Dame i gospodo narodni poslanici, ja vas molim da pokušate da shvatite logiku onoga što je rekla gospođa Jerkov.

Dakle, zamislite, Srpska napredna stranka ima potrebu da juri, lovi i tuče simpatizere DS, stranke koja ne može da pređe cenzus ni na jednim izborima koji su bili u poslednjih nekoliko godina. Vi ste, gospođo Jerkov, na beogradskim izborima jedva prešli 2%. Pa, šta ima ko vas da tuče? Vi ste za žaljenje. Vas treba žaliti. Vi ste od jedne ugledne stranke, kakva je nekada bila u vreme LJube Davidovića i Milana Grola, pa i od jedne jake stranke tokom 90-ih godina, napravili jedan patrljak, jednog bogalja, jednog invalida za koga niko više neće da glasa. Šta ima ko vas da tuče i koga više uopšte vi zanimate? Vas nema ovde da sedite u sali.

Ogovarate državu Srbiju pred međunarodnim institucijama, kako vam ne damo pravo reči, a evo, sedi vas dvoje ispred Demokratske stranke, vas dve gospođe, svaka vam čast, ali, gde su vam ostale kolege? Saša Paunović piše kako ga SNS opseda tamo u Paraćinu sa nekim Zeljom, sa ovim, sa onim. Čovek je napisao na svom tviter nalogu, 27. decembra 2017. godine – Iz tekuće budžetske rezerve Republike Srbije za Paraćin odobreno 35 miliona dinara. Najveći iznos u poslednjih 10 godina. I onda ne prođe nekoliko meseci, čovek presavije tabak i…

… kaže – E, država Srbija guši lokalnu samoupravu u Paraćinu. A dobio je u 2017. godini, po sopstvenom priznanju, 35 miliona dinara iz tekuće budžetske rezerve države Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se nikada nisam stideo, u životu sam pripadao dvema političkim strankama i ne stidim se ni jedne. Niti se stidim Srpske radikalne stranke, niti se stidim Srpske napredne stranke. Ne stidim se vremena kada sam pripadao SRS, jer je ta stranka u to vreme bila jedna od glavnih protivnika režima koji je uspostavljen 5. oktobra 2000. godine, niti se stidim SNS, kao stranke koja je uspela da u političkom, ekonomskom, vojno-bezbednosnom smislu reformiše i preporodi državu Srbiju.

A što se tiče tih famoznih priča o batinama i batinašima, evo, da znaju građani Srbije, u utorak su oko 18,30 časova u mestu Županjac nadomak Lazarevca, na Ibarskoj magistrali, batinaši Demokratske stranke pretukli policajca Jovicu Nikolića, koji je inače rođen 1990. godine i čovek je pretrpeo, kao što vidite, teške telesne povrede. Znači, ovo je direktni napad na državu.

Ono što ja hoću da kažem i ono što hoću da poručim građanima Srbije, sve ovo što radi Demokratska stranka ovih dana u parlamentu, sve ove propagandne laži o tome da ne valja, da nije za piće voda u beogradskom vodovodu, napadi na policajce, blokade puteva, kampanja koja se vodi, izjava Vuka Jeremića da Aleksandar Vučić organizuje napade na Srbe na KiM, to je sve, dragi građani, artiljerijska priprema za sveopšti napad na državu Srbiju. Jer, oni znaju da ovi žalosni ostaci srpske opozicije ne mogu da pobede Aleksandra Vučića, ne mogu da pobede SNS bez pomoći spolja. Pa su se oni udružili, i ovi spolja i ovi iznutra, da padne država Srbija na kolena.

Ali verujte mi, nećemo vam to dozvoliti i 5. oktobar 2000. godine u Srbiji više nećete da gledate.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću pre svega, to sam trebao da uradim na početku, svim građanima Republike Srbije muslimanske veroispovesti da čestitam veliki praznik Ramazanski bajram, da Bog da sreću i blagostanje njima i njihovim porodicama i da nastavimo da živimo u miru u jednoj otadžbini koju imamo, a to je država Srbija.

