Povređen je član 107. Predstavnik ove ljotićevsko fašističkog dela ove nove koalicije na političkoj sceni Srbije izneo je toliko neistina i laži da ja za dve minute ne mogu da sve to izgovorim.

Čovek koji je u koaliciji sa najvećim dokazanim lopovima u istoriji Srbije, Dušanom Šanetom Petrovićem, Vukom Jeremićem, DS, danas kaže da Aleksandar Vučić nema podršku penzionera i nema podršku građana Srbije. Ako iko danas u Srbiji uživa bezrezervnu podršku gotovo plebiscitarnu podršku, to je Aleksandar Vučić i to je SNS.

Ja tražim u ime tih građana od ovog ljotićevca, od ovog fašiste, od čoveka koji ništa drugo u životu nije radio, sem što je bio portparol čačanske biblioteke, gde ga je zaposlio Velimir Ilić, jedan od lidera DOS-a, da traži od svojih koalicionih partnera, pre svega od svog šefa Dragana Đilasa i od svojih koalicionih partnera Šaneta Petrovića, Vuka Jeremića, od ovih žutih lopova da vrate pare koje su oteli građanima Srbije od 5. oktobra 2000. godine. Jer, da nije bilo njegovog šefa Dragana Đilasa, da nije bilo njegovog kompanjona Šaneta Petrovića, Vuka Jeremića koji je samo u jednoj tranši od Katarske ambasade u Berlinu dobio 200.000 evra, ne bi Vlada Srbije morala da preduzima teške reforme 2014. godine.

I ovaj ljotićevac ne treba da se vraća u 2014. godinu i da nas podseća šta je govorio Aleksandar Vučić, nego treba da se vrati u 2008. godinu kada je njegov šef Dragan Đilas povećavao penzije tako što je zaduživao državu Srbiju da bi DS večito ostala na vlasti, ali narod je rekao svoje 2012. godine i te iste poslao u istoriju.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vama je poznato da u Republici Srbiji imamo jednu instituciju koja se zove Poverenik za informacije od javnog značaja, ali on više nije odavno nezavistan i samostalan državni organ. On je politička ličnost, oglašava se manje, više povodom svih zakona koji su u Skupštini i to uglavnom na krajnje negativan način iskrivljavajući, falsifikujući ono što se dešava u Narodnoj skupštini, pa dozvolite kad je on već političar da vas upozorim šta taj političar radi, ali za državni novac, odnosno za novac građana Srbije.

Gospodin Šabić je 25. juna 2018. godine rekao da kao samostalni i nezavisni državni organ nema zakonsku obavezu da raspisuje konkurse za prijem u radni odnos u svojoj službi, što on inače nije ni činio.

Međutim, u organima državne uprave i službama Vlade čl. 50. stav 1. i 54. Zakona o državnim službenicima propisana je obaveza oglašavanja internog ili javnog konkursa, a kod gospodina Šabića ne postoji dokaz o ni jednom sprovedenom konkursu. On je primio veliki broj ljudi u svoju službu, što po ugovoru o delu, po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima i potrošio državnog budžetskog novca od skoro 33 miliona dinara.

Navešću vam samo jedan primer. Na osnovu ugovora o delu od 15. oktobra 2015. godine sa izvesnom Ivanom Živković potpisao je ugovor i, pazite, od 2015. godine do danas na osnovu ugovora o delu isplaćena je zarada od preko tri miliona dinara. Inače, takvih ugovora imate koliko hoćete, sa Milošem Vasićem 218 hiljada dinara, pa Milanom Zorićem 255 hiljada dinara, pa 621 hiljada dinara itd.

Zanimljivo je da je jedan od ugovora zaključen i sa gospođom Draganom Rajić Pozderac, suprugom Jasminka Pozderca koji je inače poznat kao dobavljač para Vuku Jeremiću preko ambasade iz Katara.

Ovo vam govorim čisto da imate u vidu, da znate ko se sve udružio ne samo protiv ovog zakona, koji ste vi predložili, odnosno ovih zakona, nego protiv svih zakona koje predlaže Vlada Republike Srbije.

Član 107. gospodine Marinkoviću.

Zašto sam ja sve ovo čitao? Kada pročitate sve ove cifre, 32 miliona dinara, tri miliona dinara, 218 hiljada dinara, 255 hiljada dinara, 621 hiljada dinara, 191 hiljada dinara, 390 hiljada dinara, 197 hiljada dinara, 197 hiljada dinara, gospodin Šabić na devet službenih putovanja u inostranstvo je potrošio 1.350.561.000 dinara, „Medija centru“ je za devet konferencija za štampu, na kojima inače brutalno napada ministre, narodne poslanike, iznosi neistine, kleveće sopstvenu državu itd, za te konferencije za novinare potrošio je 207.430 dinara.

Zašto ja sve ovo govorim? Gospodo, zamislite da je ovaj novac upotrebljen u neke pametne svrhe, za lečenje ljudi, za kupovinu novih medicinskih aparata, za opremanje Kliničkog centra Srbije, za opremanje Kliničkog centra Vojvodine, za domove zdravlja, bilo bi mnogo više novca za bolesnu decu, za bolesne ljude. Mogli bismo lakše da izađemo na kraj sa nekim drugim problemima sa kojima se kao država susrećemo.

Čovek koga je ova Skupština izabrala da navodno štiti informacije od javnog značaja, odnosno da ih čini dostupnim građanima, napada sopstvenu državu iz dana u dan, vodi jednu besomučnu „tviter“ kampanju protiv skoro svakog ministra u Vladi Srbije, protiv predsednika Republike, protiv predsednice Vlade, protiv narodnih poslanika.

