Hvala poštovani predsedavajući.
Poštovani ministre, kolege poslanici, pa ja u šest minuta koliko je ministar obrazlagao ove predloge ja nikako nisam mogao da nađem vezu između zakona koje je on danas predložio, ni kako su oni međusobno uslovljeni i na koji način rešenja su povezana iz ovih zakona o kojima danas raspravljamo.
Činjenica je da ih imamo u objedinjenoj raspravi. Činjenica dobra jeste da je ministar posvetio po nekoliko minuta svakom od ovih zakona. I, činjenica jeste da su ovi zakoni stavljeni na dnevni red da bi prošli praktično i bez rasprave, jer treba mi danas da govorimo o projektu Beograda na vodi, ali to će sačekati nekoliko dana i onda su se našli na dnevnom redu ovi zakoni koji su u principu dobri. Mi ćemo podržati usvajanje ovih zakona. Smatramo da oni unapređuju pravni sistem Srbije, ali smatramo da u svakom od njih postoje i neka bolja rešenja i mi smo na svaki od ovih, odnosno na ova dva zakona o kojima raspravljamo danas dali nekoliko amandmana.
Verujem da će Vlada prihvatiti naše amandmane, jer oni na kvalitetan način rešavaju, kvalitetniji način rešavaju određena pitanja po našem mišljenju i mislimo da generalno unapređuju zakone i sada bih rekao koji su te stvari.
Prvo, činjenica, vezano za Zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma, činjenica jeste da smo imali negativnu ocenu Manival komiteta Sveta Evrope i da usvajanjem ovog zakona će ta ocena verovatno biti promenjena i činjenica da se dugo čekalo sa donošenjem ovog zakona. Ne želim nikoga da optužujem zašto to nije bilo ranije, ali dobro je da je sada doneto, da je ovaj zakona danas pred nama i da će biti narednih dana i usvojen.
Ono što smo već čuli u raspravi od određenih kolega i mi takođe smatramo da u članu 6. čini mi se da se govori umišljaj kod određivanja pojma terorista je suvišan, jer terorizam teško može da se izvrši iz nehata, znači, terorističko delo samo po sebi se radi sa umišljajem, tako da je ova reč suvišna i smatramo da je treba izbrisati iz zakona.
Ono što je naša ključna zamerka ovog zakona to je da ovaj zakon ne uvodi obavezu banaka osiguravajućeg društva i drugih finansijskih institucija da postupaju po ovom zakonu. Znači, da imaju uvid u evidenciju lica koja se nalaze na spisku i da obaveštavaju u skladu sa zakon kako tu obavezu imaju sudovi, notari i APR. Smatramo da bi takvu istu obavezu trebale da imaju i finansijske institucije.
Jer, upravo je finansiranje terorizma tema ovog zakona a finansijske institucije se bave raznim finansijskim transakcijama i onda je sasvim logično da i one budu uključene u ovaj zakon. Nadam se da će Vlada ove sugestije prihvatiti.
Takođe, smatramo da je bolje rešenje da se ovi spiskovi koji su Predlogom zakona predviđeni da se lista označenih lica objavljuje samo u „Službenom glasniku“, da ona bude i na nekom sajtu, kako bi sve ove institucije imale lakši uvid za snalažanje. Jer, pronaći sad tačno „Službeni glasnik“ u kome se nalaze ta lica i onda po njemu proveravati je malo nezgodno. Evo, vidim odobravanje ministra i drago mi je ako ovi naši amandmani budu usvojeni.
Smatramo da ovde na kraju zakona neki rokovi nisu u skladu. Vlada bi trebala da utvrdi ovu listu u roku od 30 dana, a ostavlja se rok od šest meseci za donošenje podzakonskih akata. Smatramo da te rokove treba uskladiti, vezano za ta podzakonska akta i usvajanje ove liste. To su suštinski naši amandmani.
Sve u svemu, dobro je da je ovaj zakon danas na dnevnom redu i mi ćemo ga prihvatiti.
Izmene i dopune Carinskog zakona jesu nešto što je dobro. Malo je neobična činjenica da ovaj zakon već skoro osam meseci stoji u proceduri i tek danas je na dnevnom redu. Obično zakoni stoje svega nekoliko dana u proceduri, a onda se po hitnom postupku donesu. Ovaj zakon je čekao osam meseci i ne bih želeo da sad slušam kritike tipa – pa, dobro, šta vam sad smeta što stoji osam meseci? Ne smeta nam što stoji osam meseci ali nam smeta jedna druga stvar.