Što se tiče ovih napada koji dolaze iz redova DS, pa ja, evo, ceo dan, ako treba neću…

(Balša Božović: Replika.)

…prestajati da o tome da govorim, a vi možete da vičete do mile volje.

Dakle, ovo što govore poslanici DS, oni govore po zadatku. Po zadatku se tvrdi da su svi aktivisti SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem lopovi i kriminalci….

(Balša Božović: Jesu.)

… po zadatku se tvrdi da je voda u beogradskom vodovodu nezdrava za piće…

(Balša Božović: Jeste.)

… po zadatku Vuk Jeremić kaže da Aleksandar Vučić organizuje napade na Srbe na KiM…

(Balša Božović: To je istina.)

… po zadatku se vodi najgora moguća kampanja protiv države Srbije, lažiraju se statistički podaci, iznose se najgore moguće neistine i uvrede na račun poslanika SNS, ministara u Vladi Srbije, predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, itd.

I sve je to, ponavljam još jedanput, artiljerijska priprema za sveopšti napad ne na Aleksandra Vučića, ne na SNS, nego na državu Srbiju pred trenutak kada treba da se ponovo…

(Balša Božović dobacuje.)

…samo vi vičite. Niko se vas ne plaši.

Kada treba ponovo da se obnove pregovori sa Prištinom i kada treba konačno svi zajedno da pristupimo rešavanju problema KiM. Treba Srbiju dovesti…

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107.

Demokratska stranka nastavlja sa svojom morbidnom politikom, pošto očigledno drugu politiku nemaju.

Ovde je bilo reči o tome kako SNS ni reč jednu nije rekla o nevremenu, o šteti koju su pretrpeli građani pojedinih opština i gradova u Srbiji. Zašto? Kaže – zato što ste se, citiram ovog umnog čoveka iz DS, nafatirali.

Gospođa Ivana Stojiljković iz Užica, ja ne znam da li se nafatirala. Cokiću iz Smederevske Palanke, jel si se ti, čoveče, nafatirao?

(Radoslav Milojičić: Mogu ja da odgovorim?)

Milanka, jel ste se vi nafatirali?

Gde je Krsto Janjušević? Čoveče, jel si se ti nafatirao?

Ja sad pitam gospodina iz Demokratske stranke, ovo su sve opštine i gradovi koji su pogođeni ovih dana nevremenom, nisu se nafatirali, obični su ljudi od krvi i mesa.

(Radoslav Milojičić: Vučić se nafatirao.)

Koliko će novca Dragan Đilas…

(Radoslav Milojičić: Gašić se nafatirao. Zelja se nafatirao.)

… Vuk Jeremić, Dragan Šutanovac, da izdvoje pa da pomognu Užicu, Arilju, Požezi, Smederevskoj Palanci, Požarevcu i svim drugim mestima u Srbiji koji su pretrpeli nevreme?

Pa, Dragan Đilas koji je kupio ovih dana Demokratsku stranku i koji je pravi predsednik Demokratske stranke, ima prijavljenu imovinu, ljudi, od 25 miliona evra. Pa neka izdvoji makar deo sredstava pa neka obnovi crkvu, školu, vrtić, negde u Požarevcu, malo u Užicu, malo u Smederevskoj Palanci.

Vuk Jeremić, čovek primi za dve godine sedam miliona i 200 hiljada dolara, malo od katarske ambasade, malo iz Hong Konga, malo iz Gvineje Bisao, malo iz Singapura, iz NJujorka, pitaj boga odakle…

Izdvojite malo te pare, pomozite napaćenom narodu koji su pretrpeli štetu usled nezapamćenog nevremena koje je zahvatilo Srbiju.

Član 107. gospodine Arsiću.

