Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, ovaj član je u vezi sa članom 86. Zakona o obnovljivim izvorima energije i on utvrđuje obavezne radnje strateškog partnera kada je u pitanju izgradnja elektrane.

Ako pričamo o „Elektroprivredi Srbije“, neka budućnost „Elektroprivrede Srbije“, možete videti kroz njihov razvojni plani, je kada su u pitanju investicije.

Ono što je važno reći da je u Evropi 5. februara ove godine praktično napravljen jedan tzv. energetski zaokret. Šta to znači? To znači da je Evropa otišla usled, naravno, političkih promena da potrošnja iz obnovljivih izvora energije mnogo veća, nego iz uglja i to je ono što je praktično strateški plan i samog EPS-a u budućih 15 godina, da kroz oblike investicija uvede što veći procenat obnovljivih izvora energije kada je u pitanju proizvodnja električne energije, tako da taj procenat sa 36,9% poveća na 63% do 2038. godine.

To je ono zbog čega danas pričamo o EPS-u na jedan potpuno drugačiji način, da strateški partneri koji budu gradili energetske objekte imaju sigurnost snabdevanja kroz „Elektroprivredu Srbije“ koja je glavni snabdevač sada u 96% slučaja, a da je, u stvari, suština velikih ulaganja u ovakvu našu domaću kompaniju od izuzetnog državnog značaja.

Prema tome, te priče o privatizaciji EPS-a ne stoje, niti će biti, zato što stožer energetske stabilnosti Srbije upravo je „Elektroprivreda Srbije“ iz svih koncepata i projekata strateških vezanih za obnovljivi izvor energije.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, ovde se govori o prelaznim odredbama o korišćenju obnovljivih izvora energije i, praktično, o delu koji se odnosi na postupke priključenja i govori se upravo o kupcima i potrošačima, upravo se govori o stanovništvu i govori se o tome da instalisana snaga proizvodnih objekata nije veća od 5 megavata i da granice upravo ovih postrojenja u prethodnom periodu neće ugroziti sigurnost snabdevanja kada je u pitanju elektromreža.

Ono što je od velikog značaja, mislim da je negde urađena metodologija i analiza pre nego što je ovaj amandman predložen, s obzirom da su privrednici bili zaista zainteresovani prvo kao deo investiranja u izgradnju tih objekata. S druge strane, i sami građani koji su želeli verovatno da kao kupci potrošači, odnosno proizvođači imaju tačno definisane puteve svog plasmana kada je u pitanju i sam postupak proizvodnje, ali i potrošnje električne energije i to je ono što je za nas od velikog značaja, da će građani imati prilike zaista da sa privrednim društvima sarađuju u ovoj oblasti i doprinose razvoju obnovljivih izvora energije.

Mislimo da je država zaista ovde otvorila vrata za mnoga nova strateška partnerstva i mislimo da država koje do sada sklopila mnoge ugovore sa međunarodnim organizacijama i deo koji se odnosi i na IPA fondove i na Kraljevinu Norvešku i na fondove kao što su GEF i UNDP, pokazuju u stvari da imaju poverenja kada govorimo uopšte o razvoju ove oblasti.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, ovaj amandman definiše kako treba da izgleda zakon za priključenje na mrežu. Na osnovu toga možemo da vidimo da proizvođači i potrošači ili tzv. prozjumeri će morati da budu finansijski odgovorni kada je u pitanju priključak na elektromrežu Srbije, ali i onoga gde mislim da je ministarstvo izašlo u susret, to je da je izuzeto odlaganje priključka kada su u pitanju mali potrošači. Znači, oni manji od 400 kilovata. To je ono kada govorimo prozjumerik, kada govorimo o solarnim panelima na krovovima zgrada.

Ukoliko zahtev u određenom delu nije ispravan, moći će da se popravi, ukoliko postoje tehničke mogućnosti i prođe sve. Ukoliko postoje određeni problemi u samom zahtevu, u smislu tehničke ispravke, neće dovesti do toga da treba sada da dođe do odlaganja za priključak.

Mislim da je time dosta toga rečeno kada su u pitanju građani Srbije koji će biti zainteresovani da završe onaj posao, s obzirom da imamo preko 20.000 zahteva. To je ono što predstavlja jedan nov koncept koji sada postoji u EU, kada su u pitanju prozjumeri.

Rekla bih samo, kada su u pitanju sama domaćinstva, procena potrošnje na godišnjem nivo u Srbiji iznosi oko 700 kilovat časova, što je pokazatelj kolika je potrošnja Srbije koja govori o tome koliko smo mi odgovorni sami prema sebi, kada je u pitanju potrošnja električne energije. To je ono što moramo da učimo u budućnosti i da učimo i našu decu kada je u pitanju adekvatna potrošnja i kada je u pitanju opravdano korišćenje električne energije. Stoga vam se zahvaljujemo na ovako prihvaćenom amandmanu. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, s obzirom na sve ove promene, znači i onaj deo kada smo govorili o ukidanju metodologije, potreba je bila da se u stvari definiše član 433. postojećeg Zakona, odnosno da se ukine deo koji se odnosi na deo na metodologiju određivanja cene premije kad je u pitanju visina otkupne cene s obzirom da prelazimo na model "aukcija", a završila bi se Izveštajem Energetske zajednice koja je rekla kada je u pitanju električna energija i sigurnost snabdevanja da u delu električne energije postignut je progres u oblastima razdvajanja 75%, regionalnog tržišta 98%, lokalnog tržišta 83%, regionalnog integrisanja 53% i sigurnosti snabdevanja 98%.

Upravo u prilog onome što je kolega govorio, sigurnost snabdevanja građana Srbije, tako da ne treba da brinu ni o EPS-u da će biti privatizovana, niti da nema mogućnosti da snabde svoje potrošače i građane Srbije u svakom trenutku, a ni to da će biti privatizovana, već da će sa određenom vrstom investicija ući u unapređenje uopšte razvoja energetskog sektora i kroz obnovljive izvore energije i da time ćemo i poštovati visoke standarde zaštite životne sredine, korak po korak, zahvaljujući tome što imamo stabilan budžet.

Imaćemo zaista zavidne rezultate kad je u pitanju sektor i zato imamo čime da se ponosimo kad odlazimo na međunarodne konferencije kada su u pitanju saradnja sa članicama EU, zato što jednostavno smo na vreme razmišljali upravo o tome kako da napravimo stabilan energetski sistem.

Hvala vam, zaista, predstavnicima Ministarstva na saradnji, jer mislim da je ovo samo prvi korak u budućnosti i tek ćemo od sada sarađivati po ovim pitanjima.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, vidimo da danas imamo ovde napisane govore upućene isključio kritikama određenih predstavnika institucija, jer je očito shvaćeno sa strane neistomišljenika da je jako malo činjenica protiv ljudi koji treba da budu ovde izabrani s obzirom da njihove biografije govore same za sebe, a rezultati kroz izveštaje koje smo dobijali ovde u protekloj godini, za protekli njihov rad, ne samo za prošlu godinu, nego za ceo njihov mandat od pet godina, očito pokazuju jako visoke ocene i to ne samo naše nego od strane međunarodnih nezavisnih institucija, pošto oni insistiraju na toj nezavisnosti i upravo pre ocene su u stvari jedna od osnova i baza na osnovu kojih mi danas u stvari donosimo određene odluke i dajemo šansu i priliku ljudima koji će voditi i koji vode današnje institucije da nastave dobro sa svojim radom i da nastave da unapređuju ovaj sistem.

Pre svega, pre nego što se osvrnem na rad institucija koje su, kao što je DRI i Komisija republička za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki, rekla bih da smo mi danas upravo na putu završetka jednog ustavnog procesa koji je trajao skoro više od dve godine. Nemojte da zaboravite kako je to počelo, kako je počelo pre svega donošenjem i razgovorima po pitanju amandmana koji treba da se upriliče, odnosno predlože Ustavu koji će izazvati određene promene, pa zatim određenim javnim raspravama u lokalnim samoupravama koje su imali Odbor za ustavna pitanja sa građanima i sa svim relevantnim institucijama, zatim razgovor sa Venecijanskom komisijom po pitanju tih amandmana, zatim donošenje tog akta koji treba u stvari da usvojimo ovde u Skupštini u prošlom sazivu, pa kad je on usvojen kao predlog onda je išao ponovo na ratifikaciju kod Venecijanske komisije, pa je onda raspisan referendum, pa posle referenduma se takođe išlo na ratifikaciju i Predlog zakonskih rešenja koja smo trebali da usvojimo ovde u parlamentu, pa kad smo usvojili zakon došli smo do toga da treba da biramo ljude prema novom predlogu zakona koji će činiti VSS, pa smo imali javnu raspravu tih ljudi u prisustvu međunarodnih faktora ovde koji se u Srbiji nalaze, pa su se neki obraćali u svojim izlaganjima ne poslanicima, nego upravo tim međunarodnim faktorima koji su sedeli kao gosti ovde u Skupštini i na kraju smo došli do ovog rešenja o kojem takođe sada u plenumu raspravljamo.

Prema tome, ta priča da je sad izvršena kompletna politizacija kada su u pitanju izbor VSS ne stoji. Upravo radimo suprotno vršimo depolitizaciju izbora kada je u pitanju pravosuđe i sada na određeni način zaista smo postigli jedan veliki demokratski iskorak koji sada samo pravosuđe među sobom treba da donose određene odluke sa kojim poslanici praktično neće imati direktne veze. To je ono što govorimo da smo završili, taj jedan zaista dug proces, jedan veliki posao u kome smo mi sebi na kraju krajeva oduzeli nadležnosti, ali smo uradili to zajedno sa i Evropom i pokazali da smo spremni za tako velike iskorake u kojima pravosuđe treba da bude efikasnije i mi se nadamo da će biti, jer ćemo apelovati zaista na savest svakog od ponaosob sudija koji će donositi odluke da svoje odluke donose u skladu sa zakonom. Sve ostalo koje vrši pritisak na donošenje odluka pravosuđa da li kroz određene medije koje se pokušava da se ovde prikaže kako oni u stvari brane nezavisno pravosuđe, naši neistomišljenici, pripadnici opozicionih stranaka, ne stoji.

Danas, inače biramo i predstavnike međunarodnih, odnosno institucije koje su međunarodne institucije izvršile kompletnu ocenu. Tako je jedna od tih institucija i Komisija za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki koja je imala prilike da bude ocenjena od strane Evropske komisije 2021. godine i koja je upravo pokazala po egzaktnim statističkim podacima da je vreme donošenja odluka u drugom stepenu kada se žalite u postupku javnih nabavki gotovo udvostručeno manje nego što je bilo do 2012. godine.

Nemojte da zaboravite da ova komisija čini devet članova saveta koje je podeljen njihov rad u tri nezavisna veća. Svako veće donosi nepristrasno objektivno svoje odluke, a na osnovu žalbe u određenom postupku i nemojte da zaboravite da smo mi i ova skupštinska većina doneli nov Zakon o javnim nabavkama 2012. godine i zatim krajem 2019. godine u skladu sa svim direktivama EU u skladu prvog ovog izveštaja o kome sada govorimo koje je pokazao koliko je u stvari napredovao rad ove komisije i nemojte da zaboravite da ova komisija je pokazala da može da se nosi zaista sa svim promena koje je proces digitalizacije u Srbiji doneo. Znači, oni su uspostavili novim zakonskim rešenjima nov portal na osnovu kojeg možete krajnje efikasno i na jedan potpuno transparentan način da pratite sve postupke javnih nabavki i da oni koji su akteri u samom postupku javnih nabavki mogu u svakom trenutku kroz taj sistem funkcionisanja portala da dobiju adekvatne informacije i da urade posao na svoj što efikasniji način.

Biografije ljudi koji su birani, četiri člana od devet kojima je istekao mandat je pokazalo da je zakon primorao od devet članova koji su se javili na konkurs da tri budu izabrana koja imaju državi ispit, pored pravnog fakulteta i pet godina iskustva i jedan koji ne mora da ima državni ispit, ali mora da ima sedam godina iskustva u ovoj oblasti.

