Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Aleksandra Tomić

Aleksandra Tomić

Srpska napredna stranka

Govori

Replika, predsedavajući.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, imali smo prilike da čujemo izlaganje napuštenog muža koji jednostavno ne može da se pomiri sa nekim da je žena otišla. E, to je tako izgledalo.

Kada koristite uvrede lične prirode, izmišljate priču o milionima, o stanovima, o tome kako je žena radila i bila član Upravnog odbora „Telekoma“, a bila je u stvari član Upravnog odbora „Pošta Srbije“, onda to tako izgleda, kao što je imao prilike gospodin Šešelj 20 minuta da priča o guverneru Narodne banke.

Potpuno je jasno zašto vam je žao što nije u vašim redovima, ali vam to ne daje za pravo da vređate i njeno dostojanstvo i dostojanstvo Narodne skupštine.

Da sam ja na njenom mestu, zaista bih potegla tužbu za uvredu časti. Hvala.

(Vojislav Šešelj: Replika.)
Gospodine predsedavajući, član 104. stav 3. kaže da dajete reč na osnovu replike. Niste me videli i niste mi dali pravo na repliku. Prva sam se javila. Pustila sam da prođu sve kolege, tako da vas molim da mi vratite repliku, dva minuta, sada odmah.
Dobro, svaki put od sada ću znači reklamirati Poslovnik upravo zato što niste ispoštovali pravo poslanika da jednostavno dobije reč za repliku.
Imala sam prava na repliku. Čekala sam strpljivo da 20 minuta prođe laži koje su izgovorili poslanici Vuka Jeremića, koji su govorili najgore salve uvreda koje se odnose i na SNS i na gospodina Aleksandra Vučića i to da govore o tome kako građani su najzad progledali o tome kako će da zaustave celu Srbiju, tako što ćemo da pričamo o ceni energenata, o ceni nafte, upravo oni koji finansiraju, oni koji imaju kompaniju u Hong Kongu, koji se odnose na energetiku, e ti ljudi danas nama danas drže predavanje o tome. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Kada govorimo o pitanju uopšte nacionalnih manjina koje gospođa Jerkov ovde nama u jednom govoru mržnje prema SNS, onda treba reći da verovatno ono što nije uspela kroz svoju političku karijeru u LSV da sprovede, verovatno to sprovodi u ovoj sadašnjoj stranci, mada i taj deo koji se odnosi na nepravde o kojima govori, kako SNS je etalon za nepravde koje su u lokalu i prema nacionalnim manjinama, ste postavili vi. Znači vi koji ste vladali do 2012. godine, vi koji ste nam dali za zadatak da ispravimo sve nepravde koje ste do sada postavili i trebaće nam još 10 godina da to sve uvedemo u red.

Kada govorite o učešću građana u donošenju odluka lokalnih samouprava, vaši odbornici sada učestvuju u blokadi Srbije. Vaši učesnici i predstavnici građana na lokalnom nivou tačno pokazuju šta treba raditi u Srbiji kad vi, jednostavno, vršite vlast. I to je u pravo ono – da Srbija stane, da jednostavno sav novac iz budžeta podelite među sobom i vašim drugarima i da jednostavno budućnost Srbije predate nekoj drugoj strani koja je van granica Srbije. E, to je vaša politika.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Pre svega ministre, o zakonima koji su danas predmet ove sednice, želim da kažem da će SNS podržati ove zakoni i ono što smo danas iz debate opozicionih stranaka videli, to je da i oni podržavaju te zakone. Možda imaju neke male dileme oko nekih amandmana ali samim tim to znači da oni podržavaju odluke Vlade Republike Srbije, s obzirom da nisu obavešteni da je SNS lider kada je u pitanju Vlada Republike Srbije i broj ministarstava. Tako da podrškom vama, suštinski oni podržavaju predloge samo što je to teško priznati zato što je u pitanju baš SNS.

Ono čime bih se ja na kraju današnjeg izlaganja kada su u pitanju ovlašćeni predlagači nosila, to je da najviše treba govoriti i kao predstavnik, predlagač i Odbora za finansije, a to je da predlog koji je došao u Skupštinu na osnovu člana zakona 19. Zakona o NBS i Ustava Republike Srbije, član 99. to je da predlog za guvernera NBS daje predsednik Republike Srbije. Taj zakon je inače izmenjen 2010. godine i tada je u julu mesecu i tadašnji predsednik, gospodin Tadić predložio, gospodina Šoškića, tako da ta praktična procedura je ustanovljena i 2012. godine i sada 2018. godine. ono što je razlog zbog koga je gospodin Vučić predložio nov mandat gospođi Jorgovanki Tabaković, su u stvari rezultati njenog rada.

