Dame i gospodo narodni poslanici, juče i danas čujemo najstrašnije optužbe na račun gospođe Zorane Mihajlović, Vlade Republike Srbije i Aleksandra Vučića o tome kako navodno mi iz SNS priznajemo nezavisnost Kosova i Metohije i evo ja ću sada zbog građana Srbije, ne zbog narodnih poslanika, pošto oni imaju svoj stav od koga ne žele da odstupe iz dnevno političkih razloga, da kažem kako stoje stvari.

Dakle, u engleskoj verziji ovog ugovora na samom početku, ono što kolege iz SRS su rekle da nije tačno, stoji zvezdica. Dakle, na prvo pominjanje reči Kosovo u engleskoj verziji ovog ugovora stoji zvezdica, a na kraju te stranice fusnota u kojoj jasno stoji da se pod terminom Kosovo ne prejudicira status Kosova kao nezavisne države, odnosno da se Kosovo tretira, što je jako bitno za Republiku Srbiju, kao sastavni deo Republike Srbije, u skladu sa Rezolucijom 1244.

U članu 3. Predloga zakona, koji je sastavni deo onoga o čemu ćemo mi danas glasati, Republika Srbija je dala, odnosno podnela depozitaru ovog ugovora deklaraciju sledeće sadržine, u kojoj se kaže da je teritorija Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije i da se na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 nalazi pod međunarodnom upravom. Potpisivanje i izražavanje pristanka na obavezivanje Republike Srbije na ugovor o osnivanju transportne zajednice se ne može tumačiti kao priznavanje nezavisnosti Kosova, pa onda zvzdica, a ispod toga fusnota da se primenjuje Rezolucija 1244.

Ono što je jako bitno…

Evo, završavam. Sastavni deo ovog ugovora, koji ćemo mi danas da ratifikujemo i izglasamo, jeste izjava, ono što je jako bitno, izjava same EU kao jednog od potpisnika ovog ugovora, da Kosovo i Metohiju ne tretira kao nezavisnu državu. Nemojte od naših prijatelja u svetu da stvarate neprijatelje. Pet država članica EU nije priznalo nezavisnost Kosova i Metohije i pet država članica EU, zahvaljujući njima, EU se obavezala da Kosovo i Metohiju, kada je u pitanju ovaj ugovor ne tretira kao nezavisno.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam se prvo javio za repliku na izlaganje kolege Mirčića, međutim, moram da reagujem po Poslovniku na izlaganje gospodina Milojičića, koji je rekao da se on 20 godina bori protiv neke mračne ideologije. Reći ću nešto što nije novo, to je već izašlo u javnost i građani Srbije za ovo znaju, ali, evo, gospodine Milojičiću da i vi znate i da vas podsetim.

Da, evo, gospodine Veroljube Arsiću, da prenesete gospodinu Milojičiću koji se 20 godina bori protiv mračne ideologije rata.
Dakle, tadašnji predsednik DS, gospodin Zoran Đinđić je na Vidovdan 1994. godine uputio pismo, kaže – general pukovnik Ratko Mladić, načelnik Generalštaba Vojske Republike Srpske, „Poštovani gospodine generale, u ime svih članova DS, i u moje lično ime, svim vojnicima, podoficirima, oficirima i vama lično čestitam Dan Vojske Republike Srpske. Vojska Republike Srpske, nastala u ratu za slobodu je primer kako jedna mala, ali narodna vojska može uspešno sačuvati državu i zaštiti narod, bez obzira na mirovne pregovore, čiji uspeh svi želimo, nama je potrebna snažna vojska, kako bi druga strana odustala od namere da nastavi rat. Nadam se da će srpski narod, kao i Vojska Republike Srpske već sledeći Vidovdan dočekati u miru. S poštovanjem, dr Zoran Đinđić.
Sada mi objasnite gospodine Milojičiću, a evo vas saopštenje od pre dva dana, te iste DS, kaže – presuda Ratku Mladiću je dugo očekivano zadovoljenje pravde i preduslov pomirenja. Srbija i ceo region i danas se suočavaju i žive posledice ratnih zločina devedesetih, a presuda Mladiću je važna, jer skida ljagu sa Srbije i njenih građana. Moje pitanje za DS, vi koji držite stalno lekcije o tome kako ste vi uvek imali jednu ideologiju, jednu ideju – jel stojite iza reči koje je rekao Zoran Đinđić 1994. godine, kada je trajao rat za slobodu srpskog naroda u BiH ili iza ovog sramnog saopštenja od pre dva dana, kada kažete, kao i Haški tribunal da je Ratko Mladić ratni zločinac?

