Samo da završim.

A mi ćemo sa podnošenjem amandmana da nastavimo i dalje, jer, hvala bogu, imamo čime da se pohvalimo i kada je u pitanju rad Vlade Republike Srbije i kada je u pitanju rad predsednika Republike Srbije. I na svakoj sednici Narodne skupštine mi ćemo da kroz amandmane afirmišemo sve ono što dobro što za građane Srbije radi i Aleksandar Vučić i Vlada Srbije, pa i ministarka Zorana Mihajlović.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska napredna stranka, naravno, podržava donošenje ovog zakona, zato što u skorijoj prošlosti se nije desilo da je država na ovakav način brinula o pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, BIA i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Kolega Orlić je već istakao da će ovaj zakon imati višestruko pozitivan multiplikativan efekat po srpsku privredu, doći će do značajnog uvećanja poreskih prinosa po raznim osnovama, doći će do rasta domaće, što je jako bitno, građevinske industrije i rešiće se jedan veliki egzistencijalni problem pripadnika snaga bezbednosti, a to je stambeno pitanje.

Ono što Srpska napredna stranka i njeni koalicioni partneri ovim zakonom takođe pokazuju, to je da se mi u praksi zalažemo za decentralizaciju Srbije. Ne na rečima, nego na delima. Dakle, stanovi neće biti građeni samo u Beogradu, nego i u nizu drugih gradova u Srbiji, od Novog Sada do Niša i Vranja i time pokazujemo brigu za sve pripadnike snaga bezbednosti koji rade za državu Srbiju, jer se država Srbija prostire od Subotice do Bujanovca.

Nisu u pravu kolege koje kritikuju ovaj predlog zakona sa stanovišta cene stanova. Jer, da je to tako, onda mi ne bismo uopšte imali potrebe da ovaj zakon stavljamo u proceduru, niti da o njemu raspravljamo. Da su cene stanova u Kraljevu, Nišu, Vranju, Novom Sadu, kao što smo ovde mogli da čujemo, niže od 500 evra, a to znači da su 300, 400 evra, teorijski čak i 100 ili 200 evra, onda bi se pripadnici snaga bezbednosti opredeljivali da kupe te stanove u Kraljevu, Nišu i Vranju po 200 i 300 evra, ali, takvih stanova nema. Ja mislim da to znaju svi građani Srbije. Inače pripadnici snaga bezbednosti ne bi čekali donošenje ovog zakona, već bi uveliko rešili svoje stambeno pitanje.

Ono što takođe izaziva izgleda nerazumevanje kod jednog dela kolega narodnih poslanika, ovde se barata sa različitim podacima o broju stanova koji će biti izgrađeni, pri čemu se gubi iz vida činjenica da mi donosimo zakon koji se odnosi na prvu fazu izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti i u toj prvoj fazi biće izgrađeno, kao što je rekla i gospođa Zorana Mihajlović, 1.578 stanova. Posle toga sledi nekoliko narednih faza, kada ćemo imati izgrađenih više od 5.000 stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Neko može da kaže – ali, šta je 1.500 stanova! Sigurno da je to nešto, u odnosu na situaciju koju smo imali do pre nekoliko godina, kada uopšte nije bilo bilo kakve stanogradnje za pripadnike snaga bezbednosti.

Nažalost, nama je 2012. godine ostavljena jedna država u ruševinama i jako je teško za godinu, dve ili tri popraviti sve ono loše što je činjeno ili, pak, sve ono što nije činjeno a trebalo je da bude činjeno u periodu od 2000. do 2012. godine.

Ali, gospodine ministre, ovo je jedan dobar početak. Mi vas u tome, kao i celu Vladu Srbije, podržavamo. Ubeđeni smo da će donošenjem ovog zakona biti pojačani i bezbednosni kapaciteti Republike Srbije jer, naravno, pored kvalitetnog i modernog naoružanja, vojne opreme i vojne tehnike, jako je bitno da imate i zadovoljne pripadnike snaga bezbednosti, a zadovoljan može biti samo onaj pripadnik snaga bezbednosti koji je rešio svoje stambeno pitanje.

Ovo je jedan humani aspekt bezbednosne politike. Dakle, pored toga što, zahvaljujući politici Vlade Srbije, zahvaljujući politici predsednika Republike Aleksandra Vučića, zahvaljujući, na kraju krajeva, i vašoj politici, mi smo uspeli ili sami da napravimo, dakle naša domaća namenska industrija, ili sama da napravi čitav niz novih vrsta oružja i oruđa, a, sa druge strane, mnoge kvalitetne vrste naoružanja dobili smo kao donaciju od naših prijatelja, pre svega iz Ruske Federacije. Ali, namerno ističem ovaj humani aspekt, zato što je on jako bitan, jer vojnik pored toga što mora da bude dobro naoružan, mislim da mora da mu se reši i njegov stambeni problem.

