Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da je ovo poslednji amandman koji sam podneo na ovaj predlog zakona, ja bih se još jednom osvrnuo na najznačajnije momente koji predstavljaju benefite koje ovaj zakon donosi za državu i građane.

Ovaj zakon predstavlja početak trajnog, kako smo rekli, rešavanja jednog velikog problema, stambenog pitanja za pripadnike snaga bezbednosti koji decenijama nije rešavan. Dakle, 1.578 stanova u prvoj fazi, 5.203 stana ukupno. Da li je to dovoljno za sve u ovom trenutku? Naravno da nije, ali do sada je bilo ništa, a mora od negde da se počne.

Da li je povoljna cena? Povoljna je cena, a ovi koji osporavaju verovatno ne poznaju nikog iz navedenih kategorija ko živi kao podstanar, ko radi ovako odgovoran posao, ima porodicu, a pri tom živi kao podstanar. Samo oni mogu da osporavaju cenu od 500 evra po kvadratu.

Da li su fer i pravedni uslovi za sve pripadnike? Jesu. Ovaj zakon propisuje jednake uslove za sve pripadnike snaga bezbednosti. Da li su sprečene zakonom sve moguće zloupotrebe? Da, u najvećoj mogućoj meri su predviđene moguće zloupotrebe zakona. Da li će zakon pozitivno uticati i na ostale društvene subjkete u zemlji? Da, nekoliko puta smo to iznosili.

Prema tome, iz svega što smo do sada rekli, jasno je da ovaj zakon predstavlja jedan značajan iskorak u tom smislu i pozivam da usvojimo isti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ne prihvati predloženi amandman prethodnog govornika, u kome smo mogli da čujemo lažnu brigu, lažnu brigu o raznim kategorijama građana Srbije, pa ne znam, tu se spominju zaposleni u zdravstvu, prosveti, obrazovanju i ostale kategorije građana Srbije, a ta lažna briga dolazi od poslanika koji pripada poslaničkoj grupi u kojoj je jedna stranka u kojoj je bivši predsednik Republike Boris Tadić. Baš taj Boris Tadić, za vreme njegove vlasti, odnosno dok je bio, na nesreću građana, predsednik Republike, koji je obećao 200.000 novih radnih mesta kao glavno predizborno obećanje, pa onda nije bilo ni tih 200.000 radnih mesta, nego je još 400.000 ljudi dodatno ostalo bez posla u vreme njegovog mandata. I oni su tada otpuštali sve te kategorije zaposlenih. Otpuštali su i zdravstvene radnike i radnike u prosveti i pripadnike snaga bezbednosti, nisu birali, 400.000 ljudi su otpustili, dakle.

Malopre se spominje Ginisova knjiga rekorda. Da, slažem se, za Ginisovu knjigu rekorda je broj ljudi koje ste otpustili za vreme vaše vlasti. Ako se pitate zašto tako prolazite na izborima, odgovor je upravo zbog takvog licemernog stava koji ste vi malopre iznosili. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo, postoji potreba da se raščisti jedna nedoumica, rekao bih, koja zapravo to nije. U pitanju je pokušaj da se nametne jedna tema koja ne postoji, zlonameran pokušaj od strane nekih poslanika, kako je tobože jedan ministar juče rekao nešto, onda drugi ministar danas nešto drugo, a treći ministar nešto treće. U tom pokušaju, u stvari, leži sav jad i beda onoga što je ostalo od naše opozicije. Dakle, oni su se sad za to uhvatili kao za slamku spasa, pritom ne mislim na gospođu Čomić, zaista ne mislim na nju, mislim na jednoga koji je pričao pre nje danas.

Apsolutno nema mesta tvrdnji da je Zorana Mihajlović obećala jednu brojku izgrađenih stanova, Nebojša Stefanović juče drugu, Vulin danas treću. Potrebno je samo pročitati zakon, a ja ih pozivam da pročitaju i stenografske beleške, jer tamo lepo piše – u pitanju su 5.203 stana koja su predviđena, koja su isplanirana. To je rekla Zorana, a to je rekao i Nebojša. Ali, u prvoj fazi, to su odvojene kategorije, to vam piše i u obrazloženju zakona, piše – 1.578 stanova, taksativno pobrojanih, kako, na koji način i u kojim gradovima. Ovo je jedan lažni pokušaj nametanja neke teme. Kažem, to je sada njima slamka spasa, s obzirom da nemaju zašta drugo da se uhvate. S obzirom na to da nemaju nijednu moguću kritiku na ovaj zakon, za to su se uhvatili i pokušavaju da dezavuišu javnost.