Mi smo imali prilike prošle nedelje da razgovaramo o zakonima koji su bili ovde predmet rasprave, ali i o radu u prvom mandatu gospođe Tabaković. Ono što smo imali prilike da čujemo i od strane opozicije to je da je mnoge stvari pomerila u pogledu rada i same Narodne banke Srbije i u pogledu odnosa banaka prema Narodnoj banci i prema građanima, pa tako i rezultati rada govore upravo o tome da je inflacija svedena na 2%, što je, u stvari, u rangu najrazvijenijih evropskih država, što govori da je očuvana stabilnost kada je u pitanju uopšte kurs dinara, kada je u pitanju stabilnost i sama makroekonomska stabilnost države, ali i kada su u pitanju poslovni ambijent Srbije, koji je potpuno promenjen nakon donesenih svih zakona u protekle četiri godine, kada govorimo o zakonima koji su se odnosili na ekonomske reforme i na fiskalnu konsolidaciju, tako da je bila potrebna potpuna koordinacija, praktično, Narodne banke Srbije sa Ministarstvom finansija i Vladom Republike Srbije. Ti rezultati danas su takvi da pokazuju da u prvom kvartalu možemo da razgovaramo o suficitu u budžetu, da možemo da razgovaramo o tome da će biti dovoljno para i za povećanje plata i penzija, da govorimo o povećanju zaposlenosti, o otvaranju novih radnih mesta.

Danas imamo i otvaranje novog objekta „Lidla“, a vi znate da takve kompanije kao što je „Lidl“ ne dolaze baš na nesigurna ekonomska tržišta, ne dolaze u regione gde zaista nema te ekonomske stabilnosti, kao što danas govorimo o Srbiji.

Kada govorimo uopšte o radu Narodne banke Srbije ne mogu a da ne kažem da razlika između 2012. godine, kada je gospođa Jorgovanka preuzela, devizne rezerve Narodne banke Srbije su bile 25 puta manje nego što su danas. Znači, tada su one iznosile 409.000.000 evra, a danas iznose 10.550, odnosno preko 10.000.000.000 evra i to je 25 puta više.

Prema tome, govorimo o tome da jedna odgovorna politika, koja je vođena ne samo od strane Narodne banke Srbije, nego i Vlade Republike Srbije, i ta koordinacija je upravo dovela do toga da danas zaista govorimo o velikim rezultatima i govorimo o tome da, pored toga što su otvorena mnoga poglavlja kada je u pitanju saradnja sa EU i poglavlja koja se odnose na monetarnu i fiskalnu politiku, na finansijske usluge, upravo su prošli praktično nadležne odbore, a to su Odbor za finansije, Odbor za evropske integracije, Skupštinu Srbije i sada se nalaze u Briselu i razgovara se o tome da određene od tih poglavlja treba otvoriti, upravo kao što je i prvo poglavlje koje je otvoreno je poglavlje 32, a to je finansijska kontrola.

Znači da na svemu ovome je jako posvećeno rađeno i od strane guvernera Narodne banke Srbije, a kada pričamo o njenoj biografiji, koja je pokušana danas na najgori mogući način da bude osporena, pre svega ličnim uvredama, onda treba reći da u njenoj biografiji stoji da, zaista, žena koja je i rođena na Kosovu, završila je Ekonomski fakultet u Prištini i kao đak generacije u to vreme završila je i magistarske studije, upisala doktorske studije i završila taj deo posla, radila i kao profesor u Ekonomskoj školi i kao određeni oficir banke, tako da kažem, i kao direktor banke, znači prošla je sve stepenike u svojem karijernom napredovanju, kada je u pitanju uopšte struka, a šest puta je bila birana za narodnog poslanika i, na kraju krajeva, bila je i predsednik Odbora za finansije i predložena je od predsednika države 2012. godine, gospodina Tomislava Nikolića, za guvernera Narodne banke.

Ona je uspela za vreme njenog mandata da dinar, koji je bila četvrta najgora valuta u svetu i u regionu, da bude danas druga valuta, najbolja valuta kada govorimo o dinaru. Znači, izvršila je dinarizaciju privrede, što je malo kome pošlo za rukom od guvernera Narodne banke Srbije.

Ono što mi danas imamo i kao predlog, to je da je nekadašnji direktor Uprave za trezor, s obzirom da smo prošle nedelje imali izmene i dopune Zakona, praktično se gasi kao radno mesto i tu funkciju vrši v.d. guvernera, upravo direktor koji je izabran ovde u Skupštini Srbije, koji je prošao proceduru izbora direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama. Imali smo prilike da razgovaramo sa njim kao članovi Odbora za finansije. Zaista, njegova biografija je takođe impozantna. Završio je ekonomski fakultet sa najvišim ocenama ovde u Beogradu.