Zaista je degutantno odgovarati na ovakve navode. Razumem i lični animozitet prema Tomislavu Nikoliću i prema Radomiru Nikoliću i prema SNS, ali verujte mi, svako ko poznaje Radomira Nikolića zna da je to čovek koji nije alkoholičar. Niko ga nikada u životu nije video pijanog …

(Nataša Sp. Jovanović: Osim policije.)

Pa dobro, vi sada sve možete da izvrgavate ruglu. Vi ne snosite odgovornost ni za vođenje Kragujevca, ni za vođenje države. Vama parlament dođe kao mesto gde se zabavljate, ali mi koji učestvujemo u vođenju ogromne većine lokalnih samouprava u Srbiji, koji vodimo Srbiju znamo da ovo što ste sada rekli jednostavno nije tačno.

Mogli bi sada ovde da otvorimo jednu široku raspravu o tome da li postoji nepotizam u vašim redovima. Kada sam nekada bio u vašoj stranci, isključivali smo predsednike opštinskih odbora iz stranke zato što su im bračni drugovi ili deca slučajno još u opštinskom odboru ili negde u lokalnoj vlasti. Sada vidim da je to kod vas maltene postala porodična firma, ali neću time da se bavim. Vi sami znate šta je najbolje za vašu stranku, a šta ne.

Ono što hoću da kažem jeste da je Radomir Nikolić, mislili vi o tom čoveku ovo ili ono, čestit čovek, čovek koji vodi jedan grad koji je bio u velikim problemima. Te probleme nije napravio on, te probleme nije napravila ni SNS. Ti problemi su nasleđeni i iz vremena gospodina Veroljuba Stevanovića, a i pre Veroljuba Stevanović i vi to veoma dobro znate. Grad Kragujevac je generisao ekonomske i finansijske obaveze iz godine u godinu.

Možete da kažete da Radomir Nikolić ne radi svoj posao dobro ili da ga ne radi po vašem mišljenju dovoljno dobro, ali da dođete u Narodnu skupštinu i da kažete da ceo Kragujevac zna, pa ovde sede ljudi iz Kragujevca, ovde sede ljudi iz Šumadije, nemoguće je da vi iz Zemuna znate bolje šta se dešava u Kragujevcu, nego Kragujevčani i Šumadinci. Da dođete u Narodnu skupštinu i da kažete da ceo Kragujevac zna da Radomira Nikolića u podne voze pijanog kući, kako da vam kažem, to je krajnje degutantno, to je prostački i mislim da zaista ne dolikuje ugledu Narodne skupštine, a mislim da ne dolikuje ni ugledu vama ni vašoj poslaničkoj grupi.

Član 106.

Evo, zaista se više neću javljati za reč.

Ovo što se odnosi na mene lično neću da komentarišem. Zna gospođa Radeta da to nije tačno.

Niste spominjali, kažete, oca Radomira Nikolića, spominjete mu majku, što mislim da je krajnje neumesno.

Što se tiče spajanja javnih preduzeća u jedno, pa, čini mi se da, gospođo Radeta, niste dovoljno dugo u SRS. Prvi je to uradio Branislav Blažić 1998. godine u Kikindi kada je on bio ministar u Republičkoj Vladi. Dakle, ono što je uradio Radomir Nikolić u Kragujevcu je nešto što je, da kažem, praksa koja je svojevremeno postojala i dok je SRS bila jedinstvena i celovita, ali vi ste to izgleda zaboravili.

Kažete da je Radomir Nikolić dodelio nekakvo odlikovanje ili nekakvu nagradu svojoj majci. Evo, ja sad vas pitam – a kad je to bilo moguće u SRS, da otac bude predsednik poslaničke grupe, sin poslanik, a drugi sin član opštinskog veća u opštini u kojoj je na vlasti Aleksandar Šapić? U vreme kada sam ja bio u SRS to nije bilo moguće. Kod vas je to danas moguće.