Boljeg rešenja od ovog mislim da nema. Utopija je pričati o stanovima koje će država besplatno da izgradi ili nekome besplatno da da. Vreme socijalizma je prošlo, onog samoupravnog socijalizma kakvog mi poznajemo. Ali, da su ovo stanovi čija je cena apsolutno prihvatljiva za pripadnike snaga bezbednosti, mislim da jeste. Teško da ćete na tržištu, bilo gde u Srbiji, a pogotovo u zemljama regiona, a pogotovo u zemljama Evropske unije, naći jeftiniju cenu nekretnina, tu pre svega mislim na stanove, od ove koju je ponudila Vlada Srbije, kroz ovaj predlog zakona.

Ovde se govorilo i o mladim bračnim parovima i o tome kako Aleksandar Vučić nije ispunio svoje obećanje o izgradnji stanova za mlade bračne parove. Nadam se da me niko neće pogrešno razumeti, ali pripadnici snaga bezbednosti nisu bake i deke, nego neki mladi ljudi koji rade u Vojsci i policiji, koji rade u BIA, tako da se na ovaj način i te kako ispunjava obećanje predsednika Republike, Aleksandra Vučića, da ćemo imati izgradnju jeftinih stanova i za mlade bračne parove.

Dakle, mnogo je mladih koji su završili Vojnu akademiju i koji su završili Kriminalističko-policijsku akademiju, koji su završili pravne fakultete i ovih koji su završili neke druge fakultete, a koji su dobili posao u svojoj struci i rade danas kao pripadnici snaga bezbednosti.

Šta su to drugo nego mladi ljudi i šta su njihovi supružnici, sem što su mladi bračni parovi? Tako da to pabirčenje po našoj nedavnoj prošlosti, šta od onih obećanja, a predsednik Vučić nije ispunio, ja mislim da ne može da se nađe. Ispunili smo sve ono što smo obećali.

Razumem kolege iz opozicije koje pokušavaju da pronađu neku slabost u ovom Predlogu zakona, ali sećate se, gospodine ministre, oni su sumnjali da ćemo uspeti da konsolidujemo naše javne finansije, pa smo mi u tome uspeli. Sumnjali su da je moguće da Srbija ima suficit u budžetu, a da nema nijednu jedinu privatizaciju, pa smo pokazali da je to moguće. Sumnjali su da možemo za tri godine da…

(Vjerica Radeta dobacuje.)

Slobodno dobacujte, ja sam to od vas navikao. Nemojte da zvonite, gospodine Arsiću, ja sam navikao da mi gospođa dobacuje.

Dakle, sumnjali su da možemo za tri godine da smanjimo nezaposlenost sa 26% na 12%, pa smo u tome uspeli. Tako da nema razloga da građani Srbije ne veruju da ćemo uspeti i u ovom projektu.

Uspeli smo da rešimo mnogo teže probleme za državu Srbiju, nego što je izgradnja ovih stanova, tako da, gospodine Vulin, imaćete punu podršku poslaničke grupe SNS i poslaničke grupe Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka da nastavite sa ovim dobrim projektima, koji su dobri za naše snage bezbednosti, a pogotovo za pripadnike snaga bezbednosti, za ljude od krvi i mesa, koji imaju svoje roditelje, koji imaju svoje supružnike, koji imaju svoju decu, a o kojima se država do 2012. godine, nažalost, uopšte nije brinula.

Prvo gospodine Milićeviću, mislim da ste morali da oduzmete gospođi Radeti dve minute zato što je ona već po drugi put reklamirala, odnosno ukazala navodno na povredu Poslovnika koja se uopšte nije ni desila.

Poslanici SNS su podneli amandmane u najboljoj nameri, u dobroj veri da afirmišu sve one pozitivne rezultate koje je Vlada Srbija preduzela i koje je ostvarila kada je u pitanju ukupan bezbednosni sektor u Republici Srbiji i mislim da je u najmanju ruku nekorektno komentarisati na jedan licemeran način amandmane koje su podneli poslanici SNS.

Pažljivo sam slušao jednu poslanicu iz poslaničke grupe kojoj pripada gospođa Vjerica Radeta, koja je rekla da je ona protiv ovog predloga zakona, zato što, ako napravite stanove za pripadnike vojske i policije, a desi se bombardovanje, onda će agresor da bombarduje te zgrade u kojima žive pripadnici vojske i policije i onda eto belaja, što bi rekao naš narod, šta smo onda uradili.