To je jedan mlad čovek, 1979. godište, koji je pokazao da je sposoban da bude i šef pregovaračkog tima za Poglavlje 9. kada su u pitanju pregovori sa EU, upravo finansijske usluge i to ga je negde kvalifikovalo da i kao direktor Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama zaista vrši dužnost kao vice guverner NBS i, s obzirom da je ovde izabran, u ovom plenumu, kao vršilac dužnosti, potpuno je logično bilo zbog čega danas imamo taj predlog da v.d. stanje viceguvernera danas imamo kao predlog viceguvernera u punom svom mandatu, koji sledi prema izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbiji, koji je prošle nedelje usvojen u Skupštini.

Ono što treba reći da je potpuno logično zbog čega NBS danas ima rezultate, to je i pokazano, ne znam da li ste juče propratili, a to je da naša domaća kartica „Dina“ praktično postaje jedan od partnera mreže „China UnionPay“, koja je inače jedna od najvećih svetskih mreža kartica koji se nalaze u 168 zemalja i Banka Poštanska štedionica, zajedno sa „China UnionPay“ je praktično izdala jednu zajedničku karticu, kojim je, na inicijativu NBS, pokušaj da naša nacionalna kartica „Dina“ postane sastavni deo ove mreže celog sveta i to je ono zbog čega mislim da je kao rezultat rada NBS i Srbije kao jednog od stabilnih finansijskih monetarnih tržišta, a i stabilnih ekonomskih država upravo dobila kao nagradu za sav onaj trud i rad koji je i guverner Narodne banke učestvovao u tome.

Mislim da Narodna banka razvija tu domaću karticu. Prema najsavremenijim tehnologijama je pokazala da možemo da uđemo na velika tržišta sa svojim određenim derivatima sa kojima svet danas svakodnevno posluje i time mi suštinski ulazimo u sistem sam digitalizacije Srbije na velika vrata.

Ono zbog čega danas treba reći građanima Srbije odgovor na jedno važno pitanje, a to je uopšte makroekonomska stabilnost i ekonomska stabilnost Srbije je upravo ono oko čega zadnjih dana vidimo da neki ovde žele da zaustave Srbiju, a to je glavna tema, tema cene nafte i naftnih derivata, cena koja je u 2012. godini bila za 12% veća nego sada, cena koja je pokazala da 168 dinara za litar goriva je moglo da se da 2012. godine i niko se nije bunio, a sada je problem zbog čega je ta cena mnogo manje.

Ono što treba reći građanima Srbije to je da akcize, o kojima pričaju oni što zaustavljaju Srbiju, što učestvuju u lokalnim samoupravama kao opozicioni odbornici, pa ne dozvoljavaju ženama sa malom decom da prođu, sveštenicima, starim i bolesnim ljudima, ne dozvoljavaju da hitna pomoć prođe, a neće da se pokažu da su organizatori ovih demonstracija sile, pošto smo videli juče da su pojedinci spremni i da biju, treba reći tim ljudima da mogu da podižu određene vrste protesta, ali za to postoji zakon i način za to. Ne žele da kažu da su akcize uvedene 2009. godine i da je gospodin Tadić prvo što je potpisao u stvari povećanje akciza sa 7 na 44 dinara po litru goriva. Znači, govorim o benzinu. Tada je to bilo sasvim normalno i do 2012. godine ta akciza je rasla do 50 dinara, a za dizel 37 dinara.

Ono što nisu hteli da kažu to je da cenu litre goriva danas koju kupujemo na pumpama određuje nekoliko faktora. Jedan od faktora je cena naftnih derivata na tržištu i to je ono zbog čega imamo situacije koje moraju svi da trpe ukoliko dolazi do određenih ratova, ali i cena koja se odnosi na akcize i porez i deo koji se odnosi na praktično kurs dolara.

Svesni ste bili toga da je u tim ratovima velikih sila ta cena goriva bila toliko oborena da su jednostavno sve ekonomije morale da trpe te kursne razlike dolara, da danas počinje praktično da raste vrednost dolara. Ali, reći ću vam da u strukturi samih prosečnih maloprodajnih cena očito postoje kumulativni troškovi koji se odnose na sam transport tog goriva.

Interesantno je zbog čega upravo oni koji štrajkuju pominju cenu goriva i upravo dovode do štrajka u državi, u kome žele da Aleksandar Vučić podnese određeni teret svega toga, govori o tome da se oni ne zalažu uopšte za smanjenje cene goriva, nego da žele jednostavno haos u državi i da ponište izbore koje su građani imali u više navrata da iskažu kao svoje građansko pravo i glasaju za Aleksandra Vučića i SNS.

Da je to suprotno tome, onda bi zaista otvorili jednu kvalitetnu debatu o svemu tome.

