Odgovor na to pitanje nismo dobili.
Drugi aspekt je stručan urbanistički. Slušali smo u uvodnom izlaganju premijera 29 minuta o istoriji urbanističkog razvoja Beograda i dela o kome danas raspravljamo. Stručna javnost koja nije učestvovala u pripremi ovog zakona, jer javne rasprave nije bilo, iznela je svoje mišljenje. Akademija arhitekata Srbije i Odeljenje za arhitekturu i urbanizam SANU, imenom i prezimenom, najugledniji ljudi iz struke rekli su svoje mišljenje. Oni, nažalost, nisu imali s kim da razmene stručno mišljenje, jer ni dan danas mi ne znamo, sa druge strane, ko je idejni tvorac, u urbanističkom smislu, projekta „Beograd na vodi“.
Imali smo slučaj da je jedna maketa poslužila kao osnova za reizradu posebnog prostornog plana područja za posebnu namenu, a da su taj plan potpisali ljudi koji su uglavnom završili prostorno planiranje na Geografskom fakultetu. Postavljam pitanje – koji je to stručnjak, sa kim stručna javnost u Srbiji treba da polemiše o tome da li je ovakav projekt kakav je zamišljen, sa ovolikim kvadratima stambenog, poslovnog prostora, nešto što je dobro za Beograd?
Nisam stručan, ali želim, kao predstavnik zakonodavnog tela, da pre nego što usvojimo zakon dobijemo deo te rasprave i čujemo različita mišljenja, a ne da se onaj ko misli drugačije etiketira da nekoga mrzi, da mrzi svoj grad, da mrzi svoju zemlju.
Da li su oni koji su bili protiv Ajfelovog tornja u Parizu bili etiketirani kao mrzitelji svoje zemlje? Da li su u raspravi koja se vodila pre nekoliko godina, kako je to rekao premijer, o izgradnji kula od stakla u Londonu članovi Kraljevske akademije arhitekata bili proglašavani za mrzitelje svoje zemlje, svog grada samo zato što su imali drugačije mišljenje. U demokratskim društvima tako se ne vodi rasprava.
Hajde da govorimo, svi se slažemo, pretpostavljam, slažem se da je to zemljište najveći potencijal za razvoj Beograda, ali da li je ovo pravi put? Da li je pravi put da se investitoru, za koga čujemo da je obezbedio novac, ali nigde to ne možemo da vidimo, nijedan papir, nijedan ugovor još uvek ne postoji …Da li će se na ovaj način taj potencijal Beograda i Srbije na najbolji način ostvariti? Pustimo da svako kaže svoje mišljenje. Nemojmo nekoga ko ima drugačije mišljenje proglašavati za mrzitelje.
Poslednji aspekat o kome ja želim da govorim je ekonomski, jer je ovo pre svega, predstavljeno kao ekonomski, znači, šansa za ekonomski razvoj Srbije, i na osnovu toga mi danas izglasavanjem ovog zakona treba da ustanovimo javni interes.
U celom obrazloženju zakona postoji jedna jedina rečenica koja kaže – ekonomska analiza pokazala je da je predloženi projekat sprovodljiv i sa aspekta države i lokalne samouprave i sa aspekta investitora - tačka. Ni jednog broja.
Koja ulaganja od strane države, koja ulaganja od strane lokalne samouprave, koja ulaganja od inopartnera? Koliki je profit na kraju? U kom roku će se ceo taj projekat završiti? Toga nema. Ima ova jedna rečenica.
Obavezna tačka koja mora da prati svaki zakon je finansijska sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona. Kaže se – za sprovođenje ovog zakona potrebna su dodatna finansijska sredstva iz budžeta. Tačka. Kolika?
Jedini broj koji sam ja uspeo da zapišem je 40 miliona evra za prvu fazu eksproprijacije, rečeno u raspravi. Koliko faza eksproprijacije treba da bude i kolika je konačna cifra?
(Aleksandar Vučić, s mesta: Piše.)
Ne znam gde piše, voleo bih da vidim, gde piše u ovom Predlogu zakona koji smo dobili.
(Aleksandar Vučić, s mesta: Piše 850 prva faza 40 miliona.
Dobro, evo, ja bih voleo stranu da vidim u ovom zakonu gde to piše.
(Aleksandar Vučić, s mesta: Piše.)
Hvala, dobro.
Možemo da postavimo i pitanje ako je do sada rešeno 179 od 246 objekata iz prve faze, po kom zakonu je to rađeno? Mi danas donosimo zakon. Ako je moglo po važećem zakonu, zašto onda ceo posao se ne završi po važećem zakonu? Zašto leks specijalis? Zašto uvođenje pravne nesigurnosti?
Podsetiću vas, pre nedelju dana evropski komesar Han, govoreći o tome zašto je važno da Srbija otvori prvo poglavlje 23, 24, koji govore o reformi pravosuđa, ljudskim pravima, rekao da je pravna sigurnost temelj demokratije, pretpostavka za investitore i važan ekonomski faktor. A, ministarka Kori Udovički, koja danas nije ovde, prošle nedelje je rekla – da je nepredvidivost poslovnog ambijenta ono što odbija privrednike.
Usvajanjem ovog zakona, koju poruku mi šaljemo, da u Srbiji ne postoji pravna sigurnost. Da je u Srbiji politička volja jača od svega. Da vaša investicija, vaša privatna imovina neće biti zaštićena Ustavom i zakonima, jer može politička volja donošenjem leks specijalisa da vam tu vašu imovinu otuđi za neku naknadu, pravičnu, nepravičnu, utvrdiće neki sud, ali može da vam je otuđi. To nije poruka koja privlači investitore u ovu zemlju. To nije poruka da su svi investitori dobrodošli.
Dobrodošli su samo oni koji imaju političku podršku. Dobrodošli su samo oni koji su dobri sa Vladom Republike Srbije, pa će Vlada za njih da izmeni zakon, ako treba, da pogazi Ustav, da uradi sve. U takvoj zemlji nema ozbiljnih investicija. Rad ove Vlade u prethodne tri godine, na ovaj način, diskriminišući sve investitore doveo je do toga da danas Srbija je na začelju po stranim investicijama u regionu, na začelju po stranim investicijama po glavi stanovnika u regionu. Pre četiri godine bili smo prvi, danas smo poslednji.
Ova Skupština, i tu se slažemo, je rekao je premijer usvajanje ovog zakona je ključ da se ovaj projekat sprovede do kraja. Ja vas pozivam da ne glasate za ovaj zakon, da ga ne usvojimo, da se Beograd da razvija, ali primereno, po pravu, pravdi, zakonima ove zemlje, dajući šansu svima koji žele da investiraju u Beograd da dođu, da ostvare te svoje investicije, da zaposlimo Srbiju, da zaposlimo građane Srbije, a ne da uradimo to samo za privilegovane investitore. Hvala vam.