Naravno, amandman je potpuno besmislen, obrazloženje još besmislenije, ali mi nije padalo na pamet da intervenišem. LJudi smatraju da je to amandman koji afirmiše njihovu politiku i ćutao sam kao zaliven.

Vi već drugi put dopuštate da se poslanici SNS izvrgavaju ruglu zato što su podneli amandmane iz kojih se jasno vidi da ovaj Predlog zakona ne samo što će imati pozitivne efekte na jačanje bezbednosnih kapaciteta Republike Srbije, jer sigurno je da će bolje raditi posao vojnik, policajac, pripadnik Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, koji ima rešeno stambeno pitanje nego onaj koji ga nema, već i čitav niz drugih pozitivnih efekata koje će ovaj zakon da izazove, pre svega rast domaće građevinske industrije, poreza na dodatu vrednost, država će da ostvari daleko veće prihode, lokalne samouprave će da ostvare daleko veće prihode, popravićemo standard građana Republike Srbije, oživećemo mnoge druge aspekte privrednog života u Republici Srbiji. dakle, ovaj Predlog zakona i te kako ima uticaja. To ne vidi samo onaj ko ne želi da vidi ili ko je zlonameran. Naravno da ćemo, kada budemo imali više para u budžetu time da lakše popravljamo i stanje prosvetnih radnika i zdravstvenih radnika i svih drugih ljudi koji su zaposleni u državnim strukturama Republike Srbije.

Neću da se mešam u vašem vođenje sednice, nemojte samo da kada dođu na red ponovo amandmani poslaničke grupe SRS, svaki poslanik SNS se javi po Poslovniku i kaže kako su ti amandmani besmisleni. Onda ćemo dovesti ovu sednicu u jednu dosta delikatnu fazu iz koje ne znam kako mislite da izađete. Ja sam kao predsednik poslaničke grupe ćutao, dva puta sam ćutao, bio sam prisutan u sali i namerno nisam reagovao, ali vi izgleda tolerišete zloupotrebu javljanja po povredi Poslovnika koja se uopšte nije ni desila.

Maločas se govorilo podrugljivo. Znate, ovde ljudi koji imaju lične animozitete prema poslanicima SNS oni te animozitete pokazuju i kada je reč o amandmanima. Svi znamo da gospođa Radeta ima neki lični animozitet prema gospodinu Linti i kad god se čovek javi za reč, ona se javlja za povredu Poslovnika.

Što se tiče…

(Narodni poslanik, Vjerica Radeta, dobacuje s mesta.)

Evo, sad mi i majku spominje. Dobro, hvala.

Što se tiče izbeglih i prognanih lica. Pa, valjda među pripadnicima snaga bezbednosti ima ljudi koji su poreklom sa prostora Hrvatske, Bosne i Hercegovine, čiji su roditelji došli kao izbegla ili prognana lica u Republiku Srbiju, dakle silom prilika i sigurno je da će ovim zakonom biti rešeno i stambeno pitanje i njihovih porodica. Dakle, amandmani SNS apsolutno imaju veze jedan sa drugim i povezani su u jedan celovit sistem.

Ja to hoću da ukažem i vama kao predsedavajućem i građanima Srbije, dakle da su se poslanici SNS temeljito pripremali kada su pisali ove amandmane, da svi amandmani imaju smisla i da smo vodili računa o tome da kada uskoro počne izgradnja jeftinih i povoljnih stanova za pripadnike snaga bezbednosti, da će to proizvesti višestruko pozitivne i ekonomske i socijalne efekte na ukupan društveni, ekonomski i socijalni život u Republici Srbiji. Ti amandmani su pisani sa tom namerom. Nisu pisani sa namerom da se bilo ko izvrgava ruglu, da se izazivaju bilo kakve polemike ili da se bilo ko vređa.

Vas gospodine predsedavajući molim da poštujete Poslovnik i da ne dozvolite da se poslanici SNS ovde omalovažavaju, samo zato što su podneli amandmane da bi afirmisali jednu dobru i uspešnu politiku Vlade Republike Srbije i da bi ukazali da će ovim amandmanima biti rešeni problemi, mnogi problemi, koji u Srbiji nisu rešeni decenijama unazad.

Dakle, član 103. stav 8. kaže – u slučaju iz stava 7. ovog člana, predsednik Narodne skupštine je dužan da vreme koje je narodni poslanik koristio zloupotrebljavajući pravo iz stava 1. ovog člana, oduzme od ukupnog vremena koje pripada njegovoj poslaničkoj grupi u pretresu o tekućoj tački dnevnog reda ako je njegovoj poslaničkoj grupi preostalo vremena za pretres.