U prilog tome ide činjenica da je američko tužilaštvo pokrenulo niz sudskih postupaka za pranje novca bivšeg ministra spoljnih poslova Senegala i bivšeg ministra unutrašnjih poslova Hong Konga, koji su finansirali nevladinu organizaciju Vuka Jeremića, u kojima su dali preko 7,2 miliona evra, u kome su praktično na osnovu tih sredstava finansirali deo koji se odnosi na izvesne usluge u energetskom sektoru.

Ne znam da li vam je sada jasna veza između u stvari podrške ovom stajanju Srbije, zaustavljanju građana Srbije da rade i da žive zbog toga žele da sruše nekolicina režim ne samo Aleksandra Vučića, nego da zaustave Srbiju na putu napretka. To je, u stvari, razlog zbog koga mi imamo finansiranje i pranje novca po pitanju nekih energetskih kompanija iz Šangaja, na osnovu nevladine organizacije koju gospodin Jeremić poseduje. To je ono zbog čega danas građani Srbije treba da znaju ko u stvari želi dobro budućnosti Srbije, a ko želi da nas vrati i pre 2012. godine u cenu struje, odnosno koja je bila mnogo veća nego sada i u cenu energenata i naftnih derivata i cenu benzina od 168 dinara po litru.

Prema tome, mi na osnovu svega ovoga danas možemo da vidimo da se poštuje rad, da se poštuju rezultati rada, poštuje se stručnost i da treba da ispravimo sve ono što do 2012. godine toliko toga predato nekim drugima van ove države da vode i kreiraju politiku Srbije. Toga više nema. Mi o svojoj budućnosti odlučujemo sami i neće nas sprečiti ni oni koji primaju pare iz inostranstva, koji projektuju neke izmišljotine u vidu nekih afera, a sve to zarad toga da bi sebi napunili džepove, vozili skupe automobile.

Moja poruka im je da kupe automobile od 1.200 kubika, pa će videti da neće imati tolike troškove, s obzirom da očito zaustavljaju saobraćaj samo džipovi, samo audiji i samo oni automobili od 3.000 kubika. Jeste to malo čudno, ali građani Srbije su to sada videli. I kada pričaju o tome da su se oni osvestili, osvestili su se jer vide ko želi da zaustavi Srbiju, a ko želi da napreduje i da obezbedi budućnost svojoj deci i svojim unucima.

Prema tome, u danu za glasanje sigurno ćemo podržati ove zakone i predlog gospodina Aleksandra Vučića, predsednika, za guvernera NBS. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena guvernerko, narodi poslanici, moj amandman se odnosi na član 4. koji treba posebnu pažnju da posveti Agendi za 2030. godinu, koja sadrži ciljeve održivog razvoja i jedan od tih ciljeva je ekonomski održivi rast, koji posebno u podcilju osam, tačka 10, govori o tome da sve finansijske usluge treba promovisati da budu dostupne za sve.

Upravo ovaj zakon i ovaj član govori o tome i o vašim naporima da ovaj zakon zaista bude, pre svega, primenljiv za sve kategorije, i kada govorimo o fizičkim licima, i o pravnim licima, i o poljoprivrednicima, i o preduzetnicima. Ono što je najvažnije reći to je da ste vi otvorili, možda javnost ne zna, jedan centar za korisnike finansijskih usluga, gde ste tražili da sve nedoumice i pitanja građani mogu da postave i da na osnovu svih tih pitanja i nedoumica i problema, u stvari je ovaj zakon izašao kao jedan predlog ovde i pred nas narodne poslanike, i pred nešto što će pomoći u svakodnevnom životu građana onog trenutka kada bude usvojen.

Bitno je reći da potrošači moraju da budu informisani u svakom trenutku, obavešteni o tome šta plaćaju, kako plaćaju, pogotovo kada su u pitanju delovi ugovora sa bankom, kao korisnici određenih usluga, ali i da se zna sa kojim mehanizmima korisnici raspolažu kada je u pitanju zaštita prava korisnika finansijskih usluga.

Sada, kada pričamo o toj transparentnosti i informisanosti, moram da kažem da građani, mislim da nisu ni informisani, pogotovo oni koji danas zagovaraju da treba izaći na određene proteste zbog cene goriva, da je cena goriva 2012. godine bila 168,8 dinara po litri, a danas je 150,3 dinara po litri.
Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena guvernerko, poštovane kolege poslanici, moj amandman se odnosi da pored svih definisanih pojmova, nekako akcenat treba staviti na Agendu 2030. godine jer upravo svi ovi pojmovi su deo same Agende, pogotovo cilja osam koji govori o promovisanju ekonomskog rasta, održivog ekonomskog rasta i koji baš specijalizuje pojmove koji se odnose na finansijske institucije, na dešavanja na finansijskom tržištu.

