Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovani predsedniče AP Vojvodine, gospodine Pastor, ispred Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku mogu da izrazim neko svoje žaljenje zbog toga što predstavnici AP Vojvodine, kao formalni predlagači ovog dokumenta, odnosno amandmana, nisu bili prisutni ni kada smo glasali kao Odbor o prihvatanju u načelu, ni kada smo glasali o pojedinostima, odnosno kada smo se izjašnjavali o amandmanima. S obzirom da postoji sporazum između dve vlade, odnosno Vlade AP Vojvodine i Vlade Republike Srbije, smatrali smo za potrebno, obzirom da su prisutni bili predstavnici Ministarstva finansija i privrede, da možemo na kvalitetan način da donosimo zajedničke odluke na osnovu predloženih izmena i dopuna, odnosno nekih rešenja.
Tako smo, na osnovu amandmana koji su predloženi, od 23 usvojili devet, za koje ste se vi saglasili po određenim pitanjima, a za nekih 14 i Odbor je odbio, a i vi kao Skupština AP niste bili saglasni.
Oko amandmana na član 3. koji je sada predložila narodni poslanik Vesna Kovač, Ministarstvo finansija se usaglasilo da u tom pogledu i Odbor usvoji taj predlog amandmana, ali ga nema na spisku amandmana, ni gde su prihvaćeni, ni gde nisu prihvaćeni. Ono što je tema ovog amandmana je upravo ovo o čemu je i prethodni sagovornik govorio, a odnosi se na donošenje odluka skupštine Razvojnog fonda kada je potrebna saglasnost oba osnivača. Znamo da su po sporazumu dve vlade osnivači, Republika Srbija u osnivačkom kapitalu od 22% i 78% Vlada Vojvodine.
Znamo da je ulagački kapital 10 miliona, ali isto tako na osnovu amandmana kada dođemo do broja sedam i osam definisalo se tačno da praktično raspolaganje ovim budžetom isključivo vrši AP Vojvodina.
Članom 3. koji je bio predlog poslanika Vesne Kovač, a koji je Odbor usvojio, se tačno definiše kada je ta saglasnost dva osnivača potrebna. Odbor je smatrao za potrebno da usvoji ovaj amandman, iz prostog razloga što postoje neke odluke kada osnivate fond, koje su sasvim razumljive, zbog čega određeni partneri koji osnivaju određeni privredni subjekt treba da se usaglase, kada već zajednički učestvuju u osnivanju takvog fonda. To su slučajevi kada su izmene ugovora o osnivanju fonda, zatim povećanje i smanjenje osnovnog kapitala razvojnog fonda, prestanak rada fonda, usvajanje godišnjeg programa rada fonda, usvajanje poslovnog plana i usvajanje finansijskih izveštaja. Smatrali smo da su to uslovi pod kojima jednostavno dve vlade nikada neće doći u situaciju da uđu u neki spor i zbog toga smo smatrali na osnovu mišljenja Ministarstva finansija i podržali ovakav predlog amandmana.
Postoji još jedan predlog amandmana, kada dođe član broj 7. onda ću se javiti, gde se isto AP Vojvodina izjasnila ne prihvatajući taj predlog, a Ministarstvo finansija je dalo svoju saglasnost i kao odbor smo prihvatili.
Ono što možemo u ovom trenutku, to je da na samom izjašnjavanju vas kao predstavnika predlagača, odnosno AP Vojvodina, prihvatite taj amandman ili ga jednostavno ne prihvatite. Nadam se da uopšte ovaj dokument treba da koristi našoj zajedničkoj saradnji u budućnosti, kako Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, tako i Skupštine AP Vojvodine i da svi zakoni koje formalno-pravno treba da donese ova skupština budu u saradnji sa vašim predstavnicima, sa Sekretarijatom za privredu, jer smatramo da je to u interesu svih građana Srbije, a ne samo Vojvodine. Zahvaljujem se.