Dakle, ja sam na ovo mislio gospodine Milićeviću, ako ste uveli kao standard u radu Narodne skupštine da posle svakog amandmana poslanika SNS se javi neko od poslanika SRS i da ukaže na povredu Poslovnika, onda dozvolite da ja kao predsednik poslaničke grupe SNS, ako vi to ne želite da uradite, imamo pravo da zaštitim svoje kolege i onda ću da im kažem da kad god se javi neko od poslanika SRS da obrazlaže svoj amandman, da se ljudi javljaju za povredu Poslovnika i da komentarišu amandmane koje su podnele kolege iz SRS.

Ne bih voleo da dovedete sednicu u takvu fazu, jer onda ne znam kako ćete iz toga da izađete.

Poslanička grupa SNS i moje kolege koje sede ovde, nisu vreća za udaranje bilo kome. Ja to kao predsednik poslaničke grupe neću da dozvolim. Amandmani su pisani tako da imaju smisla. Amandmani su povezani jedni sa drugima. Na kraju krajeva, svi ti koji su jako pametni, koji brinu o raznim kategorijama građana Srbije, ja im postavljam pitanje, zašto o njima nisu brinuli kada su bili na vlasti i kada su bili u poziciji da rešavaju njihove probleme, nego sad kad smo mi vlast u Republici Srbiji i kada smo se dohvatili jednog prilično teškog posla koji u Srbiji nije godinama rešavan, sad se javljaju razni predlozi – a zašto niste uradili ovo, a zašto niste uradili ono i zašto 20 hiljada stanova neće biti izgrađeno sutra? Zato što nije moguće, ali da je građeno u proteklih 10, 15, 20 godina mi danas ne bismo bili u situaciji u kojoj jesmo.

Prema tome, ja vas molim da poštujete ovaj Poslovnik, da ne dozvolite njegovu zloupotrebu, inače će poslanici SNS i te kako umeti da odgovore na ovo što se dešava.

Član107. gospodine Milićeviću.

Nemamo mi nikakav problem sa Boškom Obradovićem. Boško Obradović, izgleda ima problem sam sa sobom. On ima problem sa činjenicom da bi finansirao pokret Dveri u vreme DSS, mašine u Kolubari su morale da rade 28 sati, dnevno.

U vreme DS, da bi se iz državnog budžeta finansirao pokret Dveri, Dveri su finansirane kao jedan segment dijaspore, pa su onda u periodu između 2008. i 2012. godine, umesto u stanove za pripadnike Vojske i policije, išle državne pare u finansiranje Dveri iz budžeta Ministarstva za dijasporu.

Što se tiče ovog insistiranja na rešavanju problema srpskih snaga bezbednosti, mi taj problem rešavamo. Problem je što u vreme kada je Boško Obradović sa DSS bio na vlasti, taj problem nije rešavan.

Ovde je postavljeno pitanje, a ko može da se zaposli u Srbiji? Pa, Boško Obradović može da se zaposli, čovek zaposlen u gradskoj biblioteci u Čačku. Jel pripadnik SNS? Nije. Jel zaposlen? Jeste. Znači, mogu ljudi da se zapošljavaju i ako nisu članovi SNS.

Što se tiče tendera i muljanja sa tenderima, pa, to je Boško Obradović usavršio. On je usavršio pljačku sopstvene političke stranke, tako što je ispumpavao novac iz svoje stranke, zaključujući fiktivne ugovore sa firmama čiji su vlasnici njegovi odbornici ili kandidati sa njegove odborničke liste, i umesto da vrati novac u državni budžet, on je taj novac prisvajao za sebe.

Sada nam drži predavanje o tome – a što ne piše za „srpske snage bezbednosti“. Pa, da se on pita pisalo bi za „nemačke snage bezbednosti, za bugarske snage bezbednosti, i za hrvatske snage bezbednosti“, jer sa njima on sarađuje. On sa srpskim snagama bezbednosti nema nikakvih dodirnih tačaka.

Član 108, gospodine Milićeviću.

Ovo vam je šematski prikaz kako se pljačka sopstvena stranka zvana Srpski pokret Dveri – četiri miliona 200.000 dinara, tri miliona 800.000 dinara, 201.000 dinara, preduzetnička radnja „Mintel“ Borča, „Fluks kom“ Borča, Branislav Simidžija MK Tel Beograd, „Veluks“ d.o. Beograd, sve vlasnici firmi koji su bili odbornici ili kandidati za odbornike na listi Srpskog pokreta Dveri. To je jedan dokaz.