Ovaj zakon o kome danas raspravljamo i amandman po članu 2. upravo govori o tome da nadležnosti NBS do sada nisu bile usmerene ka tom cilju digitalizacije Srbije i upravo je zbog toga NBS zaista temeljno i kroz javne rasprave pripremala ovaj predlog zakona.

Svi ovi pojmovi koji su definisani članom 2. na amandmanu, u ovom amandmanu pokazuju da je NBS uredila, kontrolisala i želi da unapredi nesmetano funkcionisanje platnog prometa, pogotovo kada govorimo o korišćenju novih tehnologija, da u Srbiji preko dva miliona korisnika postoje koji svoje usluge koriste preko interneta i da čak 97% svih građana vrši plaćanja u zemlji, a svega 3% u inostranstvu.

Od tih 3% koji obavljaju u inostranstvu 85% su celokupne transakcije vrše i reći ću vam da je verovatno oko 100% mladih ljudi koji se bave IT, koji rade za druge korisnike u inostranstvu i Srbije, obavljaju upravo preko ovih vidova informacionih tehnologija, znači platnog prometa koji se obavlja uz pomoć finansijskih usluga na daljinu.

Tako da je u stvari sama kontrola koju sve države imaju, do sada u Srbiji ni ovaj zakon nije postojao, niti je postojala kontrola. Ovo je jedan vid uvođenja reda u sistem informacionih tehnologija na finansijskom tržištu kojim će na kraju krajeva Srbija imati uvek pravu sliku i kada su u pitanju ljudi koji vrše funkciju i poslovne aktivnosti sa inostranstvom, ali će imati i podizanje broja nivoa korisnika koji danas vrše tu funkciju, upravo zbog toga što bez obzira što mladi to rade u punom svom kapacitetu, mislim da i oni stariji će shvatiti da se mnogi troškovi smanjuju bespotrebni, da se smanjuju bespotrebna čekanja na šalterima, kojima su stariji građani Srbije skloni iz nekih navika.

Mislim da je to podizanje svesti uopšte građana Srbije za tim da Srbija ide u korak sa novim tehnologijama i da privredne aktivnosti kojim je otvoren investicioni ambijent zaista postaju svakodnevnica.

Rezultati NBS, imali smo prilike da čujemo koji su, ali treba ponoviti i pored stabilizacije kursa NBS, pored dinarizacije kao jednog od glavnih instrumenata uopšte rada na finansijskom tržištu, pored smanjenja svih bespotrebnih davanja kada je u pitanju bankarski sektor u odnosu na korisnike bankarskih usluga, odnosno sve građane Srbije, imamo onaj deo koji se odnosi na otvaranje investicionog ambijenta, zajedno sa svim onim zakonima koje je Vlada Srbije donela u prethodne četiri godine i kada je gospodin Vučić bio premijer i sada koji kao predsednik države vodi jednu odgovornu spoljnu politiku.

Pokazao je da NBS rame uz rame sa svim ostalim centralnim bankama i razvijenih država EU može da se nosi sa svojim rezultatima, jer to potvrđuju sve finansijske institucije, koje na kraju krajeva su najveći kritičari ne samo ekonomije u Srbiji, nego i zemalja u regionu i EU. Ko što vidimo, rezultati pokazuju zaista impozantne mogućnosti da ovakvi zakoni o kojima danas govorimo možemo uopšte da raspravljamo.

Zahvaljujemo vam se, pre svega, što ste danas došli i sa ovakvim predlozima zakona da otvorite mogućnost da mladi danas razmišljaju o tome da sa ovakvim mogućnostima mogu lako od kuće, uz pomoć informacionih tehnologija, da rade u svetu, da zarađuju i da, na kraju krajeva, stiču i kapital ovde i da otvaraju mala i srednja preduzeća vezana za preduzetništvo, ali, pre svega, da povećavaju izvoz, kad su u pitanju visoke tehnologije. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana guvernerko, narodni poslanici, na osnovu svih ovih izlaganja o rezultatima NBS, ono što možemo da zaključimo, da od 2012. godine do danas smo dobili dinar kao jednu od četiri najgore valute, u 2012. godini, znači, prošli su put do druge najbolje valute ne samo u EU, već i u regionu.

Ono što je važno reći, da ta monetarna stabilnost i stabilnost kada govorimo uopšte o inflaciji, kada govorimo o političkom i ekonomskom okruženju u kojem imamo određeno praćenje makroekonomskih trendova, u stvari su tek sada stvoreni uslovi, posle tog dugog i mukotrpnog posla, da Srbija krene jednim putem ubrzanog rasta i razvoja. Taj ubrzani rast i razvoj najbolje se ogleda u suficitu u budžetu koji je prošle godine bio 33,9 milijardi dinara, a ove godine za prvih pet meseci 8,7 milijardi dinara. Znači da su stvoreni uslovi da dođe i do povećanja plata i penzija, ali i do same potrošnje, čime ćemo sigurno dovesti do otvaranja novih radnih mesta i ove strane direktne investicije koje su bile dve milijarde evra za prošlu godinu sigurno će biti sada mnogo veće.