Evo, sada me je gospodin Milojičić potpuno odvukao od ove replike na izlaganje gospodina Mirčića, ali biće nadam se prilike da i gospodinu Mirčiću odgovorim na neke njegove konstatacije.

Gospodine Milojičiću, zbog vas i zbog vaše stranke su ljudi gubili glave, ne u Republici Srpskoj, ovde u Beogradu. Ovde u Beogradu je ubijen, u vreme vaše vlasti Momir Gavrilović. Ovde u vreme vaše vlasti, ubijen je policijski general Buha. Ovde u vreme vaše vlasti, ubijen je visoki činovnik MUP Batočanin. U vreme vaše vlasti ubijen je predsednik Vlade Republike Srbije Zoran Đinđić. Taj isti koji je 1994. godine čestitao Dan vojske Republike Srpske. Jel ste upoznati gospodine Milojičiću? Evo pomozite mu vi gospodine Mirčiću, imate duže pamćenje.

(Milorad Mirčić: Mauzer!)

Jel ste imali paravojne formacije u BiH koje je vodi LJubiša Savić, zvani Mauzer? Koji je direktno polagao račune centrali DS u Beogradu. Jel se sećate gospodine Milojičiću, mislim da se ne sećate, ali ja se sećam tzv. Sokobanjske deklaracije iz 1992. godine, kada ste rekli, ne vi lično, niste tada imali pojma o čemu se radi, ali DS je rekla da je cilj DS da se ujedine sve srpske zemlje Republika Srpska Krajina, Republika Srpska Crna Gora, Srbija i da to bude savez srpskih država. To je bila zvanička politika DS 1992. godine, a godinu dana kasnije, tadašnji predsednik DS je otišao na Pale i zajedno sa Radovanom Karadžićem i generalom Mladićem su čekali zajedno, Zoran Đinđić, Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Biljana Plavšić, Momčilo Krajišnik na Palama, avione NATO pakta, jer je NATO pakt najavio 1993. godine udare na položaj Vojske Republike Srpske.

Evo, završavam gospodine Arsiću.
… da bi pre dva dana osvanulo sramno saopštenje DS koja kaže – skidamo ljagu sa lica srpskog naroda zato što je osuđen ratni zločinac Ratko Mladić. Sram vas bilo, sve vas zajedno.

Član 27, gospodine Arsiću.

Kad smo kod stanova, niko nema više stanova od Dragana Šutanovca, predsednika Demokratske stranke. I vi ste poslednji koji treba da pričate o bilo čijim stanovima.

Što se tiče tog famoznog potezanja pištolja na studente, to je bilo, to je činjenica i to svi znaju. Ali, tad niko nije poginuo. LJudi su počeli da ginu na ulicama Beograda kad ste vi preuzeli vlast. Dakle, posle 2000. godine počeli su da ginu policijski generali, policijski funkcioneri, a tako ste obezbedili bezbednost građana Srbije da vam je 2003. godine poginuo, na vaše oči, i predsednik Vlade, na žalost svih građana Srbije.

Što se tiče tih 90-ih godina, to vam je već rekao Marijan Rističević – Demokratska stranka je imala ministre u saveznim vladama, u republičkim vladama, sve do 2000. godine. I podržavali ste politiku koja je vođena tokom tih 90-ih godina.

Što se tiče šverca, što se tiče kriminalnih radnji, evo, pomenuli ste gospodina Zorana Živkovića, ja mislim da se on u šverc najbolje razume. Sve o švercu tokom 90-ih godina, za vreme sankcija, za vreme embarga, on će sve to detaljno da vam objasni.