Drugi dokaz, kaže – laže Martinović, lažu ovi iz SNS, nisu nas finansirali žuti itd, evo vam ugovor iz 2010. godine zaključen između „Ninamedia Kliping“ d.o.o. Novi Sad, Vojvode Mišića 9, koju zastupa gospođa koja je maločas govorila Marija Janjušević, direktor, i opštine Inđija, koju zastupa gospodin Goran Ješić, predsednik opštine Inđija. Ugovor je inače, samo da vam kažem, po članu 5, zaključen u evrima. Oni, znate, ne vole EU, ali evre što vole, pa to je čudo jedno. To je čudo jedno. Pazite, Goran Ješić u Vojvodini ima bar sto firmi koje mogu da vam vade taj dnevni pres kliping za jednu opštinu i on je baš izabrao firmu gde je direktor gospođa Marija Janjušević, pripadnik Dveri. Sada vi meni recite da je to slučajno i da to nema nikakve veze sa finansiranjem Dveri od strane raznih stranaka bivšeg režima i DSS i DS.

Što se tiče radnog mesta gospodine Obradovića, ja sam danas čuo da je on profesor i da on nama treba da održi časove, završavam, iz srpskog jezika i književnosti, pa sam ga ja pitao gde predaje? Ne predaje nigde. Radi u Narodnoj skupštini, a pre toga je radio u čačanskoj biblioteci. Nikad nije radio kao profesor srpskog jezika i književnosti.

Član 107, gospodine Marinkoviću.

Ovo što priča DS danas, to su pričali i 1991. godine, da je Srbija kriva za rat u Hrvatskoj. Kada je izbio rat u Bosni, Srbija je odgovorna za rat u Bosni. Kada se desila oružana pobuna šiptara na KiM, kriva je Srbija. Ovo što govori Balša Božović 2018. godine je nastavak te politike i nije to politika Balše Božovića, to je zvanična politika DS.

Evo šta kaže predsednik DS u ostavci Dragan Šutanovac, koji je upropastio Vojsku. Zamislite da nas neko danas napadne ili da nas je napao kada je ministar odbrane bio Dragan Šutanovac. Vojska ne bi mogla da se brani ne 78 dana, dva dana ne bismo mogli da se branimo koliko je taj čovek devastirao odbrambeni sistem Republike Srbije.

Dakle, gospoda iz DS danas govore ono što je njihova zvanična politika. U intervjuu za NIN od 12. oktobra 2017. godine Dragan Šutanovac kaže – koje su činjenice o Kosovu kojih moramo da budemo svesni kada govorimo o mogućem rešenju. Formalno, Srbija je izgubila pravo da vrši vlast na KiM nakon rata, kaže, koji je Miloševićev režim vodio protiv čitavog zapadnog sveta, ali je suštinski ono izgubljeno kada se pre toga tenkovima odgovorilo na želju Albanaca za autonomijom i ravnopravnošću. Znači, šiptari na KiM su ustali da se bore za autonomiju i ravnopravnost, koja im je navodno bila ugrožena od strane režima Slobodana Miloševića.

Maločas spomenuti general potpukovnik u penziji Petar Radojičić, član glavnog odbora DS, i to je zvanična politika DS, kaže za NIN takođe od 2017. godine – samoproklamovana vojna neutralnost iz 2007. godine je neutemeljena i međunarodno nepriznate forma sa nejasnim sadržajem. Prihvatanje NATO standarda i saradnja ili članstvo u savezu zahtevaju značajna sredstva, dok ovakva neutralnost košta mnogo više, a ne uliva sigurnost u ostvarenju ciljeva zbog kojih je usvojena. Dakle, ovde je na delu pokazivanje ogoljene politike DS. Srbija je kriva za bombardovanje, Srbija je kriva, da se vratimo u 1991. godinu, za raspad bivše Jugoslavije i prema tome, nema potrebe da utvrđujemo bilo kakvu odgovornost bilo koga drugog kada je režim Slobodana Miloševića razbio Jugoslaviju i ustao na legitimnu težnju šiptara da budu autonomni i da budu ravnopravni sa drugim građanima Srbije. To je zvanična politika DS.

