Hvala poštovani predsedavajući.
Gospodine ministre, članovi Ministarstva odbrane, pripadnici vojske, kolege poslanici, imamo danas izmene i dopune dva važna zakona i svi se slažemo da je posle više od pet godina vreme da se izvrše izmene i dopune Zakona o odbrani i vojsci, s obzirom da su u međuvremenu usvojeni neki zakoni koji su odredbe postojećeg zakona praktično izmenili ili ostavili nesprovodivim. Mislim da je dobro što su danas pred nama ova dva zakona.
Ono što nisam uspeo da čujem danas od ministra, niti da zaključim na osnovu onoga što piše u obrazloženju ova dva zakona jeste zašto su ova dva zakona podneta u Narodnu skupštinu po hitnom postupku? Osim, ako to nije, a očigledno da jeste politika Vlade Republike Srbije, da praktično svi zakoni, bez obzira na njihovu sadržinu dolaze u Skupštinu po hitnom postupku, raspravljaju se bez mogućnosti da se vodi neka javna rasprava o njima i da se poslanici dovode pred svršen čin da nešto moraju da usvoje onako kako je predloženo, bez mogućnosti da kvalitetno utiču na izmene i promene ili da čujemo da postoje i neka druga rešenja.
Ovo pogotovu govorim zato što je činjenica da su ove izmene i dopune plod javne rasprave koja je vođena u 2014. godini. Svestan sam toga i zato mi nije bilo jasno zašto je posle svega toga hitan postupak? U Zakonu o odbrani se uopšte ne kaže zašto je hitan postupak potreban, dok se u Zakonu o vojsci govori da postoji član 192. postojećeg zakona koji prestaje da važi sa 1. januarom 2015. godine, zapravo sa 31. decembrom 2014. godine.
Danas je koliko znam, 26. januar 2015. godina. Dakle taj član zakona ne važni već 26 dana i ono što se nama iz opozicije često ovde postavlja kao pitanje kada kritikujemo zakone koji se donose dan, dva, tri pre nego što neki rok treba da istekne - šta će biti ako se ne usvoje ove izmene, onda danas postavljam pitanje – šta se to desilo 1. januara zbog čega je ovaj zakon trebalo doneti do 1. januara i kakva je šteta nastala u ovih 26, 27, 28 dana, koliko će biti dok se ovaj zakon ne usvoji? Ništa od toga nismo čuli od ministra, ali sada već po navici, imamo ponovo hitan postupak kod donošenja zakona, pa tako i ova dva bitna zakona.
Najveći deo izmena i dopuna ovog zakona smatramo da su dobri i podržaćemo te izmene naravno uz nekoliko sugestija koje smo dali kroz amandmana.
Da ovi zakoni nisu idealni ili najbolje mogući, govori sam postupak Vlade, koja je, a to ovde nije rečeno, sama dala pet amandmana na izmene i dopune Zakona o Vojsci 20. januara. Znači, 15. decembra prošle godine Zakon je usvojen, a onda je Vlada nešto malo više od mesec dana kasnije shvatila da je nešto pogrešno napisala u tom Zakonu o Vojsci, pa nam je dala amandmane. Tako da to ponovo govori o tome koliko je neozbiljno kada se zakoni donose po hitnom postupku i koliko sve to nema smisla. Da bi bilo mnogo bolje da radimo onako kako je predvideo i Ustav i Poslovnik ove Skupštine, da zakoni dolaze po redovnoj proceduri, da o njima može da se vodi rasprava, da se organizuju javna slušanja, pa tek onda da ulaze u Skupštinu.
Ali, dobro, imamo to što imamo danas i ja želim da se osvrnem na neke stvari za koje mislim da nisu dobre. Iako je ministar objašnjavao da nije dobro da ostane član 14. u zakonu, koji govori o tome da pripadnici Vojske i službenici ministarstva sada ne mogu da učestvuju u nekoj saradnji sa nevladinim sektorom, odnosno da o tome ministar daje saglasnost, jer to ostavlja mogućnost arbitriranja ministra da nekome da, da nekome neda, pogotovu što postoji član zakona gde se pripadnicima Vojske i ministarstva omogućava saradnja sa stranim nevladinim organizacija i sa stranim organizacijama, pa nije jasno zašto se to ograničava na domaće.
Takođe, smatramo da je potrebno na drugi način definisati ograničenje prava vojnih lica i pripadnika ministarstva na njihovu političku aktivnost. Smatramo da politička aktivnost ne treba da bude dozvoljena, ali mislimo da postoji i drugi način njihovog učešća u društvenom životu zajednice koji ne treba da bude predmet zabrane niti odobrenja ministra.
Takođe smatramo da postojeći član 63. Zakona o Vojsci treba da ostane. Nije nam jasno da je razlog za brisanje određenih tačaka na osnovu kojih može da se pokrene postupak za utvrđivanje disciplinske odgovornosti je činjenica da se to do sada u praksi nije pojavilo. Mislimo da treba da ostane mogućnost, to govori o tome da vršenjem dužnosti u pravnom licu, bez odobrenja nadležnog organa, osnivanje privrednih društava, neprenošenje upravljačkih prava, a to sve može da dovede do eventualnog sukoba interesa, da to treba da ostane u zakonu, bez obzira što se to do sada u praksi nije pojavilo. Možda će se pojaviti, pa će se onda pojaviti problem što u zakonu ne postoji to ograničenje.
