Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, prvo da vam se zahvalim zato što ste prihvatili zahteve sa javnih rasprava gde su unekoliko navrata i Privredna komora Srbije i NALED i nevladin sektor zaista uvideli poboljšanje, unapređenje ove oblasti u tim segmentima u kojima pričaju ljudi koji osporavaju svu ovu promenu i sav ovaj zakon.

Kad pričate o mini hidroelektranama, da podsetimo građane Srbije, plan od hiljadu megavata za mini hidroelektrane i katastar je uradio ministar Dulić kada je bilo jedinstveno Ministarstvo građevine i zaštite životne sredine. To je 2009, 2010. godine javno prezentovano i pozvano da se svi zainteresovani jave. Mnogo je bilo teško zaustaviti sve te projekte, jer svi koji su dobili dozvolu imaju pravo da tuže državu. Naravno, mi nikada ne bi dozvolili da na kontu kazni koje bi zaustavile takve projekte da građani Srbije plaćaju štetu neodgovornih politika.

Tako da se zahvaljujem i za ovaj amandman koji se po članu 3. koji određuje uređenje, preuzimanje balansirane odgovornosti… Po prvi put sada ga definitivno precizno definišemo kao jedinstveno tržište, jer treba reći da od 2018. do 2022. godine je bilo 180 miliona transakcija kad su u pitanju troškovi balansiranja samih mreža, kada je u pitanju evropsko tržište električne energije iz obnovljivih izvora energije.

Samo hoću da naglasim da je Energetska zajednica u svom izveštaju zaista pohvalila ovaj deo koji se odnosi na obnovljive izvore energije, a vi znate da oni baš i ne hvale tako, pogotovo našu energetsku politiku, s obzirom da dosta toga imamo kad je u pitanju nezavisno finansiranje, s obzirom da zaista imamo pozitivan energetski miks i imamo manji deo kad je u pitanju uvoz, kako bi oni hteli. Oni kažu o delu obnovljivih izvora da je progres ostvaren kad su u pitanju primena mera iz Nacionalnog akcionog plana za obnovljive izvore energije u vrednosti od 58% i deo kvaliteta podrške od 80%. To su egzaktni rezultati ove politike. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, ovaj član precizira sticanje tržišne premije.

S obzirom da se ovim izmenama uvodi aukcija kao jedan od načina na koji treba u stvari da se dobije manja cena, kada je u pitanju deo u samoj fiding tarifi, onda je deo kapaciteta za najmanje 70% odobrene snage za te elektrane izabran kao određeni nivo na osnovu kojeg će se vraćati u stvari kredit u projektima. Tako da je time u stvari olakšano zainteresovanim investitorima koji će učestvovati na aukcijama da zaista mogu da svoje projekte realizuju.

Da je taj broj projekata mnogo veći nego 2012. godine govori Izveštaj da u 2021. godini kad govorimo o energetskom miksu i solarnim elektranama, do sada je pušteno u rad 154, odnosno dobijene su dozvole za puštanje u rad za 154 solarne elektrane i za osam vetroelektrana i 802 dozvole za proizvođače kupce, odnosno „konzjumere“, kada govorimo o građanima.

Time je suštinski deo koji se odnosi na korišćenje uglja isključivo na 61,9%, što znači da su hidroelektrane zauzele 31,9%, prirodni gas 3,4%,biomasa 0,7%, a ostalo 0,01%.

Znači, ovo je pokazatelj da u stvari učešće obnovljivih izvora energije svake godine permanentno raste zahvaljujući tome što vodite jednu odgovornu politiku, kada su u pitanju uopšte obnovljivi izvori energije, u skladu sa održivim ekonomskim rastom, što znači da budžet to dozvoljava.

Jer, kada pričamo o aukcijama, kada pričamo o fiding tarifama, država ako treba da da podršku to naravno ide takođe iz javnih sredstava i mislim da na to treba voditi jako računa. Zbog toga se ide korak po korak i vodi jedna Zelena agenda koja će dati zaista na jedan održiv način naše napredovanje. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, ovaj član propisuje tačno elemente koji se odnose na javni poziv i tu je otprilike ideja da se briše obaveza da imamo 45 dana praktično unapred najavljivanje aukcije.

Zašto? Zato što smo imali slučaj pokušaja prve aukcije posle donošenja novog zakona 2021. godine i cena koja je tada bila propisana je bila jako niska, tako da kada su u pitanju vetraši, nismo imali ni jednog prijavljenog. Samim tim suštinski sada se nalazimo na tržištu koje vrlo fluktuira kada je u pitanju uopšte i cena električne energije i cena energenata, a pogotovo kada su cene iz obnovljivih izvora energije.

Zato je jako dobro što ste prihvatili ovaj amandman da sve ono što bi stopiralo ceo ovaj proces aukcije koji bi trebao da bude efikasan i zaista dobar da se što više firmi javi na ovako jedan konkurs i koji bi obezbedio konkurentnost privrede ste prihvatili.

Ono što sam još htela da dodam, da je budžet Srbije predvideo upravo velika davanja kada su u pitanju uopšte razvoj, unapređenje politike obnovljivih izvora energije.

Zbog toga smatram da je uopšte opravdano suštinski što ste ovaj deo tehničkog dela kada je u pitanju organizacija sama aukcije na ovaj detaljan način prihvatili kao jedan vid unapređenja kroz ove amandmane. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, ovaj član se bazira upravo na sastavljanju rang liste i popunjavanju kvota kad je u pitanju uopšte prijavljivanje kod obaveza učesnika na aukciji, ali ovo stvara jedan pravni osnov koji obuhvata sve ovo osim cene, kao što je navela ministarka i doprinos velikoj sigurnosti. Dat je čak i rok da primena ovoga praktično bude od 1. 1. 2024. godine, upravo zato da bi se privreda prilagodila i pripremila upravo za ove aukcije.

Hoću da kažem da je to zaista bio i zahtev Privredne komore Srbije i NALED-a, koji je permanentno prihvatao upravo zahteve privrednih društava koji se bave ovom oblašću i zbog toga je i Ministarstvo izašlo u susret, da bi baš na adekvatan način stvorilo konkurentno tržište u ovoj oblasti.

Da je država sedela skrštenih ruku, ne bi imala ukupnu vrednost projekata iz oblasti energetske efikasnosti obnovljivih izvora energije do sada u vrednosti od 767 miliona evra, od čega je 75 miliona evra realizovano a 527 miliona je u toku realizacije.

