Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije jesu patriote, birači Srpske napredne stranke su rodoljubi i baš zato što su rodoljubi žele da žive u Srbiji, a ne žele da žive u Bugarskoj.
I vi dragi građani Vranja, Leskovca, Niša, Prokuplja, Vranjske banje, vi iz Pomoravlja, vi iz Bosilegrada, vi iz Dimitrovgrada, budite mirni, budite spokojni, i sutra i prekosutra i za narednih pet, 10 i 100 godina, živećete ne u Bugarskoj, nego ćete živeti u Srbiji, zato što je na izborima za predsednika Republike pobedio srpski patriota Aleksandar Vučić. Da je pobedio politički saveznik Ivana Pernara, da je pobedio politički saveznik onoga koji nosi vence ustašama u Blajburgu, da je pobedio onaj koji je u Narodnoj skupštini pre neki dan primio bugarske poslanike koji govore o prisajedinjenju zapadnih bugarskih pokrajina Republici Bugarskoj, koji govore o tome da delove Makedonije treba vratiti Bugarskoj, ja bih se brinuo za vašu budućnost. Ali je taj čovek na izborima osvojio svega nešto više od 2% glasova.
Dok Aleksandar Vučić bude vodio Srbiju, mirno spavajte. I Niš i Vranje i Leskovac i Kosovska Mitrovica i svaki drugi grad i svaka druga opština i svako drugo selo u Srbiji biće i ostaće samo u Srbiji. Neće biti ni u Hrvatskoj, neće biti ni u velikoj Albaniji, a bogami neće biti ni u velikoj Bugarskoj.
Ono što gospodin koji je, kažu, profesor srpskog jezika, ali izgleda da se u srpski jezik ne razume jer ima problem sa akcentima, to je sad očigledno, ja sam učio u osnovnoj školi, je li tako, profesore Atlagiću, da postoje četiri akcenta u srpskom jeziku – dugosilazni, dugouzlazni, kratkosilazni i kratkouzlazni. Ja sam tako učio. Možda je gospodin koji je govorio pre mene učio iz nekih drugih udžbenika, ali ja sam tako učio i učili su me kako se akcentuju reči u srpskom jeziku. Prvi put sam čuo u Narodnoj skupštini da je pravilno reći „bežite“, „govorite“ itd. To sam čuo od njega. Mislim da to nije ispravno, ali on je profesor srpskog jezika, izgleda da je on u pravu, a ne ja. Ali, nije sad to toliko bitno.
Bitno je nešto drugo. On se čovek ubi da objasni kako on sarađuje sa partijama, kaže, koje su protiv Evropske unije. Ataka, ljudi, nije protiv Evropske unije. Ataka je deo vlasti u Bugarskoj. U koaliciji je sa partijom koja se zove GERB. Znate šta je to? To je skraćenica, ako se ne varam, od političke organizacije koja se zove Građani za evropski razvoj Bugarske, tako se zove partija. Je li tako?
Evo šta kaže ovaj poslanik Atake u bugarskom parlamentu. Ne kaže on – ja sam protiv Bugarske u Evropskoj uniji, nego kaže – Ataka smatra da je pitanje povratka zapadnih granica, odnosno da mora da se rešava pre pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Znači, Ataka kaže – može Srbija u Evropsku uniju, ali bez zapadnih bugarskih pokrajina u njenom sastavu. E, to vi niste rekli građanima Srbije. Dakle, Ataka jeste za ulazak Srbije u Evropsku uniju, kao što su bili i za ulazak Bugarske u Evropsku uniju, ali oni hoće da Srbija u Evropsku uniju uđe bez Vranja, bez Leskovca, bez Niša, bez Prokuplja, bez Aleksinca i svih drugih opština i gradova u tom delu Srbije, bez Pirota, naravno, Dimitrovgrada, Bosilegrada itd.
Vi, doduše, možete da budete mirni. Čačak nije spominjao, ali, bogami, sve ove delove Srbije jeste. To je suštinska razlika između vas i nas, vi biste da Srbija ne uđe u EU, ali da izgubi Vranje, Leskovac, Niš i Aleksinac, a mi kažemo – ne, mi hoćemo Srbiju u EU, ali Srbiju sa Nišem, Leskovcem, Vranjem, Aleksincem, Kosovskom Mitrovicom, Prištinom, Gračanicom, Štpcem, Gorom, sa Suboticom, Novim Sadom, Kragujevcem. Mi takvu Srbiju hoćemo u EU.
Vi koji spočitavate, meni to radite ceo botovetni dan, jer izgleda ništa drugo ne umete da kažete. Ja sam bio, a ne vi, na sednici Centralne otadžbinske uprave Srpske radikalne stranke 11. septembra 2008. godine, kada je pročitano pismo Vojislava Šešelja iz Haškog tribunala u kome je stajalo – zalažemo se za ulazak Srbije u EU, ali bez uslovljavanja i sa Kosovom i Metohijom kao sastavnim delom Republike Srbije. Kakvu sam ja sad to ideologiju promenio? Koga sam ja izdao? Mislim isto ono što sam mislio i 2008. godine, da Srbija treba da uđe u EU sa Kosovom i Metohijom, a vi kažete Srbija ne treba da uđe u EU, ali treba da izgubimo zapadne bugarske pokrajine i da ih poklonimo vašim prijateljima iz Atake. Ma, ne damo nijedan deo Republike Srbije nikome. To vam mora biti jasno. Ono što je srpsko, ostaće srpsko.
Ne moramo nikad da uđemo u EU, ali će ostati i Niš, i Leskovac, i Kosovska Mitrovica u Srbiji. Neće biti ni delovi velike Bugarske, ni velike Albanije, kao što Srem nikada neće biti deo velike Hrvatske za koju se zalaže vaš veliki prijatelj Ivan Pernar.
Inače, deda tog vašeg prijatelja izgovorio je skandalozne reči u Narodnoj skupštini Kraljevine SHS, pri tome uopšte ne želim da opravdavam čin Puniše Račića. On je za svoje delo, odnosno nedelo odgovarao, ali deda tog vašeg Pernara takođe se zvao Ivan. Znate šta je rekao Puniši Račiću kada je ovaj bio za govornicom? Da li znate vi, gospodine Vukadinoviću? Rekao je – hajde kažite vi, Srbi, koliko košta ta vaša krv prolivena na Solunskom frontu, da je mi Hrvati platimo zlatom i da je više ne spominjete koliko ste krvi prolili za stvaranje zajedničke države južnih Slovena? To je rekao deda Ivana Pernara i to Ivan Pernar i dalje misli.
Dragi građani Srbije, mirno spavajte, Srbiju ne vodi ni Ivan Pernar, ni ovaj iz Atake, ni Boško Obradović koji ne zna akcente u srpskom jeziku. Srbiju vodi srpski patriota, domaćin, čovek koji je dobio podršku građana Srbije, Aleksandar Vučić.