Zato sam pročitao sve ove cifre, da narod zna šta taj gospodin radi iako se lažno predstavlja da je neki nezavisni samostalni državni organ.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja, uopšte nisam iznenađen diskusijom gospodin Vukadinovića. Srpska opozicija, odnosno ono što je od nje ostalo, tzv. građanska, odnosno evropska opozicija, dobila je svog novog lidera u liku Dragana Đilasa, okupio ih je na Zlatiboru, dele mandate koji još nisu ni osvojili, i zato ih nema u Narodnoj skupštini.

Ono što gospodin Đorđe Vukadinović radi, radi po zadatku, radi po zadatku novog šefa tzv. građanske opozicije u Srbiji, Dragana Đilasa, malo vode kampanju protiv radnih mesta, malo vode kampanju protiv investitora, pa onda vode kampanju protiv autoputeva, sada vode kampanju protiv lečenja ljudi i protiv transplantacije organa. Dakle, to je njihova politika. Sve u Srbiji prikazati kao loše, sve u Srbiji prikazati kao negativno, plašiti narod kako će neko da hvata ljude po ulicama i da im uzima organe. To radite po svim društvenim mrežama. Nisu građani Srbije uznemireni, nego vi pokušavate da unesete nemir među njih, šireći lažne informacije.

Pričate o tome kako se ne zna koji su to članovi porodice, pa navodno, porodica u Srbiji je širok pojam, sve je definisano, gospodine Vukadinoviću u članu 23. Zakona, a samo je stvar u tome što vi taj zakon ili niste pročitali, ili namerno prećutkujete građanima Srbije šta u tom članu zakona piše.

Taksativno su navedeni članovi porodice koji mogu da se usprotive uzimanju organa, a samo vi mašite rukama, ne znam šta vam to znači, možda ste ogladneli, i još malo je vreme ručku, dakle, taksativno su navedeni koji članovi porodice mogu se usprotiviti presađivanju organa, a vi samo nastavite dalje da vodite kampanju protiv fabrika, protiv autoputeva, protiv zdravlja ljudi.

Srpska napredna stranka će vas i na narednim izborima još ubedljivije tući.

Medijska i politička mafija oličena u Draganu Đilasu, Šolaku, Vuku Jeremiću, našla je nekoliko poslanika u srpskom parlamentu koji nisu još uvek otputovali na more da ovoga puta vode kampanju protiv transplantacije organa, da na društvenim mrežama Narodnu skupštinu predstavljaju kao „žutu kuću“, da narodne poslanike koji će da podrže ove predloge zakona porede sa Tačijem i sa Haradinajem i građani Srbije vrlo dobro znaju po čijem nalogu i po čijem zadatku vi to radite.

Možete vi da se pravite nevešti koliko hoćete, jasno je da je ovde na delu kampanja ne protiv ovog ili onog narodnog poslanika, ne protiv ove ili one stranke, uključujući i SNS, ovde je u pitanju kampanja protiv države Srbije.

Ono što mene građani Srbije pitaju to je koliko ćemo još imati novih radnih mesta, da li će još neko mesto u Srbiji dobiti novu fabriku, da li ćemo još uspeti nekoga da zaposlimo, to je ono što interesuje građane Srbije? Građani Srbije imaju puno poverenje i u Ministarstvo zdravlja i u zdravstveni sistem Republike Srbije.

Što se tiče ove besmislice koje ste izgovorili da predsednik Republike Aleksandar Vučić, kako vi kažete, odlučuje o donacijama, prvo nisu donacije, nego su subvencije, a subvencije za traktor u toj diktatorskoj državi kojom diktatorski upravlja Aleksandar Vučić, dobio je i potpredsednik partije Vuka Jeremića, Miroslav Aleksić, koga ovih dana ne viđam u Narodnoj skupštini, verovatno zato što po Zlatiboru zajedno sa Đilasom, Jeremićem i Šolakom deli mandate koje treba da osvojite na nekim narednim izborima.

Želim vam puno sreće na tim izborima. Samo imate jedan mali problem, morate da ubedite narod da glasa za vas koji radite od 10.30 do 13.00 časova.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam jutros rekao da je Rodoljub Šabić prestao da bude nezavisan i samostalan državni organ i postao je opozicioni političar. On je to, inače, već duže vreme.

Danas je ovaj opozicioni političar koji se lažno predstavlja kao poverenik za informacije od javnog značaja podneo i, zamislite, baš danas, u vreme kada govorimo o setu Predloga zakona koji dolaze ili Ministarstva zdravlja i koji treba da pomognu lečenje naših građana, danas je Rodoljub Šabić podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv ministra zdravlja dr. Zlatibora Lončara i protiv vršioca dužnosti direktora Instituta za javno zdravlje Srbije „dr Milan Jovanović Batut“ zbog, kako je naveo, otežavanja utvrđivanja činjenica u slučaju mobilne aplikacije „izabrani doktor“.

Pošto Rodoljub Šabić od svega pravi politiku, pa i od ove aplikacije koja i te kako koristi pacijenta, on smatra da postoji nešto sumnjivo u toj aplikaciji „izabrani doktor“ i podneo je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv dr Lončara i protiv direktora Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“.

Istovremeno, želim da kažem gospodine ministre, zbog vas i zbog građana Srbije, da je Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije „Transparentnost“, danas protiv Rodoljuba Šabića zbog krivičnog dela iz člana 359. stav 3. Krivičnog zakonika, podneo Tužilaštvu za organizovani kriminal krivičnu prijavu, zbog toga što je proneverio na ime plata, na osnovu 118 rešenja o prijemu u radni odnos 32 miliona 606 hiljada dinara, na ime službenih putovanja miliona 350 hiljada 561 dinar, govorim isključivo o neto iznosima, a na ime organizovanja konferencija za štampu u „Medija centra“ u Beogradu, bez sprovedenih javnih nabavki, 207 hiljada 430 dinara.