Na kraju smo zaista izabrali najbolje, jer sva četiri kandidata koja su izabrana su iz redova rada ove komisije, ali ono što se pokazalo, to je da bez obzira na kojoj poziciji radite u toj komisiji, od vas se zahteva stručnost, od vas se zahteva objektivnost u donošenju odluka i tu ne postoji uopšte prostora za bilo kakvu politizaciju.

Ono što smo mi na Odboru za finansije imali prilike da čujemo to je da su kritike bile usmerene i DRI i Komisiji za zaštitu ponuđača upravo iz oblasti javnih nabavki. Tu smo videli da postoji veliko neznanje kada je ovaj proces u pitanju. Zato što ne možete da tražite od njih da budu i sudija i policija i neko ko bi uopšte radio na tome, ko je veštak, da kaže koliko košta određene javna nabavka i da na osnovu toga vršite određeno podizanje krivičnih prijava zato što se to vama ne sviđa ili sviđa, da utičete na tržište sa cenama i da vi sa strane kao narodni poslanik, pritiskate u stvari rad ovakvih institucija za koje kažemo da su pre svega nezavisne, jer treba da budu nezavisne od politike, odnosno od političkih odluka.

Prema tome, mislim da je pogrešno shvatanje uopšte rada ovih institucija i napad na ove institucije takođe predstavlja jedan od pritisaka, jer ljudi koji su od struke oni ne žele da se uopšte bave bilo kakvom politizacijom u svom poslu. Zato ste jedan veliki pucanj u prazno uputili uopšte na odboru i na te ljude koji su konkretno imali prilike da u razgovoru sa članovima odbora odgovaraju na sva pitanja koja nisu bila jasna. Mislim da nakon sat, dva razgovora sa njima ste videli da je vrlo malo prostora uopšte da bilo kakav politički uticaj bude kada su u pitanju ove institucije.

Ono što vas je negde nateralo da se tako ponašate je upravo želja da postignete određenu kampanju koja je bila emitovana na nekim vašim medijima ili vašim portalima ili društvenim mrežama kojima ste hteli u stvari da izazovete jednu pozornost javnosti, kojim želite svoju političku kampanju da ostavite na nekim pozicijama na kojima ste upravo zaradili ove mandate gde sedite sada u parlamentu.

Kada pričamo o DRI, 2. marta smo mi ovde imali raspravu na osnovu izveštaja koji je u prethodnom periodu imao državni revizor i videli ste na tom izveštaju da je u prethodnoj godini bilo 527 revizorskih proizvoda. Na osnovu tih 527 revizorskih izveštaja možete da vidite da je porast izveštavanja svake godine išao procentualno na više, a za prethodnu godinu u odnosu na ovu vidite da je taj rast bio 28,5%.

To govori o tome da je upravo dobra odluka bila tog novog saziva Državne revizorske institucije kada je biran pre pet godina da se razdvoje revizije, da se podele posebno finansijska revizija, posebno revizija poslovanja, posebno konsolidovana, posebno onaj deo koji se odnosi na reviziju svrsishodnosti. Govori da su sve one sednice Odbora za finansije koje su u skladu sa ekonomskim reformama Evropske komisije, koja je u saradnji sa Vladom Srbije dala, gde je Državna revizorska institucija jedna od delova te uopšte reforme javnih finansija, u saradnji sa Odborom za finansije, pokazala da sednice van sedišta, koje su godinama sve više rasle.

Došli smo do toga da smo sada prihvatili tu obavezu da imamo četiri sednice godišnje u različitim lokalnim samoupravama, na potpuno jedan transparentan način, gde je javnost uključena u razgovore i direktne razgovore kada su u pitanju i pitanja u odnosu na njihove izveštaje koje daju. Državni ovlašćeni revizori su pokazali da je ova institucija zaista otvorila vrata njihovog rada prema svim korisnicima javnih sredstava, gde mi kao narodni poslanici imamo prava da pitamo krajnje otvoreno, kada je bilo čiji rad u pitanju i kada je u pitanju trošenje javnih sredstava.

Državni revizor je za ovih pet godina pokazao da ovakav rad u stvari čini velike uštede. Uštede iznose 9,61 milijardu dinara. Od toga je 6,8 milijardi dinara ušteđeno na osnovu revizija iz zdravstvene oblasti RFZO, a 1,9 kada su u pitanju fakulteti. To znači da poštovanjem standarda, koji se u finansijskom poslovanju ovih javnih institucija obavljaju u skladu sa zakonskom regulativom, mogu da se postignu određene uštede i te uštede donose jako velike benefite kada je u pitanju sam budžet Srbije.

Na kraju ocene o njihovom radu donose međunarodne institucije koje su za to kvalifikovane. I ta ocena, čuli smo i od gospodina Arsića i od gospodina Pejovića na Odboru, iznosi 4,5, od pet, i to je najviše, kada su u pitanju zemlje u regionu zapadnog Balkana.

Gotov je strateški plan razvoja za narednih pet godina, kada je u pitanju uopšte razvoj Državne revizorske institucije i, ono što je najvažnije, uveli smo princip inicijative izmene i dopune zakona, a to znači da zajedno sa Državnom revizorskom institucijom možemo da utičemo, kada je u pitanju izvršna vlast, da se određeni zakonski predlozi menjaju, osavremenjavaju, da se postiže veća efikasnost funkcionisanja države i to je za nas veoma bitno.

Znači, ušteda, modernizacija, efikasnost uopšte rada i, na kraju krajeva, donošenje odluka koje će biti objektivno i nezavisno. I to je u stvari jedna od glavnih karakteristika za koju smo smatrali da, s obzirom da su dobro obavljali svoj posao, tim koji donosi dobre rezultate ne treba menjati, samo ga treba poboljšavati.

S obzirom da je u Državnoj revizorskoj instituciji zamenici predsednika istakao mandat i da je otišla u penziju, samim tim dolazimo do toga da smo morali da dopunimo taj tim, unapredimo, upravo da bi poboljšali rad i još za lestvicu više podigli efikasnost rada ove institucije.

Tako da, mislim da je dobro što smo imali prilike i na Odboru i ovde u plenumu da razgovaramo na jedan potpuno otvoren način, i pozicija i opozicija, i sa ljudima koji predstavljaju ovu organizaciju i sa, na kraju krajeva, kandidatima koje su predložili i koji su učestvovali na konkursu, kada je u pitanju Komisija za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki. Zato mislimo da su predlozi koji su danas ovde na sednici, gde vršimo svoju izbornu funkciju, pored zakonodavne i kontrolne koju parlament ima, od izuzetnog značaja i zato treba podržati ovaj predlog kandidata koji su ovde danas dati od strane pozicije.

Imaćete prilike kao opozicioni političari da se izjasnite pojedinačno o svakome. Pokažite demokratski kapacitet, glasajte za određene kandidate, jer to može samo dobro da donese Srbiji i budućnosti naše dece. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, poštovani predstavnici regulatornih kontrolnih tela, odnosno institucija, na današnjem dnevnom redu devet tačaka se odnosi na predloge zakona iz nadležnih ministarstava a onih 15 tačaka su u stvari izveštaji institucija, za koje mislim da je Srpska napredna stranka uvela svake godine jednu praksu da imamo objedinjenu raspravu kad su u pitanju ovi izveštaji. Znate, do 2012. to nije bila praksa. Nigde niste mogli da čujete izveštaje ovih institucija.

S druge strane, 2014, 2015. bilo je određenih aktivnosti opozicionih stranaka da u saradnji sa određenim međunarodnim institucijama naprave maltene te institucije kao neku četvrtu granu vlasti koja bi bila opozicija praktično Vladi Republike Srbije, jer je tada vodio Aleksandar Vučić.

Prema tome, mi danas pričamo o jednom potpuno višem nivou stepena demokratije ovde u Srbiji, jer mi imamo svake godine izveštavanje, svake godine sve političke stranke imaju prava da raspravljaju o izveštajima i na odborima i ovde u plenumu i da se usvaja.

Na kraju krajeva i Evropska komisija svake godine u svom izveštaju o napretku Srbije, praktično, uvodi izveštavanje kada su u pitanju izveštaji ovih institucija i za nas to predstavlja zaista jedan korak više kada je u pitanju uopšte razvoj Srbije, i kada su u pitanju ljudska prava, i kada je u pitanju ekonomija.

Ono što bih krenula od početka, ovi odbori koji prolaze uopšte ovakve izveštaje institucija, u stvari pokazuju i nešto što je za nas jako važno – izveštaji koji se podnose u parlamentu podnose se poslanicima, a to znači građanima Srbije. Znači, vi ne podnosite izveštaj Vladi Republike Srbije, niti izvršnoj vlasti, jer su u zakonima definisane vaše nadležnosti. Zbog toga je za nas od velikog značaja što mi ovde kroz ove izveštaje koje vidimo možemo o svemu otvoreno da razgovaramo.

Na kraju krajeva i na odborima, i opoziciji da kažem, naša mišljenja prema određenim stvarima poslanika od strane vladajuće koalicije su takođe možda različita u odnosu na izveštaje koje ove institucije daju. U mnogim stvarima se možda mi i ne slažemo sa njima, ali ono što je dobro, to znači da institucije rade i da država funkcioniše. To u vreme do 2012. godine nije bilo i to za nas, u stvari, predstavlja veliki demokratski iskorak.

Predlozi zakona koji se odnose na Ministarstvo odbrane, treba reći da su za nas od velikog značaja, pogotovo posle ovog „IDEKS 2023“ velikog svetskog sajma naoružanja gde je Ministarstvo odbrane, odnosno Srbija se prikazala kao jedna od država koja je u znanju i naučno-istraživačkom radu jako mnogo otišla daleko, pogotovo kada je u pitanju namenska industrija. Odbranu jedne države, kada pričamo o namenskoj industriji, čini 52 preduzeća direktno i indirektno koja učestvuju u izradi 121 programa, od čega je Srbija izašla sa 30 prototipova na tom sajmu.

Ovo što je gospodin Jovanović rekao, 30 godina ni jedan novi naučno-istraživački park niti centar nije oformljen, sedam naučno istraživačkih instituta rade na ovim programima, 52 ova preduzeća, 20.000 ljudi rade na tim programima.

Znači, mi izlazimo na ovakve sajmove sa svojim znanjem, sa ljudima koji rade u ovoj oblasti. To nije kraj. Ovaj vikend, počinje sajam naoružanja u Nemačkoj. Prema tome, Srbija ima čime da se ponosi i to je najvažnije što smo mi prepoznali i kao SNS i Aleksandar Vučić kao ministar odbrane, a sada kao vrhovni komandant Srbije, da je ovo jedna od grana naše države i privrede koja može mnogo toga da uradi i u naučnom, ali Boga mi i u ekonomskom. Izvoz naoružanja za proteklih 10 godina je povećan tri puta. Tri puta u odnosu na period demilitarizacije do 2012. godine. Nije mi jasno zašto pojedini ljudi koje se bave ekologijom traže uopšte da se ide na tu demilitarizaciju, da mi sad treba da pretapamo određena oruđa i naoružanja kad to zagađuje životnu sredinu, kada bi morali još 100 puta više da ulažemo u filtere, u fabrike koje bi to radile.

Prema tome, kontradiktornost uopšte u napadu na vojsku i na uopšte sistem odbrane i namenske industrije, mislim da je potpuno pogrešan zato što u Srba vojska je jednako narod, a narod je jednako država. Ko god ruši tu jednačinu, ne misli dobro ni narodu, ni državi.

Prema tome, mislim da je jako važno što smo mi imali čime da se prikažemo na Međunarodnom sajmu odbrane i što smo pokazali u stvari da u budžetu za ovu godinu je predviđeno 1,376 milijardi evra za kupovinu naoružanja, odnosno standard koji je upravo karakteristika standarda NATO-a, što pokazuje da mi kao država smo dovoljno ekonomski jaki da možemo zaista da se pokažemo da možemo da odbranimo teritorijalni integritet i nacionalni identitet naše države. To je ono što je jako važno.