Ova diskusija je do te mere mizerna, bedna, konfuzna, neozbiljna, neodgovorna da mi zaista nije padalo na pamet da se javljam za reč da me gospođa koja je prethodno govorila nije spomenula.
Dakle, ne znam šta sam joj rekao na toj sednici Administrativnog odbora. Ako sam joj rekao to što kaže, mislim da nisam pogrešio. Godine 1999. podržavao sam Vladu Republike Srbije koja je branila Saveznu Republiku Jugoslaviju od NATO bombardovanja, i to bih uradio i dan danas.
Možda je gospođa koja je bombardovanje provela na poslednjem spratu solitera na Novom Beogradu psovala tada i Blera, i Klintona, i Šredera, i ne znam ni ja koga, ali danas, 2018. godine, svi oni zajedno isključivo psuju Vučića. Vi kada ste rekli da nije tema Vučić, pa jeste, za njih je uvek tema Vučić. O čemu god da se priča u Narodnoj skupštini, koji god zakon i koja god odluka da dođe na dnevni red, tema je Vučić, jer su to ljudi koji su obuzeti neverovatnom količinom mržnje prema tom čoveku i ne samo prema tom čoveku, vi vidite iz njihovih diskusija, iz diskusije ovog gospodina iz Trstenika koji zastupa Vuka Jeremića, iz diskusije gospođe sa Novog Beograda da pokušava da se nametne jedna teza da je u stvari Srbija odgovorna za NATO bombardovanje. To ste mogli da čujete iz diskusije gospodina Aleksića da je vođena, kaže, drugačija politika ne bi se desilo NATO bombardovanje.
Ako bude bilo prilike, ja ću da kažem šta je sadržao tzv. Aneks B, koji nije prihvatila srpska delegacija u Rambujeu, a koji je podrazumevao…
(Radoslav Milojičić: Vreme.)
… a ti što dobacuješ „vreme“ malo pročitaj taj Aneks B, biće ti pametnije.
Dakle, taj Aneks B tzv. Sporazuma iz Rambujea, izvinjavam se što sam malo prekoračio vreme, ali važno je zbog građana Srbije, je podrazumevao NATO okupaciju celokupne Savezne Republike Jugoslavije i nijedna suverena država na to nije mogla da pristane.

Pa, pre svega ono što moram da kažem, prijatelji gospodina koji je maločas govorio su ljudi koji traže da se maltene trećina Srbije pripoji Bugarskoj, Bugarska je koliko se sećam članica NATO pakta. On je čestitao pobedu, odnosno ulazak u parlament, nije to pobeda. Za njih je pobeda kao što je i za gospodina koji je maločas govorio pobeda kad pređe 5% i njihovih 5% je veće od naših 60%, ali on je čestitao ulazak u parlament alternativi za Nemačku.

Dakle, Nemačka je takođe članica NATO pakta, pa me sad zanima kako to da mu ne smetaju njegovi prijatelji koji su u NATO, a nama lažno spočitava da su nam savetnici Klinton, Bler, Šreder ili ne znam ni ja ko sa zapada. Gospodi je u jednoj stvari u pravu. Oni nikada nisu bili na vlasti, ali su zato bili finansirani od svake vlasti koja je preuzela funkcije u Srbiji od 5. oktobra 2000. godine. Malo su bili finansirani od strane DS, malo od strane DSS, a samo da podsetim građane Srbije DS i DSS, a ne SNS su potpisale i Sofast sporazum i Partnerstvo za mir i mnoge druge sporazume koji su približili Republiku Srbiju NATO paktu.

Još jednu stvar da istaknem. Srpska napredna stranka i na kraju krajeva predsednik SNS Aleksandar Vučić je 1999. godine aktivno branio, kao ministar informisanja građane Srbije od NATO. Pitam, gospodina Boška Obradovića gde je bio on 1999. godine? Pisao je članke za „Novu Iskru“ o tome kako su najveći zlikovci za srpsku duhovnost i kulturu Vuk Karadžić i Dositej Obradović.

U pravu ste gospođo Čomić, dakle, postoje ogromne razlike između DS i SNS. Srpska napredna stranka nije sprovela ni jednu pljačkašku privatizaciju u Srbiji. Srpska napredna stranka nije otpustila za četiri godine 400.000 ljudi i nismo uništili ni jedno radno mesto, nego smo nezaposlenost sa 27 smanjili na 12%. Za razliku od vas koji su imali negativnu stopu rasta od 3,2, a nekad od 3,6 i koji ste 2008. godine rekli da je svetska ekonomska kriza šansa za Srbiju. Mi smo u Srbiji otvorili na stotine hiljada novih radnih mesta, otvorili na stotine novih fabrika i danas ljudi od svoga rada u Srbiji mogu da žive.