Naime, Vlada je 25. decembra 2014. godine donela Uredbu o carinski dozvoljenom postupanju sa robom i u toj uredbi se nalaze oni termini koji se nalaze u Predlogu izmena i dopuna Zakona koje tek treba da usvojimo. Znači, nisu tamo termini koji postoje trenutno u važećem zakonu, a to su termini – umesto uvozne dozvole –ulazna, umesto – izvozne – izlazna, znači, ti termini koji tek sad treba da se uvedu u zakon, oni stoje uredni. Mi mislimo da je to jako loše, jer je pitanje da li je onda uredba zakonita i da li je postupanje po toj uredbi carinskih organa u prva tri meseca ove godine u skladu sa zakonom ili ne? Smatramo da je to loše, da je ta praksa koju Vlada ima očigledan jedan nesklad u odnosu na rad organa. Jer, sada neko može da postavi pitanje zakonitosti ove uredbe i postupanja državnih organa u prethodna tri meseca i da onda imamo određene probleme.
Nadam se da se ovo neće ponoviti. Verovatno je neko mislio, ili nije obratio pažnju, kažu da su poslali zakon u avgustu u Skupštinu, tamo se sve usvaja za dan-dva, to mora da je već usvojeno, sad ćemo u decembru da donesemo uredbu, a zakon, nekim slučajem, nije usvojen, ne znam zašto? Možda kada je zakon došao u Skupštinu, mi nismo imali ministra finansija, on je bio izabran tek nekoliko dana posle toga kad je ovaj zakon donet u Skupštinu pa se možda zato negde izgubio u fijoci bivšeg ministra i novog ministra.
Na kraju, hteo bih da kažem nekoliko reči o Sporazumu sa KfW bankom iz Frankfurta na Majni i vezano za ovaj projekat uvođenja energetske efikasnosti u javnim objektima. Slažem se da je to jedan dobar projekat, gde će, ako se na kvalitetan i brz način potroši ovih 15 miliona evra, biti ostvarene značajne uštede u potrošnji energije u javnim objektima. Dobro je što je taj zakon u nekoj hitnoj proceduri. Znači, Vlada ga je dostavila 6. marta a danas ga raspravljamo, 18. marta i usvojićemo ga tamo do 20 i nekog marta. To je taj neki ritam kojim ova Skupština radi i dobro je da se ta sredstva na brz način povuku i realizuju, ali, otvara se pitanje javnog duga kada donosimo bilo koji zakon kojim se Srbija dodatno zadužuje.
Mene zanima koliki je javni dug danas, na današnji dan, pošto smo uveli dnevno praćenje i budžeta i suficita i naplate akciza, poreza, carina, svega? Da li je on već premašio 75% i više, s obzirom na pad vrednosti evra u odnosu na dolar a znate da imamo jedan deo kredita i zaduženje države je u dolarima i da li možemo onda da dobijemo od ministra i odgovor kakvo je stanje budžeta? Da li smo i danas u suficitu, jer mi se čini da se sada suficit meri na sat, pa da li možemo da kažemo da smo danas u 12 u suficitu? Ali, onda se postavlja pitanje, ministre, zašto se duguje poljoprivrednicima za isplatu subvencija, ako je budžet u suficitu? Zašto se duguje porodiljama? Nekoliko meseci se njihove naknade ne isplaćuju na vreme iz budžeta? To su pitanja koja građani žele da čuju. Kada čuju iz ministarstva ili od premijera da je budžet u suficitu, onda oni pitaju – dobro, a šta je onda sa obavezama koje država ne ispunjava prema nama?
Da li će se ova Vlada i dokle će trajati to oduševljenje suficitom, da li ćemo to imati kao trajno stanje? Onda nam je, ministre, potreban i rebalans. Ako smo planirali deficit od 6,5% u ovoj godini, a evo, vi tvrdite da smo skoro tri meseca u suficitu, onda ćemo verovatno morati da radimo i rebalans. A onda ide i pitanje da li su naše kritike kada smo govorili kod usvajanja budžeta da ste nerealno nisko planirali prihode budžeta, a da ste to uradili kako bi imali obrazloženje zašto smanjujete penzije i plate? Sada će se pokazati da ti prihodi mogu da budu veći, efikasnijim radom poreske uprave, što smo tada govorili da je potrebno, efikasnijim radom inspekcijskih službi, itd. Znači, moglo je da se naplati više, da se planira veća naplata, koja se očigledno sada izgleda i dešava, ali onda nisu morale da se smanje penzije i plate.
U svakom slučaju, ove zakone ćemo podržati. Imamo tih nekoliko amandmana i suštinske zamerke koje sam izneo. Nadam se da činjenica da amandmani dolaze od strane opozicije neće biti odlučujuća da se oni prihvate ili ne i da ćemo usvojiti ove zakone, poboljšane za ona rešenja koja smo mi predložili. Hvala.