Nema ni namenske industrije ni bilo koje industrije bez jake ekonomije, bez stranih direktnih investicija koje su prošle godine bile na rekordno maksimalnom nivou od 4,4 milijarde evra, o minimalnoj nezaposlenosti na 8,9%, na povećanju BDP opšteg od 60 milijardi, koji je, setićete se 2012. godine bio na 33 milijarde.

Nema, jednostavno, ekonomije i tog investicionog ambijenta ukoliko vi nemate stabilan, jednostavno, zakonski ambijent i dobre uslove za otvaranje novih fabrika i kad pričamo o ceni energenata. Ono što možda niste primetili, ali je negde ostalo u senci posete predsednika Vučića sa nemačkom ministarkom za ekonomiju, upravo kada su bili u Abu Dabiju, to je upravo razgovor o tome i o saradnji Srbije i Nemačke u oblasti rudarstva i zaštite životne sredine.

Prema tome, i oni koji se zalažu za to, mislim da treba da prihvate ono što će i Srbija prihvatiti u budućnosti, visoke ekološke standarde i da je Srbija mnogo daleko otišla po tom pitanju, jer na kraju krajeva, i pregovori sa EU to pokazuju i ta Poglavlja 27. koja su bila, a spoljno trgovinska razmena u prošloj godini sa firmama koje dolaze iz zemalja EU iznose 66 milijardi evra.

Prema tome, to je oko 65% ukupne, kada pričamo o saradnji sa svim drugim zemljama. Najveći, investitori u Srbiji su Kina, Amerika, kada govorimo Nemačka, znači, o malim i srednjim preduzećima, zatim Slovenija i onaj deo koji je najinteresantniji, a to je Japan. Japan nigde ne šalje svoje kompanije gde nije siguran i dobar investicioni ambijent.

Prema tome, u ova prva tri meseca vi ćete imati otvaranje novih šest fabrika koje će zaposliti 2.445 novozaposlenih i koji će ići baš upravo ka razvoju tog visokotehnološkog i koji će zapošljavati ne samo ljude sa srednjom stručnom spremom, nego naše inženjere, IT stručnjake i ovo što je gospodin Jovanović govorio, nikada veći zabeleženi izvoz iz oblasti IT Srbija nije imala, nego prošle godine 2,6 milijardi evra.

Nekada je u vaše vreme to bila poljoprivreda koja se nosila do od prilike, pola milijarde evra, ali mi smo ovde izašli sa izvozom koji se odnosi na visokotehnološke privredne aktivnosti i proizvode na ono što je vezano za autoindustriju.

To za nas predstavlja da nema otvaranja fabrika i novih radnih mesta ukoliko nema novih puteva, novih železnica, ukoliko nema izgradnje nove infrastrukture u oblasti IT i ukoliko nemamo kompanije koje će se baviti visoko sofisticiranim tehnologijama, ali bogami i zaštitom životne sredine.

Mi smo u određenim izveštajima Fiskalnog saveta u proteklim godinama imali prilike da čujemo i da vidimo sve i svašta. Evo ja ću vam dati primer. Pričalo se o tome da Srbija mnogo daje „ER Srbiji“ kao subvencije, da to niko ne kontroliše, međutim onda kada je ministar došao i rekao da Evropskoj komisiji svakih šest meseci polaže račune i da Komisija za državnu pomoć mora da da saglasnost zajedno sa evropskim komisijama koje su sastavni deo saradnje sa Evropskom unijom, onda više tih detalja u tim izveštajima nema.

Tako je bilo - gradite što više zdravstvene objekte. Na kraju kada smo počeli da gradimo, renoviramo sve bolnice, više toga nema. Kada su govorili o tome - hajde, zaštita životne sredine na najnižem nivou, ne gradite ništa od infrastrukture, upravljanja otpadom, upravljanje otpadnim vodama. Kada se to počelo da se gradi i ulaže više toga nema u tim izveštajima.

Sada je na red došla energetika. Kada pričamo o ovim institucijama želim da kažem zbog građana Srbije, Agencija za energetiku je jedna od ovih 10 institucija koja je regulator, odnosno jedna od tzv. nezavisnih, kako ovde govori institucija. U stvari nezavisna po svom radu u smislu da ne odgovara izvršnoj vlasti i nadležnim ministarstvima, ali je vrlo zavisna u smislu toga da polaže račune građanima.

Ono što je dobro, što se na jednom i drugom Odboru i za privredu i za finansije, jednoglasno su usvojeni njihovi izveštaji. A, šta to znači? Da su i kolege iz opozicionih stranaka shvatili da ova državna institucija dobro i odgovorno radi svoj posao, a ona ne bi radila dobro i odgovorno svoj posao da zaista država nije mnogo uradila kada je oblast energetike, kada su usvojeni zakoni iz oblasti zelene agende 2021. godine, kada je došlo do primene većih učešća obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji električne energije u prošloj godini u Izveštaju Agencije, možete da vidite da prvi put je to učešće izašlo na 37,7% ukupne potrošnje zato što smo imali, moramo da priznamo, i dobre hidrološke uslove i govorimo o povećanoj potrošnji uopšte gasa 18%.

Kaže da u poslednjih 30 godina nije, da je na istorijskom maksimumu bila potrošnja gasa, a to je zbog završenog gasovoda, to je upravo zbog toga što je država mnogo uložila sredstava iz budžeta, za izgradnju tzv. „Turskog toka“ koji mi zovemo „Balkanski tok“ koji praktično ide prema svim građanima Srbije i dobija sve veći i veći broj korisnika gasa i to je zbog toga što uopšte u ovoj oblasti kada je oblast energetike mi se krajnje odgovorno ponašamo i želimo da nam se nikada ne desi 2012. godina kada je 2. februara 2012. predsednik države Boris Tadić rekao da je potrebno da ne može u roku od 24 sata da smo u velikoj krizi što se tiče energenata i da će 2.000 preduzeća praktično biti isključeno sa mreže i da narednih pet meseci građani moraju da štede električnu energiju. Znači, taj scenario od 2012. godine nikad Srbija nije doživela.

Prema tome, ono što je za nas najvažnije to je da ovim današnjim dnevnim redom Srbija je poslala jednu veliku poruku i ovaj parlament, a to je pre svega da su građani bezbedni, da vojska jednostavno razmišlja na krajnje odgovoran način o bezbednosti svih građana Srbije, da smo ekonomski jaki, da se borimo sa svim izazovima koje imamo i kada je u pitanju energetska kriza i kada je ukrajinski rat i kada je inflacija i da imamo odgovore adekvatne na to i na kraju krajeva da ove institucije rade odgovorno svoj posao i da zahvaljujući njihovoj odgovornosti država funkcioniše krajnje nezavisno, bez uticaja bilo kakvih ambasada, bez uticaja desnih, levih, istoka, zapada, što je za nas najznačajnije jer građani onda imaju poverenja u svoju državu i jednostavno mogu lakše da žive.

Zbog toga treba podržati sve ove zakone i glasati za njih. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, državi bi bilo mnogo lakše kada bi pravosuđe rešilo mnoge sudske postupke koji traju više desetina godina i kada ne bi izdvajala ovolike količine finansijskih sredstava iz budžeta, ali ono što nas je ovde sve začudilo je upravo to da kada pričamo o privredi i podsticajima koje država daje, mislim da negde zaklapamo oči pred činjenicama da je u poslednjih deset godina država mnogo uradila kada je u pitanju podrška malim i srednjim preduzećima kroz podsticaje i to je ono što je nastavak politike ove Vlade u sledećoj godini.

Od ukupnog budžeta od 30.864.000.000 dinara, koje je predviđeno za Ministarstvo privrede, 28 milijardi ide za podsticaje, pogotovo kada je u pitanju preduzetništvo – 23 milijarde, za razvoj malih i srednjih preduzeća, gde je i žensko preduzetništvo – 1 milijarda dinara, za regionalni razvoj – takođe 1 milijarda dinara i to je ono što je pokazatelj da politiku podrške, kada su u pitanju i žensko preduzetništvo, a i deo koji se odnosi na socijalne kategorije, idu deo kroz Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, ali kroz preduzetništvo takođe idu kroz ovo ministarstvo. Preko sto miliona dinara svake godine su raspisivani konkursi za žensko preduzetništvo. Mnoge izmene i dopune zakona kada je u pitanju podrška ženama su, naravno, proces. Tek od 2015. godine ova skupštinska većina je uspela da zakonski i sistemski reši ove probleme, tako što je podržala ne samo žene preduzetnice, već i žene poljoprivrednice kroz određena sistemska rešenja kada su u pitanju zakoni uopšte u poljoprivredi i mislim da to ne treba spočitavati uopšte nema, nego to treba, jednostavno, se vratiti u prošlost i reći da do 2012. godine ova pitanja nisu ni pominjana, a kamoli da je nešto odrađeno u smislu podrške države.

Vlada Republike Srbije kroz Ministarstvo privrede za sledeću godinu je opredelila 28 milijardi dinara za nove programe kada je u pitanju podrška preduzetništvu, kada je u pitanju regionalni razvoj i mislim da u tom delu kada pričamo o dualnom obrazovanju nije gospodin Vučić video to pa primenio, nego je GIZ i Ministarstvo za ekonomski i regionalni razvoj Vlade Republike Nemačke u saradnji sa Vladom Republike Srbije potpisalo jedan projekat, da je radilo istraživanje više od tri godine šta je problem u našem obrazovanju i kako bi moglo da se sprovede dualno obrazovanje u našem sistemu i tek na osnovu rezultata tih projekata je došlo do saradnje i implementacije, pre svega, kroz zakonska rešenja, a onda sada imamo i direktnu primenu.

Znači, saradnja privrede i sistema obrazovanja kroz srednje obrazovanje i sledeći stepenik je, praktično, saradnja sa fakultetima. Znači, nemojte da iznosimo ovde neistine zarad građana Srbije i da bi dobili neke jeftine političke poene zato što deca danas rade u velikim sistemima zahvaljujući ovakvom sistemu obrazovanja koje je uvedeno u Srbiji, naravno, onog trenutka kada je SNS preuzela odgovornost vršenja vlasti i to su pozitivni efekti rada ne samo privrede i ne samo rada ove Vlade i mislim da u tom smislu treba da kažete – bravo, čestitam vam. Da li treba nešto dalje da se unapređuje? Da li država treba dalje da izdvaja za to? Naravno da treba. Da li treba da izdvaja 100 ili 200 miliona, to je u redu, ali da kažete da ništa nije bilo u redu i da ništa nije urađeno, to ne stoji i to nikada nećemo prihvatiti i to ćemo uvek, svuda, na svakom koraku sa građanima Srbije da podelimo te uspehe zajednički. Prema tome, mislim da je s razlogom Vlada odbila ova prethodna tri amandmana, a da s razlogom će sigurno prihvatiti bilo kakva konstruktivna rešenja.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana premijerko, poštovana guvernerko, ministri, kolege poslanici, juče smo na Odboru usvojili Predlog budžeta za 2023. godinu sa pratećim zakonima. Naravno da ugovori koji su bili na dnevnom redu su tema koja je zajednička kada raspravljamo o budžetu, jer je to okvir kako će sledeće godine građani Srbije živeti.

To predstavlja, u stvari, rezultat dobre koordinacije svih institucija, počev od Narodne banke Srbije, Vlade Republike Srbije, svih ministarstava, na čelu sa Ministarstvom finansija i predsednika Srbije, jer je to rezultata, u stvari, onoga kako treba završiti ove teške godine koje je pogodila korona, kada treba završiti i pomoći ljudima koji su imali poplave u Tutinu i Novom Pazaru, podsetiću vas, i to sve košta i to sve ide iz budžeta, kada treba odgovoriti na sve izazove koje je izazvala ukrajinska kriza, i na one koje imamo kao inflatorne udare praktično na ceo svet, pa i na Srbiju, ali i energetiku koja, podsetiću vas, od danas prekida sve distributivne lance koji su do sada važili. Znači, protok gasa i nafte je prekinut na svetskom nivou, onakav kakav je trajao do sada.