Morao sam zbog građana Srbije da se javim i da objasnim. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moj uvaženi kolega Marijan Rističević je izneo računicu o mahinacijama prethodnog govornika koji je malopre pričao ovde svašta i otprilike vrednost njegovih mahinacija u Smederevskoj Palanci je iznosila oko 900 stanova za pripadnike Vojske Srbije ili policije.

On je malopre ovde pričao o 30 hiljada pripadnika vojske bez krova nad glavom. Eto, da nije bilo njegovih mahinacija bilo bi 900 manje. Da nisu Tadić, Pajtić i Đilas vršili vlast, verovatno da ne bi nijedan pripadnik bio bez krova nad glavom, ali, bože moj.

On je malopre spominjao ovde svašta nešto, ali samo radi građana Srbije mora da se istakne nekoliko stvari. Prosečna plata u Srbiji je danas veća u evrima nego što je to bila za vreme vaše vlasti. Inflacija u Srbiji je daleko stabilnija danas nego što je to bila u vreme vaše vlasti. Krediti u dinarima su daleko povoljniji nego u vreme vaše vlasti, ali nezaposlenost je na najnižem istorijskom nivou, na najnižem nivou. Ne zna to prethodni govornik, kao što ne zna, između ostalog, i o kom amandmanu je malopre govorio.

Ja ga pozivam da kaže odmah sada po kom amandmanu se javio i kako glasi tekst amandmana po kome je govorio, a da ne pogleda sad? Zahvaljujem.

Dakle, i amandman na član 2. Predloga zakona naglašava potrebu za modernizacijom u kontekstu sveukupnog razvoja Srbije i mišljenja sam da on ima svoje mesto u zakonu.

Kako mi i dalje nismo čuli ni jedan argument protiv ovog zakona, a i odsustvo pripadnika opozicije govori u prilog tome, ja bih želeo da istaknem neke najznačajnije momente koje ovaj zakon predviđa, kako bi odagnali sve one insinuacije koje su dolazile od ovih stručnjaka preko puta.

Dakle, još jednom treba ponoviti, Građevinska direkcija Srbije je na osnovu svih relevantnih podataka uradila analizu i utvrđena je mogućnost izgradnje 5.203 stana, a da je u prvoj fazi izgradnje predviđeno 1.578 stanova u onih šest gradova koje smo nekoliko puta ovde pominjali.

To su istakli i Zorana Mihajlović i Nebojša Stefanović juče. Tako da tu nema nikakvih nesporazuma. Reč je jednostavno o tome da predstavnici opozicije uglavnom nisu na ovom zasedanju, ne učestvuju u raspravi, ne zanima ih suština, ne interesuje ih to, njih zanima nešto sasvim drugo. Evo, i danas ne prisustvuju ovoj sednici.

Dakle, bila je još jedna zamerka, a to je 30.000 pripadnika Vojske i policije nema rešeno stambeno pitanje, a ovde se radi samo o 1.578 stanova. Jeste, samo je 1.578 stanova, ali to je 1.578 stanova više nego što su oni izgradili dok su bili na vlasti.

Prema tome, iz tog razloga, predlažem da podržimo ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Replika je u pitanju povodom mnogo besmislica koje je govornik preko puta mene izneo malopre. Hajde da pokušamo neki red da uspostavimo.

Kaže, desetine hiljada pripadnika Vojske, policije nemaju rešena stambena pitanja. Da, nemaju. Nemaju rešena stambena pitanja zbog vas, zbog vaše vlasti, zbog decenije u kojoj su vlast vršili pripadnici njegove stranke i uništili budućnost svih građana Srbije, pa samim tim i pripadnika Vojske i policije. Ostavili su 400 hiljada ljudi bez svojih radnih mesta i Tadić, i Pajtić, i Đilas, i Šutanovac, i on sam.