Htela bih samo da kažem, da se zahvalim, pre svega, na transparentnosti upravo kod ovih posebnih mera zaštite koji su dati ovim članom 3, kada govorimo o odnosima sa drugim propisima i o tome da bilansi banaka zaista su javno dostupna dokumenta, pošto smo imali priliku da čujemo da vi sad tu nešto krijete, kao i da je kurs dinara prema drugim valutama takođe javno dostupan dokument.

Ali, cena goriva o kojoj danas pričamo, koja je vrlo aktuelna kod nekih političkih stranaka da prave neke političke kampanje, je takođe javno dostupan dokument, pogotovo kad to upoređujete sa državama u regionu u EU – 26 zemalja su ispred nas po ceni, znači, mi imamo 22 zemlje EU, a samo u našem okruženju postoje tri države koje su energetski nezavisne kada je u pitanju gas i zbog toga imaju i manju cenu goriva. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena guvernerko, narodni poslanici, moj amandman odnosio se na član 1. gde bi trebao da se doda stav da ovaj zakon koji se odnosi na finansijske usluge na daljinu treba zaista poseban osvrt i akcenat dati na sprovođenje Agende za 2030. godinu. To je jedan krovni dokument UN koji podrazumeva ciljeve održivog razvoja kojim svet treba da ide prema 2030. godini, potpuno spreman da se uhvati u koštac sa svim ovim inovativnim, naučno-tehnološkim promenama, ali i promenama u društvu i shodno klimatskim promenama kojih smo svi svesni.

Treba reći da je ovaj zakon pokazao suštinu koja govori upravo o modernizaciji Srbije u pogledu, kada su finansijske usluge, a i usklađen je sa ciljevima održivog razvoja, Agendom 2030, među kojima je od 17 ciljeva osmi cilj – dostojanstven rad i ekonomski rast. Tu postoji 169 podciljeva. Najvažnija dva podcilja koja u stvari definišu ovaj zakon je podcilj 8.3. koji upravo kaže da treba uključiti pristup finansijskim uslugama na onaj način koji će biti potpuno orijentisan da podržava politiku ekonomskog razvoja, dostojan svih, preduzetništvo, kreativnost, inovativnost i podsticanje na rast malih i srednjih preduzeća. To je ono što mi suštinski ovim dobijamo. Promovisanjem ovog vida finansijskih usluga i povećanjem broja kartica, povećanjem broja korišćenja inovativnih, odnosno informacionih tehnologija u bankarstvu, suštinski dobijamo organizaciju samog sektora i društva na jednom novom nivou.

Ono što je bitno još reći jeste da je jedan od drugih podciljeva u stvari jačanje kapaciteta domaćih finansijskih institucija, kako bi se podsticala i širila dostupnost bankarskih, osiguravajućih, finansijskih uslova za sve. Upravo ova rečenica i podcilj pokazuje kako ovaj zakon može jednostavno da se uradi ukoliko postoji politički konsenzus Vlade Srbije, Narodne banke Srbije i predsednika države kada je u pitanju uređenje jednog vrlo važnog sektora, a time će najveću korist imati građani Srbije.

Stoga, bez obzira što nisu prihvaćeni ovi amandmani, mislim da treba reći da ovim zakonima idete u susret budućnosti. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajuća.

Pa, prvo da radi javnosti objasnimo da gospodin Siniša Mali je sada u formiranju svog kabineta, tako da iz prostog razloga, nije ni mogao da dođe, s obzirom da je tek na putu da sa svojim saradnicima dođe ovde.

Ovo su neki zakoni, predlozi za ratifikaciju zajmova, koji su odavno pripremljeni i ono što treba danas reći to je da se ovi zajmovi odnose ne samo na podršku budžeta vezano za „Srbijagas“, a ako ćemo i o „Srbijagasu“ da pričamo, onda moramo da budemo do kraja iskreni prema javnosti ili ćemo povećati cenu gasa i opteretiti škole i bolnice ili ćemo ostaviti u ovakvom delu finansiranja iz budžeta, zbog toga što je jako važno da bolnice i škole uvek imaju gas kada to treba, jer su to, pre svega, ljudi koji žive zbog svojih situacija sa svojim zdravljem u bolnici i njihovi zaposleni i deca koja idu u školu ne treba da plaćaju ceh prošlosti zbog kojih su podizani krediti za „Srbijagas“, koje sada vrlo teško možemo da otplaćujemo.