Prema tome, i Srbija se nalazi na prostoru koji će zaista biti pod udarom određene energetske krize, ali sva sreća je što je ova Vlada Srbije još od prošle godine praktično započela pripreme za sve moguće scenarije kada je u pitanju energetska kriza. To se najbolje videlo letos kada se pripremala upravo za ono što će se desiti sada i ono što će nas slediti u 2023. godini.

Zato je važno da budemo krajnje odgovorni danas kada razgovaramo o budžetu, da se ne bavimo trivijalnostima i političkim pamfletima koje smo imali prilike danas da vidimo da se dele ovde u Skupštini, zarad nekih jeftinih političkih poena.

Mislim da je jako važno šta ovaj budžet donosi građanima Srbije sledeće godine – odgovor na inflaciju, odgovor na sve vrste ekonomskih kriza, podrška malim i srednjim preduzećima, kompletnoj privredi, podrška građanima kroz povećanje plata i penzija. Naravno, kroz nastavak svih infrastrukturnih radova, ova država ima mogućnost da kroz budžet sledeće godine prihoduje sredstva sa kojima će na adekvatan način odgovoriti na sve ove izazove.

Dobro je da se pokazao praktično ceo program i proces koji je počeo još 2016. godine zahvaljujući Vladi Republike Srbije tada koju je preuzela Ana Brnabić, da proces digitalizacije koji je tada počeo daje danas velike rezultate i dobre rezultate. To pogotovo vidimo i kad je nauka u pitanju, jer potreba da se oformi zasebno Ministarstvo nauke u stvari pokazuje da mi idemo jednim putem tehnološkog razvoja, rame uz rame sa najrazvijenijim državama. To je ono što je nama pomoglo i u teškim vremenima kad je bila i korona i kada su u pitanju bili različite vrste izazova sa kojima je Srbija morala da se susretne.

Ono što je važno, to je da građani Srbije treba da znaju da imamo stabilne javne finansije, da imamo državu koja misli na svoje građene podjednako i na to da će u svakom trenutku država donositi tako odgovorne odluke u kojima će zaista gledati da odgovori na sve one teške trenutke koje će zadesiti svet, ne samo ovde na teritoriji zapadnog Balkana, već i uopšte Evropske unije, nego i Srbiju koja, po ovim rezultatima koji pokazuju da preko 60% stranih direktnih investicija na zapadnom Balkanu pripada Srbiji, da ćemo ovu godinu završiti sa četiri milijarde evra stranih direktnih investicija, a nezaposlenost na istorijskom minimumu od 8,9%, u stvari pokazuje da ćemo zaista postići ovaj rast koji je projektovan za 2023. godinu, koji iznosi, projektovan 2,5%, gde će druge evropske države se nositi praktično sa kompletnom recesijom i stagnacijom.

To za nas predstavlja, u stvari, odgovor na sve ono što nas čeka, ali i na našu politiku koja treba da pokaže da je zaista saradnja između plana za finansijsku solidnost i makroekonomsku stabilnost zaista konzistentna kroz ovu politiku koju smo mi danas imali prilike da čujemo kroz Predlog ovog finansijskog plana.

Naravno da nam ovi zakoni koji su uz ovaj budžet predloženi daju prilike da vidimo kako će se u stvari puniti budžet, ali nam daju i prilike da vidimo kako će praktično država investirati. Četiri puta veća ima javna ulaganja kada je u pitanju izgradnja škola, vrtića, bolnica. Zatim, imamo mnogo veća ulaganja kada je u pitanju infrastruktura. Ali, ono što je za nas važno, jeste da davanje saglasnosti na finansijske planove svih ovih institucija u stvari daje tu stabilnost za povećanje plata i penzija.

Mislim da je odgovorno da danas razgovaramo o činjenicama, o brojkama, o rezultatima, da se ne bavimo nekim trivijalnostima, upravo zbog toga što građani Srbije žele da čuju kako ćemo živeti u sledećoj godini.

Što se tiče Fiskalnog saveta, on uvek daje svoju ocenu i uvek ima određene kritike. I u najbolje vreme, pre tri, četiri godine, kada smo imali najveće stope rasta, imali su određene zamerke. To je uvek na stručnjacima, da daju određene zamerke. Da li su one osnovane ili nisu, to je na stručnjacima da odrede, ali na nama je ovde da kao odgovorno društvo damo podršku ovom budžetu za sledeću godinu. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, ovaj amandman ne treba prihvatiti iz više razloga. Prvo, mislim da predlagač verovatno nije uzeo u obzir ravnomerni regionalni razvoj, a to znači sledeće – nisu davanja lokalnim samoupravama isključivo ono što gledate iz budžeta. Republički budžet ima infrastrukturu koja ravnomerno zahvata sve projekte kroz određene lokalne samouprave, što znači da vi kad gledate BDP za određene branše, kao na primer kad pričamo o infrastrukturi, on je 7,2% BDP-a ukupnog, on zahvata praktično trase na kojima se podiže vrednost same zemlje i zbog toga mi danas govorimo o ukupnom BDP-u od 60,2 milijarde evra a ne o 33,7 koja je bila 2012. godine, zato što su ova Vlada i gospodin Vučić gledali da u svakom kraju Srbije otvore što veći broj fabrika, da projekti koji idu jednostavno umreže celu Srbiju.

Zbog toga taj princip koji je nekada postojao, dok su vladali ovi do 2012. godine, da se isključivo daje lokalnim samoupravama kojima to odgovara po partijskoj liniji, taj princip ne važi. Jednostavno, cela Srbija treba ravnomerno regionalno da se razvija. Zbog toga taj vaš princip da se nešto uzme pa da se da lokalnim samoupravama po malo ne donosi do ukupnog napretka i razvoja države.

Zato mislim da verovatno niste imali tu informaciju koliko smo zaista uradili kad je u pitanju infrastruktura. Znate, kada je juče gospodin ministar govorio o tome da 30 godina nije ni jedan energetski objekat sagrađen, on upravo govori o tome da projekti koji su započeti pre više godina upravo će sada biti završeni. A započeti su u vreme SNS i Aleksandra Vučića. Znači, pričamo o Bloku tri, o transbalkanskom koridoru faze dva Kragujevac-Kraljevo, sektor koji se odnosi na Bajinu Baštu-Obrenovac, na hidroelektranu „Zvornik“, govorimo o tome da Srbija radi na tome da onaj deo električne energije koji fali, koji uvozi, pogotovo u vreme kada su ovi kritični meseci, kada sve zemlje imaju manju potrošnju, odnosno veću proizvodnju električne energije, a to je novembar, decembar, januar i februar, da to smanjimo, taj uvoz, upravo izgradnjom novih energetskih objekata.

Zato je važna ona najava da će narednih šest godina biti investiramo 12 milijardi evra u novu energetsku infrastrukturu, u nove naftovode, u nove gasovode, čime u stvari mi dobijamo potpuno jedno novo lice Srbije kada je u pitanju ekonomski privredni razvoj. Od toga će koristi imati svaka lokalna samouprava, zato što investitori žele da dođu u lokalne samouprave gde imaju dobru dostupnost infrastrukturi i električnoj energiji.

Sa druge strane, kada govorimo uopšte o tome šta je do sada Srbija uradila prema svojim lokalnim samoupravama, reći ću vam da je postupak digitalizacije praktično pokazao da svaka lokalna samouprava, iako nije imala kadrovsku strukturu, u proteklih šest godina je jako puno uradila, pogotovo dolaskom gospođe Ane Brnabić za premijera, odnosno nosioca najodgovornije funkcije kada je u pitanju izvršna vlast, predsednika Vlade, zato što je gospođa Ana Brnabić insistirala da svaka lokalna samouprava uvede sistem jedinstvenih upravnih mesta, da pokuša da objedini registre, da navikne, na kraju krajeva, sve stanovnike i građane tih lokalnih samouprava da funkcionišu u tom sistemu digitalizacije.

Na kraju krajeva, za vreme kovida se pokazalo koliko je to zaista olakšalo život pod onako teškim okolnostima, pogotovo u ono vreme najvećeg zatvaranja koje je važilo za celu Evropu i ceo Balkan.

Zato mi je žao što možda niste ranije shvatili ono što je pokušao možda i ministar Mali i gospodin Vesić da vam objasne, priču o Beogradu, jer ovaj budžet nije „beogradizacija“. Znači, ta priča da se sve sliva u Beograd i da je tu centar zbivanja, a da lokalne samouprave van Beograda nemaju ništa od toga, ni od budžeta, ni od rebalansa, ne stoji. To su jednostavno stare priče, stare matrice koje ste verovatno čuli od onih koji sede pored vas i jednostavno SNS se zalagala da upravo rasturi te stare matrice koje nisu služile ničemu. Služile su samo da se ljudi zadužuju, da se gase firme, da se gase radna mesta, da pola miliona ljudi ostane bez radnih mesta, da postoji najveća stopa nezaposlenosti do 2012. godine, da ostave 558 društvenih preduzeća koje su nazvali – firme u restruktuiranju, gde je država godišnje davala 750 evra.

Znači, to je samo tri milijarde za četiri godine iz budžeta. Pa, kad pričaju o javnom dugu 15 milijardi, pa nije 15 milijardi, još tri milijardi za firme u restruktuiranju, pa još 22 milijarde su bile za penzionere kojima je ova vlast, prošla od 2012. godine slagala kada su u pitanju vojni penzioneri za podizanje penzija, pa su ljudi presavili tabak, tužili državu i dobili te presude, pa je ostao dug Beograda prema javnim preduzećima, kada pričamo o grejanju, o toplanama, o daljinskom grejanju do 2012. godine. Beograd je dugovao Srbijagasu četiri milijarde dinara za gas. Pa, su dugovali ženama koje su bile samohrane majke, za subvencije.

Kada pričamo o dugovanjima, to je ono što je sačekalo SNS. Znači, nije to isključivo javni dug koji je stajao na papiru od 15 milijardi, zato što nisu hteli da prihvate da dođe MMF, da ustanovi kolika su dugovanja od banaka koje su stajale praktično zarobljene kod javnih preduzeća. Da ne pričamo o tome da su budžete pravili neki tajkuni kao i vlade do 2012. godine.

Vi to sve vrlo dobro znate i zato kažem da možda niste dobro shvatili ideju kako rebalans treba da izgleda danas, ali ste sigurno znali kako je to izgledalo do 2012. godine i zato vam kažem da taj princip da se lokalnim samoupravama nešto uzima nije tačan. Lokalnim samoupravama se kroz dovođenje stranih direktnih investicija jako puno daje. Kroz infrastrukturne projekte se takođe razvij i zato imaju ljudi u lokalnim samoupravama, kao i u Beogradu, kao i u Nišu, kao i u Kragujevcu, kao i u svim većim gradovima univerzitetskim centrima, duplo veće plate kada su u pitanju i privatan i javni sektor.

Žao mi je što ne možemo da se složimo oko nekih stvari kada je u pitanju vaš amandman, ali nadam se da ćemo u budućnosti zaista naći određeni zajednički jezik.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući gospodine Orliću, poštovani ministri Vlade Republike Srbije, kolege poslanici, juče smo na sednici Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava imali prilike da čujemo detaljno izlaganje gospodina ministra, ali i ocenu rebalansa budžeta za 2022. godinu od strane Fiskalnog saveta.

Uvek smo na tim sednicama i kada se donosio budžet i kada se donosio rebalans budžeta imali prilike da čujemo određena stručna sučeljavanja i dileme između dve ekonomske škole i to je negde postala praksa kada su uopšte sednice Odbora za finansije u pitanju, ali ono što je za nas bilo jako važno, to je da na toj sednici smo imali prilike da vidimo da je rebalans u stvari slika i prilika proteklih godinu dana koje smo živeli, jer od 23. novembra prošle godine, kada je usvojen Predlog budžeta za 2022. godinu do danas, to znači do 7. novembra, mnogo toga se promenilo, međunarodne okolnosti su se promenile.