Kaže, prazne klupe preko puta, misleći na nas. Zaista ne znam i zamolio bih ako može i kamera da prikaže šta znači pojam praznih klupa, kako u načelnoj raspravi, tako i danas.

Verovatno su u pitanju odnosi u toj njihovoj stranci, niti manje stranke, niti više klanova i struja. To je oko onog bojkota o kome je pričao.

Kada je reč o pitanju plata pripadnika Vojske Srbije i policije, samo neka on ne postavlja pitanje te vrste, jer on sam o tome ne zna ništa, živi u svom nekom paralelnom svetu sa specifičnim paralelnim pogledom ka cenama i platama. Znamo već koliko mu koštaju patike koje nosi, pričali smo o tome nekoliko puta, i samo neka on ne brine o platama pripadnika Vojske Srbije i policije. Zahvaljujem.

Konačno ste mi dali reč, gospodine predsedavajući i hvala vam na tome, vrlo ste velikodušni.

Niko se od nas ne stidi što je Srbin. Nemamo apsolutno nijedan razlog da se stidimo toga što smo Srbi, niti prefiksa – srpski. Ali se i te kako stidimo nekih postupaka prethodnog govornika. Stidimo se toga kada zagovara ljotićevsku ideologiju, ili se bar ogromna većina stidi toga. Stidimo se, i to je verujem kolektivni osećaj stida, kada napada žene, a uglavnom napada žene. Stidimo se i kada dovodi raznorazne svoje političke partnere ovde u Skupštinu, Pernara na primer, koga je doveo baš ovde u Dom Narodne skupštine, a onda je odatle otišao na poklonjenje u Blajburg, zatim one bugarske političke predstavnike, koji se zalažu za prisjedinjenje nekih srpskih opština i gradova Bugarskoj. Eto. toga se stidimo. Dakle, nemamo ni jednog jedinog razloga da se stidimo toga što smo Srbi, niti prefiksa srpsko.

Želim i da apelujem da za početak prethodni govornik nauči da akcentuje reči u srpskom jeziku. Znate, u srpskom narodu je već postala šala njegova čuvena izreka - gde bežite, što bežite itd.

Ostalo je još jedno pitanje, a to je razlika između turizma i patriotizma. Evo, na primer, manastir Hilandar. Prethodni govornik bi na tom primeru mogao da nauči tu razliku, jer u manastir Hilandar može da ode samo kao turista. To je jedino svojstvo nakon svega što je uradio, u kome može da se pojavi u manastiru Hilandar. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman naglašava potrebu za modernizacijom u kontekstu sveukupnog razvoja Srbije. Ja sam stanovišta da on ima svoje mesto u ovom predlogu zakona. Ne mogu da ne izrazim zadovoljstvo činjenicom da do sada, kako u načelnoj raspravi, tako i u raspravi u pojedinostima, još uvek nismo čuli nijedan jedini argument koji bi išao protiv ovog predloga zakona.

Za razliku od nekih drugih, mi iz SNS se uvek temeljno pripremamo za skupštinsku raspravu. To podrazumeva prvenstveno pažljivo čitanje predloga zakona. Zašto ovo govorim? Zato što smo u nekoliko navrata, i danas ali i u načelnoj raspravi, čuli otprilike – dobro je što će se graditi stanovi, ali trebalo bi unaprediti domaću proizvodnju, domaće proizvođače, domaću građevinsku industriju, itd. Pa da su čitali predlog zakona, očigledno da nisu, videli bi da je to svakako predviđeno u ovom zakonu.

U skladu sa tim, zbog građana, ja bih istakao samo član 14. Predloga zakona, stav 3. – za izgradnju stambene zgrade, za kolektivno stanovanje, koriste se prvenstveno građevinski proizvodi, materijali, oprema i instalacije domaćih proizvođača u učešću od najmanje 80% od ukupno potrebnih građevinskih proizvoda materijala, opreme i instalacija prema specifikaciji sadržanoj u projektu za građevinsku dozvolu.