Ono što je važno još reći to je kada pričamo o zajmovima, ne možemo sve da ih stavimo na jedno mesto, pa da kažemo, eto mi se zadužujemo samo tako. Prvo, mi vraćamo one kredite koji su nekada neki podizali sa kamatnim stopama od po 8,3%, a uzimamo kredite koji su ispod 2% sa velikom otplatom, odnosno i grejs periodom i oni su vrlo namenski. Pored ovog za podršku, kada pričamo o EPS-u, „Srbijagasu“ i saobraćaju koji je na 20 godina, devet godina je grejs period, kada govorimo i o kreditu koji se odnosi za finansiranje institucija u državnom vlasništvu i to je ono što je važno, restrukturiranje Poštanske štedionice, Fonda za razvoj.

Kada pričamo Razvojnoj agenciji Srbije, njena suština rada je da pomaže privatnom sektoru, a ne da pomaže državnom sektoru. Znači, da biste pokrenuli privredu, morate pre svega da pomognete privatne kompanije da otvaraju nova radna mesta, da unapređuju svoj rad. Na kraju je zajam za razvoj zdravstva u Srbiji, koji je započet još pre tri godine, sastoji se iz nekoliko faza. Znači, 29 miliona je započeo sa kupovinom akceleratora, to je završeno. Ali, druga faza koja sledi je reforma, u stvari i bolja podrška kvalitetu zdravstvene ustanove i to je ta druga faza. Akcenat je stavljen na centre za onkologiju, za centre koji leče bolesne od raka, pogotovo kada pričamo o Vojvodini, naravno i o drugim centrima u Srbiji i optimizaciji mreže domova zdravlja, što je jako važno da digitalizacija kao proces koji uopšte u Srbiji treba pre svega da uđe u zdravstvene ustanove i u škole. Ovo je jedan vid ulaska u zdravstvene ustanove i praktično time dobijamo bolji kvalitet zdravstvene usluge.

Prema tome, današnji zajmovi o kojima govorimo, upravo pokazuju namenu tih kredita koji treba da unaprede život građana Srbije. Kada govorimo o rastu javnog duga, pošto ovde sada oko toga stalno treba da ponavljamo zašto postoji razlika između 15 milijardi i 24 milijarde, pa treba reći da nije prikazivano uopšte realan javni dug, zato je MMF i otišao i nije hteo da razgovara sa Srbijom. Znači, ono što se čuvalo na nekim bilansima i računima javnih preduzeća, nikada nije bilo prikazano u budžetu Srbije. Ono što su kamate ostale od 128 kredita su iznosile 1,4 do 1,5 milijardi evra godišnje, samo kamate od 2012. godine do danas.

Mnogo je razloga zbog kojih javni dug uopšte nije realno prikazan. Zato je i MMF pristao posle 2012. godine, kada je dobio dobrog političkog partnera u vidu SNS i gospodina Vučića kao premijera, da može da razgovara na krajnje realan, iskren način i sa Srbijom, i sa njegovim političkim rukovodstvom, i sa ljudima koji vode Narodnu banku kao što je guvernerka Tabaković, koja je takođe učestvovala u pregovorima kada je u pitanju aranžman MMF-a. Zbog toga mi danas pričamo o rezultatima NBS o inflaciji koja je 2012. godine bila 12,9%, a već 2013. godine 2,2%. Danas se kreće u evropskim delovima koji su od 1,5 do 2%, kod nas je 1,9% danas, tako da stabilnost uopšte dinara danas je mnogo veća i ne može uopšte da se govori da vreme pre 2012. godine i danas je isto. Potpuno su dva različita koncepta ekonomije koja se vodila.

Kada govorimo o rezultatima NBS, treba reći da usled efikasnog korišćenja deviznih rezervi mi danas imamo znatno povećanje deviznih rezervi. Od bruto rezervi, koje su iznosile 409 milijardi evra, mi danas pričamo o 10 hiljada 550 milijardi evra rezervi. Prema tome, to su rezultati. Referentne kamatne stope NBS su nekada bile 11,75%, danas su 3%. Znači, govorimo o tome da je dinarizacija, kao jedan od modela instrumenata, danas u ekonomiji Srbije dominantan pojam sa kojim se svi građani susreću i čak su krediti koje podižu u dinarima mnogo veći, jer su mnogo povoljniji.

Prema tome, ono što još treba naglasiti, da su ovi finansijski zakoni danas predloženi, suština da daju mogućnost građanima Srbije da jednostavno uđu u digitalizaciju u finansijskom sektoru i da poboljšaju svoj kvalitet finansijskih usluga za koje će oni da se sami odluče. To je jednostavno tržište. Do sada imamo dva miliona korisnika kada je u pitanju korišćenje uopšte interneta i e-bankarstva i to je u stvari ideja sa ovim zakonskim predlogom i primenom kartica i novih obaveza koje će banke preuzimati na sebe, a ne prelamati preko leđa građana Srbije, u stvari da taj broj ljudi koji koristi e-bankarstvom se udvostruči i time svi suštinski olakšamo poslovanje, a naravno da će to olakšati pre svega poslovanje privrednim subjektima i zaposlenima.