Išli smo iz post-kovida, ušli smo u energetsku krizu, ušli smo u ekonomsku krizu. Srbija je donosila određene odluke i Vlada Republike Srbije uz pomoć predsednika Aleksandra Vučića koja na tom spoljnom i unutrašnjem nivou kada su u pitanju odnosi i sa Evropskom unijom i sa Istokom i Zapadom, donosili smo promptno odluke koje su se u stvari pokazale kao dobre, gde smo očuvali ekonomsku stabilnost zemlje, energetsku stabilnost zemlje i, na kraju krajeva, očuvali radna mesta. Preko 250 fabrika je otvoreno od 2014. godine do danas. Trebalo je sačuvati ta radna mesta, a priliv stranih direktnih investicija koje govore o 3,45 milijardi evra samo u ovoj godini govori upravo o tome da su investitori ostali zainteresovani za Srbiju kao dobru privrednu destinaciju.

I ovaj rebalans budžeta podrazumeva nov okvir koji je povećan upravo za ovih 9% povećanja plata, zatim za 5.000 dinara mladima od 16 do 29 godina, za deo koji se odnosi na socijalu, kao što smo rekli, za povećanje praktično obima davanja subvencija poljoprivrednim proizvođačima za 16,5 milijardi dinara, za očuvanje svih projekata koji se odnose na infrastrukturu, jer to je na kraju Fiskalni savet rekao, dok god čuvamo tu 7,2% BDP-a ulaganja u infrastrukturu sigurni smo da imamo rast. Mi smo planirali rast budžeta za prošlu godinu na 4,5%. On će biti realan na 3% i sve ono što je važno to je da nismo gubili radna mesta, nismo gubili investicije i nismo gubili praktično te projekte i zaustavljali, kada je u pitanju infrastruktura.

Jako je važna ova pomoć mladima, jer država pokazuje da misli na ovu ciljnu grupu. Jako je važna pomoć upravo majkama koje žele da se ostvare sa svojim potomstvom, pogotovo taj vid veštačke oplodnje koji do sada nije bio uopšte pristupačan u Republici Srbiji i jako je važna podrška mladim majkama koje žele da se ostvare, znači kupovinom stambenog prostora i podrška od 20.000 evra, kao što je i jako važno da shodno novim nastalim političkim okolnostima kada govorimo o izlasku Srba iz institucija na Kosovu i Metohiji koji su pod patronatom Aljbina Kurtija će biti obeštećeni u tom finansijskom smislu od svoje Republike Srbije, od Beograda, gde će biti obezbeđeni u tom finansijskom smislu.

Mislim da je to od velikog značaja danas kada govorimo o rebalansu budžeta, jer očito nas političke okolnosti stalno pretiču i očito je da Vlada Republike Srbije uvek reaguje onako kako treba, sagledavajući sve okolnosti koje su jako važne za život.

Šta je država Srbija poručila građanima? Poručila je da brine o svima podjednako, poručila je da su plate i penzije očuvane, da svi rezultati, ekonomski pokazatelji su pozitivni i da sve dobre rezultate deli sa svojim građanima.

Zato u ime odbora, odbor je podržao Predlog rebalansa budžeta, pozivamo sve poslanike da glasaju za ovaj predlog. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, i juče i danas evo pokušavamo da ovde između sebe, kolege, diskutujemo o tome koja je to u stvari politička platforma kao odgovor na svetske izazove koji očekuju Republiku Srbiju, odnosno novu Vladu i koji je to predlog od strane opozicionih stranaka, i verujte mi da ne možemo uopšte da nađemo to rešenje, jer osnovni argumenti o kojima danas razgovaramo, na koje je napad uopšte, na izmenu i dopunu zakona, je pre svega broj ministarstava, a onda je Ministarstvo za Kosovo i Metohiju.

Znači, mi imamo Kancelariju za Kosovo i Metohiju i ako neko ne zna, može da vidi na osnovu njihovih izveštaja da je od 2016. godine do danas uloženo preko 10 milijardi dinara za javna ulaganja, znači iz budžeta kada ulažete to su javna ulaganja, na teritoriji Kosova i Metohije.

Nama je interes da nemamo Ministarstvo za Kosovo i Metohiju koje će da učestvuje u radu institucija tzv. republike Kosovo, zato što smo mi to imali kao primer do 2012. godine, ako se sećate, i Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, koje je u stvari imalo kod sebe finansiranje privremenih organa na Kosovu. Znači, tako su se zvali, privremeni organi. Samim tim, vi ste na određeni način učestvovali i u finansiranju određenih aktivnosti koje je tzv. Kosovo radilo.

Prema tome, mi smo ovakvim predlogom koji još od 2013. godine od Briselskog sporazuma funkcioniše i daje svoje rezultate, zato što osnovni izazov kojim je Republika Srbija negde sada pod pritiskom je očuvanje života i naših sunarodnika na teritoriji Kosova i Metohije, očuvanje mira na toj teritoriji, očuvanje teritorijalnog integriteta kada su u pitanju međunarodni sporazumi i međunarodne institucije i zalaganje za teritorijalni integritet da se poštuje, kao što se poštuje i za Ukrajinu i sve ostale države, tako da se poštuje i za Srbiju.

Iako to ne važi, iako smo mi svedoci dvostrukih aršina kada je u pitanju međunarodna zajednica i dvostrukih standarda kada je u pitanju Srbija, ali naše je da se borimo za to i da budemo proaktivni, a ne da čekamo i da isterujemo bilo koga ko želi da priča o tome i da dođemo do toga da ne daj bože nam se desi neki novi Rambuje.

Znači, mi smo kao država pokazali koliko smo odgovorni, i to zahvaljujući gospodinu Vučiću, koji je od 2012. godine, kada je preuzeo odgovornost zajedno sa SNS, težio da promeni sliku o Srbiji kada je u pitanju ova tema, da ih čuje kada uđe i na Istok i na Zapad, kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Mislim da smo u tome uspeli, bez obzira na sve pritiske da razgovaramo i u Vašingtonu i u Moskvi i u Briselu na određeni način gde ćemo svoje nacionalne interese da zastupamo na najbolji mogući način, da bi očuvali živote i mir i stabilnost ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji.

Doslednost odluka kada je u pitanju odnos prema Ruskoj Federaciji, takođe jedan od izazova koji je jako važan i koji će ovu Vladu, novu Vladu sačekati, zatim ubrzane evropske integracije, u kojima je na evropskom putu Srbija zaista otišla daleko, jer bez obzira na sve pritiske koje imamo, ne može da se ospori uspeh koji smo kao država postigli kada su u pitanju i klasteri i pregovaračka poglavlja i gde smo u mnogim oblastima na mnogo višem nivou nego same članice Evropske unije.

I ono što je najvažnije, kao jedan od najvažnijih izazova, to je energetska kriza i kriza hrane koja čeka ceo svet, a očito energetika se pokazala kao jedan od najvažnijih političkih instrumenata da se redefinišu praktično odnosi bilateralni i Istoka i Zapada i pošto je Srbija mala i nezaštićena, ona mora da se bori za svoje nacionalne interese na određeni način i da dokazuje sve to i Istoku i Zapadu.

Ono što je, mislim, svima nama važno, to je da rezultati globalne politike u stvari se pokazuju kroz ekonomiju, kroz svakodnevni život svih građana Srbije. Mislim da smo tu pokazali da smo kao država krajnje odgovorni prema svakom građaninu, pogotovo kada su u pitanju plate i penzije i kada su u pitanju strane direktne investicije. Mislim da u budućnosti ovakav redefinisan oblik organizacije Vlade na određeni način daje veliku podršku i Aleksandru Vučiću i Ani Brnabić da sve ove ciljeve, kao adekvatan odgovor na izazove, jednostavno damo kao jednu podršku, da u budućnosti zaista preživimo ove teške godine na najbolji mogući način, sa što manje štete i da budućnost ostavimo mladima. Inače, za vašu informaciju, u protekle dve godine u Srbiju se vratilo 95.800 ljudi iz inostranstva, od toga preko 30% mladih, koji su našli, naravno, ovde posao u svojim kompanijama, domaćim i stranim, i koji zaista pokazuju jednu tendenciju želje da se vrate u Srbiju, jer imaju na šta i da se vrate.

Sve ovo o čemu smo danas pričali i što čujemo je, s druge strane, kada su u pitanju mladi, neka priča od pre 10, 15 godina. Mislim da treba da promenite tu mantru, jer svakodnevni život pokazuje potpuno nešto drugo. Mislim da ono što će SNS podržati ovakav predlog zakona i dati podršku jednostavno premijeru da sledeće nedelje ima prilike da objavi koji je to kabinet, koji su ti kadrovi, da se nosi u najgore vreme u kojem Srbija treba zaista da očuva svoje državne i nacionalne interese, mislimo da će biti od velikog značaja. Mislim da biste trebali, bez obzira na poziciju opozicije i opozicionih stranaka, da zarad nacionalnih interesa i nacionalnog jedinstva podržite te predloge i glasate, jer ćete time poslati snažnu poruku i Evropi i Istoku i Zapadu, da Srbija ima čemu da se nada, da ima čemu da održi svoj život i svoju državnost na teritoriji Kosova i Metohije. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, prvo da se zahvalim u ime svih koleginica na pažnji koju smo u ovom poslednjem danu imali prilike da imamo od strane ministra.

Ono što smo imali prilike na odboru samom da vidimo i da čujemo, to je da se manje od 5% mladih u godištu između 16 i 29 godina prijavilo za ovu pomoć. Gotovo preko 95% mladih ljudi se javilo za ovu podršku koju je država dala, a to je 1.059.411 građana Republike Srbije. Za nas je to uspeh. Očito da je Vlada i Ministarstvo finansija pogodilo ciljnu grupu kojoj je zaista ova podrška bila potrebna. Potrebna u onom smislu da nakon podrške koju smo dali kao država zdravstvenim radnicima, državnoj upravi, profesorima, zaposlenima u sistemu bezbednosti, na kraju su zaista došli mladi koji su osetili da država ipak misli na njih. U pitanju su i maloletna lica, po prvi put država je zaista pokazala da mislim na njih, od 16 do 18 godina, ali i mladi ljudi od 18 do 29 godina.

Ono što je važno reći je da ta uplata koja pokazuje tu jednokratnu podršku je dala zaista mogućnosti mladima da razmišljaju o sebi i o tome kako treba ulagati u svoju budućnost, bez obzira na način na koji to oni shvataju sa 16 ili sa 29 godina. To je ono što je u stvari za nas najvažnije, a to je da kad država ima dobre ekonomske rezultate onda ona deli to sa svojim građanima.

Mi smo imali prilike da čujemo i od nekih pripadnika tzv. opozicije, koja želi da bude jedinstvena u toj mržnji i prema Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije, da će podići krivične prijave zato što smatra da je to jedna od mera koja na određeni način kupuje glasove mladih. Ono što treba reći, to je da smo mi za mlade uradili više nego sve one vlade do 2012. godine zajedno. Nismo samo uradili u ovoj podršci koja se odnosi na današnji predlog, već smo mnogo toga uradili kada je u pitanju otvaranje novih radnih mesta, u stranim kompanijama, u domaćim kompanijama, najviše u IT sektoru, ali i u onom delu kada žele da budu mladi preduzetnici, da budu oslobođeni kad su u pitanju porezi i doprinosi prve tri godine, kada imaju svoje firme i agencije.

Prema tome, ova država misli na mlade ljude i ono što je za nama je razlog da je to jedan vid ublažavanja posledica pandemijskih godina, 2020. i 2021, nama je to od velikog značaja i čast što sednicu odbora u poslednjem sazivu ove godine smo imali prilike da zaista na jedan pozitivan način završimo i da kod mladih ljudi negde probudimo i taj odnos prema samoj državi, da je on jedna dvosmerna ulica, da država misli na njih, a i da oni misle na državu. Mislim da je to od velikog značaja za sve nas kao narodne poslanike, da glasamo za ovaj predlog. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, mnogo toga smo čuli kada su u pitanju ekonomski rezultati Srbije i za prošlu godinu i za pretprošlu, koje su dve važne pandemijske godine, ne samo za Srbiju nego i za region i ceo svet.