Ono što je jedan od najvažnijih programa praktično podsticaja razvoja obnovljivih izvora energije, kada pričamo o KFV banke je rekonstrukcija kada govorimo o VMA i upravo proizvodnja iz obnovljivih izvora energije iz termalnih voda, sanitarne vode koje će koristiti operacione sale i kompletnog objekta u vrednosti rekonstrukcije od 200 miliona evra, naravno, po fazama. Prva faza iznosi 110 miliona evra. Zatim, deo programa koji se odnosi na podsticanje obnovljivih izvora iz bio-mase, 26,75 miliona evra i solarna energija u sistemima daljinskog grejanja 20 miliona evra.

To je ono što je samo jedan deo praktično međunarodnih fondova koji su zaista otvorili vrata Srbiji da idemo upravo onim putem kojim ide Evropa, kuda idu direktive, a ono sa čime u stvari mi danas idemo kada je u pitanju sam EPS, to je unapređenje i korišćenje obnovljivih izvora energije koje će ići kroz investicije i strateška partnerstva sa EPS-om, upravo oni primeri koje su neki opozicioni poslanici dali da ćemo izgrađivati solarnu elektranu u partnerstvu sa EPS, u stvari pokazuje naš put koji smo zacrtali kad je u pitanju 2030. godina do 2038. godine u učešću obnovljivih izvora energije.

Zbog toga Evropa ima poverenja da sarađuje sa međunarodnim institucijama iz Srbije i zbog toga mislim da imamo rezultate. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, mislim da je tema izmena i dopuna Zakona o obnovljivim izvorima energije, ali je interesantno očito baviti se populizmom i ne raditi posao zbog koga ovde danas imamo prilike da razgovaramo.

Ovaj amandman upravo govori o tome da treba odrediti maksimalnu cenu kada je u pitanju fiding tarifa na aukciji, jer to u stvari treba da motiviše investitore, to treba da obezbedi sigurnost snabdevanja, konkurentnost i da na neki način motiviše uopšte unapređenje kada je u pitanju deo koji se odnosi na učešće samih zainteresovanih investitora da bi sagradili svoje energetske objekte.

Kada govorimo uopšte o nezavisnom snabdevanju, mislim da je najinteresantniji onaj deo za građane Srbije, a mislim da će to biti tema jednih od sledećih amandmana, pogotovo kada govorimo o proizvođaču potrošaču tzv. prozjumerima, odnosno ona tema o kojoj smo ovde u plenumu dosta govorili zašto ne mogu svi građani da budu i proizvođači i kupci, kada su u pitanju solarni paneli, recimo na zgradama i koliko je u stvari potrebno puta ponoviti da danas imate 20.000 zainteresovanih potrošača, odnosno proizvođača, da bi nam trebao još jedan energeski sistem i još jedna mreža da bismo prikačili na kraju krajeva na mrežu kompletno sve zainteresovane prozjumere.

Mislim da je od velikog značaja da se država ponaša krajnje odgovorno, jer je po Ustavu EMS imovina Republike Srbije. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, ovaj amandman je u stvari rezultat pregovora i onih javnih slušanja na kojima se otprilike našao neki konsenzus kada je u pitanju ograničenje.

Znači, u osnovnom predlogu zakona ograničenje je bilo 17 kilovata. Ovde se sada traži da se potpuno ukine ograničenje. Zašto sad ovde dolazimo sa 6,9 na promenu, na 10,8? Pre svega, ukupna instalisana snaga u Srbiji kada pričamo o svim energetskim objektima elektrana iznosi između 8.000 i 9.000 megavata, odnosno između osam i devet gigabajta. Mi sada imamo zahteve za 20 gigabajta, to znači 20.000 megavata, pa sada zamislite kada bi išli bez ograničenja, kada bi se svi uključili na tu mrežu do čega bi doveo energetski sistem. To je jedno.

Drugo, vi znate vrlo dobro kakvo je stanje mreže u Beogradu, u Nišu, u Kragujevcu, ali vrlo dobro znate kakvo je stanje u Prijepolju, u Raškoj, Zlatiboru i vi ste svesni toga da kada dolazi zima ili kada dolazi ekstremno visoke temperature, kada se koriste više klima uređaji i da dolazi do velikih opterećenja kada je u pitanju elektromreža.

Ono što su naše mogućnosti je upravo ovo ograničenje, a ono što mi želimo, naravno da je bez ograničenja, ali za to treba da idemo korak po korak postepeno da bi jednostavno stvorili uslove da zaista budemo kao jedna Nemačka, ko što bi svi želeli ovde da nema ograničenja da svaka skupština stanara koja želi da uvede solarne panele na krovu svoje zgrade ima tu mogućnost bez ikakvih ograničenja.

Prema tome, mislim da je ovo rešenje i pitanje prvi korak, a sigurno da ćete u budućnosti raditi na tome da se ova ograničenja povećavaju, jer je to naravno u interesu svih i povećanja praktično ljudi, odnosno prozjumera koji će to raditi. Hvala.

Znači, poštovani predsedavajući, manipulativne radnje i kod profesora prema studentima. To smo sada imali prilike da čujemo, priznanje.

Član 14. propisuje deo koji se odnosi na obaveze samih operatera i pri izradi plana razvoja. Šta to znači? To znači da oni imaju obavezu da izrade taj plan razvoja i ako dobiju pozitivno mišljenje idu dalje, ukoliko dobiju negativno, oni mora da rade dopunu, odnosno izmenu praktičnog tog plana razvoja koji bi morao da bude u skladu sa svim tehničkim uslovima. To je ono zbog čega smo mi imali problema uopšte kada su u pitanju i prozjumeri i deo koji se odnosi na aukcije, odnosno neuspele. To je što kada mi pričamo o ovoj temi uvek zaboravljamo da tehničke uslove koje EPS daje moramo da ispoštujemo. Ti tehnički uslovi nisu nimalo jednostavni u smislu poštovanja samih investitora.

To je ono što za nas predstavlja, u stvari, izmenu i dopunu dodatkom člana 68a i 68b, koji upravo govore o tome da to neće dovesti do toga da priključenja neće biti, već dok se ne uradi dokumentacija na adekvatan način neće moći da se završi ceo posao, dobije dozvola i izvrši priključenje i to je ono što su investitori najviše i tražili, da u samom postupku ne budu zaustavljeni u samoj proceduri pribavljanja dozvola, odnosno realizacije celog projekta.

Stoga vam se zahvaljujemo što ste zaista ovako decidno napisan amandman, koji je, naravno, uz pomoć i NALED-a i Privredne komore Srbije, zainteresovanih privrednih društava i urađeni.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, ovaj član je u vezi sa članom 86. Zakona o obnovljivim izvorima energije i on utvrđuje obavezne radnje strateškog partnera kada je u pitanju izgradnja elektrane.

Ako pričamo o „Elektroprivredi Srbije“, neka budućnost „Elektroprivrede Srbije“, možete videti kroz njihov razvojni plani, je kada su u pitanju investicije.