Ovde je stvar potpuno jasna i iz svega što smo čuli, jasno je da će ovaj zakon doneti brojne benefite o čemu smo već dosta i govorili. Dakle, iz svih ovih razloga predlažem da usvojimo ovaj predlog zakona u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, današnja tačka dnevnog reda Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije, kao i uticaj na životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom, je veoma važna za građane Srbije i srpski narod u celini, jer je u pitanju jedna od najvećih nepravdi, a slobodno mogu reći jedan od najvećih zločina prema našoj državi i našem narodu.

Pre nepuna dva meseca obeležavali smo tu tužnu godišnjicu, 19 godina od najtežeg vremena za našu zemlju u novijoj istoriji, NATO agresija, nelegalna intervencija bez odobrenja Saveta bezbednosti, druga takva akcija kakvu je jedan kolega malopre pomenuo.

Prva je bila nelegalna agresija na Republiku Srpsku. U akciji koju su nazvali „Namerna sila“ 1995. godine, odnela je mnogo žrtava. Više hiljada poginulih, kako civila, tako i vojnika i policajaca, više hiljada ranjenih, kako civila, tako i pripadnika Vojske i Policije, a materijalna šteta je procenjena na 100 milijardi dolara.

Da ironija bude veća, ovaj zločin nad našim narodom i našom državom u njihovim medijima, u njihovoj javnosti nazvan je „Milosrdni anđeo“, a samo zato što nismo pristali da nam neko otme teritoriju, samo zato što nismo pristali da nam neko otme deo naše zemlje, zato što smo branili Ustav i zakone naše zemlje, samo zato što smo branili suverenitet naše države. Usudili smo se da se branimo od svakodnevnih terorističkih napada od strane tzv. OVK na Kosovu i Metohiji.

U tim podmuklim banditskim napadima iz zaseda uglavnom, tokom 1996. godine, tokom 1997, a najviše tokom 1998. godine, gotovo svakodnevno su ginuli naši policajci, a u ogromnom broju i civili. Kada je 1998. godine naša vojska i policija razbila teroristička uporišta, kada smo povratili kontrolu nad najvećim delom Kosova i Metohije, e tada kreću pritisci na Srbiju. Tada Srbi postaju loši momci, tada kreću optužbe za navodno etničko čišćenje, optužbe za navodne ratne zločine, optužbe za navodnu humanitarnu katastrofu.

Tada pristajemo na kompromis. Maksimalno izlazimo u susret zahtevima i 13. oktobra 1998. godine sklapamo Sporazum o rešavanju kosovske krize i dozvoljavamo kosovskoj verifikacionoj komisiji da dođe na Kosovo i Metohiju i nadgleda stvarno stanje o sukobima na Kosovu i Metohiji. Šef te verifikacione policije bio je, po zlu čuveni, Vilijam Voker. On je pre toga bio šef prelazne Uprave za istočnu Slavoniju u Baranju i zapadni Srem nakon Erdutskog sporazuma koji je usledio nakon zločinačke akcije „Oluja“ 1995. godine. Gde god da je Voker bio angažovan na ovim prostorima, rezultat bi bio poguban za srpski narod. Tako da je glavni zadatak te misije bio stvaranje uslova za kasnije bombardovanje Srbije.

Kada je početkom 1999. godine u selu Račak regularna policija razbila uporište i neutralisala teroriste iz tzv. OVK, upravo ta Vokerova misija to naziva masakrom. Šalju tendenciozne i montirane izveštaje u svet i otpočinje monstruozna kampanja koja dovodi uskoro do početka bombardovanja.

Na mirovnim pregovorima u Rambujeu tokom februara i marta 1990. godine, Jugoslavija je ponovo izrazila spremnost i nudila najširu moguću autonomiju u okviru Srbije. Pristajali smo na najrazličitije moguće zahteve, gotovo sve osim jednog, a to je da nam neko otme deo države. To očigledno nije bilo dovoljno.

Istorija će svakako dati svoj sud svakome od učesnika, ali jedna činjenica je potpuno jasna. NATO agresija je bila stravičan zločin prema srpskom narodu i za to nema nikakvog opravdanja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Kaže prethodni govornik da se mi bavimo Demokratskom strankom. Ne bavimo se Demokratskom strankom, nemamo potrebe da se bavimo Demokratskom strankom. Niko se više ne bavi Demokratskom strankom. Nikoga više u Srbiji ne zanima Demokratska stranka. Dobili ste dva posto na izborima, četiri stranke u koaliciji i dva posto zajedno ste dobili. Nikoga to više ne zanima, pa vi se bavite sami sobom.