Takođe, na osnovu različitih ugovora vezanih za projekte koje je organizovao Rodoljub Šabić, proneverio je tri miliona dinara i po osnovu dva ugovora sa, zamislite, vozačima, koje je zaposlio. Jedan je Miloš Vasić, prvo piše Miloš Vasić, pa Miloš Zorić, izgleda da ni Rodoljub Šabić ne zna tačno o čemu se radi, u svakom slučaju, na osnovu ovog jednog ugovora za Miloša Vasića, proneverio je 218 hiljada 706 dinara, a za ovog Miloša Vasića, odnosno Milana Zorića, ne zna ni sam kako se čovek zove, 255 hiljada 757 dinara.

Ovo govorim da bi građani Srbije znali kako Rodoljub Šabić nemilosrdno pljačka budžet Srbije. Da nema ovakvih ljudi koji su u suštini opozicioni političari, a ne nezavisni samostalni državni organi, bilo bi gospodine Lončar, mnogo više para za lečenje naših građana. Ovo sam rekao da bi građani Srbije znali da su se protiv Vlade Srbije, pa i protiv ministra Lončara, kao što vidite organizovale ne samo pojedine opozicione političke partije, nego čak i oni koji sami sebe smatraju nezavisnim i samostalnim državnim organima, a u stvari su eksponenti oni koji rade protiv interesa države Srbije i njenih građana.

Zahvaljujem se, gospodine Marinkoviću.

Pokušaću da objasnim ono što izgleda nisam uspeo da objasnim juče. Dakle, vaš kolega Šešelj je o ljudskom telu i o ljudskim organima govorio u kategorijama građanskog prava, vlasnik, nasleđivanje itd. LJudski organi nisu stvari i nisu roba koja je u prometu, to je što se tiče prava.

Što se tiče medicine, to vam je juče ministar lepo objasnio. Dakle, da bi uopšte čovek došao u situaciju da mu se uzimaju organi u svrhu transplantacije nekom drugom čoveku, potrebno je da se nalazi u stanju moždane smrti, dakle da mu mozak ne funkcioniše, ali da mu funkcionišu svi drugi organi, srce, bubreg, pluća itd. Dakle, ne uzimaju se organi sa mrtvog čoveka, nego sa čoveka koji je živ, pa mu se najpre uzimaju, evo, neka me ministar ispravi, on je čovek lekar, ja nisam, srce se uzima poslednje. Najpre se uzimaju, valjda bubreg, pa jetra, pa pluća, pa tek na kraju srce.

(Vjerica Radeta: Pa ako preživi, ostaje mu samo srce.)

Dobro, vi se smejete, vama je sve smešno. Govorimo o jednoj ozbiljnoj temi. Dakle, ne uzimaju se organi sa mrtvog čoveka, sa čoveka koji je potpuno mrtav i moždano i kada je u pitanju rad srca i kada je u pitanju rad svih drugih vitalnih organa, nego se uzimaju organi od čoveka koji je u stanju moždane smrti, pri čemu mu svi drugi organi funkcionišu. Ako neko ne želi da bude donator, odnosno donor organa, on to može za života usmeno, usmenom izjavom ili pisanom izjavom da spreči, a i ako to nije uradio za života, to mogu njegovi srodnici koji su definisani članom 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa i tu nema nikakvih nejasnoća. Sve ostalo je karikiranje, izvrgavanje ruglu i sve ostalo je pokušaj da se na ličnoj osnovi napadne Zlatibor Lončar, što ste vi juče svojski radili, odnosno pojedini poslanici iz vaše poslaničke grupe, nazivajući ministra zdravlja Republike Srbije kasapinom, trgovcem ljudskim organima, mesarom, pripadnikom zemunskog klana…

(Vjerica Radeta: Nije rekao kasapin, nego mesar.)

Dakle, ako mislite da je to rečnik koji je primeren Narodnoj skupštini, svaka čast, ali samo da vam kažem jednu stvar, nemojte da imate dvostruke aršine. Vi se ljutite, i sa pravom se ljutite, kada neko za predsednika vaše stranke kaže da je ratni zločinac, ali vi sebi dajete puno pravo da ministra zdravlja nazovete mesarom i trgovcem ljudskim organima. Nemojte da imate dvostruke standarde. Vas boli kada neko Vojislava Šešelja nazove ratnim zločincem, a mislite da mi treba da ćutimo kada vi ministra zdravlja koga smo mi izabrali i koji je iz redova naše stranke nazivate trgovcem ljudskim organima, to je strašna optužba. To ne priliči parlamentarnom rečniku. Ja razumem da ste vi protiv zakona, razumem da ste protiv transplantacije, sve to razumem, ali da čoveka koji je ministar stavite na stub srama nazivajući ga imenima i terminima koji zaista ne priliče parlamentu, mislim da je to ispod svakog civilizacijskog nivoa, dakle, o tome smo mi pričali juče i o tome smo mi pričali danas.

Ono što je rekao kolega Orlić, naravno, javili su se dežurni kritičari Saša Janković, Vuk Jeremić i svi ostali koji ustaju u podne, koji u Skupštinu dođu u jedan da popiju kafu, a onda čekaju pauzu u dva da siđu dole u restoran da ručaju, znaju sve, u sve se razumeju, samo kada su bili na vlasti ništa od ovoga što je ministar Lončar uspeo da uradi, zajedno sa svojim timom, nisu uspeli da urade, ni da naprave Klinički centar u Nišu, ni da nabave linearne akceleratore, ni da nabave gama nož, ništa nisu bili u stanju da urade, sve su upropastili. E, sad kad su sišli sa vlasti, sad su prepametni, sad se u sve razumeju i sad svima nama sole pamet.