Takođe smatramo da termin - vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana, treba da stoji. Ne slažemo se da se uvede termin - i ratno vazduhoplovstvo. Mislimo da je istorija Srbije u poslednjih 20-ak godina toliko opterećena i da je pacifikacija na svakom mogućem mestu nešto što će doprineti boljoj budućnosti građana Srbije i naše dece. Smatramo da termin - ratno vazduhoplovstvo, ne treba da se uvodi da je primereniji termin i današnjem trenutku i budućnosti koju želimo za našu zemlju i našu decu da ostane termin - vazduhoplovstvo.
Zakon o odbrani uvodi jednu važnu novinu. To je inspektorat odbrane i nadležnosti inspektorata odbrane i mi to podržavamo, ali smatramo da inspektoru odbrane treba zakonom omogućiti da se u određenim slučajevima može obratiti i nadležnom odboru Skupštine Srbije, kao što imamo slučaj da se inspektor, koji kontroliše rad VBA i VOA, može u određenim situacijama obratiti i nadležnom odboru Skupštine. Mi smo predvideli našim amandmanom da se ta mogućnost uvede, kao i da se uvede mogućnost da se jednom godišnje, ne mogućnost, nego obaveza da inspektorat odbrane jednom godišnje podnese izveštaj nadležnom odboru.
Smatramo da je demokratska civilna kontrola Vojske vrlo važan segment našeg društva i bezbednosti svih nas. Smatramo da se nažalost ono što je predviđeno trenutno zakonskom regulativom ne sprovodi do kraja i da bi bilo bolje da se zakonima uvedu mogućnosti obaveze većeg učešća Narodne skupštine kao centralnog mesta u kome sede predstavnici građana, svi mi, jer da je to slučaj i da se na tome više radi i insistira, verovatno ne bi imali situaciju koja se dešava u poslednjih nekoliko dana, gde imamo sukob ministra odbrane sa jednom Ustavom definisanom državnom institucijom, institucijom Zaštitnika građana, gde se koriste krajnje neprimerene reči i optužbe od strane ministra na izveštaj i primedbe koje je Zaštitnik građana u skladu sa svojim ovlašćenjima dao.
Da postoji i da se više radilo na demokratskoj i civilnoj kontroli rada Vojske i vojnih službi bezbednosti, da su se koristili svi mehanizmi kontrole koje ima ova Skupština, Odbor za kontrolu službi bezbednosti, verovatno bi već bio sazvan i tražio da se istraži sve ono što stoji u izveštaju Zaštitnika građana. Takođe, ministar odbrane bi, verujem, trebalo da ima više poštovanja prema Skupštini, pa bi ispunio svoju obavezu koju mu nalaže Poslovnik Skupštine, da tromesečne izveštaje podnosi nadležnom odboru, a ja kao član tog odbora želim da vas obavestim da ministar odbrane od jula meseca prošle godine nije bio na Odboru za odbranu i unutrašnje poslove i nije nam predočio izveštaj tromesečni za drugo, za treće ni za četvrto tromesečje 2014. godine. Šta je razlog toga da on izbegava da izvrši tu svoju obavezu - ne znam. Da li je želeo da izbegne da na odboru razgovaramo o svim onim pitanjima koja su bila interesantna za građane u prethodnih šest meseci? Ja ne znam i ne znam da li će ministar danas nešto od toga reći, ali u svakom slučaju, mesto za to je nadležni odbor.
Da je nadležni odbor raspravljao, npr. o svemu onome što se dešavalo krajem septembra na dan kada je organizovana parada ponosa u Beogradu, verovatno ne bi danas u januaru vodili polemiku o tome, nego bi čekali. Slažem se u jednom delu da sud treba da utvrdi svačiju odgovornost, ali postoje pitanja koja nisu za sud. Na primer pitanja – ko je dao naređenje pripadnicima Vojske da budu pored brata premijera i brata gradonačelnika Beograda, ko je potpisao to naređenje, po kom osnovu i da li je tu bilo nekih zloupotreba?
Naravno, kada ministar neće da poštuje parlament, kada nema kvalitetne demokratske civilne kontrole, onda imamo raspravu u medijima, onda imamo optužbe koje idu na neki lični nivo, potpuno su neprimerene jednom demokratskom dijalogu i zato pozivam ministra, prvo da prihvati naše amandmane, jer smatramo da će oni poboljšati predložene predloge zakona i nama omogućiti ove izmene i dopune zakona, a zatim i da poštuje zakone koje danas usvojimo, odnosno usvojimo za dva-tri dana, kada će već biti glasanje, ali i one zakonske odredbe koje se sada ne menjaju i koje važe, a koje podrazumevaju da on kao ministar ima određene obaveze da odgovara parlamentu Republike Srbije koji ga je izabrao za tu funkciju, a ne glavni odbor ili predsedništvo njegove stranke i da ima obaveze da jača demokratsku i civilnu kontrolu Vojske, jer je to preduslov za dalji razvoj Vojske Srbije kao bitnog segmenta našeg društva.
Nadam se da će današnja diskusija i rešenja koja će biti usvojena doprineti da se Vojska Srbije dalje razvija, da bude jedan segment društva kojim RS može da se ponosi, koji, pre svega, ispunjavanjem međunarodnih obaveza koje je Republika Srbija preuzela prethodnih godina i učešće pripadnika naše Vojske u mnogim međunarodnim misijama, preko 500 pripadnika učestvuje i rizikuje svoje živote svakog dana kako bi međunarodni ugovor Republike Srbije, pre svega, bio povećan, da će se na tome nastavku rada i dizanja tog ugleda u budućnosti nastaviti, ali, ponavljam, preduslov za to je dalja demokratska i jača demokratska i civilna kontrola rada Vojske. Hvala.