Uvažena predsedavajuća, gospođo ministre, ne bih se javljala za reč, ali s obzirom da je ovaj odbor kojim predsedavam zadužen po amandmanima, po članu 10, htela sam samo neko malo objašnjenje da dam gospodinu Ostojiću. Ono što se odnosi danom stupanja na snagu ovog zakona okončaće se sa odredbama novog zakona. Po Zakonu o obligacionim odnosima, tako smo dobili tumačenje sa više strana, praktično ne odnosi se na već započete procedure. Prema tome, praktično oni pravni subjekti koji su ušli u pribavljanje dokumentacije, oni će se i dalje ponašati po određenoj proceduri. Ovaj član se odnosi na nove privredne subjekte koji ulaze u novu proceduru.
Na kraju krajeva, ako bih se nadovezala na priču o zaštiti životne sredine, ako se vratimo malo u prošlost, procene uticaja na zaštitu životne sredine koje su se predavale u prošlom ministarstvu su trajale po 230 dana u proseku. Prema tome, naravno da postoji dobra volja ministarstva da se, počevši od energetike, pa na kraju i životne sredine, svi ti rokovi skrate i da jednostavno dobijemo jedan bolji investicioni ambijent. Svi ovi amandmani koji su se usvajali, koje je Vlada na kraju krajeva usvajala i sama predlagala, idu u tom pravcu. Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri i kolege, član 39. definiše ko može da razreši direktora i pod kojim uslovima.
Predlog LDP je bio u ovom smislu, ali smo na Odboru, u jednoj konstruktivnoj raspravi, došli do zajedničkog rešenja, tako da je ovaj amandman praktično amandman Odbora, koji u članu 38. tačka 3. govori o tome ko može razrešiti direktora i koji su uslovi. Kaže se u stavu 3.: "ukoliko ne ispunjava obavezu predviđenu članom 52. ovog zakona za preduzeća čiji je osnivač Republika, a ukoliko ne ispunjava obavezu predviđenu članom 55. ovog zakona, za preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave".
U prethodnom predlogu je stajalo umesto člana 52, član 54. Pravilnije je član 52, zbog toga što on definiše tromesečno obaveštavanje i podnošenje izveštaja o radu direktora. Član 55. govori o neizmirenju, praktično, novčanih obaveza u kojima je jedna od osnovnih obaveza u poslovanju direktora, čime u stvari pada ceo program preduzeća.
Zbog toga smo hteli da ovim predlogom objedinimo obaveze i u članu 52. i u članu 55. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Ovaj amandman u prelaznim i završnim odredbama podrazumeva usklađivanje akata javnih preduzeća sa ovim zakonom. S obzirom da smo imali amandman u članu 2. u kome smo za opšte delatnosti od društvenog interesa isključili deo i mogućnost osnivanja javnih preduzeća iz oblasti informisanja. Onda smo članom 65. na predlog poslaničke grupe LDP, a u zajedničkoj saradnji na samom odboru, došli do sledeće formulacije. Dodaje se stav koji glasi: "U javnim preduzećima u oblasti informisanja, kod kojih nije izvršena svojinska transformacija do dana stupanja na snagu ovog zakona, odredbe ovog zakona primenjuju se do njihove vlasničke transformacije."
Imajući u vidu poseban status određenih javnih preduzeća u oblasti informisanja i u smislu zakona i drugih propisa koji regulišu ovu materiju, neophodno je usvojiti ovaj amandman da bi on bio u skladu sa amandmanom, odnosno sa usvojenim delom koji će postati deo zakona na član 2. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Znači, ovaj član definiše dan stupanja na snagu ovog zakona. Naravno, na predlog poslanika LDP traženo je da se definiše neki datum kada će doći do postupka obavljanja konkursa za direktore, jer on nije bio definisan. U tom delu se dodaje stav koji glasi: "Konkursi za direktore u svim javnim preduzećima na koje se primenjuje ovaj zakon biće raspisani najkasnije do 30. juna 2013. godine".