Dakle, pričate o tome – vi iz SNS dajete novac itd. Ne, zahvaljujući politici SNS, zahvaljujući politici Aleksandra Vučića, u koju ste vi od 2014. godine sumnjali, mi smo u situaciji da 2017. i 2018. godine imamo suficit u budžetu, da imamo rast BDP-a od 3,5% i da zato možemo da kupimo svu ovu medicinsku opremu, da izgradimo i ove kliničke centre i da kupimo medicinsku opremu i da lečimo pet puta više dece u inostranstvu nego što smo mogli da ih lečimo, recimo, 2010. i 2011. godine. Više deca u Srbiji ne moraju da se leče putem SMS poruka i putem lažnih humanitarnih akcija, nego postoji budžetski fond za lečenje dece u inostranstvu, a taj fond je pun, zahvaljujući, svidelo se to vama ili bilo kome drugom iz opozicije ili ne, politici Aleksandra Vučića, zahvaljujući politici SNS, zahvaljujući svim onim merama ekonomskim i merama fiskalne konsolidacije, koje smo sprovodili uz baražnu vatru medija, poslanika iz opozicije, raznoraznih stručnjaka, tipa Milana Ćulibrka, koji se u sve razume, od Kosova do azotare, i koji su sumnjali u politiku koju smo sprovodili.

Danas, u 2018. godini, kao i u 2017. godini, imamo suficit u budžetu, imamo dovoljno novca da možemo da lečimo naše ljude, da opremamo naše kliničke centre, da pravimo nove, da kupujemo najmoderniju medicinsku opremu i da, na kraju krajeva, najveći deo građana Srbije više ne mora da ide da se leči u inostranstvo. Sada to može da radi u svojoj državi, u državi Srbiji, i sve to je rezultat politike koja je izdržala probu građana na izborima i 2014. i 2016. i 2017. godine. I nemojte da mislite da je narod neuk, da narod ništa ne zna i da narod ne veruje onome ko radi za dobro građana, a to je upravo predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, to su upravo ministri u Vladi Srbije i to smo upravo i mi, na kraju krajeva, poslanici SNS koji smo saveznici Vlade u svemu onome što dobro radi za građane Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, po najnovijim podacima, mislim da je to važno i za ovu oblast zdravstva kojim upravlja gospodin Zlatibor Lončar, Srbija je definitivno ekonomski lider zapadnog Balkana zato što u prvom kvartalu 2018. godine beležimo rast BDP od 4,6%. Dakle, pretekli smo sve države u regionu, i BiH, i Crnu Goru, i Makedoniju, i Albaniju, i sve ostale, što znači, gospodine Lončar, da će biti više novca u budžetu i za vaš resor.

Ja vam želim da nastavite dalje da obnavljate zdravstveni sistem Republike Srbije, da nastavite sa svim onim važnim projektima u oblasti zdravstva, kao što je već završen projekat Kliničkog centra u Nišu.

Ono što takođe želim da kažem, danas je veliki dan za Srbiju i zbog toga što je u stalni radni odnos primljeno 272 mladih ljudi, studenata, koji su završili kriminalističko-policijsku akademiju i koji su danas zasnovali radni odnos u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije. MUP Republike Srbije zajedno sa Ministarstvom zdravlja vodi bespoštednu borbu protiv kriminala i korupcije u svim oblastima društvenog života, a posebno kada je u pitanju borba protiv narko dilera i vama gospodine Lončar i vašim saradnicima, kao i vašim kolegama iz MUP, zajedno sa ovim mladim ljudima koji su danas dobili posao u policiji želim puno uspeha da nastavite tu borbu koja je najveća pošast među srpskom omladinom danas.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, mislim da današnja rasprava svih poslanika iz opozicije, izuzev gospodina Milisavljevića, pokazuje da postoji jedna očigledna namera da se sve u Srbiji kriminalizuje i da se sve u Srbiji dovede u pitanje. Da je to tako govori i tekst koji je objavljen u današnjem „NIN“-u. I, nemojte da vas čudi, dame i gospodo narodni poslanici, što se baš danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije izgovaraju ovakve stvari o tome da je Aleksandar Vučić izdajnik, da hoće da proda KiM, da je ministar Lončar mesar, da je „doktor smrt“, da ćemo da izvozimo ljudske organe, itd.

Današnji „NIN“, inače „NIN“ izlazi u državi Srbiji koja je diktatorska, u kojoj ne postoji sloboda medija, u kojoj postoji cenzura, u kojoj se novinari hapse, pa nekima se, navodno, bacaju bombe, hoće da se otmu i odvedu u Rumuniju, itd, itd. Današnji „NIN“ kaže, između ostalog, - nije neka tajna da je Aleksandar Vučić u mladosti bio vatreni navijač „Crvene zvezde“, da je visio na šipci na Severu, pa i da je važio za žestokog momka, valjda otuda i taj sentiment prema huliganima sa tribinama, đavo bi ga znao. Samo što je tih dana vođa „Zvezdinih“ navijača bio Arkan, koji je komandovao svima šta i kako će se urlati i što je još važnije, kojim tonalitetom.