Tačno je, postoje velike razlike između DS i SNS, nismo uništili ni jedan tenk, nismo uništili ni jednu strelu, jačamo naše odbrambene i vojne kapacitete i ono što je takođe jako važno, mi ne stičemo političke poene na nesrećama građana Srbije, mi se ne radujemo kada se u Srbiji sruši helikopter, kad padne avion, kada muškarac ubije ženu ili se desi neko silovanje. Vi mislite da je to politika, a mi mislimo da nije. Tako da sa tim se slažem.

Što se tiče toga da Maja Gojković ne može da ovlasti gospodina Laketića da bude ovlašćeni, odnosno da predstavlja predlagača to jednostavno nije tačno. Postoji jedan metod tumačenja. Tumačenje po analogiji. Kao što Vlada Srbije predlaže zakone, pa ovlašćuje pojedine ministre da ih zastupaju u Narodnoj skupštini, tako isto i gospođa Maja Gojković kao predlagač jednog akta koji treba da donese Skupština je ovlastila gospodina Darka Laketića da predstavlja predlagače.

Tako da to nije ništa suprotno Poslovniku, a da bi građani Srbije znali, to zna i gospođa Čomić, ali ona to iz političkih razloga neće da kaže, Maja Gojković je u Turskoj i prima orden od gospodina Erdogana zbog toga što je zaslužna za jačanje partnerskih veza i na političkom i na ekonomskom planu između Republike Srbije i Republike Turske i mi smo na to ponosni.

Što se tiče gospodina Šredera, ja se nadam da gospodin Boško Obradović gleda televiziju. Ja sam na televiziji video da je gospodin Gerhard Šreder sedeo u prvom redu sad pre nekoliko dana kada je bila inauguracija novoizbranog predsednika Ruske Federacije, Vladimira Vladimiroviča Putina.

Gerhard Šreder nije neprijatelj Srbije i nije neprijatelj srpskog naroda i nije Gerhard Šreder došao na ideju da se bombarduje Republika Srbija.

Što se tiče vašeg angažmana, ja znam koja je vaša politika, vaša politika je ista kakva je bila politika Demokratske stranke Srbije, sa čije liste ste izabrani u Narodnu skupštinu, uz malu pomoć ambasadora Sjedinjenih Američkih Država, koji je kukao i plakao dok navodno niste osvojili tih 5%. Tako da ta vaša averzija prema Amerikancima je onako vrlo diskutabilna kategorija. vi ih ne volite, ali kad treba da uđete u Skupštinu, onda su vam Amerikanci dobri. Onda vam je dobra pomoć kad američki ambasador kaže da bi trebalo još jedanput izvršiti analizu izbornih rezultata i konstatovati da su između ostalog i Dveri prešle 5%.

Ja za razliku od vas, gospodine Obradoviću, nikad nisam tvrdio da su najveći duhovni neprijatelji srpskog naroda Vuk Karadžić i Dositej Obradović. Takve ludačke ideje ja mislim da nisu pale na pamet čak ni onima koji su otvoreno služili Nemcima u toku Drugog svetskog rata. To sam prvi put pročitao u časopisu „Nova iskra“ i ispod toga stoji potpis Boška Obradovića.

Evo, samo da pitam Boška Obradovića da li i dalje zastupa te stavove iz 1999. godine da su Vuk Karadžić i Dositej Obradović uništitelji srpske duhovnosti i srpske kulture?

Ja gospođi Čomić želim, pošto vidim da se Narodna skupština koristi kao instrument za unutarstranačku borbu u DS, ja vama gospođo Čomić želim puno uspeha u tim vašim unutarstranačkim izborima. Želim vam da pobedite na tim izborima i nadam se da će DS sa vama imati malo više uspeha nego sa vašim prethodnicima.

Ono što me je začudilo, to je da vi kao neko ko je, ako se ne varam, potpredsednik Narodne skupštine, razlikujete dva subjekta, predlagača od ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Dakle, Maja Gojković nije ovlašćeni predstavnik, nego je predlagač, kao što je Vlada Srbije predlagač zakona. Kao što Vlada Srbije, kao predlagač zakona, ima pravo da odredi ko će da je zastupa u Narodnoj skupštini, tako isto i Maja Gojković kao predlagač ove odluke ima pravo da predloži, odnosno da ovlasti ko će da je zastupa u njenom odsustvu.

Prema tome, stvar je potpuno jasna, a SNS ima svog ovlašćenog predstavnika, a to je gospodin Milovan Drecun koji će vam se nešto kasnije obratiti. Prema tome, ako ste pokušali da kažete da je povređen Poslovnik, tehnologijom današnjeg rada, ja vam kažem da nije, jer se isti princip primenjuje i kada se donose zakoni i kada se donose odluke zato što su i zakoni i odluke akti koje donose, odnosno akti koje donosi Narodna skupština Republike Srbije.