Nisam rekao da se svi vi ovde zabavljate. Ovde ima među vama mnogo uglednih ljudi, ima mnogo ozbiljnih ljudi, ima ljudi koje ja i dalje izuzetno cenim i uvažavam, poput Petra Jojića, poput generala Delića, poput Srete Perića, odgovorni ljudi.

Ali, vi imate taj manir, time završavam i zaista se više neću javljati za reč, ma šta gospođa Radeta rekla o meni i o Radomiru Nikoliću, o bilo kome drugom.
Ali, vi imate taj manir koji vam je zamerio Vojislav Šešelj, sećate se još 2008. godine, da u Skupštini prepričavate tračeve koje ste čuli u taksiju ili koje ste čuli na pijaci i da to saopštavate kao neke Bogom dane istine. I, to je nanelo ogromnu štetu SRS na izborima 2012. godine. Vi umesto da izvučete neke pouke iz toga, vi i dalje nastavljate sa takvom politikom. Vi ste sad svoju sopstvenu stranku doveli u situaciju da ima manji rejting 2018. godine nego kada su pre dve godine bili izbori. Vi ste potpuno proćerdali činjenicu da vam predsednik stranke više nije u Haškom tribunalu, nego da je na slobodi. I, vi samo nastavite tako, što se mene tiče, ali verujte mi, nije dobro za vas, nije dobro za vašu stranku.

Da ne bi bilo nikakve zabune, Tomislav Nikolić je tu famoznu diplomu stekao 2007. godine, a onda ga je SRS 2008. godine kandidovala za predsednika Republike. Ako je nešto bilo sporno sa njegovom diplomom, čudno je da ste jednog takvog čoveka kandidovali da bude predsednik Republike. Ali, neću time da se bavim, to je politička istorija. Vi kažete, i dobro ste rekli, narod će da sudi na izborima. Bili su izbori i ove godine, pa analizirajte malo rezultate beogradskih izbora. Mislim da će vam posle toga sve biti jasno.

Da se ja vratim mnogo ozbiljnijoj temi.

Amandman koji sam podneo tiče se saradnje jedinice lokalne samouprave i državne uprave kada su u pitanju bezbednosne strukture, odnosno kada je upitanju jačanje bezbednosnih struktura.

Ova tema je danas u Srbiji nažalost, moram da kažem, veoma aktuelna. Vi se sećate pre nekih mesec dana, nema ni mesec dana, pre nekih dvadesetak dana, u Rusiji je bila aktuelna tema ubistvo, navodno ubistvo novinara koji se zove Arkadi Babčenko.

Mnogi mediji iz Ukrajine, mnogi mediji sa zapada, a i neki mediji u Rusiji optužili su Vladimira Putina za ubistvo Arkadija Babčenka, da bi se on već sutradan, ako se ne varam, 31. maja 2018. godine, pojavio na konferenciji za novinare u Kijevu i rekao da je on praktično iscenirao svoje ubistvo po nalogu određenih tajnih službi, ne bi li na taj način naneo političku štetu Vladimiru Putinu i Ruskoj Federaciji, zato što je on, inače, pre toga pisao negativno o ruskoj intervenciji u Siriji o ruskoj pomoći Bašaru el Asadu, u borbi protiv islamske države.

Danas je predsednik Republike Aleksandar Vučić održao konferenciju za novinare i obavestio sve građane Srbije, obavestio sve medije, da novinar iz Bele Crkve Stefan Cvetković nije ubijen, nije kidnapovan, da mu se ništa loše nije desilo, da je čovek živ i zdrav, a istraga će da pokaže ko stoji iza namere da se Aleksandar Vučić, da se Ministarstvo unutrašnjih poslova, da se BIA optuže za navodno ubistvo, odnosno navodni nestanak Stefana Cvetkovića.

