Hvala, poštovani predsedavajući.
Gospođo guvernerko, poštovani gospodine ministre, kolege narodni poslanici, moram da ponovim neslaganje i nezadovoljstvo što o ovako bitnim izmenama i dopunama zakona raspravljamo po hitnom postupku, bez mogućnosti da smo imali dovoljno vremena da se upoznamo kvalitetno sa ovim predlozima. Gospođa guvernerka je dugo bila narodni poslanik i zna da je u roku od jednog dana, koliko smo imali da proučimo sve ove predloge Vlade, bilo jednostavno nedovoljno vremena da se upoznamo sa svima njima, da sagledamo sve one novine i da reagujemo amandmanima, jer smo amandmane mogli podneti samo danas do početka rasprave.
Ne razume iz tog ugla nervozu kada se kaže kako Ministarstvo finansija sada uzima neke nadležnosti od Agencije za osiguranje depozita. Ne znam zašto je ta reč: „uzimati“ uvredljiva i bilo koga vređa. Činjenica je, ministar je sam pročitao, taj jedan član Zakona o ministarstvima koji sada Ministarstvu finansija daje nadležnosti da određuje i učestvuje u upravljanju ovom agencijom. Možemo da kažemo i da imenuje ljude koji će učestvovati, predlaže i da je to dobro ili nije, ali za to se vodi rasprava o predlogu zakona, pa razmenimo argumente pre nego što zakon dođe ovde, a ne vređamo se kada se to kaže.
Verujte, mene mnogo više vređa kada neko kaže – znate, bila je javna rasprava od 26. decembra do 14. januara, zato što su zakoni stajali na sajtu. Od 19 dana, devet je neradnih dana u tih 19 dana, a vi sad kažete – to je javna rasprava. Nemojte, molim vas. Kakva javna rasprava? Da li je bilo neko javno slušanje ovde u parlamentu o tim zakonima? Da li je bio neki skup na kome se razgovaralo? Ne, nego je neko mogao da zna, da pogleda, pa da nešto tamo kaže, pošalje neki dopis. Govorim o ovim vladinim zakonima. Lepo je što je Narodna banka to radila malo duže, ali mislim da je neprimereno da se ovako obimne izmene Zakona o bankama i Narodnoj banci daju kao dopune i izmene zakona, preobimne su. Biće teško pratiti zakon sada sa ovako usvojenim obimnim izmenama i dopunama. Postoje i neka pravila na koji način se i šta je primereno kako menjati i dopunjavati zakon, a kada treba da se radi novi zakon. Mi smatramo da je u slučaju ovako obimnih izmena bolje da se išlo na pisanje novog zakona.
Da je bilo prave javne rasprave, moglo bi sada da se govori o tome da li je davanje ovih ovlašćenja Narodnoj banci, preuzimanja nekih ovlašćenja koja je do sada imala Agencija za osiguranje depozita, prenošenje u Narodnu banku i formiranje posebnog tela, specijalizovanog tela, ja se izvinjavam što nisam zapamtio izraz kako je ministarka nazvala to telo, da li je to dobro rešenje.
Mi smatramo da nije, u načelu. Da, Narodna banka dobija sada ulogu i policajca i sudije i izvršitelja. Mnogo velika ovlašćenja u rukama Narodne banke.
Govorili ste o tome da u drugim državama, odnosno, da je to nešto ka čemu zemlje EU teže i da mi idemo možda korak napred u tome. Mislimo da, bez obzira što mi tu želju da budemo deo EU politički zastupamo četvrt veka, za razliku od nekih drugih, ne treba u svakom trenutku žuriti i možda je bolje primeniti neka iskustva koja su dokazano bila dobra. Recimo, to su iskustva Španije i Irske koje su imale obimna restrukturiranja banaka u poslednjih pet godina, od vremena svetske ekonomske krize, a gde to nisu radile njihove nacionalne banke, nego su radila neka posebna tela. Mislimo da bi razdvajanjem toga bila pojačana uloga i odgovornost svakog od njih. Ovako možemo da dođemo u situaciju da Narodna banka preuzme restrukturiranje neke banke, a onda uslovljava da se određena rešenja poštuju oduzimanjem licence ili nešto slično.
Mislimo da to jednostavno nije dobro i da će praksa verovatno pokazati da, bez obzira na to što ministarka veruje da imamo dovoljno kvalitetnih ljudi, i u Narodnoj banci i van nje, i da će se oni sada oformiti, odnosno skupiti u tom specijalizovanom telu, ostaje bojazan koliko će oni biti nezavisni u svom radu.
Naravno, u ovoj diskusiji bi mogli da pričamo i o tome šta je sa srpskim bankama. Zašto je danas praktično bankarstvo u Srbiji, klinički mrtvo. Da li je država odgovorna za loše stanje i koliko je odgovorna za stanje u onim bankama koje su i danas pod upravom države. I, da li je to moglo da se izbegne. Zašto danas „Telekom“ pred privatizaciju najavljenu, kupuje jednu banku, vrlo diskutabilnog stanja, sa potpuno nepoznatim elementima i pitanje cene, i to zašto se kaže da je „Telekom“ morao da kupi banku, mogao da se uradi dobijanjem licence koja košta 10 miliona evra, a ovako se preuzimaju i neka nenaplativa potraživanja, svakakve stvari, i pitanje je da li će tako samo dodatno otežati prodaju „Telekom“-a.
U svakom slučaju, rasprava kada se donose ovako važni zakoni je važna. Ne možete da nas ubedite da je bila potrebna ovakva brzina od trenutka kada su zakoni usvojeni na Vladi, došli u parlament juče, a danas treba da se usvoje.
Spominjali ste da smo se mi obavezali kao država na neki kraj januara kao usvajanje ovih zakona. Kraj januara je sutra, ovi zakoni neće biti usvojeni ni do kraja januara, pa možemo da vam kažemo i da taj rok koji smo sami sebi odredili nećemo ispoštovati. Mislim da za tim rokom nije bilo potrebe i mislim da ovo pokazuje, još jednom, bahatost i nesposobnost vladajuće stranke koja ne može da nađe rešenja za probleme u kojima se nalazi ekonomija Republike Srbije koja neprestano, kada se kritikuje samo pronalazi krivce negde u prošlosti, pa nekad nije dovoljno 2008, 2009, 2010, vraćamo se u 2003, 2002, devedeset i neku, ne znam ni ja gde.
Niko ne govori šta je rađeno u 2013. u 2014. šta se dešava danas, zašto država ćuti na probleme građana koji imaju kredite u švajcarskim francima, kada u svim drugim zemljama, neke mere se predlažu, usvajaju, reaguju i njihove nacionalne banke i ministarstva. Samo se kod nas ćuti i prebacuje odgovornost na one koji su uzimali te kredite. To je najbolji pokazatelj neodgovornosti ove vlasti, nepoštovanja građana Srbije i činjenica i pokazatelj najbolji da je došlo vreme da se ova Vlada promeni. Hvala.