Znači, prelaznim i završnim odredbama to do sada nije bilo definisano i ovim amandmanom i predlogom koji je usvojio odbor se tačno definiše. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege, pre nego što obrazložim ovaj amandman, htela bih samo da se zahvalim svim prisutnim članovima odbora i predstavnicima stranka koji su učestvovale uopšte u radu ovog odbora, jer ovaj zakon je izazvao jedno veliko interesovanje u javnosti. Moram da iskažem i moju žalost što predstavnici DS nisu prisustvovali ovoj konstruktivnoj debati, jer pokazalo se u radu odbora da su, zahvaljujući razumevanju i ministra Dinkića i članova odbora, mnogi predlozi usvojeni i mnogi predlozi pokazuju da i ovaj zakon možemo zajednički da kreiramo u duhu stvaranja jednog boljeg privrednog ambijenta, a u skladu sa konsolidacijom javnih finansija.
Predlog amandmana koji je odbor usvojio ovde kao predlog odbora je u članu 2. stav 1. Predloga zakona o javnim preduzećima, gde se posle reči: "izdavanje službenog glasila Republike Srbije" reč: "informisanja" briše. Stav odbora je bio da se utvrđivanjem ovakvog načina informisanja, u smislu osnivanja javnih preduzeća iz oblasti informisanja, državi otvara prevelika mogućnost da utiče, odnosno reguliše u ovoj oblasti, pa je to u suprotnosti sa postojećim zakonima. Pre svega, mnoge strukovne institucije su podržave ovakav predlog amandmana, s toga je i predlagač u ime predlagača, odnosno Vlada prihvatila ovaj amandman. Zahvaljujem.

Samo zbog građana Srbije. Znači, Odbor je zakazan u četvrtak u 14.30 časova i tada je bilo sunce, gospodine Mikoviću, pod jedan. Pod dva, DS ima tri člana Odbora a nijedan od njih se nije pojavio. Došli su predstavnici SVM koji nisu članovi ovog odbora jer su hteli da svojim konstruktivnim stavom doprinesu kvalitetnijem donošenju zakona o javnim preduzećima. Na to se odnosilo to da mi je žao što niste bili prisutni, a samim vašim izlaganjem nam je jasno zbog čega jednostavno niste imali interesa uopšte da učestvujete u ovom radu. Hvala.

Ako je to amandman Odbora, onda je to u stvari bilo neko kompromisno rešenje na osnovu ideje da se uvede poseban stav koji glasi da javna preduzeća koja nemaju konkurenciju na tržištu osnovne delatnosti za koje su osnovana ne mogu se oglašavati u komercijalne osnove bez saglasnosti osnivača. Ideja je bila da se uvede neka vrsta kontrole za ovaj deo koji se odnosio za reklamu po pitanju, recimo, javnih preduzeća koja se isključivo bave određenom delatnošću na tržištu kapitala tipa NIS, EPS, JAT. Time smo praktično bili svi saglasni, samo je bilo pitanje formulacije na koji način će suštinski odbor to uraditi. Zahvaljujem.

U članu 11. postoji stav za koji je Odbor smatrao da ga treba izbrisati, pre svega zato što sa ovim članom se negde obavezuje lokalna samouprava da ima, recimo, jednodomno uređenje javnog preduzeća, odnosno sistem upravljanja, pa je ovim amandmanom htelo da se postigne to da će Vlada, inače, svojim aktom utvrditi merila i kriterijume, na osnovu kojih će sva javna preduzeća, republička, pokrajinska, lokalna, svrstati u određene grupe koje će biti jednodomna ili dvodomna. Tako da, ovaj stav u članu 11. nema potrebe da postoji. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
U članu 16. pod tačkom 4) u Predlogu zakona stajalo je da predsednik nadzornog odbora i članovi treba da ispunjavaju određene uslove. Na osnovu tačke 4) ti uslovi su ranije bili da treba da ima tri godine iskustva na položaju i plus deo koji se odnosi na šest godina radnog iskustva na rukovodećem položaju za delatnosti koje obavlja to preduzeće, da bi pod tačkom 5) trebalo i da poseduju određenu osnovnu stručnost iz ove oblasti. Predlogom zakona koji kaže tačka 4) treba da stoji najmanje tri godine iskustva na rukovodećem položaju, a pod tačkom 5), osnovni deo koji se odnosi na iskustvo iz oblasti finansija i korporativnog upravljanja se birše.