Pogledajte, molim vas, današnju raspravu između njih, dakle, sećate se gospodine predsedavajući, sigurno gospodina Pajkića, znam da su ga mnogi zaboravili, po zlu ga se sećaju ljudi u Vojvodini. E, pa, Bojan Pajtić je optužio prethodnog govornika za zloupotrebe oko izbornog procesa u okviru upravo Demokratske stranke. Pa, kaže, u Smederevskoj Palanci ima primera radi, 1800 uplaćenih članarina, prosto je nemoguće da ima toliko članova. Direktno ga je optužio za manipulaciju izbornim procesom u okviru Demokratske stranke. Ako je to istina, a ja verujem da je istina, jer znam o kome se radi, kada je reč o prethodnom govorniku. Onda možete da zamislite kada on muva i laže i namešta izborni proces u svojoj stranci, šta bi tek onda sutra radio, da je ne daj Bože na nekoj državnoj funkciji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Sve je rekao, samo ništa nije rekao o „Heterlendu“ u Vojvodini, o aferi „Heterlend“ u Novom Bečeju, o tome kako su ojadili decu sa smetnjama u razvoju tako što su pokrali pare a nisu izgradili dom za decu sa smetnjama u razvoju, odnosno za obolelu decu.

Prethodni govornik, gospodine predsedavajući, je rekao kako su nam džepovi puni. Molim vas, u jednim novinama je izašao prilog o tome kako Kena šeta patike od 1.450 evra. Ja sad postavljam pitanje, zbog građana Srbije, kome su onda džepovi puni? Da li su puni džepovi nama ili nekome ko može danas da priušti patike od 1.450 evra? Koliku platu treba čovek da ima da može sebi da priušti patike od 1.450 evra? Prosečne patike, prosečna cena patika je, ne znam, da kažem pedesetak evra. 1.450 evra za patike. Ja postavljam pitanje odakle novac?

Odakle novac za skupe provode po kome je poznat? Na tim skupim provodima, on voli tako da se slika sa nekim kontroverznim ličnostima, pa imamo ovde jednu sliku sa jednim kontroverznim čovekom, inače je u pitanju vozač onog Bentlija koji je svojevremeno naleteo na kolonu predsednika Republike, verovatno je to u skladu sa njegovim potrebama da popije 343 piva, koliko je svojevremeno pio u Smederevskoj Palanci. Dakle, to su pitanja na koja treba da da odgovor. Zahvaljujem.

Ja bih rado, gospodine predsedavajući, voleo da izmerim vrednost svoje imovine sa vrednošću imovine prethodnog govornika.

Ja nisam imao nikad neku izvršnu funkciju, nikada nikakvu izvršnu vlast. Nisam bio predsednik opštine kao što je on to bio, a sasvim sigurno da nisam učestvovao nikada ni u kakvoj aferi.

Za prethodnog govornika, ja mislim da ceo dan možemo da iznosimo samo aferu za aferom. Prosto, za šta god da se uhvatimo iz njegove karijere, videćemo da je u pitanju afera. Dakle, on priča o tome da je neko ojadio nešto. On je za samo jedan mandat predsednika opštine, ojadio Smederevsku Palanku za četiri godišnja budžeta te opštine. Četiri godišnja budžeta.

Malo pre nam spočitava nekakve batinaše, itd. Jedine batinaše u politici, u političkoj borbi, za koje ja znam su bili batinaši upravo Kene u Smederevskoj Palanci. Novine su pisale o tome u nekoliko navrata. On ih je zvao, u stvari građani Smederevske Palanke su ih zvali „Kenini tigrići“, tako su ih nazivali, „Kenini tigrići“. Poznati su samo po tome da su svojevremeno napali i prebili u centru Smederevske Palanke čoveka jednog koji je imao 63 godine u tom trenutku. Mislim da se Dragan Petrović zove, nemojte me baš sad hvatati, nisam siguran, mislim da je Dragan Petrović u pitanju. U tom trenutku je imao 63 godine. Nije se slagao sa načinom na koji Kena vodi opštinu Smederevska Palanka i dobio je batine zbog toga.