U međuvremenu, za ovih tridesetak godina mnogo toga se promenilo. Arkan više nije živ, nestala je zemlja koja je porodila jedinog srpskog klupskog šampiona Evrope, a Vučić je postao kaže – vođa navijača, samo je šipku zamenio predsedničkom foteljom, to piše današnji „NIN“. U diktatorskoj državi u kojoj Aleksandar Vučić, veliki diktator ne dozvoljava novinarima da pišu onako kako oni misle da treba da pišu. Kaže – možda bi sva ova patologija koja plavi javni prostor u Srbiji nekome i bila zabavna da nije toliko nekrofilna i jasno nas podseća ko su oni i kako prolaze svi oni koji imaju nešto protiv njihovih starleta, političkih i onih drugih, protiv tajnih ugovora i javne perionice para, sumnjivih investitora, digitalizacije septičkih jama, bestijalne pljačke lažnih doktora nauka, kičerajskih fontana i doslovno burazerske ekonomije. Ta maligna plitkoća vučićerske histerije samo je vrh decenijama preuzimanog narativa u Srbiji, kao velikoj i moćnoj balkanskoj, pruskoj, itd.

Onda se kaže za predsednika Republike da je vođa navijača i konstantno se u tekstu Aleksandar Vučić naziva ne predsednikom Republike, nego vođom navijača. Kaže – može biti da se vođa navijača opsetio mladalačkog sna o granici Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica koji bi samo da se ostvario, Luku Modrića, rođenog Zadranina i najboljeg igrača Svetskog prvenstva, čisto po geografskoj liniji, a Boga mi i konandnoj svrstao u srpski tim, pa bi Vučić umesto Hrvatske predsednice bio u poziciji da bude u mokroj majici, da Putina bez kišobrana, razume se, još jednom slaže da je cilj Srbije vojna neutralnost. Čudo jedno koliko za vođu navijača može da bude frustrirajuće kada njegovom timu pređe u naviku da gubi.

Zašto ovo čitam? Zato što je očigledno da se u Srbiji stvara atmosfera da u ovoj našoj državi ništa ne valja. Dakle, da pokušam da rezimiram. Predsednik Republike je vođa navijača, Milojko Pantić ga naziva vođom državnih razbojnika. To je onaj bivši sportski komentator. Ministar zdravlja nam je mesar i trgovac ljudskim organima. Investicije su sumnjive. Laže Vučić da se u Srbiji otvaraju fabrike. To je sve laž. Laže Vučić i o visini direktnih stranih investicija i domaćih investicija. Laže Vučić da su u poslednje dve godine otvorena u Srbiji preko 150.000 radnih mesta. Kriminalizuje se zakon o presađivanju ljudskih organa. Sada ćemo navodno da izvozimo ljudske organe. U zakon se stavlja nešto što u zakonu ne piše.

Čuo sam maločas – šta ako čovek izjavi da ne želi da se presade njegovi organi, pa onda neki organ uprave donese rešenje, izvinite, toga u zakonu nema. Obmanjujete javnost. Dovoljno je da čovek da usmenu ili pismenu izjavu da ne želi da se presade njegovi organi i time je stvar završena. Ne vodi se nikakav upravni postupak, ne vodi se nikakav upravni spor. Nema nikakve dileme da je čovek izjavio svoju volju da ne želi da se njegovi organi presade.

Danas ponovo čujemo jednu monstruoznu optužbu, verujte mi, ja se naježim kada čujem da u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ministra zdravlja nazivate mesarom i trgovcem ljudskim organima. To su monstruozne optužbe. Ne znam da li ste vi svesni svojih reči.

Sa druge strane, ne mogu da se otmem utisku jednog visokog stepena licemerja. Zlatibor Lončar je danas mesar, trgovac ljudskim organima i doktor smrt, ali doktor Zlatibor Lončar je bio dobar, i nije bio doktor smrt, i nije bio trgovac ljudskim organima, kada je predložio vašeg dojučerašnjeg kolegu, narodnog poslanika Milovana Bojića da bude direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje. Što tada niste rekli – pa neću da mi doktor smrt predlaže direktora Instituta, pa, neću da mi taj čovek predlaže direktora Instituta, trgovao je ljudskim organima, slikao se sa zemunskim klanom itd. Ne, vi imate dvostruke standarde, kada treba vaš kadar da bude direktor, dobar je ministar zdravlja, nije se slikao za zemuncima, nije trgovao ljudskim organima, nije bio doktor smrt. Odjedanput čovek postaje monstrum. Dakle, čovek je monstrum, trguje ljudskim organima, kasapi ljude, nudi organe građana Republike Srbije nekome u EU.

Dakle, ovde smo čuli najmonstruoznije moguće optužbe protiv Zlatibora Lončara. Naravno, sve to je deo jedne sveopšte kampanje koja se vodi, ne protiv vlasti u Srbiji, što je u demokratskim sistemima legitimno, ovde se vodi kampanja protiv države Srbije i to na svim poljima, na političkom polju, na ekonomskom polju, na vojnobezbednosnom polju, evo, sada i na zdravstvenom polju.

Moram da kažem jednu stvar kao pravnik onima koji to ne znaju, kaže – ko je vlasnik organa umrlog lica? Umrlo lice nije vlasnik više ničega. Po Zakonu o nasleđivanju, citiram Zakon o nasleđivanju: „Nasleđe se otvara smrću čoveka“, tako piše u Zakonu o nasleđivanju. Dakle, čovek kada umre, tog momenta nije više vlasnik bilo čega, pa nije vlasnik ni svojih organa. A, ako je protivan tome da se njegovi organi presade drugom čoveku, on za života može da da usmenu ili pisanu izjavu da to ne želi, i ne vodi se nikakav upravni postupak, i ne vodi se nikakav upravni spor, niti bilo koji organ uprave o tome donosi bilo kakvo rešenje.