Ja sada moram da pitam, žao mi je što ta gospoda nisu sada prisutna, šta ćemo sada sa komentarima koje su dali, vezano za nestanak gospodina Cvetkovića? Saša Radulović na svom Tviter nalogu kaže: „Stefan Cvetković je novinarski istraživao ubistvo Olivera Ivanovića, informacije je dobijao gotovo i isključivo od albanskih kolega. Pre nekoliko dana se vratio sa Kosova gde su ga“, kaže, „maltretirali na prelazu“. Time jasno imputira da iza nestanka Cvetkovića stoji Aleksandar Vučić.

Bivši Zaštitnik građana i propali predsednički kandidat Saša Janković danas u 12.19 časova na svom Tviter nalogu objavljuje sledeće rečenice: „Ko je ubio Olivera Ivanović? Gde je novinar Stefan Cvetković?“ Sutra, tj. u subotu, u 12 časova će grupa naših aktivista postaviti ta pitanja ispred Predsedništva Srbije u Pionirskom parku i činićemo to i nadalje. Pridružite se svojim pitanjima, Pionirski park će brzo biti mali. Toliko o spontanosti i o tome da se građani sami okupljaju itd.

Evo, nema potrebe sutra, a i loše je vreme, pada kiša, da se Saša Janković muči da dolazi pred Predsedništvo Srbije, odgovorio mu je danas Aleksandar Vučić, predsednik Republike – živ je i zdrav Stefan Cvetković, ne fali mu ništa, samo će morati Upravi za kriminalističku policiju da objasni ko ga je to kidnapovao, ko ga je to ubio, pa se on danas pojavio živ i zdrav u širem reonu Bele Crkve.

Sanda Rašković Ivić, 15. jun u 13.35 časova, ova žena izgleda ne prati redovno medije, kaže: „Ubijen čuveni političar koji nije bio po meri režima, počinilac nije pronađen“. Pa onda: „Nestao novinar koji je istraživao ubistvo, takođe neomiljen kod režima“. „Pucnjave, obračuni, sačekuše. Srbija je ušla u godine opasnog življenja“ itd. To su vam sve tvitovi tzv. lidera jednog dela srpske opozicije, Sande Rašković Ivić, ima tu i Vuka Jeremića, Saše Jankovića, Saše Radulovića itd, koji pokušavaju da za sve što se loše desi u Srbiji, pa čak i kada se ne desi, a oni tvrde da se desilo, optuže Aleksandar Vučić i SNS.

Zašto ovo govorim, gospodine ministre? Zato što je očigledno da se u Srbiji stvara atmosfera u kojoj Srbija treba da klekne na kolena i u kojoj Srbija treba iznutra da se oslabi pred teška vremena koja nas očekuju, pre svega pred nastavak pregovora sa Prištinom i pred rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Neko uporno pokušava da gurne u stranu sve dobre stvari koje se dešavaju u Srbiji. Neko uporno pokušava da sakrije od građana činjenicu da smo krajem aprila 2018. godine imali javni dug manji od 59% BDP-a, što je ispod nivoa Mastrihta. Neko uporno pokušava da sakrije od građana činjenicu da smo samo u poslednje četiri godine u Srbiji otvorili 150 novih fabrika, da smo otvorili na desetine hiljada novih radnih mesta, a da nismo pri tome zatvorili nijednu fabriku i da nismo sproveli nijednu pljačkašku privatizaciju.

Vodi se jedna besomučna kampanja. Sad im više nije dovoljno da vode kampanju iz Narodne skupštine jer, znate, u Narodnoj skupštini ipak morate da sedite. Maločas sam imao polemiku sa jednom koleginicom, bilo je tu oštrih reči i neslaganja, ali ne mogu da ne priznam činjenicu da gospođa zaista sedi u Narodnoj skupštini i brani svoje političke stavove i ja joj zbog toga skidam kapu. Ali, imate jedan deo srpske opozicije koji ne sedi u parlamentu, sedi sat-dva, posle toga ih mrzi da i dalje vode borbu u parlamentu i onda političku borbu protiv vlasti u Srbiji prebacuju na teren Saveta Evrope. Naravno, ne čini on to, da ne mislite, dame i gospodo narodni poslanici, što bi rekao narod, po svojoj pameti, on to čini po nečijoj instrukciji.

Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin optužuje rođenu državu kako se navodno guši, kako on kaže, lokalna demokratija u Srbiji. Zašto? Samo zbog toga što su građani opštine Paraćin inicirali sakupljanje potpisa za njegovu smenu. To je, po njemu, dovoljan razlog da kleveće državu Srbiju kako navodno u Srbiji ne postoji lokalna demokratija i on se obratio Kongresu lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope, u kome inače on sedi, što je, ko se imalo razume u pravo, nedopuštena pojava, dakle, da vi sami odlučujete o svojoj sopstvenoj žalbi. Ali, pazite, vodite računa o simbolici. Simbolika, kao što je rekao istoričar Veselin Đuretić, ima u srpskoj istoriji veoma značajnu ulogu. Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evropi, na kojem će se razmatrati žalba Saše Paunovića zbog navodnog gušenja lokalne demokratije u Srbiji, zakazana je baš na Vidovdan, 28. juna 2018. godine. Ako mi neko kaže da je to slučajno, onda ću da ga pitam – a da li je slučajno da je Slobodan Milošević isporučen Haškom tribunalu, naravno, bez bilo kakvog pravnog osnova, baš 28. juna, dakle, baš na Vidovdan 2001. godine?

Dalje, blokada puteva naravno da nije spontana, naravno da su je organizovali lideri tzv. građanske i tzv. proevropske opozicije, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Saša Janković i njima slični.

Zar mislite da je slučajna ova kampanja koja se dva dana vodi protiv grada Beograda i protiv gradonačelnika grada Beograda, da je navodno voda u Beogradu zatrovana? Predsednik Republike je danas rekao na konferenciji za novinare da je najmanje osam ljudi umešano u tu prljavu kampanju.

Što se tiče saradnje lokalne samouprave i državne uprave, kada je u pitanju jačanje bezbednosnih struktura, ja moram da vas podsetim na još jednu pojavu koju su izgleda neki zaboravili. Sećate se onih zimskih protesta koalicije „Zajedno“ 1996. i 1997. godine, zbog navodne izborne krađe? Tada su protestanti negde od novembra meseca 1996. godine do početka marta 1997. godine, međusobno su se tu onda optuživali Vuk Drašković i Zoran Đinđić ko je koga izdao, Đinđić optuživao Draškovića da je on prvi otišao kod Miloševića na kanabe, Vuk je optuživao Điniđića, od novembra 1996. do marta 1997. godine, za sve vreme protesta protestanti su duvali u pištaljke i lupali u šerpe i lonce. Kasnije se ispostavilo da to nije bilo njihova ideja, nego da im je jedna strana ambasada, po nalogu jedne strane obaveštajne službe, rekla da to rade zato što je to recept koji je već primenjen pre toga u jednoj drugoj državi, gde je trebalo srušiti režim koji je nepodoban.

Kada je pod pritiskom tadašnjeg rukovodstva EU, sećate se one delegacije koju je vodio Filipe Gonzales, kada je Milošević priznao rezultate izbora i kada su ustoličeni, kako su sami sebe tada zvali, gradonačelnici slobodnih gradova u Srbiji, pitate se zašto je Zoran Živković palio račune za struju u buretu i pozivao građane Niša da to rade? Iz jednog razloga koga su mnogi zaboravili, ne zbog praznog bureta samo, gospodine Rističeviću, EU je tada uvela jedan program, jedan projekat koji se zove – energija za demokratiju i dok su drugi građani u Srbiji se smrzavali i trpeli zimu i tako dalje, gradovi poput Beograda, Novog Sada, Niša, gde je bio Zoran Živković i tako dalje, dobijali su besplatno mazut da bi se time pokazalo, odnosno da bi se ohrabrile opozicione snage da nastave još jače borbu protiv tadašnje vlasti.