Ono što je važno reći da je u Evropi 5. februara ove godine praktično napravljen jedan tzv. energetski zaokret. Šta to znači? To znači da je Evropa otišla usled, naravno, političkih promena da potrošnja iz obnovljivih izvora energije mnogo veća, nego iz uglja i to je ono što je praktično strateški plan i samog EPS-a u budućih 15 godina, da kroz oblike investicija uvede što veći procenat obnovljivih izvora energije kada je u pitanju proizvodnja električne energije, tako da taj procenat sa 36,9% poveća na 63% do 2038. godine.

To je ono zbog čega danas pričamo o EPS-u na jedan potpuno drugačiji način, da strateški partneri koji budu gradili energetske objekte imaju sigurnost snabdevanja kroz „Elektroprivredu Srbije“ koja je glavni snabdevač sada u 96% slučaja, a da je, u stvari, suština velikih ulaganja u ovakvu našu domaću kompaniju od izuzetnog državnog značaja.

Prema tome, te priče o privatizaciji EPS-a ne stoje, niti će biti, zato što stožer energetske stabilnosti Srbije upravo je „Elektroprivreda Srbije“ iz svih koncepata i projekata strateških vezanih za obnovljivi izvor energije.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, ovde se govori o prelaznim odredbama o korišćenju obnovljivih izvora energije i, praktično, o delu koji se odnosi na postupke priključenja i govori se upravo o kupcima i potrošačima, upravo se govori o stanovništvu i govori se o tome da instalisana snaga proizvodnih objekata nije veća od 5 megavata i da granice upravo ovih postrojenja u prethodnom periodu neće ugroziti sigurnost snabdevanja kada je u pitanju elektromreža.

Ono što je od velikog značaja, mislim da je negde urađena metodologija i analiza pre nego što je ovaj amandman predložen, s obzirom da su privrednici bili zaista zainteresovani prvo kao deo investiranja u izgradnju tih objekata. S druge strane, i sami građani koji su želeli verovatno da kao kupci potrošači, odnosno proizvođači imaju tačno definisane puteve svog plasmana kada je u pitanju i sam postupak proizvodnje, ali i potrošnje električne energije i to je ono što je za nas od velikog značaja, da će građani imati prilike zaista da sa privrednim društvima sarađuju u ovoj oblasti i doprinose razvoju obnovljivih izvora energije.

Mislimo da je država zaista ovde otvorila vrata za mnoga nova strateška partnerstva i mislimo da država koje do sada sklopila mnoge ugovore sa međunarodnim organizacijama i deo koji se odnosi i na IPA fondove i na Kraljevinu Norvešku i na fondove kao što su GEF i UNDP, pokazuju u stvari da imaju poverenja kada govorimo uopšte o razvoju ove oblasti.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, ovaj amandman definiše kako treba da izgleda zakon za priključenje na mrežu. Na osnovu toga možemo da vidimo da proizvođači i potrošači ili tzv. prozjumeri će morati da budu finansijski odgovorni kada je u pitanju priključak na elektromrežu Srbije, ali i onoga gde mislim da je ministarstvo izašlo u susret, to je da je izuzeto odlaganje priključka kada su u pitanju mali potrošači. Znači, oni manji od 400 kilovata. To je ono kada govorimo prozjumerik, kada govorimo o solarnim panelima na krovovima zgrada.

Ukoliko zahtev u određenom delu nije ispravan, moći će da se popravi, ukoliko postoje tehničke mogućnosti i prođe sve. Ukoliko postoje određeni problemi u samom zahtevu, u smislu tehničke ispravke, neće dovesti do toga da treba sada da dođe do odlaganja za priključak.

Mislim da je time dosta toga rečeno kada su u pitanju građani Srbije koji će biti zainteresovani da završe onaj posao, s obzirom da imamo preko 20.000 zahteva. To je ono što predstavlja jedan nov koncept koji sada postoji u EU, kada su u pitanju prozjumeri.

Rekla bih samo, kada su u pitanju sama domaćinstva, procena potrošnje na godišnjem nivo u Srbiji iznosi oko 700 kilovat časova, što je pokazatelj kolika je potrošnja Srbije koja govori o tome koliko smo mi odgovorni sami prema sebi, kada je u pitanju potrošnja električne energije. To je ono što moramo da učimo u budućnosti i da učimo i našu decu kada je u pitanju adekvatna potrošnja i kada je u pitanju opravdano korišćenje električne energije. Stoga vam se zahvaljujemo na ovako prihvaćenom amandmanu. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, s obzirom na sve ove promene, znači i onaj deo kada smo govorili o ukidanju metodologije, potreba je bila da se u stvari definiše član 433. postojećeg Zakona, odnosno da se ukine deo koji se odnosi na deo na metodologiju određivanja cene premije kad je u pitanju visina otkupne cene s obzirom da prelazimo na model "aukcija", a završila bi se Izveštajem Energetske zajednice koja je rekla kada je u pitanju električna energija i sigurnost snabdevanja da u delu električne energije postignut je progres u oblastima razdvajanja 75%, regionalnog tržišta 98%, lokalnog tržišta 83%, regionalnog integrisanja 53% i sigurnosti snabdevanja 98%.

Upravo u prilog onome što je kolega govorio, sigurnost snabdevanja građana Srbije, tako da ne treba da brinu ni o EPS-u da će biti privatizovana, niti da nema mogućnosti da snabde svoje potrošače i građane Srbije u svakom trenutku, a ni to da će biti privatizovana, već da će sa određenom vrstom investicija ući u unapređenje uopšte razvoja energetskog sektora i kroz obnovljive izvore energije i da time ćemo i poštovati visoke standarde zaštite životne sredine, korak po korak, zahvaljujući tome što imamo stabilan budžet.

Imaćemo zaista zavidne rezultate kad je u pitanju sektor i zato imamo čime da se ponosimo kad odlazimo na međunarodne konferencije kada su u pitanju saradnja sa članicama EU, zato što jednostavno smo na vreme razmišljali upravo o tome kako da napravimo stabilan energetski sistem.

Hvala vam, zaista, predstavnicima Ministarstva na saradnji, jer mislim da je ovo samo prvi korak u budućnosti i tek ćemo od sada sarađivati po ovim pitanjima.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, vidimo da danas imamo ovde napisane govore upućene isključio kritikama određenih predstavnika institucija, jer je očito shvaćeno sa strane neistomišljenika da je jako malo činjenica protiv ljudi koji treba da budu ovde izabrani s obzirom da njihove biografije govore same za sebe, a rezultati kroz izveštaje koje smo dobijali ovde u protekloj godini, za protekli njihov rad, ne samo za prošlu godinu, nego za ceo njihov mandat od pet godina, očito pokazuju jako visoke ocene i to ne samo naše nego od strane međunarodnih nezavisnih institucija, pošto oni insistiraju na toj nezavisnosti i upravo pre ocene su u stvari jedna od osnova i baza na osnovu kojih mi danas u stvari donosimo određene odluke i dajemo šansu i priliku ljudima koji će voditi i koji vode današnje institucije da nastave dobro sa svojim radom i da nastave da unapređuju ovaj sistem.