To što govorite, ne pište u zakonu, to je u funkciji plašenja građana, to je u funkciji kriminalizacije srpskog zdravstva. Da stvar bude još gora, vi vodite kampanju, ne protiv Zlatibora Lončara, vi vodite kampanju protiv maltene, svih lekara u Srbiji. Svi su korumpirani, namerno će hteti da ubiju ljude, namerno neće hteti dobro da ih leče da bi trgovali njihovim organima itd.

S druge strane, slušamo svakoga dana priče kako nam lekari odlaze iz zemlje. Kako to da su ti lekari dobri za Nemačku, za Švedsku, za Dansku, za Švajcarsku, a u Srbiji su kasapi, mesari, doktori smrt, ubijaju ljude, ne leče ih kako treba? Kaže - građani nemaju poverenja u zdravstveni sistem? Ko je to merio?

(Vjerica Radeta: Ko je merio da ima?)

Pa, merili su na izborima, gospođo Radeta, i 2012. i 2014. i 2016. i 2017. godine, sve je bilo na proveri. Vi kada idete u kampanju, vi idete u kampanju sa političkim programom, deo političkog programa je i šta ćete da uradite u oblasti zdravlja. Građani su rekli, između ostalog, i da Zlatibor Lončar dobro radi svoj posao. Lončar je, između ostalog, kao deo tima Aleksandra Vučića, dobio podršku građana na tim izborima. Ubedljivu podršku.

Ovo želim da kažem bez namere da se mešam u medicinske teme, ja nisam leka i neću da pričam o stvarima koje ne znam. Završio sam pravni fakultet, ali ovo što čujemo danas u Narodnoj skupštini, i danas i prethodnih dana, me neodoljivo podseća na jednu dobro organizovanu atmosferu u kojoj sve u Srbiji treba da se prikaže u najmračnijem mogućem svetlu.

Sada se vodi kampanja protiv lekara, vodi se kampanja protiv ministra zdravlja, ima pojedinih usijanih glava u opozicionim redovima koji vode kampanju protiv fabrika. Danas nam kažu da ne treba presađivati ljudske organe, pre su nam govorili da ne treba da otvaramo fabrike, šta će nam radna mesta, šta će nam investicije iz Nemačke, šta će nam investicije iz Turske. Hajde da zabetoniramo Srbiju, da je konzerviramo, da je stavimo u jednu veliku teglu i da ona bude narednih 300 godina onakva kakva je danas. Ne, mi želimo Srbiju da promenimo, da Srbija bude bolja, da Srbija ide napred. Niko nije govorio, i to je takođe jedna velika obmana, kada ste čuli od Aleksandra Vučića – Srbija će ući u EU 2025. godine? Nije rekao nikada, niti je rekao bilo ko od ministara u Vladi Srbije, niti je rekao bilo ko od narodnih poslanika, rekao je – težimo da uđemo u EU zato što težimo tom tipu društva, a da li ćemo ući u EU to ne zavisi samo od nas, to zavisi od EU, to zavisi od unutrašnjih prilika unutar EU.

Jedini ko je licitirao sa datumom ulaska u EU, bio je Boris Tadić. Godine 2004. je Boris Tadić rekao, i to mu je bio jedan od glavnih aduta u predizbornoj kampanji – ako ja pobedim, Srbija ulazi u EU 2007. godine. U kampanji za predsedničke izbore 2008. godine tvrdio je da ako on pobedi Srbija ulazi u EU 2012. godine. Ni od jednog predstavnika SNS niste čuli da Srbija ulazi u EU 2025. godine. Težimo tome da naše društvo u svim oblastima društvenog života, pa i u oblasti zdravstva, prilagodimo standardima koji važe u EU. To je ono što je mnogo važnije od formalnog članstva u EU.

Mi hoćemo iznutra da poboljšamo stvari u Srbiji, da naši poljoprivrednici, da naši lekari, da naši profesori uživaju one benefite, one povlastice, one privilegije, onaj standard koji imaju ljudi i EU. Kada ćemo ući u EU formalno, pa dopustite, to nije stvar samo Srbije, to je stvar i same EU.

Sve države članice EU moraju da vam ratifikuju ugovor o pristupanju EU. Znači, tu nema nikakvih dilema da ulazak u EU ne zavisi samo od Srbije, ali nije to bitno, nisu bitne godine, bitno je da uradimo sve što je do nas da Srbija bude bolje mesto za život, da nam se između ostalog i građani bolje i efikasnije leče.

Imam poverenja u srpske lekare, ja imam poverenje u srpske medicinske sestre, ja imam poverenje i u srpskog ministra zdravlja i ne bi mi palo na pamet da čoveka, koji je ministar zdravlja u Republici Srbiji, nazovem doktorom smrt, da mu kažem da je trgovao ljudskim organima samo zato što je to rekao Velimir Ilić. Mislim, to je nešto što je krajnje apsurdno i krajnje besmisleno.

Vama, gospodine ministre, želim da kažem da razumem vašu poziciju. Nije lako slušati ovoliku količinu, ne samo neznanja, ne samo nepoznavanja onoga što piše u Predlogu zakona, jedne, ja ne znam kako to da na zovem, ali patološke mržnje koja se pokazuje ovde prema vama. Evo, mi poslanici SNS učinićemo sve da vam boravak u Narodnoj skupštini i borbu za ovaj Predlog zakona olakšamo, glasaćemo za ovaj Predlog zakona zato što mislimo da je dobar, zato što mislimo da je human i zato što vodimo računa o još jednoj ljudskoj dimenziji, a to je o dimenziji ljudskih prava bolesnih ljudi.