Ne čudim se EU, to je bila tadašnja njihova politika, ali zamislite tog licemerja? Zamislite koliko morate da budete mali ljudi da prihvatite takvu vrstu pomoći i da se npr. građani u Nišu greju zato što su dobili mazut iz Brisela ili iz nekog drugog evropskog grada, a da se građani u Zaječaru ili u Vranju smrzavaju samo zato što nisu glasali za koaliciju Zajedno. Na to su ovi ljudi koji su trebali danas da sede ovde preko puta nas, tih godina apsolutno bili spremni.

Zašto sve ovo govorim? Izvinjavam se kolegama što sam odužio, da neko ne bi pomislio da je sve ovo što se dešava poslednjih nekoliko dana slučajno.

Nisu slučajne ni blokade puteva, nije slučajno ni to što je, navodno, nestao pa pronađen novinar koji je, navodno, istraživao ubistvo Olivera Ivanovića.

Nije slučajna žalba Saše Paunovića koja će se rešavati baš 28. juna u Savetu Evrope. Nije slučajno propaganda o zatrovanoj vodi u Beogradu.

Nije slučajno propaganda koja se ovih dana vodi protiv Marijana Rističevića, koji je najveći zlikovac u Srbiji zato što se protivi zabrani uzgoja činčila, iako se činčile uzgajaju u preko 30 država sveta. Između ostalog, i u SAD. Dakle, sve to nije slučajno. Sve je to priprema na to da se Srbija baci na kolena. Na nama je da to ne dozvolimo, jer ako dozvolimo da se na vlast vrate nekim slučajem oni koji su Srbiju upropastili u periodu od 2000. do 2012. godine, da se vrate Dragan Đilas, Vuk Jeremić i njima slični, teško da ćemo Srbiju više ikada moći da podignemo iz pepela.

To nam je ovoga puta pošlo za rukom, ali vrate li se isti oni koji su Srbiju upropastili, plašim se da za Srbiju više neće biti budućnosti, ali isto tako se nadam da građani Srbije dobro razumeju ovo što se dešava ovih dana, da građani Srbije dobro razumeju ko stoji iza svega toga i da građani Srbije neće dozvoliti da oni koji su ih doveli do ruba političke, ekonomske i socijalne propasti, da se ti isti vrate na vlast.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je bilo reči, a pre svega povređen je član 27, bilo je reči o nekim batinašima iz SNS. Prekjuče je pretučen od strane batinaša Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Boška Obradovića i ostalih, Božidar Milić koji ima 48 godina, kome su zatvorena oba oka, koji je samo pitao one koji blokiraju puteve sa džipovima, BMW, audijima, zašto to rade? O batinašima pričaju oni koji su 2008. godine policijskim čizmama izgazili glavu i ubili Ranka Panića. O batinašima pričaju…

(Radoslav Milojičić: Sram ti bilo Martinoviću, lažeš kao Vučić.)

O batinašima pričaju oni koji su 2008. godine u svaku opštinu u kojoj na vlasti nije bila Demokratska stranka slali brigade interventne policije da nasilno ruše vlast koja nije po njihovoj volji, zato što je u svakoj opštini od 2008. godine do 2012. godine morala da bude, hteo to narod ili ne, na vlasti Demokratska stranka. Godine 2007. Marijan Rističević je po nalogu Demokratske stranke smenjen u upravi vodovoda zato što je tako odlučila Demokratska stranka, odnosno njihov tadašnji šef, pokrajinskog odbora Demokratske stranke za Vojvodinu. Od 2008. godine do 2012. godine cela Srbije je bila pod terorom, sve lokalne samouprave u Srbiji bile su pod terorom Demokratske stranke.

Ja vas pitam, evo, i time završavam, koliko novca iz republičkog ili pokrajinskog budžeta AP Vojvodine je mogla da dobije bilo koja opština u Srbiji, u AP Vojvodini, gde na vlasti nije bila DS? Nije moglo da dobije nijedan jedinog dinara.