Pre svega, pre nego što se osvrnem na rad institucija koje su, kao što je DRI i Komisija republička za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki, rekla bih da smo mi danas upravo na putu završetka jednog ustavnog procesa koji je trajao skoro više od dve godine. Nemojte da zaboravite kako je to počelo, kako je počelo pre svega donošenjem i razgovorima po pitanju amandmana koji treba da se upriliče, odnosno predlože Ustavu koji će izazvati određene promene, pa zatim određenim javnim raspravama u lokalnim samoupravama koje su imali Odbor za ustavna pitanja sa građanima i sa svim relevantnim institucijama, zatim razgovor sa Venecijanskom komisijom po pitanju tih amandmana, zatim donošenje tog akta koji treba u stvari da usvojimo ovde u Skupštini u prošlom sazivu, pa kad je on usvojen kao predlog onda je išao ponovo na ratifikaciju kod Venecijanske komisije, pa je onda raspisan referendum, pa posle referenduma se takođe išlo na ratifikaciju i Predlog zakonskih rešenja koja smo trebali da usvojimo ovde u parlamentu, pa kad smo usvojili zakon došli smo do toga da treba da biramo ljude prema novom predlogu zakona koji će činiti VSS, pa smo imali javnu raspravu tih ljudi u prisustvu međunarodnih faktora ovde koji se u Srbiji nalaze, pa su se neki obraćali u svojim izlaganjima ne poslanicima, nego upravo tim međunarodnim faktorima koji su sedeli kao gosti ovde u Skupštini i na kraju smo došli do ovog rešenja o kojem takođe sada u plenumu raspravljamo.

Prema tome, ta priča da je sad izvršena kompletna politizacija kada su u pitanju izbor VSS ne stoji. Upravo radimo suprotno vršimo depolitizaciju izbora kada je u pitanju pravosuđe i sada na određeni način zaista smo postigli jedan veliki demokratski iskorak koji sada samo pravosuđe među sobom treba da donose određene odluke sa kojim poslanici praktično neće imati direktne veze. To je ono što govorimo da smo završili, taj jedan zaista dug proces, jedan veliki posao u kome smo mi sebi na kraju krajeva oduzeli nadležnosti, ali smo uradili to zajedno sa i Evropom i pokazali da smo spremni za tako velike iskorake u kojima pravosuđe treba da bude efikasnije i mi se nadamo da će biti, jer ćemo apelovati zaista na savest svakog od ponaosob sudija koji će donositi odluke da svoje odluke donose u skladu sa zakonom. Sve ostalo koje vrši pritisak na donošenje odluka pravosuđa da li kroz određene medije koje se pokušava da se ovde prikaže kako oni u stvari brane nezavisno pravosuđe, naši neistomišljenici, pripadnici opozicionih stranaka, ne stoji.

Danas, inače biramo i predstavnike međunarodnih, odnosno institucije koje su međunarodne institucije izvršile kompletnu ocenu. Tako je jedna od tih institucija i Komisija za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki koja je imala prilike da bude ocenjena od strane Evropske komisije 2021. godine i koja je upravo pokazala po egzaktnim statističkim podacima da je vreme donošenja odluka u drugom stepenu kada se žalite u postupku javnih nabavki gotovo udvostručeno manje nego što je bilo do 2012. godine.

Nemojte da zaboravite da ova komisija čini devet članova saveta koje je podeljen njihov rad u tri nezavisna veća. Svako veće donosi nepristrasno objektivno svoje odluke, a na osnovu žalbe u određenom postupku i nemojte da zaboravite da smo mi i ova skupštinska većina doneli nov Zakon o javnim nabavkama 2012. godine i zatim krajem 2019. godine u skladu sa svim direktivama EU u skladu prvog ovog izveštaja o kome sada govorimo koje je pokazao koliko je u stvari napredovao rad ove komisije i nemojte da zaboravite da ova komisija je pokazala da može da se nosi zaista sa svim promena koje je proces digitalizacije u Srbiji doneo. Znači, oni su uspostavili novim zakonskim rešenjima nov portal na osnovu kojeg možete krajnje efikasno i na jedan potpuno transparentan način da pratite sve postupke javnih nabavki i da oni koji su akteri u samom postupku javnih nabavki mogu u svakom trenutku kroz taj sistem funkcionisanja portala da dobiju adekvatne informacije i da urade posao na svoj što efikasniji način.

Biografije ljudi koji su birani, četiri člana od devet kojima je istekao mandat je pokazalo da je zakon primorao od devet članova koji su se javili na konkurs da tri budu izabrana koja imaju državi ispit, pored pravnog fakulteta i pet godina iskustva i jedan koji ne mora da ima državni ispit, ali mora da ima sedam godina iskustva u ovoj oblasti.

Na kraju smo zaista izabrali najbolje, jer sva četiri kandidata koja su izabrana su iz redova rada ove komisije, ali ono što se pokazalo, to je da bez obzira na kojoj poziciji radite u toj komisiji, od vas se zahteva stručnost, od vas se zahteva objektivnost u donošenju odluka i tu ne postoji uopšte prostora za bilo kakvu politizaciju.

Ono što smo mi na Odboru za finansije imali prilike da čujemo to je da su kritike bile usmerene i DRI i Komisiji za zaštitu ponuđača upravo iz oblasti javnih nabavki. Tu smo videli da postoji veliko neznanje kada je ovaj proces u pitanju. Zato što ne možete da tražite od njih da budu i sudija i policija i neko ko bi uopšte radio na tome, ko je veštak, da kaže koliko košta određene javna nabavka i da na osnovu toga vršite određeno podizanje krivičnih prijava zato što se to vama ne sviđa ili sviđa, da utičete na tržište sa cenama i da vi sa strane kao narodni poslanik, pritiskate u stvari rad ovakvih institucija za koje kažemo da su pre svega nezavisne, jer treba da budu nezavisne od politike, odnosno od političkih odluka.

Prema tome, mislim da je pogrešno shvatanje uopšte rada ovih institucija i napad na ove institucije takođe predstavlja jedan od pritisaka, jer ljudi koji su od struke oni ne žele da se uopšte bave bilo kakvom politizacijom u svom poslu. Zato ste jedan veliki pucanj u prazno uputili uopšte na odboru i na te ljude koji su konkretno imali prilike da u razgovoru sa članovima odbora odgovaraju na sva pitanja koja nisu bila jasna. Mislim da nakon sat, dva razgovora sa njima ste videli da je vrlo malo prostora uopšte da bilo kakav politički uticaj bude kada su u pitanju ove institucije.