U svojoj izjavi je rekao da ga je Kena udarao šakama i nogom po grudima. On i njegovi „tigrići“. Čoveka od 63 godine. Junačina. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvažena ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, prvo, podvukao bih još jednom neke najvažnije tačke na kraju ove zaista iscrpne rasprave u kojoj, ponoviću još jednom, nismo čuli, a vrlo smo pažljivo slušali, niti jednu jedinu pravu zamerku, suštinsku zamerku na sve predloge zakona, osim hitnosti postupka.

Iako je više puta rečeno, zbog građana Srbije treba ponoviti još jednom, a kada je reč o Predlogu zakona koji je bez sumnje izazvao najveću medijsku pažnju, dakle, leks specijalis o kome smo pričali o izgradnji jeftinih stanova za pripadnike snaga bezbednosti, da je to zapravo početak rešavanja jednog velikog problema koji decenijama nije rešavan.

Decenijama su razne vlade prelazile preko tog problema ili se deklarativno zalagale za rešavanje takvog jednog problema, ali u praksi nisu učinile ništa. Tek od dolaska na vlast SNS počinju pripreme za rešavanje, trajno rešavanje ovako krupnog problema. I, danas smo u situaciji da nosimo ovaj predlog zakona koji će omogućiti realizaciju ovog projekta i, kako smo čuli, ali još jednom valja ponoviti, omogućiti izgradnju u prvoj fazi 1.578 stanova u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu, Nišu i Vranju. To bi bila prva faza. Ukupno je predviđeno u ovih šest gradova izgradnja 5.203 stana. Procenjena finansijska sredstva iznose skoro 65 miliona evra, 64.335.000.

Treba naglasiti da je u pitanju povoljna cena, maksimalno povoljna cena, koliko je to moguće u ovom trenutku. U pitanju je iznos koji ne može biti viši od 500 evra bez PDV. Na taj način ćemo velikom broju pripadnika snaga bezbednosti momentalno omogućiti da pod povoljnim uslovima reše svoje stambeno pitanje. Prioritet imaju ona lica koja nemaju rešeno stambeno pitanje u odnosu na ona lica koja imaju neodgovarajuće rešeno stambeno pitanje.

Prosto, iako smo u načelnoj raspravi već nekoliko puta istakli ove momente, sve vreme se od strane nekih poslanika postavljala ista pitanja u pogledu svih ovih uslova koje će ljudi koji apliciraju za kupovinu stana morati da ispune.

Na jedan vrlo pravedan, vrlo fer, vrlo korektan način ovaj zakon je predvideo jednu pravednu utakmicu u kojoj će svi učesnici imati jednak tretman, odnosno pod jednakim uslovima će moći da ostvare ona prava koja im ovaj zakon i omogućava.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, ja bih istakao za sam kraj najveći benefit koji će ovaj proizvesti, a to je da će se ukupni prihodi, generisani prihodi od budućih taksi i svih vrsta naknada uvećati za preko dva miliona evra, što smo isto nekoliko puta u raspravi i čuli. Neki su to osporavali, neki su to isticali kao benefit, ali je svakako istina da smo u ovom trenutku imali ozbiljan problem sa velikim brojem nelegalnih šljunkara i deponija, zapravo deponije šljunka i peska na obalama naših reka. Bilo ih je preko 150 i prosto morali smo na neki način da pokrenemo rešavanje ovog problema koji će bez sumnje svakako trajati neko vreme. Ovaj zakon predviđa i postepeno rešavanje ovog problema i postepeno uvođenje u legalne tokove, ali u skladu sa zakonom. Dakle, omogući ćemo da ljudi koji obavljaju tu delatnost nastave da vrše svoju delatnost, ali u skladu sa odredbama ovog zakona.

Za one privremene deponije šljunka i peska koje ne budu obuhvaćene odlukama jedinica lokalne samouprave predviđena je mogućnost preseljenja na lučka područja koja su već utvrđena ili će biti utvrđena u skladu sa prostornim planovima. Dakle, onaj ko bude želeo da se bavi, da nastavi svoju delatnost imaće svu mogućnost da to i radi, ponavljam, u skladu sa ovim zakonom, a benefit za državu je nemerljiv.