Zahvaljujem se gospodine Arsiću.

Član 103. stav 8. kad god je Srbiji bilo teško DS je bila na strani oni koji Srbiji nisu želeli dobro i zbog toga njihovo ponašanje danas vezano za opštinu Paraćin i Sašu Paunovića ne treba nikoga da čudi.

Ako mi dozvolite, gospodine potpredsedniče, ispričaću nešto što je rekao Čedomir Antić, koji je bio svojevremeno član DS u vreme onih čuvenih protesta 1996. godine, 1997. godine, kada su imali sastanak u jednoj stranoj ambasadi i onda su se naređali sve vođe protesta, sve vođe opozicija, ambasador ih je saslušao. Svi su naravno napadali sopstvenu državu i tadašnju vlast i onda im je rekao sledeću stvar, ja mislim da im to kaže i danas – znate, kaže, gospodo, ja sam ambasador jedne velike države, završio sam jedan prestižni univerzitet…

(Aleksandra Jerkov: Gospodine Arsiću, ovo je povreda Poslovnika? U čemu se sastoji?)

… to su reči Čedomira Antića, koji sad vodi, istoričar, zna ga Marko Atlagić, vodi i napredni klub. On je čovek rekao, taj ambasador – znate, ja sam završio jedan prestižni univerzitet u SAD, intelektualac sam, ali u suštini, kaže, ja sam šljam i ja sam poslat u Beograd da radim sa istim takvim šljamom zato što su procenili da ja dobro radim svoj posao.

Tako vam je bilo 1996. godine, 1997. godine, tako vam je i dan danas. Ko ne veruje, neka uzme i neka pročita izjavu Čedomira Antića o tome kako su vođeni protesti u Srbiji u zimu 1996. i 1997. godine kada su protestvovali u ime koalicije „Zajedno“.

Dakle, čovek im je u lice rekao – jeste, ja sam šljam, ali su me poslali ovde da razgovaram sa istim takvim šljamom, jer su procenili da dobro radim taj posao.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107.

Gospođa Maja Gojković je spomenula Kurcia Malapartea, pošto gospoda iz DS nisu razumela o čemu se radi, taj čovek je napisao sledeću rečenicu – haos je dobar, ali samo kada je dobro organizovan. E, taj haos koji su oni napravili ovih dana, na ulicama srpskih gradova, očigledno nije uspeo.

Novi predsednik DS Dragan Đilas im jer rekao kada dođete u Skupštinu otvorite rafalnu paljbu na poslanike SNS. Međutim SNS se Dragana Đilasa nije plašila ni kada je bio na vlasti, a pogotovo neće se plašiti Dragana Đilasa sada kada u Srbiji ne predstavlja apsolutno ništa, sem jednog tajkuna koji se obogatio na grbači i na muci ovog naroda.

O batinašima, o pretnjama, o nasilju, govore oni koji su ubili, da vas podsetim gospodine Arsiću i sve građane Srbije, Momira Gavrilovića, koji su ubili Boška Buhu,…

(Balša Božović: Šta znači ovo?)

… koji su ubili Nenada Batočanina, …

(Radoslav Milojičić: Na šta ovo liči?)

… koji su ubili Ranka Panića, koji su ubili novinara Milana Pantića, i koji su na vlast došli istim onim metodama kojima danas prete Maji Gojković, nasiljem, ulicom, paljenjem Narodne skupštine…

(Radoslav Milojičić: Arsiću, Poslovnik.)

… tako što su upadali mitraljezima u zgradu Narodne banke Srbije, lupajte jače, Savezne uprave carina, Skupštine grada, u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Ja ih pozivam i Zorana Živkovića, i sve ostale da vrate ukradene slike, umetnička dela, fotelje iz Narodne skupštine od 5. oktobra je prošlo više od 18 godina…

(Balša Božović: Sram te bilo.)

… Dakle, krajnje je vreme da lopovi vrate ono što su ukrali građanima i državi Srbiji.