Zbog čega je takav predlog dat na usvajanje? Zbog toga što Odbor smatra da je svrha ovog zakona postići visok stepen profesionalizacije i stručnost iz oblasti finansija, da nije dovoljno samo imati osnovno obrazovanje iz ovih oblasti korporativnog upravljanja i da pre svega ovim želimo da postignemo taj visok stepen profesionalizacije, sa jedne strane.
Sa druge strane, ovim delom kojim ne želimo da uslovljavamo da veliki broj ljudi koji su na rukovodećim položajima treba da budu članovi nadzornog odbora isključivo za tu oblast i za to javno preduzeće, iz prostog razloga što mi imamo posle jako visoke kriterijume i za izbor direktora, generalnog direktora i za izbor izvršnih direktora. Zbog toga je ovde na ovaj način definisan ovaj član zakona. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, poštovane kolege danas imamo objedinjenu raspravu po pitanju davanja saglasnosti na Ugovor o garancijama koji se odnosi na projekte modernizacije železnice. Sa druge strane imamo pitanje modernizacije, odnosno uređenje i unapređenje sistema vodosnabdevanja u Subotici.
Smatram da su ova dva predloga, praktično ugovori o garancijama, jako važni iz razloga što ovaj ugovor Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj pokazuje da infrastrukturni projekti u Srbiji u ovom trenutku moraju da budu investirani na ovaj način. Znači, projektnim finansiranjem.
Imali ste u materijalu predloženo kako bi ti ugovori izgledali, odnosno koliko su dugo trajali pregovori da bi došlo do potpisivanja tih ugovora, da bi se taj materijal danas našao nama ovde na raspravi.
U prvom ugovoru koji se odnosi na železnicu u iznosu od 95 miliona evra, ako ste pažljivo posmatrali materijal, videćete da je to početak restrukturiranja železnice. Tačno je da je taj obim sredstava od 95 miliona mali u odnosu na probleme koje železnica ima. Evropski stav u ekonomskom smislu razvoja železničke infrastrukture, a i Balkana pokazuje da se mora razdvojiti infrastrukturni projekti od komercijalnog dela koji se daje vozarima da se na tržištu kapitala takmiče.
Prema tome, ono što se primetilo da su pregovori počeli još prošle godine, da je ugovor potpisan između Evropske investicione banke i Železnice Srbije 27. januara 2012. godine, znači, za vreme kada je prethodna Vlada praktično vršila upravljanje ovim javnim preduzećem i samom Vladom, da je 28. jula 2011. godine u stvari bio prvi zaključak Vlade.
Ono što se može videti u opisu ovih projekata, to je da ova infrastruktura kojom se država bavi obuhvata više deonica, pre svega, Beograd, Rakovicu, Resnik, na pruzi Beograd – Mladenovac – Niš, zatim Jajince, Mala Krsna, zatim Lapovo, Bagrdan. Onda imate Paraćin – Ćićevac i Ćićevac – Stalać. Pod ovim restrukturiranjem nije samo pruga. Vi znate da postoje i određeni projekti koji prate samo unapređenje mreže. Tu je i elektromreža, tu je i onaj deo koji se odnosi na obnovu i ojačanje donjeg stroja, a posebno obnovu sistema odvodnjavanja, kao i sistemi koji su vezani za samu energetiku.
Tako koncipirani projekti zahtevaju podršku ne samo pozicionih stranaka, već i opozicionih stranaka. Drugi deo ugovora sa Evropskom investicionom bankom se odnosi na projekat unapređenja vodnih sistema u Subotici, koji je takođe započeo još prošle godine, u pregovorima između Javnog preduzeća "Vodovod i kanalizacija". Zašto se to dešava u Subotici? Zato što je inače Vojvodina ugrožena po pitanju zagađenja od podzemnih voda i inače imamo problema sa kvalitetom voda generalno u Vojvodini.