Ono što vas je negde nateralo da se tako ponašate je upravo želja da postignete određenu kampanju koja je bila emitovana na nekim vašim medijima ili vašim portalima ili društvenim mrežama kojima ste hteli u stvari da izazovete jednu pozornost javnosti, kojim želite svoju političku kampanju da ostavite na nekim pozicijama na kojima ste upravo zaradili ove mandate gde sedite sada u parlamentu.

Kada pričamo o DRI, 2. marta smo mi ovde imali raspravu na osnovu izveštaja koji je u prethodnom periodu imao državni revizor i videli ste na tom izveštaju da je u prethodnoj godini bilo 527 revizorskih proizvoda. Na osnovu tih 527 revizorskih izveštaja možete da vidite da je porast izveštavanja svake godine išao procentualno na više, a za prethodnu godinu u odnosu na ovu vidite da je taj rast bio 28,5%.

To govori o tome da je upravo dobra odluka bila tog novog saziva Državne revizorske institucije kada je biran pre pet godina da se razdvoje revizije, da se podele posebno finansijska revizija, posebno revizija poslovanja, posebno konsolidovana, posebno onaj deo koji se odnosi na reviziju svrsishodnosti. Govori da su sve one sednice Odbora za finansije koje su u skladu sa ekonomskim reformama Evropske komisije, koja je u saradnji sa Vladom Srbije dala, gde je Državna revizorska institucija jedna od delova te uopšte reforme javnih finansija, u saradnji sa Odborom za finansije, pokazala da sednice van sedišta, koje su godinama sve više rasle.

Došli smo do toga da smo sada prihvatili tu obavezu da imamo četiri sednice godišnje u različitim lokalnim samoupravama, na potpuno jedan transparentan način, gde je javnost uključena u razgovore i direktne razgovore kada su u pitanju i pitanja u odnosu na njihove izveštaje koje daju. Državni ovlašćeni revizori su pokazali da je ova institucija zaista otvorila vrata njihovog rada prema svim korisnicima javnih sredstava, gde mi kao narodni poslanici imamo prava da pitamo krajnje otvoreno, kada je bilo čiji rad u pitanju i kada je u pitanju trošenje javnih sredstava.

Državni revizor je za ovih pet godina pokazao da ovakav rad u stvari čini velike uštede. Uštede iznose 9,61 milijardu dinara. Od toga je 6,8 milijardi dinara ušteđeno na osnovu revizija iz zdravstvene oblasti RFZO, a 1,9 kada su u pitanju fakulteti. To znači da poštovanjem standarda, koji se u finansijskom poslovanju ovih javnih institucija obavljaju u skladu sa zakonskom regulativom, mogu da se postignu određene uštede i te uštede donose jako velike benefite kada je u pitanju sam budžet Srbije.

Na kraju ocene o njihovom radu donose međunarodne institucije koje su za to kvalifikovane. I ta ocena, čuli smo i od gospodina Arsića i od gospodina Pejovića na Odboru, iznosi 4,5, od pet, i to je najviše, kada su u pitanju zemlje u regionu zapadnog Balkana.

Gotov je strateški plan razvoja za narednih pet godina, kada je u pitanju uopšte razvoj Državne revizorske institucije i, ono što je najvažnije, uveli smo princip inicijative izmene i dopune zakona, a to znači da zajedno sa Državnom revizorskom institucijom možemo da utičemo, kada je u pitanju izvršna vlast, da se određeni zakonski predlozi menjaju, osavremenjavaju, da se postiže veća efikasnost funkcionisanja države i to je za nas veoma bitno.

Znači, ušteda, modernizacija, efikasnost uopšte rada i, na kraju krajeva, donošenje odluka koje će biti objektivno i nezavisno. I to je u stvari jedna od glavnih karakteristika za koju smo smatrali da, s obzirom da su dobro obavljali svoj posao, tim koji donosi dobre rezultate ne treba menjati, samo ga treba poboljšavati.

S obzirom da je u Državnoj revizorskoj instituciji zamenici predsednika istakao mandat i da je otišla u penziju, samim tim dolazimo do toga da smo morali da dopunimo taj tim, unapredimo, upravo da bi poboljšali rad i još za lestvicu više podigli efikasnost rada ove institucije.

Tako da, mislim da je dobro što smo imali prilike i na Odboru i ovde u plenumu da razgovaramo na jedan potpuno otvoren način, i pozicija i opozicija, i sa ljudima koji predstavljaju ovu organizaciju i sa, na kraju krajeva, kandidatima koje su predložili i koji su učestvovali na konkursu, kada je u pitanju Komisija za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki. Zato mislimo da su predlozi koji su danas ovde na sednici, gde vršimo svoju izbornu funkciju, pored zakonodavne i kontrolne koju parlament ima, od izuzetnog značaja i zato treba podržati ovaj predlog kandidata koji su ovde danas dati od strane pozicije.

Imaćete prilike kao opozicioni političari da se izjasnite pojedinačno o svakome. Pokažite demokratski kapacitet, glasajte za određene kandidate, jer to može samo dobro da donese Srbiji i budućnosti naše dece. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, poštovani predstavnici regulatornih kontrolnih tela, odnosno institucija, na današnjem dnevnom redu devet tačaka se odnosi na predloge zakona iz nadležnih ministarstava a onih 15 tačaka su u stvari izveštaji institucija, za koje mislim da je Srpska napredna stranka uvela svake godine jednu praksu da imamo objedinjenu raspravu kad su u pitanju ovi izveštaji. Znate, do 2012. to nije bila praksa. Nigde niste mogli da čujete izveštaje ovih institucija.

S druge strane, 2014, 2015. bilo je određenih aktivnosti opozicionih stranaka da u saradnji sa određenim međunarodnim institucijama naprave maltene te institucije kao neku četvrtu granu vlasti koja bi bila opozicija praktično Vladi Republike Srbije, jer je tada vodio Aleksandar Vučić.

Prema tome, mi danas pričamo o jednom potpuno višem nivou stepena demokratije ovde u Srbiji, jer mi imamo svake godine izveštavanje, svake godine sve političke stranke imaju prava da raspravljaju o izveštajima i na odborima i ovde u plenumu i da se usvaja.

Na kraju krajeva i Evropska komisija svake godine u svom izveštaju o napretku Srbije, praktično, uvodi izveštavanje kada su u pitanju izveštaji ovih institucija i za nas to predstavlja zaista jedan korak više kada je u pitanju uopšte razvoj Srbije, i kada su u pitanju ljudska prava, i kada je u pitanju ekonomija.