Ono što se pokazalo je da je naša ekonomija napredovala i u te dve godine i sa svojim rezultatima, kada su i druge padale mi smo najmanje padali. Zato smo prošlu godinu imali i najveće stope rasta. Očito ti rezultati i ono što smo imali prilike da čujemo do sada su u stvari pokazatelj da Srbija ide dobrim putem i da te svoje dobre rezultate treba da deli sa svojim građanima.

I ako govorimo o podršci privredi od strane države i ako govorimo o podršci zdravstvu, mi smo zaboravili negde ovaj deo, a želim i građane Srbije da podsetim da mi nismo samo poslednje dve godine radili na određenim ciljnim grupama da podržimo, već od 2016. godine kada je pitanje mladih ova Vlada Srbije i predsednik Vučić su zaista na krajnje odgovoran način prišli ovom problemu.

Problem od 2012. godine kada je Srbija bila na rubu ekonomske propasti je imala stopu nezaposlenosti 26%. Tada je nezaposlenost mladih do 30 godine, ne pričamo do 40, bila skoro 52%. Danas govorimo o nezaposlenosti u iznosu od 9,5% i govorimo o nezaposlenosti današnjih mladih do 30 godina od 20%.

Napor koji je Republika Srbija na određeni način smogla snage ne samo da se ekonomski transformiše, već i da pojača kompletno sve sektore u kojima će mladi imati veliku podršku je permanentni rad, kontinuiran od 2016. godine do 2022. godine i želim da kažem da u stvari je ovo samo jedan od rezultata sa kojima Srbija sada ide da izvrši jednu podršku mladima od 16 do 29 godina, odnosno toj ciljnoj grupi kojoj do sada niko nije pokazao takav vid podrške kao što je ova Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić.

Kada danas pričamo o tome da je država preuzela obaveze, preuzela je obaveze da sve negativne efekte koje su u protekle dve godine imali mladi, koji su očito ta poslednja ciljna grupa kojoj je data podrška od strane države, je došao red i na njih i da država jednostavno misli na njih.

Poboljšanjem društvenog položaja mladih u poslednjih šest godina, kojim se bavimo, a i širenjem jednog ekonomskog optimizma je stvaranje ambijenta u Republici Srbiji u kojoj želimo da pošaljemo snažnu poruku, a to je – ostajte mladi ovde, ovde gradite svoje karijere, ovde stvarajte svoje porodice, ovde stvarajte budućnost Srbije. Vi ste ti koji preuzimate odgovornost za život i rad ovde u Srbiji i to je od velikog značaja kao jedna poruka, ne kao neka od ovih opozicionih stranaka koja to predstavlja kao jedan vid manipulacije željom da se kupe nečiji glasovi. To što su oni radili sa penzionerima i 2008. godine i pokušali da rade 2011. godine. Podizali su kredite za potrošnju, za podizanje penzija da bi penzioneri glasali za njih na izborima i da bi jednostavno pokazali koliko je važno da imaju to svoje glasačko telo kao jednu glasačku mašinu.

Za nas ni penzioneri, ni mladi, ni poljoprivrednici, ni preduzetnici, sve ciljne grupe nemaju tu prednost u smislu toga da sa njima razgovaramo na način na koji su razgovarali oni koji su vladali ovom Srbijom do 2012. godine.

Mi želimo ravnomerni razvoj Srbije u svim segmentima društva. To smo pokazali. Prva godina nakon koje je pokazala da ima dobre rezultate, kada smo izašli iz fiskalne konsolidacije, kada smo prošli 2014, 2015, 2016. godinu, kada je došao taj period rasta i razvoj i kada smo dobili rezultate, samim tim smo krenuli u podizanje standarda naših građana i povećanjem plata i penzija, ali i velikim investicionim ciklusima kada je u pitanju ulaganje ne samo u infrastrukturu.

Ja ću vam navesti šta je država uradila kada su u pitanju mladi. Jedno godište koje smo mi posmatrali ne do tridesetih godina ljudi koji su završili škole, fakultete, započeo posao, privatan biznis, svoje karijere u državnom sektoru, nego smo to proširili i na 40 godina mlade ljude i dali određene podrške.

Kada su u pitanju investicije u pitanje mladih onda smo krenuli od toga da realne investicije i da svetska ekonomija traži prelazak sa realnog investiranja na tzv. investiranje u rast i razvoj koji je zasnovan na znanju, na inovacijama i na digitalizaciji. Hteli mi to da priznamo ili ne od 2016. godine do danas Srbija je potpuno ušla u taj proces digitalizacije i nalazi se među deset najrazvijenijih država sveta, kada je u pitanju ovaj proces.

Upravo zbog toga danas mi možemo da kažemo da smo uveli digitalnu registraciju poslovanja. To je negde mlade poguralo da krenu u otvaranje malih i srednjih preduzeća i svojih agencija, u tzv. start apove. Država je puno uložila kada su u pitanju start apovi i kroz finansijski sektor, time što je oslobodila plaćanja poreza mladih koji otvaraju firme do 40 godina u 2019, 2020, 2021. godini i oni koji su tu išli od 2020, 2021. i 2022. godine i onaj deo koji se odnosi na poljoprivredne proizvođače koji imaju manje plate u neto iznosu od 37.000 dinara, ali i one koji imaju manje plate u IT sektoru od 150.000 dinara. Oni su postali sastavni deo određenih distributivnih lanaca svako u svojoj oblasti.

Šta to znači? Da su velike kompanije prepoznale te male kompanije, pogotovo koje vode mladi jer su oni po stepenu obrazovanja uvek bili na višem nivou nego što su to ljudi koji su na zalasku svojih karijera i stariji od 50 godina i zato što prate nove trendove kada su u pitanju IT tehnologije, uopšte inovacije u društvu. Potpuno je logično da pustite da taj jedan industrijski zamajac vode mladi ljudi i da ih uzmete u svoje okrilje kada su u pitanju velike kompanije.

Kao rezultat toga Fond za razvoj, kao i RAS, kao i Fond za inovacije su otvorili svoje kreditne linije za mlade koji imaju dobre ideje i mogu da se kandiduju sa svojim projektima, da podrže ovakve projekte. Verujte mi, danas kada pričamo uopšte i o dualnom obrazovanju govorimo isključivo o tome da to nije vezano samo za srednji stručni kadar, kada su u pitanju mladi, već i za visoko obrazovan kadar da se mladi opredeljuju za taj vid dualnog obrazovanja. To je da imaju određenu platu dok studiraju, a kasnije preuzimaju odgovornost za svoja radna mesta na osnovu znanja koja su stekli.

Kada govorimo o tome da je IT sektor, izvoz IT sektora povećan, onda rezultati govore je da 2021. godina završena sa 1,5 milijardi evra izvoza, a što nadmašilo procenat izvoza kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi i što je 28% prema istraživanjima NBS veći izvoz nego što je bio u 2020. godini. Srbija je potpuno ušla u ovaj postupak ekonomskog razvoja i mislim da je priznanje za to i 7. februara je gospođa Ana Brnabić bila na Svetskom ekonomskom forumu u Švajcarskoj, potpisala jedan sporazum na osnovu koga je otvoren centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Beogradu, jedan od 16 centara koji će povezivati svet u veštačkoj inteligenciji, novim tehnologijama, nano tehnologijama, razvoju potpuno jedne nove industrije koja podrazumeva spoj čoveka i mašina i koja postaje naša realnost.

Mi danas pričamo o električnim automobilima, a četvrta industrijska revolucija za nekoliko godina, 2030. do 2040. godine podrazumeva i primenu automobila bez vozača. Prema tome, ovo ne govorimo zato što je to neka apstraktna ideja u budućnosti, nego zato što o tome priča i engleska kraljica, da Engleska treba da ulaže u ovakve strateške projekte da bi napredovala ekonomski, s obzirom da je izašla iz EU.

Ako posmatrate na ovaj način sa strateške pozicije Srbije koja je zemlja na jednom brdovitom Balkanu, koja je sa svojim ekonomskim parametrima daleko iznad svih zemalja zapadnog Balkana, koja rame uz rame stoji sa razvijenim zemljama EU, koja ima dobre diplomatske odnose i sa zemljama i na istoku i na zapadu, onda vidite da mladi ljudi koji žele da se vrate u Srbiju iz razvijenih centara sveta, sa pravom žele da se vrate u jednu Srbiju, jer prošle godine su najpoznatije velike kompanije iz oblasti IT sektora otvorile ovde svoje pogone. To je „Nordeus“ koji je kupio kompanije, gde je uložio 225 miliona evra. Zatim NSR koja je uložila 100 miliona evra da zaposli 500 novih mladih inženjera, kao i „Majkrosoft“ koji je takođe zaposlio 500 ljudi, koji je do sada imao svega tri zaposlena čoveka.

Znači, Srbija je prepoznata kao centar modernih tehnologija tako da kažem, u kome se zapošljavaju mladi ljudi. Do prošlog oktobra je u ovom sektoru radilo 43.500 mladih ljudi registrovanih da rade u ovom sektoru, a kažu da se radi oko 64.000 ljudi u ovom sektoru. Prognoza „Majkrosofta“ do 2025. godine je da Srbija treba da ima zaposlenih 120.000 u ovom sektoru.

Onda kada pričamo o naučnotehnološkim parkovima u koje Srbija ulaže iz budžeta, šest, sedam gradova će imati zaista otvorene najmodernije naučnotehnološke parkove, gde u stvari mi treba da povežemo privredu, obrazovanje, sektor digitalizacije sa modernizacijom, kada je u pitanju i energetska tranzicija i zelene tehnologije i ta budućnost u stvari počinje već danas.

Kada govorimo o toj Borči o kojoj pričaju ovi opozicioni lideri koji bi želeli da uzmu da vladaju Beogradom, onda su zaboravili jednu veliku činjenicu, a to je da je Srbija potpisala sporazum sa Narodnom Republikom Kinom za otvaranje naučnotehnološkog parka gde treba da radi 10.000 visoko obrazovnog kadra, upravo iz oblasti IT. Znači, ono što je pokazatelj onih koji danas sebe nazivaju jedinom opozicijom zato što imaju medije koji se finansiraju iz inostranstva, očito ne shvataju koliko je Srbija napredovala. Jednostavno su ostali zarobljeni u toj prošlosti iz 2012. godine, pa su tako sebi dozvolili da jedan Janko Veselinović, koji je ovde bio narodni poslanik, koji je jedan od reprezenata te politike rušenja i selidbe spomenika, rušenja određenih strateških projekata koji u Srbiji žive već deset godina, kao što je „Beograd na vodi“, sada je podigao tužbu protiv Aleksandra Vučića zato što je Srbija odlučila, Vlada Republike Srbije je podnela predlog Narodnoj skupštini Republike Srbije koja će usvojiti Predlog ovog zakona za podršku mladima od 100 evra, kao tužbu Aleksandru Vučiću koji želi da kupi glasove mladih ljudi.

Prvo, osnovno neznanje pokazuje bivši poslanik da ne možete tužiti predsednika države za zakone koji se donose u Narodnoj skupštini na predlog Vlade. Da to uzmemo kao jedan vid neznanja, očito je to pokazatelj jednog bezobrazluka i pokušaj da se vodi najgora monstruozna kampanja na jedan način kojim želi da nam kaže da sve što želite da uradite dobro ovoj Srbiji će biti završeno kao jedan od sudskih procesa na sudu.

Onda bi trebao gospodin Veselinović da proširi ovu optužnicu, pa da tuži sve ministre u Vladi Srbije i da tuži sve poslanike ovde u Narodnoj skupštini koji će glasati za ovaj predlog. I, ako bi bili svi predmet tih sudskih tužbi, trebalo bi odgovoriti da pravni osnov za ono što danas glasamo ovde u Skupštini je Ustav, član 97. tačka 6. i 7. i objasniti gospodinu Veselinoviću da oni koji su ga naterali da ovako nešto uradi su zaista krajnje licemerni kad je u pitanju uopšte politika Srbije.