Što se tiče automatskih pušaka, Demokratska stranka je sa svojim SS odredima automatskim puškama upadala ovde u Narodnu skupštinu, upadali ste u Narodnu banku Srbije, upadali ste u Saveznu upravu carina. I uzgred, da vas pitam, i vas i Šutanovca i sve ostale – gde je preko 60 umetničkih slika iz Narodne skupštine koje ste ukrali, odneli svojim kućama ili prodali 5. oktobra 2000. godine? Dakle, gde su umetničke slike koje su krasile ovaj dom decenijama, a koje su volšebno nestale 5. oktobra 2000. godine? To ste radili vi iz Demokratske stranke. Ali, to vreme automatskih pušaka, krađe umetničkih slika je prošlo. To zapamtite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije mi jasno zašto oni koji su bili na vlasti sve te svoje genijalne ideje o izgradnji autoputeva, železničkih pruga, uzimanju kredita i tako dalje, nisu sproveli u delo onda kada su vršili vlast u Republici Srbiji. Vi ste gospodine Vukadinoviću izabrani sa liste stranke koja je niz godina vladala ovom državom. Pa, zašto sve te ideje o severnom i južnom toku, zašto sve te železnice, zašto sve te autoputeve niste vi izgradili?

Želim da vas podsetim da ste vi, ako se ne varam, u Narodnoj skupštini od nedavno poslanik Vuka Jeremića. Nama držite lekcije o tome kako, navodno, hoćemo na mala vrata da priznamo nezavisnost Kosova i Metohije a poslanik ste čoveka koji je bio ministar inostranih poslova i koji je predstavljao kao najgenijalnije diplomatsko dostignuće to što će da pita Međunarodni sud pravde da li je proglašenje nezavisnosti tzv. Kosova u skladu sa međunarodnim pravom ili ne, pa je stigao odgovor od tog istog Međunarodnog suda pravde od koga nas i danas boli glava. Služite se Kosovom i Metohijom na najbizarniji mogući način ne bi li na silu predstavili SNS kao nekoga ko, navodno, želi da izda Kosovo i Metohiju.

Juče vaš kolega Slaviša Ristić drvlje i kamenje na Aleksandra Vučića. - izdajnik, prodao je Kosovo i Metohiju, a Slaviša Ristić i dan danas, hvala Bogu, nemam ništa protiv toga, državni službenik Poreske uprave u opštini Zubin potok prima platu iz budžeta Republike Srbije i kaže - nema Srbije na Kosovu i Metohiji.

I još jednu stvar da vam kažem, gospodine Vukadinoviću, i vama i svima ostalima koji znate u kakvoj situaciji se država nalazi kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Srbija nije ono što je bila zapadna Nemačka posle Drugog svetskog rata. Zapadna Nemačka je imala mnogo …

Završavam.
… mnogo moćnije, mnogo snažnije prijatelje u svetu nego što ih danas ima Srbija. Zapadna Nemačka je imala tzv. Halštajnovu doktrinu. Ko prizna istočnu Nemačku, zapadna Nemačka sa njom prekida diplomatske odnose. Ali, gospodine Vukadinoviću, da li Republika Srbija u 2017. godini ima onu političku, ekonomsku i vojnu snagu i onako moćne saveznike kao što je imala Savezna Republika Nemačka posle Drugog svetskog rata?

Nismo u istoj poziciji. Moramo da se borimo kroz sile svetske, da se provlačimo kako znamo i umemo.P

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što je rekla i gospođa Mihajlović, ovde je izrečeno mnogo toga. Ja za dve minute teško da ću moći sve ove laži i besmislice da opovrgnem, ali potrudiću se da to uradim u najvećem delu.

Što se tiče Kosova i Metohije, da ponovimo još jedanput, u članu 2. a na stranici 119. Ugovora o Transportnoj zajednici, lepo stoji, i to je veliki uspeh Republike Srbije, pod tačkom c) – nijedan od termina, reči ili definicija koje se koriste u ovom ugovoru, uključujući anekse i protokole istog, ne predstavljaju priznanje Kosova od strane EU kao nezavisne države, niti predstavljaju priznanje pojedinačnih država članica Kosova u tom svojstvu kada takav korak nije preduzet od strane istih.