Ono što bih krenula od početka, ovi odbori koji prolaze uopšte ovakve izveštaje institucija, u stvari pokazuju i nešto što je za nas jako važno – izveštaji koji se podnose u parlamentu podnose se poslanicima, a to znači građanima Srbije. Znači, vi ne podnosite izveštaj Vladi Republike Srbije, niti izvršnoj vlasti, jer su u zakonima definisane vaše nadležnosti. Zbog toga je za nas od velikog značaja što mi ovde kroz ove izveštaje koje vidimo možemo o svemu otvoreno da razgovaramo.

Na kraju krajeva i na odborima, i opoziciji da kažem, naša mišljenja prema određenim stvarima poslanika od strane vladajuće koalicije su takođe možda različita u odnosu na izveštaje koje ove institucije daju. U mnogim stvarima se možda mi i ne slažemo sa njima, ali ono što je dobro, to znači da institucije rade i da država funkcioniše. To u vreme do 2012. godine nije bilo i to za nas, u stvari, predstavlja veliki demokratski iskorak.

Predlozi zakona koji se odnose na Ministarstvo odbrane, treba reći da su za nas od velikog značaja, pogotovo posle ovog „IDEKS 2023“ velikog svetskog sajma naoružanja gde je Ministarstvo odbrane, odnosno Srbija se prikazala kao jedna od država koja je u znanju i naučno-istraživačkom radu jako mnogo otišla daleko, pogotovo kada je u pitanju namenska industrija. Odbranu jedne države, kada pričamo o namenskoj industriji, čini 52 preduzeća direktno i indirektno koja učestvuju u izradi 121 programa, od čega je Srbija izašla sa 30 prototipova na tom sajmu.

Ovo što je gospodin Jovanović rekao, 30 godina ni jedan novi naučno-istraživački park niti centar nije oformljen, sedam naučno istraživačkih instituta rade na ovim programima, 52 ova preduzeća, 20.000 ljudi rade na tim programima.

Znači, mi izlazimo na ovakve sajmove sa svojim znanjem, sa ljudima koji rade u ovoj oblasti. To nije kraj. Ovaj vikend, počinje sajam naoružanja u Nemačkoj. Prema tome, Srbija ima čime da se ponosi i to je najvažnije što smo mi prepoznali i kao SNS i Aleksandar Vučić kao ministar odbrane, a sada kao vrhovni komandant Srbije, da je ovo jedna od grana naše države i privrede koja može mnogo toga da uradi i u naučnom, ali Boga mi i u ekonomskom. Izvoz naoružanja za proteklih 10 godina je povećan tri puta. Tri puta u odnosu na period demilitarizacije do 2012. godine. Nije mi jasno zašto pojedini ljudi koje se bave ekologijom traže uopšte da se ide na tu demilitarizaciju, da mi sad treba da pretapamo određena oruđa i naoružanja kad to zagađuje životnu sredinu, kada bi morali još 100 puta više da ulažemo u filtere, u fabrike koje bi to radile.

Prema tome, kontradiktornost uopšte u napadu na vojsku i na uopšte sistem odbrane i namenske industrije, mislim da je potpuno pogrešan zato što u Srba vojska je jednako narod, a narod je jednako država. Ko god ruši tu jednačinu, ne misli dobro ni narodu, ni državi.

Prema tome, mislim da je jako važno što smo mi imali čime da se prikažemo na Međunarodnom sajmu odbrane i što smo pokazali u stvari da u budžetu za ovu godinu je predviđeno 1,376 milijardi evra za kupovinu naoružanja, odnosno standard koji je upravo karakteristika standarda NATO-a, što pokazuje da mi kao država smo dovoljno ekonomski jaki da možemo zaista da se pokažemo da možemo da odbranimo teritorijalni integritet i nacionalni identitet naše države. To je ono što je jako važno.

Nema ni namenske industrije ni bilo koje industrije bez jake ekonomije, bez stranih direktnih investicija koje su prošle godine bile na rekordno maksimalnom nivou od 4,4 milijarde evra, o minimalnoj nezaposlenosti na 8,9%, na povećanju BDP opšteg od 60 milijardi, koji je, setićete se 2012. godine bio na 33 milijarde.

Nema, jednostavno, ekonomije i tog investicionog ambijenta ukoliko vi nemate stabilan, jednostavno, zakonski ambijent i dobre uslove za otvaranje novih fabrika i kad pričamo o ceni energenata. Ono što možda niste primetili, ali je negde ostalo u senci posete predsednika Vučića sa nemačkom ministarkom za ekonomiju, upravo kada su bili u Abu Dabiju, to je upravo razgovor o tome i o saradnji Srbije i Nemačke u oblasti rudarstva i zaštite životne sredine.

Prema tome, i oni koji se zalažu za to, mislim da treba da prihvate ono što će i Srbija prihvatiti u budućnosti, visoke ekološke standarde i da je Srbija mnogo daleko otišla po tom pitanju, jer na kraju krajeva, i pregovori sa EU to pokazuju i ta Poglavlja 27. koja su bila, a spoljno trgovinska razmena u prošloj godini sa firmama koje dolaze iz zemalja EU iznose 66 milijardi evra.

Prema tome, to je oko 65% ukupne, kada pričamo o saradnji sa svim drugim zemljama. Najveći, investitori u Srbiji su Kina, Amerika, kada govorimo Nemačka, znači, o malim i srednjim preduzećima, zatim Slovenija i onaj deo koji je najinteresantniji, a to je Japan. Japan nigde ne šalje svoje kompanije gde nije siguran i dobar investicioni ambijent.

Prema tome, u ova prva tri meseca vi ćete imati otvaranje novih šest fabrika koje će zaposliti 2.445 novozaposlenih i koji će ići baš upravo ka razvoju tog visokotehnološkog i koji će zapošljavati ne samo ljude sa srednjom stručnom spremom, nego naše inženjere, IT stručnjake i ovo što je gospodin Jovanović govorio, nikada veći zabeleženi izvoz iz oblasti IT Srbija nije imala, nego prošle godine 2,6 milijardi evra.

Nekada je u vaše vreme to bila poljoprivreda koja se nosila do od prilike, pola milijarde evra, ali mi smo ovde izašli sa izvozom koji se odnosi na visokotehnološke privredne aktivnosti i proizvode na ono što je vezano za autoindustriju.

To za nas predstavlja da nema otvaranja fabrika i novih radnih mesta ukoliko nema novih puteva, novih železnica, ukoliko nema izgradnje nove infrastrukture u oblasti IT i ukoliko nemamo kompanije koje će se baviti visoko sofisticiranim tehnologijama, ali bogami i zaštitom životne sredine.