Kada je reč o Predlogu zakona o železnicama i tu smo čuli neke pokušaje kritika, ali niko nije mogao da ospori da su rezultati koje smo ostvarili u ovih nekoliko godina. Razdvajanjem na tri akcionarska društva, dakle infrastruktura železnice Srbije, zatim „Srbija voz“, Srbija kargo“, ostvarili smo zaista vidne rezultate u samom funkcionisanju železničkog sistema Srbije. Da ne pominjem da smo postigli razdvajanje načina i modela finansiranja, da smo postigli polje definisanje i odgovornost tih društava, da smo podigli kvalitet usluga železničkog prevoza robe i putnika na jedan zaista bolji nivo. Kako smo rekli u načelnoj raspravi, tu nije kraj. Upravo novim zakonom, zakonom koji je između ostalog predmet danas…

(Predsedavajući: Vreme. Završite rečenicu.)

Iz svih tih razloga, želim da pozovem da u danu za glasanje podržimo sve navedene predloge zakona. Zahvaljujem.

Jel mogu, gospodine predsedavajući?

Osim gomile neistina i zamene teza, tužno je to što je prethodni govornik tobože lio krokodilske suze i tobože lamentirao nad situacijom i stanjem pripadnika snaga bezbednosti, i to baš on. On je bio ministar unutrašnjih poslova na saveznom nivou i nije rešavao njihove probleme. Tada ga to nije interesovalo. Onda je nesrećnim slučajem, sticajem vrlo nesrećnih okolnosti u našoj istoriji, postao premijer Srbije. Ni tada nije rešavao ta pitanja. Ni tada ga to nije interesovalo. To ga tada nije zanimalo. Tada su ga zanimale subvencije, vinogradi, nepostojeći vinogradi, a od svih tih subvencija i vinograda, ostao je samo stan na Vračaru, velik stan na Vračaru.

Meni je drago da je malopre priznao da je sopstvenim sredstvima došao do tog stana. Znamo vrlo dobro kako je došao do tog stana, tako što je oštetio državu za 525 hiljada evra.

Tu je razlika između nas i njih. Mi konačno ovim zakonom sistemski rešavamo problem koji traje decenijama, nekoliko decenija. Mi gradimo, dok je on otimao dok je bio u prilici. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Kada nema argumenata, kada nema suštinske kritike, onda imamo ovde galamu i razne besmislice koje smo imali prilike da slušamo.

Prethodni govornik je postavio pitanje određivanje investitora kao pojma predviđenog ovim zakonom. Da je pročitao zakon, kao što nije, što se moglo videti iz njegove diskusije, u članu 3. je vrlo naznačeno ko je investitor – investitor izgradnje stambene zgrade za kolektivno stanovanje unutar stambenog kompleksa je Republika Srbija ili privredno društvo koje osniva Republika Srbija, koje ima prava i obaveze investitora u skladu sa odredbama ovog zakona.

Dalje, sledeći stav, investitor izgradnje komunalne i ostale infrastrukture, unutar stambenog kompleksa je Republika Srbija. Dakle, nema ovde prostora ni malo ni za kakve mistifikacije ili nagađanja. Vrlo je jasno određeno ovim zakonom.

Dalje, postavilo se pitanje amandmana. Opet po ko zna koji put smo čuli ovde zamerku kako je SNS podnela ne znam koliko amandmana. Jeste, istina je, na svih 20 zakonskih predloga SNS je podnela 405 amandmana, a poslanička grupa prethodnog govornika, koja broji samo pet poslanika, je podnela na iste ove zakonske predloge 1.358 amandmana i znate kako glase? Glase – briše se. To su ti genijalni amandmani. Toliko o tome.

Postavilo se samo još jedno pitanje, pitanje stvarnih vlasnika. Da, i nas zanima, dugo nas to zanima i nikako da dobijemo odgovor ko su stvarni vlasnici Jeremićevih miliona u kampanji koje je imao za beogradske izbore. Ko su pravi vlasnici? To je pitanje na koje treba da date odgovor. Zahvaljujem.