U tom smislu, svaki pokušaj da se baci senka na odluku koju ćemo mi doneti, neće vam poći za rukom. Sve što se danas radi u skladu je sa Poslovnikom i ova odluka će biti doneta u skladu sa Poslovnikom, sviđalo se to vama ili ne.

Povređen je član 107, gospodine Marinkoviću. Ne tražim da se glasa.

Petar Petrović NJegoš je posvetio svoje najčuvenije delo „Gorski vijenac“ Karađorđu Petroviću, prahu oca Srbije. Taj otac Srbije, Karađorđe, je za svog prvog popečitelja prosvete uzeo upravo Dositeja Obradovića. Dositej Obradović je, pošto se ovi iz Dveri puno hvale da mnogo znaju, a da mi iz SNS ne znamo ništa, 1811. godine postao prvi ministar prosvete u oslobođenoj Srbiji.

Nisam čuo od bivšeg predsednika Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, hajde sada, vidim da imate nekih razloga da mrzite Dositeja Obradovića. Što mrzite Vuka Karadžića? Da li možete da mi pročitate neki citate šta vam je to jadni Vuk Karadžić uradio, sem što je opismenio srpski narod i sem što je rekao i zbog toga ga Hrvati i dan danas ne mogu očima da vide, da su svi štokavci Srbi?

Još jedna stvar mi nije jasna. Vama, koji ste navodno ekskluzivni zastupnici srpskih nacionalnih interesa, kako to da su vam prijatelji oni koji traže da se četiri okruga na jugu Srbije pripoje Bugarskoj? Kako da su vam prijatelji oni koji svake godine hodočaste u Blajburg i polažu vence na jedan kamen na kome piše – u čast i slavu poginuloj hrvatskoj vojsci? Pa, tog čoveka ste dovodili ovde na galeriju Narodne skupštine, fotografisali ste se sa njim, prikazivali ga kao nekog velikog prijatelja vaše političke organizacije. Onda spočitavate nama kako mi navodno hoćemo da izdamo Kosovo i Metohiju, mi hoćemo da ga izdamo, a vi ćete da ga branite. Samo mi kažite odakle, sa Terazija, iz čačanske biblioteke? Sa kog mesta mislite da branite Kosovo i Metohiju, vi koji na izborima ne možete da osvojite ni 2% glasova? U čije ime vi govorite?

Zaista, nisam imao nameru da vređam gospođu Čomić, niti da od nje, kako ona kaže, pravim budalu. Gospođa Čomić ne vodi da neko nju pravi budalom, ali gospođo Čomić, ne volimo ni mi poslanici SNS da vi od nas pravite budale.

Dakle, svaki predlog zakona koji dođe u Narodnu skupštinu, vidite da postoji potpis samo predsednice Vlade Ane Brnabić. U tom dopisu lepo stoji koga Vlada određuje kao svog predstavnika u Narodnoj skupštini. Objasnite mi u čemu je razlika između akta koga predlaže Vlada i akta koga predlaže narodni poslanik? Dakle, Maja Gojković nije ovlašćeni predstavnik nego je predlagač, kao što je Vlada predlagač zakona, tako je Maja Gojković predlagač ove odluke.

Što se tiče gospodina Boška Obradovića i njegovog tumačenja rada Vuka Karadžića, on je 1999. godine u ljotićevskom časopisu „Nova iskra“ napisao, da vam sada sve ne prepričavam, da su Dositej Obradović i Vuk Karadžić antizavetni i antisvetosavski ljudi i da su započeli nekakvih pet revolucija, nemam zaista pojma o čemu se radi. Znam samo jedno.

Ne znam kojih to pet revolucija su započeli Dositej Obradović i Vuk Karadžić, ali znam samo jedno. To što ste rekli da je Vuk Karadžić prekinuo nit srpske književnosti i duhovnosti i kulture sa sredonjovekovnom književnošću i da je bio navodno anticrkveni čovek, pa, samo da vam kažem jednu stvar, koju izgleda vi ili ne znate ili nećete da kažete. Pa, njegov glavni saradnik u prikupljanju narodnih umotvorina i narodnih izreka, narodnih pesama, bio je jedan od najznačajnijih duhovnih i crkvenih ljudi 19. veka Lukijan Mušicki. Lukijan Mušicki je bio jedan od glavnih saradnika Vuka Karadžića i podržavao …

Samo da završim. I podržavao reformu jezika u smislu da se piše onako kako narod govori. Budući da vi ne priznajete Vukovu reformu jezika, ja vas molim …