Mi smo u određenim izveštajima Fiskalnog saveta u proteklim godinama imali prilike da čujemo i da vidimo sve i svašta. Evo ja ću vam dati primer. Pričalo se o tome da Srbija mnogo daje „ER Srbiji“ kao subvencije, da to niko ne kontroliše, međutim onda kada je ministar došao i rekao da Evropskoj komisiji svakih šest meseci polaže račune i da Komisija za državnu pomoć mora da da saglasnost zajedno sa evropskim komisijama koje su sastavni deo saradnje sa Evropskom unijom, onda više tih detalja u tim izveštajima nema.

Tako je bilo - gradite što više zdravstvene objekte. Na kraju kada smo počeli da gradimo, renoviramo sve bolnice, više toga nema. Kada su govorili o tome - hajde, zaštita životne sredine na najnižem nivou, ne gradite ništa od infrastrukture, upravljanja otpadom, upravljanje otpadnim vodama. Kada se to počelo da se gradi i ulaže više toga nema u tim izveštajima.

Sada je na red došla energetika. Kada pričamo o ovim institucijama želim da kažem zbog građana Srbije, Agencija za energetiku je jedna od ovih 10 institucija koja je regulator, odnosno jedna od tzv. nezavisnih, kako ovde govori institucija. U stvari nezavisna po svom radu u smislu da ne odgovara izvršnoj vlasti i nadležnim ministarstvima, ali je vrlo zavisna u smislu toga da polaže račune građanima.

Ono što je dobro, što se na jednom i drugom Odboru i za privredu i za finansije, jednoglasno su usvojeni njihovi izveštaji. A, šta to znači? Da su i kolege iz opozicionih stranaka shvatili da ova državna institucija dobro i odgovorno radi svoj posao, a ona ne bi radila dobro i odgovorno svoj posao da zaista država nije mnogo uradila kada je oblast energetike, kada su usvojeni zakoni iz oblasti zelene agende 2021. godine, kada je došlo do primene većih učešća obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji električne energije u prošloj godini u Izveštaju Agencije, možete da vidite da prvi put je to učešće izašlo na 37,7% ukupne potrošnje zato što smo imali, moramo da priznamo, i dobre hidrološke uslove i govorimo o povećanoj potrošnji uopšte gasa 18%.

Kaže da u poslednjih 30 godina nije, da je na istorijskom maksimumu bila potrošnja gasa, a to je zbog završenog gasovoda, to je upravo zbog toga što je država mnogo uložila sredstava iz budžeta, za izgradnju tzv. „Turskog toka“ koji mi zovemo „Balkanski tok“ koji praktično ide prema svim građanima Srbije i dobija sve veći i veći broj korisnika gasa i to je zbog toga što uopšte u ovoj oblasti kada je oblast energetike mi se krajnje odgovorno ponašamo i želimo da nam se nikada ne desi 2012. godina kada je 2. februara 2012. predsednik države Boris Tadić rekao da je potrebno da ne može u roku od 24 sata da smo u velikoj krizi što se tiče energenata i da će 2.000 preduzeća praktično biti isključeno sa mreže i da narednih pet meseci građani moraju da štede električnu energiju. Znači, taj scenario od 2012. godine nikad Srbija nije doživela.

Prema tome, ono što je za nas najvažnije to je da ovim današnjim dnevnim redom Srbija je poslala jednu veliku poruku i ovaj parlament, a to je pre svega da su građani bezbedni, da vojska jednostavno razmišlja na krajnje odgovoran način o bezbednosti svih građana Srbije, da smo ekonomski jaki, da se borimo sa svim izazovima koje imamo i kada je u pitanju energetska kriza i kada je ukrajinski rat i kada je inflacija i da imamo odgovore adekvatne na to i na kraju krajeva da ove institucije rade odgovorno svoj posao i da zahvaljujući njihovoj odgovornosti država funkcioniše krajnje nezavisno, bez uticaja bilo kakvih ambasada, bez uticaja desnih, levih, istoka, zapada, što je za nas najznačajnije jer građani onda imaju poverenja u svoju državu i jednostavno mogu lakše da žive.

Zbog toga treba podržati sve ove zakone i glasati za njih. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, državi bi bilo mnogo lakše kada bi pravosuđe rešilo mnoge sudske postupke koji traju više desetina godina i kada ne bi izdvajala ovolike količine finansijskih sredstava iz budžeta, ali ono što nas je ovde sve začudilo je upravo to da kada pričamo o privredi i podsticajima koje država daje, mislim da negde zaklapamo oči pred činjenicama da je u poslednjih deset godina država mnogo uradila kada je u pitanju podrška malim i srednjim preduzećima kroz podsticaje i to je ono što je nastavak politike ove Vlade u sledećoj godini.

Od ukupnog budžeta od 30.864.000.000 dinara, koje je predviđeno za Ministarstvo privrede, 28 milijardi ide za podsticaje, pogotovo kada je u pitanju preduzetništvo – 23 milijarde, za razvoj malih i srednjih preduzeća, gde je i žensko preduzetništvo – 1 milijarda dinara, za regionalni razvoj – takođe 1 milijarda dinara i to je ono što je pokazatelj da politiku podrške, kada su u pitanju i žensko preduzetništvo, a i deo koji se odnosi na socijalne kategorije, idu deo kroz Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, ali kroz preduzetništvo takođe idu kroz ovo ministarstvo. Preko sto miliona dinara svake godine su raspisivani konkursi za žensko preduzetništvo. Mnoge izmene i dopune zakona kada je u pitanju podrška ženama su, naravno, proces. Tek od 2015. godine ova skupštinska većina je uspela da zakonski i sistemski reši ove probleme, tako što je podržala ne samo žene preduzetnice, već i žene poljoprivrednice kroz određena sistemska rešenja kada su u pitanju zakoni uopšte u poljoprivredi i mislim da to ne treba spočitavati uopšte nema, nego to treba, jednostavno, se vratiti u prošlost i reći da do 2012. godine ova pitanja nisu ni pominjana, a kamoli da je nešto odrađeno u smislu podrške države.

Vlada Republike Srbije kroz Ministarstvo privrede za sledeću godinu je opredelila 28 milijardi dinara za nove programe kada je u pitanju podrška preduzetništvu, kada je u pitanju regionalni razvoj i mislim da u tom delu kada pričamo o dualnom obrazovanju nije gospodin Vučić video to pa primenio, nego je GIZ i Ministarstvo za ekonomski i regionalni razvoj Vlade Republike Nemačke u saradnji sa Vladom Republike Srbije potpisalo jedan projekat, da je radilo istraživanje više od tri godine šta je problem u našem obrazovanju i kako bi moglo da se sprovede dualno obrazovanje u našem sistemu i tek na osnovu rezultata tih projekata je došlo do saradnje i implementacije, pre svega, kroz zakonska rešenja, a onda sada imamo i direktnu primenu.