Vi stalno govorite o ljudskim pravima umrlog lica. Čovek kada umre više nema nikakvih prava i nikakvih obaveza, ali šta ćemo sa bolesnim ljudima koji su živi, a imaju šansu da se izleče? Imaju šanse da se izleče bolesna deca, bolesni muškarci, bolesne žene, na kraju krajeva, da nas ima više u Srbiji, da smanjimo stopu mortaliteta. Hajde da govorimo o ljudskim pravima bolesnih lica. Mislim da Predlog zakona ide u korist ljudskih prava bolesnih lica. Lakše će bolestan čovek kome treba nečije srce, nečiji bubrezi, nečija jetra da dođe do tih vitalnih organa ako usvojimo ovaj predlog zakona, nego ako ga ne usvojimo.

Dakle, vodimo računa o ljudskim pravima bolesnih ljudi, a o ljudskim pravima, nažalost, umrlog čoveka ima ko će da se stara. Oni koji veruju u Boga znaju ko se stara o mrtvima, ali hajde mi da se postaramo o živimo, da mi ne radimo Božji posao, neka Bog radi svoj posao, a mi ljudi da radimo naš ljudski posao. LJudski je posao lekara, pre svega, ali i nas narodnih poslanika da učinimo sve da bolesnom čoveku pomognemo i da onome ko je bolestan omogućimo da bude zdrav.

Stvar oko ministra zdravlja je vrlo jednostavna. Morate da pobedite na izborima, da osvojite većinu u Narodnoj skupštini i onda postavite za ministra zdravlja koga god želite.

Ali, ja sam govorio o nečem drugom, govorio sam o jednoj vrsti političkom licemerja, da je Zlatibor Lončar dobar kada treba da predloži Milovana Bojića za direktora instituta. Onda vi u ogledalu ne vidite Dušana Spasojevića, onda ne vidite Zlatibora Lončara kao „doktora smrt“, ali vidite sve to danas kada raspravljamo u pojedinostima o ovim predlozima zakona.

Govorili ste o nekoj pokretnoj imovini, o tome da li je nešto predmet ostavinske rasprave. Pa, naravno da nije. Vi ste maločas rekli – ko je vlasnik organa umrlog čoveka? Takvo pitanje se ne postavlja. Čovek koji je umro više nije vlasnik bilo čega, nije vlasnik bilo čega, pa nije vlasnik ni svojih organa. Ako čovek umre, a pre toga je dao izjavu da ne želi da mu se presade organi nekom drugom, ti organi neće biti presađeni. Ali, ono što sam vam ja rekao, nemojte da stavljate u Predlog zakona nešto što u zakonu ne piše. Ako mislite da uplašite građane Srbije, nemojte da mislite da su građani Srbije baš toliko neuki i baš toliko da nemaju poverenja u državu u kojoj žive. Nema nikakvog upravnog postupka, nema nikakvog rešenja, ne vodi se nikakav upravni spor, dakle, toga u Predlogu zakona nema.

Evo, završavam.

Dakle, suština je da se olakša bolesnim ljudima kojima je neophodno zarad njihovog zdravlja da im se presade organi, da se taj posao olakša, a onaj ko ne želi da se njegovi organi presade, to vrlo jednostavno može da spreči time što će dati, zakon je čak i liberalniji nego što bi po mom mišljenju trebalo da bude, zakon kaže – usmenu ili pisanu izjavu.

Ja bih voleo da mi date od tih 100 izjava jednu u kojoj Aleksandar Vučić kaže da će Srbija ući u Evropsku uniju 2025. godine? Koliko ja znam, mada sam ja čovek u godinama, ali rekao bih da Velimir Ilić nije bio na izbornoj listi za narodne poslanike za izbore koji su održani 2016. godine, a to je ovaj saziv parlamenta.

Što se tiče mržnje, ja ne znam da li vi lično nekoga mrzite ili govorite zato što vam je rečeno da bi bilo dobro da to kažete, ali kada ministra zdravlja nazovete čovekom koji je doktor smrt, kada kažete da je on trgovac ljudskim organima, danas ste ga nazvali mesarom, ja ne vidim o čemu se tu drugo radi sem o mržnji prema jednom čoveku. Ne znam da li uopšte ima svrhe polemisati sa vama na taj način? Ja pokušavam da objasnim građanima Srbije…

(Milorad Mirčić dobacuje.)

Dobro, hvala vam gospodine Mirčiću što dobacujete.

Ja pokušavam da objasnim građanima Srbije da će ovaj predlog zakona apsolutno imati podršku svih poslanika Srpske napredne stranke. Apsolutno verujem u to da većina građana Srbije ima ogromno poverenje u srpske lekare i u srpski zdravstveni sistem i čvrsto verujem u to da će ovaj predlog zakona omogućiti ljudima kojima je neophodna transplantacija da bi im se spasao život, da će im izaći u susret i da ćemo imati u Srbiji mnogo, mnogo manje bolesnih ljudi, posebno ljudi kojima će trebati nečiji tuđi organi da bi mogli normalno da žive.

Još jedan prilog zašto treba podržati ovaj predlog zakona. U slučaju da, da ne pričamo hipotetički o nekim drugim ljudima, ja poginem u saobraćajnoj nesreći, a nisam za života dao usmenu ili pisanu izjavu da sam protivan da se moji organi daruju drugome čoveku, u članu 23. stav 1. lepo piše – u trenutku smrti presađivanje organa može da se spreči tako što se tome izričito usprotivi roditelj, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete umrlog.