Da kažem nešto, čisto ljudski. Vi ćete se, vi koji pričate o Kosovu i Metohiji, o tome kako ga mi iz SNS izdajemo, a vi ga tobože branite, vi ćete se, gospodine Kostiću, kad se završi ova sednica, vratiti u svoj Vrbas, gospodin Veljović, Veljković će se vratiti u svoje Kraljevo, a Boško Obradović u Čačak. Ali, moje kolege poslanici, Dragan Veljković će da se vrati u Štrpce. Moja koleginica Stanija Kompirović će da se vrati u Kosovsku Mitrovicu. Doktor Milovan Krivokapić će da se vrati u Kosovsku Mitrovicu.

Šta vi mislite, da su oni spremni da izdaju zemlju na kojoj žive, da su spremni da izdaju svoje porodice, grobove svojih predaka, a da ćete vi da ih odbranite? Nemojte, molim vas. To je vrhunac političkog licemerja.

Država Srbija je prisutna na Kosovu i Metohiji, hteli vi to da priznate ili ne, između ostalog, i zahvaljujući ovim hrabrim ljudima koji ovde sede, koji žive na Kosovu i Metohiji, koji pokazuju da je Kosovo i Metohija srpsko činjenicom da su poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Samo još nekoliko rečenica, gospodine Arsiću. Molim vas, bili ste tolerantni danas i kad su izgovarane ružne reči na račun gospođe Mihajlović, pa mi dopustite da završim.
Za takozvani Srpski pokret Dveri, kaže, Crna Gora je srpska zemlja, Republika Srpska je srpska zemlja, a onda kada Vlada Republike Srbije hoće da poveže Srbiju i Crnu Goru, kaže – evo, vi pravite tamo neke puteve prema Crnoj Gori, kakve veze mi imamo sa Crnom Gorom? Vlada Republike Srbije napravi most, pre svega, zahvaljujući Vladi Republike Srbije most „Bratoljub“ koji povezuje dve strane reke Drine – Srbiju i Republiku Srpsku, i u tome je značajnu ulogu imala gospođa Mihajlović i njeno ministarstvo. Kolega Mirčić je, nisam uspeo da mu repliciram, rekao – nisu urađene pristupne saobraćajnice. Pa, Milorad Dodik je izjavio da za to što nisu izgrađene pristupne saobraćajnice sa one obale Drine koja pripada BiH su odgovorne vlasti BiH, a ne Vlada Republike Srbije i ne ministarstvo koje vodi gospođa Zorana Mihajlović.

Još samo, molim vas, gospodine Arsiću, jednu rečenicu. Što se tiče Albanije, gospodin Ivan Kostić, to da znaju građani Srbije, 30. novembra, taj koji kaže da ne treba da se povezujemo sa Albanijom, 30. novembra putuje u Albaniju kao predsednik Odbora za dijasporu u Skadar. Pa, jel nije u interesu Srbije da povežemo Srbiju i srpski narod koji živi u severnoj Albaniji, između ostalog, u Skadru, Draču, sa svojom matičnom državom?

Dame i gospodo narodni poslanici, tačno je ono što je rekao gospodin Kostić. On će da putuje u Skadar 30. novembra, ali ne o svom trošku, nego o trošku države Srbije kao predsednik Odbora za dijasporu. Imaju sedam poslanika, dragi građani Srbije, a imaju predsednika Odbora za dijasporu i Srbe u regionu i onda kaže – vlast teroriše opoziciju u Srbiji i ne daje im njihova prava.

Mislim da barem deset poslanika SNS može da bude predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, ali smo vama ustupili to mesto da bismo poštovali prava manjine u ovom parlamentu. Dakle, putovaćete vi, gospodine Kostiću, u Skadar, ali o trošku države Srbije, ne o svom trošku. To je važno da se naglasi.