Znači, saradnja privrede i sistema obrazovanja kroz srednje obrazovanje i sledeći stepenik je, praktično, saradnja sa fakultetima. Znači, nemojte da iznosimo ovde neistine zarad građana Srbije i da bi dobili neke jeftine političke poene zato što deca danas rade u velikim sistemima zahvaljujući ovakvom sistemu obrazovanja koje je uvedeno u Srbiji, naravno, onog trenutka kada je SNS preuzela odgovornost vršenja vlasti i to su pozitivni efekti rada ne samo privrede i ne samo rada ove Vlade i mislim da u tom smislu treba da kažete – bravo, čestitam vam. Da li treba nešto dalje da se unapređuje? Da li država treba dalje da izdvaja za to? Naravno da treba. Da li treba da izdvaja 100 ili 200 miliona, to je u redu, ali da kažete da ništa nije bilo u redu i da ništa nije urađeno, to ne stoji i to nikada nećemo prihvatiti i to ćemo uvek, svuda, na svakom koraku sa građanima Srbije da podelimo te uspehe zajednički. Prema tome, mislim da je s razlogom Vlada odbila ova prethodna tri amandmana, a da s razlogom će sigurno prihvatiti bilo kakva konstruktivna rešenja.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana premijerko, poštovana guvernerko, ministri, kolege poslanici, juče smo na Odboru usvojili Predlog budžeta za 2023. godinu sa pratećim zakonima. Naravno da ugovori koji su bili na dnevnom redu su tema koja je zajednička kada raspravljamo o budžetu, jer je to okvir kako će sledeće godine građani Srbije živeti.

To predstavlja, u stvari, rezultat dobre koordinacije svih institucija, počev od Narodne banke Srbije, Vlade Republike Srbije, svih ministarstava, na čelu sa Ministarstvom finansija i predsednika Srbije, jer je to rezultata, u stvari, onoga kako treba završiti ove teške godine koje je pogodila korona, kada treba završiti i pomoći ljudima koji su imali poplave u Tutinu i Novom Pazaru, podsetiću vas, i to sve košta i to sve ide iz budžeta, kada treba odgovoriti na sve izazove koje je izazvala ukrajinska kriza, i na one koje imamo kao inflatorne udare praktično na ceo svet, pa i na Srbiju, ali i energetiku koja, podsetiću vas, od danas prekida sve distributivne lance koji su do sada važili. Znači, protok gasa i nafte je prekinut na svetskom nivou, onakav kakav je trajao do sada.

Prema tome, i Srbija se nalazi na prostoru koji će zaista biti pod udarom određene energetske krize, ali sva sreća je što je ova Vlada Srbije još od prošle godine praktično započela pripreme za sve moguće scenarije kada je u pitanju energetska kriza. To se najbolje videlo letos kada se pripremala upravo za ono što će se desiti sada i ono što će nas slediti u 2023. godini.

Zato je važno da budemo krajnje odgovorni danas kada razgovaramo o budžetu, da se ne bavimo trivijalnostima i političkim pamfletima koje smo imali prilike danas da vidimo da se dele ovde u Skupštini, zarad nekih jeftinih političkih poena.

Mislim da je jako važno šta ovaj budžet donosi građanima Srbije sledeće godine – odgovor na inflaciju, odgovor na sve vrste ekonomskih kriza, podrška malim i srednjim preduzećima, kompletnoj privredi, podrška građanima kroz povećanje plata i penzija. Naravno, kroz nastavak svih infrastrukturnih radova, ova država ima mogućnost da kroz budžet sledeće godine prihoduje sredstva sa kojima će na adekvatan način odgovoriti na sve ove izazove.

Dobro je da se pokazao praktično ceo program i proces koji je počeo još 2016. godine zahvaljujući Vladi Republike Srbije tada koju je preuzela Ana Brnabić, da proces digitalizacije koji je tada počeo daje danas velike rezultate i dobre rezultate. To pogotovo vidimo i kad je nauka u pitanju, jer potreba da se oformi zasebno Ministarstvo nauke u stvari pokazuje da mi idemo jednim putem tehnološkog razvoja, rame uz rame sa najrazvijenijim državama. To je ono što je nama pomoglo i u teškim vremenima kad je bila i korona i kada su u pitanju bili različite vrste izazova sa kojima je Srbija morala da se susretne.

Ono što je važno, to je da građani Srbije treba da znaju da imamo stabilne javne finansije, da imamo državu koja misli na svoje građene podjednako i na to da će u svakom trenutku država donositi tako odgovorne odluke u kojima će zaista gledati da odgovori na sve one teške trenutke koje će zadesiti svet, ne samo ovde na teritoriji zapadnog Balkana, već i uopšte Evropske unije, nego i Srbiju koja, po ovim rezultatima koji pokazuju da preko 60% stranih direktnih investicija na zapadnom Balkanu pripada Srbiji, da ćemo ovu godinu završiti sa četiri milijarde evra stranih direktnih investicija, a nezaposlenost na istorijskom minimumu od 8,9%, u stvari pokazuje da ćemo zaista postići ovaj rast koji je projektovan za 2023. godinu, koji iznosi, projektovan 2,5%, gde će druge evropske države se nositi praktično sa kompletnom recesijom i stagnacijom.

To za nas predstavlja, u stvari, odgovor na sve ono što nas čeka, ali i na našu politiku koja treba da pokaže da je zaista saradnja između plana za finansijsku solidnost i makroekonomsku stabilnost zaista konzistentna kroz ovu politiku koju smo mi danas imali prilike da čujemo kroz Predlog ovog finansijskog plana.

Naravno da nam ovi zakoni koji su uz ovaj budžet predloženi daju prilike da vidimo kako će se u stvari puniti budžet, ali nam daju i prilike da vidimo kako će praktično država investirati. Četiri puta veća ima javna ulaganja kada je u pitanju izgradnja škola, vrtića, bolnica. Zatim, imamo mnogo veća ulaganja kada je u pitanju infrastruktura. Ali, ono što je za nas važno, jeste da davanje saglasnosti na finansijske planove svih ovih institucija u stvari daje tu stabilnost za povećanje plata i penzija.

Mislim da je odgovorno da danas razgovaramo o činjenicama, o brojkama, o rezultatima, da se ne bavimo nekim trivijalnostima, upravo zbog toga što građani Srbije žele da čuju kako ćemo živeti u sledećoj godini.

Što se tiče Fiskalnog saveta, on uvek daje svoju ocenu i uvek ima određene kritike. I u najbolje vreme, pre tri, četiri godine, kada smo imali najveće stope rasta, imali su određene zamerke. To je uvek na stručnjacima, da daju određene zamerke. Da li su one osnovane ili nisu, to je na stručnjacima da odrede, ali na nama je ovde da kao odgovorno društvo damo podršku ovom budžetu za sledeću godinu. Hvala.