To je ono što danas mi moramo da kažemo da svako ko želi da ospori napredak Srbije i ko želi da vrati Srbiju u vremena kada su oni vladali i budžetska sredstva završavali i koristili zarad budžetskih sredstava svojih privatnih kompanije i da su ta vremena prošla, jednostavno pokazuju da ne žele sada direktno da kažu građanima Srbije da je to njihova politika, već se kriju iza ovakvih kampanja koje žele na sudu da završavaju, da bi od toga pravili određene svoje političke pamflete.

To im jednostavno građani Srbije neće podržati i neće im dati za pravo, zato će oni imati prilike da do 3. aprila zaista kažu šta su to programski ciljevi sa kojima žele da izađu na izbore i žele dobro ovoj Srbiji, pa i tim mladim ljudima koji treba da žive ovde u Srbiji i pokažu da imaju budućnost.

Rezultati politike i SNS i Aleksandra Vučića su pokazani kroz brojke. Brojke pokazuju da se do prošlog oktobra u Srbiju vratilo 93.200 građana Srbije iz razvijenih zemlja. Preko 90% su to zemlje EU. Od tih 93.200 sigurno su minimum 40% mlađi do 30 godina, jer žele, očito, da svoju budućnost grade ovde u Srbiji. Za nas je to od velikog značaja, zato što je to pokazatelj da Srbija ide dobrim putem.

Kada sam rekla da mi ovde želimo svim ovim merama da poboljšamo društveni položaj mladih, onda kažemo da stvaramo dobar ambijent u društvu u kome će vladati taj ekonomski optimizam, jer on se pokazao u vreme pandemije 2020. godine kao jedan od najvažnijih faktora zašto smo završili godinu sa najmanjim padom naše privrede.

Zato ćemo sigurno u kampanji kao SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem koji će biti nosilac naše liste, govoriti o tim rezultatima, ali ćemo sigurno govoriti i o planu do 2025. godine sa projekcijama 2030. godine, jer smo shvatili šta je to što daje rezultate budućnosti Srbije, šta je to što daje dobrobit mladima, ali i svima nama u društvu.

Zbog toga, pozivam sve poslanike da u danu za glasanje, gotovo već danas posle podne, podrže ovaj predlog. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, juče smo na Odboru razmatrali ovaj set sporazuma koji je danas na dnevnom redu i ono što možemo da kažemo objedinjeno, to je da pored osam sporazuma koji su direktno finansijski uslovljeni sporazumi sa međunarodnim institucijama da bi se mnogi strateški projekti završavali u ovoj godini koje su definisani budžetom, imamo još i tri sporazuma koja su od velikog značaja.

U ovom trenutku treba reći, to je osnivanje Međunarodne investicione banke, gde je Srbija na sednici 8. decembra prošle godine prihvaćena da bude članica te međunarodne institucije zato što su to zemlje koje su u regionu, kao što su Mađarska, Slovačka, Bugarska, Češka i Rusija. Sedište ove Međunarodne investicione banke je u Budimpešti, u Mađarskoj i pre 10 godina je reatablirana, kako kažu pomoćnici ministarstava u Ministarstvu, ova međunarodna institucija, odnosno uhvatila je jedan investicioni korak u svetu, koja je pokazala veliku sposobnost da može da finansira jako velike projekte, ne samo u regionu već i u Evropskoj uniji. To je jedna od međunarodnih investicionih institucija centralne i istočne Evrope.

Tako da je veliki značaj što je Srbija postala članica toga. Mi ovde ratifikujemo naše članstvo u toj međunarodnoj instituciji i mislimo da je to budućnost koja nas očekuje. Da jednostavno gradnja puteva, infrastruktura bude praktično naš svakodnevni posao u narednim godinama.

To vidimo i po ovim predlozima. Znači, krediti za Moravski koridor, za Fruškogorski koridor, za komunalnu infrastrukturu, za širokopojasnu oblast koja se odnosi na internet u ruralnim područjima, ali vidimo velike projekte u oblasti zaštite životne sredine.

Svi oni koji do sada pričaju neku zelenu priču, treba u stvari da podrže ovakve projekte koje Srbija radi, a to je pre svega onaj deo koji se odnosi na sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacione mreže koje će biti u Beogradu, zatim otpornost na klimatske promene, kao i regulaciju čvrstog otpada kroz određene deponije.

Pored ovih sporazuma, imamo i sporazum koji se odnosi na formiranje centra za obuku za dualno obrazovanje, ali i na protokolizme SSP-a koje smo već imali i razmatrali, koji se odnose na proizvode sa poreklom, da bi omogućili i olakšali praktično izvoz naših proizvoda u zemlje regiona, ali pre svega EU. Tako da smatramo da u današnje vreme velikih investicionih ulaganja, pogotovo kada mnoge države u EU se jedva bore da izađu sa posledicama Kovida od prošle godine i pandemije koja je još uvek u toku, Srbija mislim da nema razloga da brine, jer samo ovakve strateške investicije su siguran put u budućnost koje će davati visoke stope rasta.

Mi smo u prošloj godini imali 7,5%, za ovu godinu je predviđeno budžetom 4,5% rasta i ono što je u stvari garant većih plata i penzija, višeg standarda naših građana, je u stvari da taj program koji smo prezentovali građanima „Srbija 20-25“ je vrlo realan i izvodljiv. Sa tim mislim da će svi odavde izaći pred građane kada dođu izbori i reći koji su svi ti konkretni projekti o kojima danas govorimo, koji će dati bolje sutra nama i našoj deci.

Zato zaista i kao Odbor pozivamo poslanike da glasaju za ove predloge. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, kao što imamo prilike da vidimo Srbija će ovaj mandat završiti, praktično sa ratifikacijom sporazuma koje predstavljaju jedan investicioni korak u budućnost sa kojim Srbija, praktično je dobila kao rezultat proteklih deset godina mukotrpnog rada.

Podsetiću vas da je 2012. godine, Srbija bila na korak do ekonomskog ambisa u kome je bilo pitanje da li će država isplatiti u roku od 15 dana penzije svojim penzionerima, da li će imati za plate zdravstvenim radnicima, prosvetnim radnicima.

Nakon tih teških trenutaka u koje je Srbija zapala kada je i Srpska napredna stranka na čelu sa Aleksandrom Vučićem preuzela odgovornost vođenja države, nakon svih reformi i teških mera koje smo u tom trenutku sprovodili, danas možemo da kažemo da danas ne bi mogli da pričamo uopšte o jednom investicionom velikom zamajcu da nije bilo tako teških reformi i tako odgovorne politike koju je vodio Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka u tom trenutku.

Setiće te se da te 2012. godine, u ovom parlamentu je sedelo preko 16 političkih opcija. Naravno, građani Srbije su ti koji su i 2014. 2016, 2017. i 2020. godine se opredelili upravo za politiku napretka, jer su videli u Aleksandru Vučiću politiku koja će doneti boljitak sebe i svojim porodicama. Svako ko je izašao na birališta, bez obzira da li se opredelio za Aleksandra Vučića ili ne imao je odgovornost da donosi odluke o tome kako će Srbija izgledati danas, 2022. godine, ali i kako će izgledati i sutra, 2025. i 2030. godine.

Mi danas kada govorimo o ovim važnim ugovorima i sporazumima, moramo da kažemo da Srbija danas kada pričamo o putnoj infrastrukturi, potpuno drugačije izgleda. Dakle, Srbija gradi 12, što brzih saobraćajnica, što auto-puteva, što koridora koji nisu postojali uopšte 2012. godine.

Danas, kada govorimo o tome da je infrastruktura u tom komunalnom delu jako bitna i da se razvija i da je Srbija potpuno drugačija od 2012. godine, možemo odgovorno da kažemo da su tada postojala samo istraživanja koliko u stvari lokalnih samouprava ne postoji i nemaju gradsku, komunalnu infrastrukturu koja postuje visoke standarde zaštite životne sredine i kada govorimo o tome da je širokopojasni internet u stvari nešto što je način funkcionisanja uopšte u svetu, ta digitalizacija nije postojalo te 2012. godine, a danas govorimo o drugoj fazi uvođenja širokopojasne telekomunikacione mreže u ruralnim područjima, znači, govorimo o selima, onda govorimo o potpuno drugačijoj Srbiji od pre 10 godina i danas.

Kada to upoređujemo onda vidimo da je zaista važno ko vodi državu, da je važno kada imate odgovorne političare kada vode i tu spoljnu i unutrašnju politiku na jedan krajnje odgovoran način. Zašto? Zato što ako pričamo o spoljnoj politici, morate da stvorite uslove kao lider, kao državnik da možete da privučete strane direktne investicije i sa istoka i sa zapada. Ukoliko se opredeljujete za bilo koju opciju, vi u tom trenutku, jednostavno, određeni broj investitora limitirate koji ne žele ili neće da dođu upravo zbog tih razloga zato što ste limitirali svoju određenu spoljnu politiku prema određenim zemljama.

To upravo govorim za one koji se toliko zalažu za zapad, a s druge strane ne žele da razgovaraju sa istokom. S treće strane, kada imate i one koji žele da sarađuju sa istokom, ne žele sa zapadom, vi onda u tom trenutku kažnjavate svoje građane Srbije za visok standard, za ovako dobre rezultate i to je ono što mi danas u stvari pričamo. Govorimo o interesu građana, da oni imaju razvijenu infrastrukturu.

Danas smo svi zaboravili, jednostavno, da putujemo savremenim auto-putevima kao što je „Milš Veliki“, da danas više ne idemo ibarskom magistralom, nego ćemo se pre opredeliti za auto-put Miloš Veliki, ali sutra već, nakon dve, tri godine, govorićemo o tome da ćemo odlaziti u Novi Sad brzom prugom, vozom koji će za 30 minuta spojiti Beograd i Novi Sad. Govorimo o tome da će Moravski koridor već za nekoliko godina biti velika veza u Srbiji mnogih mesta koja do danas nismo mogli ni da sanjamo da će moći da se sprovodi promet roba i usluga tim koridorima. Govorimo o Fruškogogorskom koridoru i to su danas u ovim sporazumima negde i najveći sporazumi o kojima govorimo.

Mi danas govorimo o Moravskom koridoru i ugovoru vrednom 400 miliona evra, o Fruškogorskom koridoru koji je gotovo u vrednosti od 608 miliona dolara, o komunalnoj infrastrukturi koja iznosi preko 200, znači 203,4 miliona evra, o širokopojasnoj infrastrukturi u selima, projekat od oko 100 miliona evra.

Kada govorimo o oblasti zaštite životne sredine, govorimo i o sakupljanju i prečišćavanju otpadnih voda i kanalizacione mreže od 203,775 miliona evra, koji će biti uloženi u Grad Beograd.

Zatim, govorimo i o otpornosti na klimatske promene i navodnjavanje, što je i oblast poljoprivrede, na kraju krajeva, ovde je ministar Nedimović, od 15 miliona evra. Govorimo o sanaciji i formiranju stanica za čvrsti otpad, koji će biti u lokalnim samoupravama. To su dva projekta od dve međunarodne različite organizacije. Jedna je Evropska banka za obnovu i razvoj, a druga je Francuska razvojna agencija, od po 15 miliona evra.

Znači, ovde je pokazatelj da su i sa istoka i sa zapada međunarodne finansijske institucije jako zainteresovane da finansiraju ovako strateški važne projekte.

Govorimo, naravno, i o zaduživanju „Srbijagasa“ kroz određeni vid garancija, koji pokazuje da se mi nalazimo ne samo u eri pandemije, koja je zahvatila ceo svet, već se nalazimo i u vreme i u doba energetske krize. Ta energetska kriza, naravno, pogađa jako sve zemlje u regionu, pa i najrazvijenije zemlje EU, ali Srbija upravo, zahvaljujući onome što sam pričala s početka, zato što je vodila jednu odgovornu spoljnu i unutrašnju politiku, zahvaljujući gospodinu Vučiću, danas možemo da kažemo da tu energetsku krizu prevazilazimo sa najmanjom mogućom štetom koja bi bila potencijalna šteta, odnosno trošak za budžet Republike Srbije, jer kada pogledate budžete zemalja u regionu, oni su gotovo na ivici kolapsa upravo zbog energetske krize.