Što se tiče odnosa prema Albaniji, dragi građani Srbije, poslanici SNS su u poslednje tri godine najmanje četiri puta, koliko sam uspeo da izbrojim za ovo kratko vreme, boravili u Tirani i upravo zahvaljujući naporima poslanika SNS, zahvaljujući politici Vlade Republike Srbije, zahvaljujući politici predsednika Republike Aleksandra Vučića, Srbi u Albaniji su po prvi put posle 70 godina, još od vremena Envera Hodže, priznati kao etnička zajednica u Republici Albaniji, ali to nije zahvaljujući politici pokreta Dveri, nego zahvaljujući politici SNS.

Što se tiče stranih plaćenika, sada ću da vam kažem nešto, vaš predsednika Boško Obradović, evo ga tekst u „Iskri“, inače LJotićevsko glasilo, štampano u Minhenu, pošto su LJotićevci svi pobegli u Nemačku kod svojih nemačkih gospodara, kaže – demokratska laž i svetlo istine, a onda kaže „Nova Iskra“ u Čačku, na dan Svetog Ilije 2001. godine.

Zašto ovo govorim? Gospodine Kostiću, vi to možda ne znate, ja sam se nekada time bavio kada sam bio mlađi, taj isti Milan Stojadinović, o kome ste govorili, je ustanovio, zahvaljujući policiji, da se Dimitrije LJotić, vaš ideološki otac, finansirao preko tzv. tehničke pomoći, organizacije iza koje je stajala nacistička Nemačka. Ako neko nema prava da priča o stranim plaćenicima, to ste vi. Vi ste bili strani plaćenici, a ostali ste to i dan danas.

Izvinjavam se kolegi Vesoviću. Zaista, kolega Vesoviću, nisam imao nameru da vas uvredim, pogrešno sam izgovorio vaše prezime. Vi ste korektan čovek i zaista mi je žao što sam vam prezime pogrešno naveo.

Ono što nije pogrešno to je ideologija pokreta kome vi pripadate.

(Ivan Kostić: Opet isto.)

Da, opet isto. Vaš predsednik Boško Obradović kaže za demokratiju, kaže – to je ideologija gomile, površnosti, sujete, vladavina govornika, frazeraša i frazopoklonika. Znate, to je govorio Hitler, to je govorio Musolini.

Mi u Srbiji u Drugom svetskom ratu smo imali dva dominantna antifašistička pokreta – partizanski i ravnogorski. Nažalost, imali smo jednu malu, doduše beznačajnu, grupicu ljudi koji su pripadali tzv. narodnom pokretu „Zbor“, u narodu omraženi kao ljotićevci, četnici su ih zvali krdžalije. Vi ste njihovi ideološki sledbenici. Ma koliko vi sad to pokušavate da zabašurite, da to gurnete pod tepih, da se predstavite da ste nešto drugo, vi ste ideološki sledbenici onih koji…

Neki dan me je Boško Obradović udario mišem. Ja sam rekao, sam u sebi – ma, ovo je još i dobro. Znate šta su radili vaši ideološki očevi, osnivači ove ideologije? Na primer, Marisav Petrović, on je vodio đake u Kragujevcu 21. oktobra 1941. godine na streljanje, da bi pokazao koliko je veran nemačkom okupatoru.

Vi nastavljate tu ideologiju. Ja da vam kažem, bez ikakvih uvijanja i bez ikakvih rukavica. Nastavljate fašističku ideologiju jedne male grupe ljudi koja u srpskom narodu nije predstavljala ništa, ali je, nažalost, zbog zlih prilika u Drugom svetskom ratu, uspela nekako da preuzme vlast u onome što se, ili deo vlasti u onome što se zvalo „Nedićeva Srbija“.

A što se tiče putovanja u Albaniju, ne putuje, koliko ja znam, gospodin Miodrag Linta, nego putuje moj uvaženi kolega Aleksandar Marković. Ali, da bi građani Srbije znali, ne idete vi tamo zato što mnogo volite Srbe u Albaniji, nego zato što ste, vama se obraćam gospodine Kostiću, predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu i ne idete vi u Albaniju o svom trošku, nego o trošku države Srbije. Prema tome, očigledno je da taj vaš patriotizam ima nekako svoj novčani izraz.