Mi smo na Odboru za zaštitu životne sredine imali jedan izveštaj o vodama Agencije za zaštitu životne sredine, koja je sada u nadležnosti Ministarstva energetike i zaštite životne sredine. Po tome smo videli da onaj deo ispitivanja kvaliteta pod uticajem podzemnih voda, što su primetile kolege iz opozicionih stranaka, nije detaljno ispitivan iz prostog razloga što država nema dovoljno finansijskih sredstava i nema adekvatne agense sa kojima može da vrši to ispitivanje.
Prema tome, s obzirom da je Subotica bila agilna i na neki način javno preduzeće je počelo pregovore još 2011. godine, a ugovor je potpisan 4. maja 2012. godine, a od 2009. godine teku pregovori sa Evropskom investicionom bankom, ovaj ugovor koji je potpisan iznosi 11 miliona evra. Ne znam da li ste primetili da je dva miliona i 40.000 evra dato kroz određenu donaciju tehničke pomoći kroz ovaj kredit, a to znači milion i 300.000 koji se odnosi na deo koji bi se direktno odnosio na projekat i 740.000 evra koji bi se odnosio na određene konsultantske usluge.
Kada dolazimo do priča o konsultanskim uslugama, mi uvek imamo neki loš odijum. Međutim, kod Evropske investicione banke kada dolazi do projektnog finansiranja, eksperti banke rade kompletnu analizu svih projekata i ulaze sa vama u neku vrstu partnerstva. Ne može niko od konsultantskih usluga, od strane Srbije, da vrši procenu rizika i onoga što se odnosi na samu ocenu projekta, osim eksperata banke koji to rade zajedno u saradnji sa našim predstavnicima javnih preduzeća. Taj deo tehničke pomoći koji se odnose i na te konsultantske usluge pripada na neki način ekspertima same banke. Prema tome, i taj deo ovog ugovora pokazuje da će zaista u određenom datom trenutnu biti krajnje isplativi. Zašto? Zato što ovaj deo projekta i ugovora sastoji se iz tri faze. Jedan je izgradnja postrojenja za preradu vode na određenim vodohvatima, zatim izgradnja kolektora i četiri bunara i na kraju imate proširenje kanalizacione mreže i kolektora.
Mislimo da će se Subotica pokazati kao dobar primer projektnog finansiranja i ulaganja određenih investicija, bez obzira što je u pitanju kredit, a smatram da je taj početak posla bio u periodu kada je prethodna Vlada insistirala na ovim projektima. Prema tome, smatram da podršku za ove ugovore, odnosno u smislu glasanja, treba da podrži i DS koja je sada u opoziciji.
Na kraju, treći ugovor koji se u ovoj objedinjenoj raspravi pokazuje je sporazum koji se odnosi na saradnju Republike Srbije i Republike Gruzije, koji možda i nema toliko veze sa ugovorima po pitanju saradnje Srbije i Evropske investicione banke za razvoj, ali pokazuje jedan deo naše volje da sarađujemo po pitanju svih problema koji se javljaju na carinskim prelazima. On ne izaziva neke finansijske potrebe. Smatram takođe da treba da ga podrže i stranke opozicije.
Zahvaljujem se i javiću se ukoliko neko iz opozicije ima određena pitanja, s obzirom da sam se malo dublje bavila razmatranjem ovih ugovora, ne samo po pitanju saradnje Evropske banke za razvoj sa Srbijom, već i zemalja u regionu. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, na početku nisam htela da idem u detalje po pitanju uopšte ugovora koji se odnosi na Evropsku investicionu banku i projektno finansiranje, ali žao mi je što su predstavnici LDP i DSS, koji su imali neke kritike na ovaj predlog i na izlaganje, sami sebi na neki način skočili u usta. Zašto? Zato što LDP treba da se zalaže za liberalizaciju tržišta, a upravo odvajanje infrastrukture od prevoza, odnosno od vozara predstavlja stvaranje osnova za borbu konkurencije na tržištu i, na kraju krajeva, pokretanje većeg protoka roba i usluga. Kao što je to na železnici, tako treba da bude i u drugim vidovima saobraćaja.