Naše zaduživanje, kada pričamo o „Srbijagasu“, je upravo zbog interventnog uvoza, jer je u Bugarskoj u novembru mesecu prošle godine došlo do velike havarije i Srbija nije bila u mogućnosti, jednostavno, da sa Bugarskom ostvari transport prirodnog gasa koji je jako potreban Srbiji, pogotovo kada je privreda u pitanju i zbog toga smo interventne uvoze imali sa Mađarskom i zbog toga vi ne možete iz tekućih poslovanja, naravno, kada imate takve probleme da radite uvoz gasa i od tekuće likvidnosti jednog javnog preduzeća potrebno je zaista raditi interventni uvoz i taj uvoz se radi upravo na ovaj način, kroz garancije banaka koje „Srbijagas“ povlači, a država odobrava.

Između ostalog, svi ovi projekti većinom, osim ovoga kada je u pitanju interventni uvoz gasa, su i deo plana budžeta za ovu godinu, što je od velikog značaja, jer smatramo da je u stvari ova današnja sednica pokazatelj da postoje zainteresovane finansijske institucije i sa istoka, i zapada, i iz Kine, i iz Francuske, i iz Evropske investicione banke i iz Amerike da jednostavno… Plus imamo osnivanje Međunarodne investicione banke koja se odnosi na multilateralnu organizaciju koja se sada osniva u Budimpešti. Znači, postoje svi zainteresovani subjekti koji su predstavnici finansijskih institucija u svetu koji žele, jednostavno, da učestvuju na ovakvim strateškim projektima i ono što se pokazalo da ovi infrastrukturni projekti… Naravno, mi smo na Odboru za finansije i razmatrali koliki su ti periodi otplate ovih kredita, koje su kamatne stope. Naravno da su ovi infrastrukturni projekti koji su vezani za Fruškogorski i Moravski koridor u dužem vremenskom periodu od 13 do 30 godina, naravno da se ovaj deo koji se odnosi na komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine ide od pet do deset godina i naravno da su najpovoljnije kamatne stope koje se danas kada pogledate u ovo vreme zaduživanja Srbiji upravo zbog tog visokog rejtinga BB+ kreditnog rejtinga, imamo najmanje kamatne stope.

Šta to govori? Da ipak mi ne možemo kao Srbija da ne ponavljamo stalno da dobri finansijski rezultati, stabilnost deviznog kursa, visok stepen priliva stranih direktnih investicija, koje je u vreme pandemije bio na kraju 2020. godine gotovo tri milijardi evra, a danas govorimo o 3,9 milijardi evra za prošlo godinu, jednostavno ne mogu da se prenebregnu.

Svi oni koji danas će izaći u političku utakmicu na crtu sa Srpskom naprednom strankom i sa našim kandidatom predsednikom Aleksandrom Vučićem treba da jednostavno daju svoj sud o tome, pre svega građani, kakvi su rezultati u proteklih deset godina, šta je Srbija sve prošla, da se uporedi sa tim rezultatima sa zemljama u regionu, da se uporedi čak i sa rezultatima, pošto sve više vidite da određeni kritičari ove ekonomske politike nas upoređuju sa zemljama centralne i istočne Evrope, kao da smo već članica EU.

Nema problema, evo imamo i finansijske rezultate koje možemo da poredimo sa članicama EU i da jednostavno kažemo građanima koliko je bilo potrebno rada i truda da bi se zaista postigli ovi rezultati. Oni to najbolje znaju, pogotovo u vreme teških problema koji su zadesili ceo svet i ono što je država pokazala da te dobre rezultate deli sa svojim građanima, a onda neka se svako od stanovnika Republike Srbije pre nego što krene na glasanje zamisli šta je to sve Srbija uradila, gde je sve bila i oni koji su vodili Srbiju do 2012. godine da li su delili te rezultate sa svojim građanima ili su očito postali bogataši preko noći. I dan danas jednostavno vode svoje privatne kompanije na način kako su do 2012. godine vodili ovu državu, ponašali se prema javnim finansijama kao da su privatne lične finansije.

I danas, kada imate političku scenu na kojoj s jedne strane kao protivkandidate SNS Aleksandru Vučiću imate kvazi zelene političare, koji jednostavno ne vide šta je sve urađeno u oblasti zaštite životne sredine, ne vide koliko u stvari Srbija je u svom planu „Srbija 2025“ uradila i koliko je u ovoj godini predvidela budžeta gotovo 36,8 milijardi dinara i ne vide taj investicioni ciklus koji treba dobro da donese svakom od nas kada je u pitanju životna sredina.

Imate i s druge strane opozicione predstavnike ,koje smo imali prilike da vidimo, predstavnike generala Ponoša, koji je zagovornik Srbije da uđe u NATO, Marinike Tepić, koja je zagovornik da vodi jednu republičku listu koju smo imali prilike da ovde u parlamentu da čujemo da traži od svih nas da priznamo da je Srebrenici bio genocid. I na kraju, imate predstavnika, odnosno kandidata za gradonačelnika osamdesetjednogodišnjeg prof. gospodina Jankovića, koji je sam rekao da jednostavno nije baš on adekvatan kandidat za to mesto, ali da se uzda u taj tim i da u svojim svim programima vidi da Beograd treba ruinirati, prebaciti spomenik Stefanu Nemanji u Marinkovu baru, da treba pomeriti Lešće, stopirati Lešće, stopirati Makiš i preispitati odluke koje se odnose na „Rio Tinto“. Da li je moguće da kandidat za gradonačelnika Beograda ne zna da je firma „Rio Tinto“ zainteresovana za određene svoje projekte koji se nalaze na opštini Loznica i gradu Loznica, a ne u gradu Beogradu?

Mislim, želim da jednostavno građanima kažem koji su protivkandidati rezultatima Srbije koje je danas postignuto posle 10 godina. Znači, jedna potpuno neodgovorna politika koja bi nas dovela do toga da o ovakvim ugovorima ne bi mogli ni da pomislimo. Prvo, zato što s početka, ono što sam rekla, trenutak kada vi jednostavno se opredeljujete da postanete članica NATO-a, što je želja gospodina Ponoša, kao kandidata za predsednika Srbije, 5% samo građana kada su radili anketu bi podržalo uopšte ideju o tome da Srbija bude članica NATO-a, vi biste sebi isekli, naravno, mnoge grane u ekonomskom smislu na koje Srbija danas postiže visoke rezultate.

S druge strane, kada bi, primera radi, zaista građani se opredelili za Mariniku Tepić, koja želi da jednostavno podržimo tu ideju kao država da je Srbija počinila genocid, samim tim bi sebe i svoju decu zavili u crno narednih 50 godina, a time nijedan investitor, verujte mi, ne bi želeo uopšte da razgovara sa Srbijom.

I s treće strane, kada bi zaista se obistinili predlozi kandidata za gradonačelnika da Beograd se ruši i da postane Beograd posle Drugog svetskog rata, Srbiji bi trebalo sigurno narednih 20 godina da se ponovo digne i uspostavi, da bude metropola kao što je danas, rame uz rame sa svim razvijenim, ne samo metropolama koje se nalaze u zemljama EU, već i na istoku i na zapadu, gde jednostavno sve svetske agencije danas Beograd posmatraju na potpuno drugačiji način u odnosu kako je posmatran pre deset godina.

To je ono zbog čega politika Aleksandra Vučića zaista treba da pokaže u narednoj kampanji zbog čega smo svi ovde proteklih deset godina podržavali i pričali u ovom parlamentu zašto je važno imati državnika koji vodi jednu odgovornu spoljnu i unutrašnju politiku.

Unutrašnja politika, kada je u pitanju odnos i razgovori sa opozicionim strankama, takođe je pokazala da gospodin Vučić vodi krajnje odgovornu politiku, jer je spreman da razgovara s njima u svakom trenutku. I vi ste imali ovde u Skupštini taj dijalog stranački i tu se pokazalo da smo izašli i juče gotovo ste videli na osnovu zakonskih predloga, čak i na svoju štetu, kada je u pitanju SNS, usvojili mnoge zakonske predloge. Nemamo problem sa tim da na jedan i neravnopravan način, kad je u pitanju interes naše stranke, izađemo pred građane sa našim rezultatima i idemo na izbore.

To je ono što odlikuje velike državnike, a ne samo lokalne političare. I zbog toga mislimo da su građani Srbije upravo ti koji će biti glavne sudije na izborima 3. aprila, gde će reći za šta će glasati kada je u pitanju budućnost njihove porodice i budućnost njihove dece.

Zato mislim da ovo što danas imamo kao temu je u stvari budućnost Srbije. Ovim sporazumima mi u stvari pravimo jedno novo lice Srbije, kreiramo jednu novu budućnost Srbije, za koje rezultate mislim da će građani Srbije imati šta da kažu 3. aprila, ali mislim i da je jako važno da smo pokazali da ono što je politika jedne države ne sme da bude talac sitno sopstveničkih interesa pojedinih tajkuna, koji su sada svoje firme založili i stavili svoje zaposlene kao kandidate za predsednika države, za gradonačelnika, želeći time da se ponovo domognu te kase državne, da bi ponovo bogatili svoje privatne firme.

Kada dođe do određenih problema u državi, oni bi svi ostali u domenima rešavanja problema svojih privatnih kompanija, svog bogatstva, nikada se ne bi bavili interesima građana i nikada se ne bi bavili interesima države. Zamislite kako bi to izgledalo da na jedan krajnje neodgovoran način zauzmu različita državna pitanja kada je u pitanju Ponoš, kada je u pitanju Marinika, kada su u pitanju problemi u gradu, koji treba da se rešavaju promptno, kako bi to izgledalo po pitanju problema svakog od građana i svake ciljne grupe na koju se i SNS u razgovoru sa građanima krajnje odgovorno nosi i danas, kada su prošli i teški trenuci kada je u pitanju pandemija Kovida 19, i kada su prošli i najteži trenuci kada je u pitanju energetska kriza. Srbija ima jedinstvenu cenu električne energije i nema problema u tom delu.

Kada je u pitanju zdravstveni deo i rešavanje problema Kovida 19, nove bolnice, nove opreme, novi lekovi i sve ono što nosi rešavanje problema svakog od građana.

(Predsedavajuća: Vreme.)

Pitanje se postavlja samo – da li će oni koji učestvuju na izborima ove godine doći u poziciju da priznaju te rezultate kada se završi prebrojavanje glasova?

Mislimo da je sada jako važno da odmah kažu da će ti rezultati zaista biti relevantna snage svake političke opcije zato što unapred priča da će neko da pokrade izbore je pokazatelj koliko su oni slabi i svesni toga koga građani podržavaju.

Na nama je da budemo krajnje odgovorni političari i da u interesu građana donosimo odluke i rešavamo probleme. I mi to radimo ovih 10 godina. Svi oni koji sada sa svojom neodgovornošću žele da se igraju sa izbornim procesom i izbornim ciklusom, su u stvari oni koji će pokazati koliko neodgovornu politiku žele da vode u Srbiji i koliko žele da stvore jedan vid nestabilnosti.

Što se tiče te nestabilnosti, Srbija će se truditi da bude pristojna, primerena u sprovođenju svih procedura zakonskih koje smo mi ovde usvojili na osnovu svih dijaloga koji su bili ovde u Narodnoj skupštini. Time ćemo zaista pokazati koliko je Srbija napredovala u tom svom demokratskom kapacitetu i kada su u pitanju i odnos ljudskih prava, koliko su nam to spočitavali.

(Predsedavajuća: Vreme.)

Zahvaljujem, završavam.

Time ćemo pokazati gde je mesto Srbiji u svetu. Srpska napredna stranka, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, sam sigurna da će imati i dovoljno snage i dovoljno pameti da tu svoju odgovornost i dalje pokaže svojim građanima i podrži sve njihove zahteve. Zato je važno da mi danas pozovemo sve poslanike da se izjasne i podrže sve ove predloge sporazuma. Hvala.