Dakle, molim vas, nadam se da ste dobronamerni. Možemo da različito čitamo ovaj predlog zakona, ali nadam se da ste dobronamerni i da nemate želju da unosimo strah i paniku među građane. Ako ja poginem u saobraćajnoj nesreći, a to može da se desi, a nisam za života rekao – ne dam svoje organe, inače jesam potpisao još pre nekoliko godina donorsku karticu, ali da je nisam potpisao i da nisam za života rekao – ne dam svoje organe, presađivanje mojih organa može da se spreči time što će moj roditelj, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete da kaže – ne dam da se presađuju organi mog oca, supruga ili već šta mu dođe po stepenu srodstva ili po liniji srodstva i presađivanja neće biti.

Dakle, ne može da se desi situacija i Ministarstvo zdravlja je predvidelo takvu situaciju. Da neko pogine u saobraćajnoj nesreći, nije za života dao izjavu i vi sad na silu uzimate njegove organe, ne može to da se desi. U Predlogu zakona piše da tome mogu da se usprotive lica koja sam sada maločas pročitao.

Prema tome, nemojte, molim vas, da plašite narod i nemojte zbog pojedinačnih slučajeva nesavesnih lekara, lekara koji su skloni korupciji da kriminalizujemo ceo naš zdravstveni sistem. To nije tako. LJudi veruju našem zdravstvenom sistemu. LJudi veruju našim lekarima. LJudi veruju da ovi ljudi koji su završili medicinske fakultete u Srbiji, koji rade kao lekari taj posao rade na najbolji mogući način u uslovima koji su objektivno mnogo teži, nego što su uslovi na zapadu, ali ljudi daju sve od sebe i na VMA, i na kliničkom centru, i po domovima zdravlja itd.

Na kraju krajeva, svako od nas ima iskustva sa lekarima. Nisam sreo mnogo korumpiranih lekara. Nisam sreo mnogo nesavesnih lekara. Kad god sam došao na VMA, kad god sam došao na klinički centar, nažalost, vodio sam i oca, i majku, i neke prijatelje, video sam da su ljudi dali sve od sebe da pomognu, ljubazne medicinske sestre, ljubazne lekare i ljude koji su spremni da ostanu i posle radnog vremena da pomognu i da vas posavetuju, da vas uteše, da vam budu, na neki način, psihološka podrška, a vi ste sad izvukli iz tog čitavog niza kvalitetnih, uspešnih i savesnih lekara nekoliko ljudi koji brukaju tu profesiju i rekli – evo, vidite kakav je ovaj što je tamo pogrešno lečio malog Radenka itd.

(Vjerica Radeta: Ja rekla da je pogrešno lečio?)

Dobro. Ja vam kažem da ne može da se desi da, ako ja poginem u saobraćajnoj nesreći, mi neko na silu uzima srce, bubreg, pluća ili jetru zato što tome može da se usprotivi moj roditelj, moj supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete umrlog. To piše u Predlogu zakona, a vi to niste rekli. Vi ste rekli ako neko pogine, a nije dao izjavu za života, odmah ide na sto, kasape ga, to radi ovaj doktor smrt i bavi se manipulacijom njegovim organima. To u zakonu ne piše.

Srpska napredna stranka će vas uvek podsećati na to šta u Predlogu zakona piše, a šta u Predlogu zakona ne piše, a vi ste dopisali, ne bi li na taj način stavili još jedan kamen oko vrata ministru Lončaru, kome ste uputili najmonstruoznije moguće optužbe.

(Vjerica Radeta: Mi?)

Vi. Da, vi, iz vaše poslaničke grupe. Ja sam za termin…

Nemojte da se nervirate gospođo Radeta.

(Vjerica Radeta: Ja se nerviram?)

Deluje mi da se nervirate.

Nemojte da se nervirate.

Ja sam za termin „mesar“ u javnom govoru čuo samo u pesmi Marka Perkovića Tompsona – „Jasenovac i Gradišta stara, to je kuća Maksovih mesara“.

Vi u Narodnoj skupštini Republike Srbije uporedite ministra zdravlja sa mesarom. To ste radili u načelnoj raspravi i to radite sad u pojedinostima.

Verujte mi, ja monstruozniju optužbu u životu nisam čuo.

Zlatibor Lončar može da bude ovakav ili onakav, može da bude dobar ili loš ministar, ali da je mesar, to nije sigurno.

Neka me ministar ispravi ako grešim.

Ja razumem da je trenutak smrti jedna tragedija za svaku porodicu, ali ne mislim da bilo ko ima nameru da na silu uzima organe sa mrtvog čoveka, odnosno od mrtvog čoveka.

Dakle, valjda će neko da pita porodicu umrlog – da li ste za to da se sa vašeg preminulog supružnika, oca ili već koja je linija srodstva u pitanju, presadi taj i taj organ? I ako otac, majka, suprug, dete kaže – nismo saglasni, nema presađivanja. Dakle, mislim da je ovde stvar potpuno jasna i mislim da nema potrebe da sad mistifikujemo postupak transplantacije organa.

Srbija je ipak jedna civilizovana zemlja, mi smo ipak jedna demokratska zemlja. Verujem da smo i zemlja gde su ljudi u najvećem broju potpuno normalni. Nismo mi nikakvi kasapini. Nije Srbija nikakav nacistički logor, pa sad čim neko umre dohvatimo se leša i kasapimo ga i vadimo njegove organe. To se neće desiti.

Moj apel upućen vama i upućen svim narodnim poslanicima koji o ovoj temi govore, dajte da racionalno razgovaramo o ovom Predlogu zakona, a ne sa namerom da plašimo narod ne bi li na taj način eventualno pokušali da uberemo neki politički poen. Ja sam o tome govorio.

Dakle, pitaće se – da li ste za to da se sa umrlog čovek uzme neki organ ako je to medicinski moguće ili nije. Ako ljudi kažu – nismo za to, transplantacije neće biti i to u Predlogu zakona piše. Stvar je dakle potpuno jasna.