Što se tiče ovog dela za ugovor za Suboticu, žao mi je što predstavnici Vojvodine nisu baš tako naklonjeni podršci ovom projektu. Sa druge strane, molim ministra da, kako je do sada radilo ministarstvo u ovom novom sazivu i predstavljalo na jedan dobar način kako treba stvarati ambijent investitorima za određene investicione i infrastrukturne projekte, tako i dalje bude aktivno uključeno u realizaciju ovih projekata. Zašto? Zato što železnica ne može bez energetike i deo radova koji će biti finansiran će biti direktno uključen i vezan za energetiku, a drugi deo stvaranja vodoprivredne mreže Subotice biće direktno vezan sa rešavanjem pitanja otpadnih voda – Ministarstvo za životnu sredinu, koje je pod vođstvom ministra prof. dr Zorane Mihajlović.
Nadam se da ćete podržati ovaj predlog zakona za davanje ugovora o garancijama i nadam se da oko toga neće biti spora po političkim osnovama, kao i da ćete u Danu za glasanje glasati za ove predloge. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo, na Odboru za zaštitu životne sredine smo imali prilike da čujemo dosta toga i da se pohvalimo da je do sada održano šest sednica Odbora. U toj jednoj konstruktivnoj raspravi, mislim da su i članovi opozicionih stranaka shvatili da je ovo jedan vid konsolidacije javnih finansija i da je upravo zbog toga došlo do toga da se određene agencije koje su postojale, a u svom određenom poslovanju su bile tačno definisane u oblastima kojima su se bavile, sada su zbog objedinjavanja finansija morale da pripadnu organizaciono što Ministarstvu životne sredine, odnosno energetike, razvoja i zaštite životne sredine, što delom određenim poslovima su dati kroz Agenciju za zaštitu životne sredine.
U ovom trenutku ovo je bilo najbolje rešenje koje je moglo da se uspostavi, a da se ispoštuje predloženi rebalans budžeta. Ono što nam je važno bilo, a to je da smo se, kao neka vrsta kompromisa, našli između predloga gospođe Milice Vojić po pitanju nuklearnih objekata Srbije i Agencije za jonizujuće zračenje da se ne ode u stvaranje nekih novih institucija, tipa zavoda i da se ne gasi. Upravo zbog toga što postoji veliki broj ljudi, stručnjaka iz ove oblasti i da zbog toga ne dolazimo u tu situaciju da stručni ljudi odlaze sa svojih mesta, i uopšte odlaze iz branše. To nam je i bila i osnovna ideja da, na kraju krajeva, i Vlada prihvati ovaj predlog da se ne gase ni Agencija za jonizujuće zračenje, ni Nuklearni objekti Srbije.
Kako su oni radili, šta su radili, kakve su odluke donosili? U tu suštinu nismo ulazili. Na kraju krajeva, to je stvar kompromisa, s jedne strane. Sa druge strane smo imali priču oko rebalansa budžeta, gde smo rekli da, doći će tema oko fonda, neću se više javljati, su ostavljena velika dugovanja po ovom pitanju, da nam treba dve godine poslovanja fonda, da prikuplja određene takse da bi platili određena dugovanja koja su ostala. Nismo ulazili u suštinu poslovanja i način na koji je vršena realizacija iz ovoga fonda. Nismo hteli time da se bavimo. Dosta smo toga slušali u javnoj raspravi, nego smo hteli da pokažemo da ovaj rebalans možemo da podržimo sa ovakvim zatečenim stanjem. Na kraju krajeva, ljudi iz struke i oni koji su članovi odbora, i pozicija i opozicija, svesni smo toga da nije najbolje rešenje. Tražićemo bolje rešenje, pa makar i u sledećem predlogu budžeta za 2013. godinu. Zahvaljujem se.

Htela sam samo kolegi Kariću, ako može dopuna u vezi naknada i uopšte priča oko vodoprivrede, da kažem ukratko.

U redu. Zahvaljujem se.