Finansijsko obezbeđenje, kada govorimo o zakonima o finansijskom obezbeđenju, o naknadama, o pravima poslovanja, o platnim uslugama pokazuje da Narodna banka po prvi put sada uvodi strože kriterijume za poslovanje banaka na tržištu. To znači da će ona uspostaviti jednu listu, u stvari svojih bankarskih derivata svake banke ponaosob, i vi ćete moći na sajtu Narodne banke da uđete i za svaku banku gde ste vi deponent, da tačno znate koje su te usluge koja ona može da naplati. Mi smo imali prilike da čujemo na Odboru za finansije da recimo banke nemaju pravo da naplaćuju naknade za zatvaranje računa i taj zakon je 2014. godine usvojen i pravilo se poštuje.

Međutim, banke to što rade, one to rade nezakonito. svaki deponent je dužan, ukoliko ima obavezu da prati to, ukoliko vidi da to pojedina banka radi, treba jednostavno da presavije tabak, da napiše i da tuži i da obavesti Narodnu banku o tome da bi ona na adekvatan način mogla da reaguje. To je jednostavno posao svakog od deponenata da ovakve vidove, ja bih rekla za upotreba banaka koje misle da su ovde na tržištu mnogo jake i da im niko ništa ne može, da jednostavno ta transparentnost se pokaže u javnosti koliko će u stvari da uvede red, a i pomogne Narodnoj banci da na određeni način uvede strože sprovođenje zakona u svakom momentu.

Kada pričamo o izmenama Zakona o Narodnoj banci, treba reći da je Narodna banka dobila nove nadležnosti koje se odnose na zakon koji smo usvojili o deviznom poslovanju i shodno tome sve te promene koje se odnose na zakon, pokazuju u stvari da jedan kontinuitet u ovakvom sprovođenju politike NBS i pokazuje suštinski da je prepoznat dobar poslovni ambijent, ne samo banaka, već i uopšte poslovanja i firmi koje su zainteresovani investitora i sa zapada i sa istoka. Ono što nije do sada bilo, NBS je u protekle četiri godine uvela čak i nove četiri valute sa kojima može da se menja kada je u pitanju tržište deviznih kurseva.

Ono što je važno reći danas, ovaj set zakona zaista je na dobrobit svih nas i mislim da treba zaista i stranke koje neće da se slože sa tim, zato što se nalaze u opoziciji, da treba jednostavno da podignu ruku i da glasaju za ovakav zakon, zato što on jednostavno utire put dobroj ekonomskoj politici Srbije, unapređenju bankarskog sektora. Na kraju krajeva, Skupština Srbije usvojila je pregovaračko poglavlje 33, koje se odnosi na finansijske i budžetske odredbe, za Poglavlje 9 – finansijske usluge i za Poglavlje 17 – ekonomsku i monetarnu politiku, što pokazuje suštinski da Srbija ide u korak sa evropskim integracijama, pogotovo kad je ovaj sektor u pitanju.

U danu za glasanje naravno da ćemo svi ovde poslanici SNS podržati ovaj set zakona, jer smatramo da zaista to donosi dobrobit građanima Srbije. Hvala.
Interesantno je, kada neko govori ko je zadužio lokalnu samoupravu sa četiri milijarde dinara, isplaćivao plate preko fudbalskog kluba, da priča o tome kako treba trošiti budžet i kako treba voditi domaćinski finansije.

Interesantno je da govorim o kursu evra koji je 84, možda je on zaista plaćao neki kurs 84 dinara za jedan evro, ali taj kurs je bio 2005. godine. Znači, kurs, tačno je da je varirao od 84 do 123 je čak varirao do 2012. godine i NBS je vodila jednu krajnje komercijalnu politiku, tako da su pojedine banke mogle samo time da se bave, a i neki pojedinci. Tako da je sve to išlo preko građana Srbije, preko tog budžeta i preko deviznih rezervi. Tada su devizne rezerve bile 400 milijardi evra, a danas su 10.550 milijardi evra. Znači, velika je razlika.

Pričanje o javnom dugu 1,5 milijardi evra su nam ostale kamate samo od velikih kredita koje ste podizali i za koje ste bili sigurni da ćete nešto uraditi u državi, odnosno da isplatite plate, penzije i zato ste podizali kredite jer više niko nije hteo sa vama da radi, jer ste građevinske dozvole investitorima izdavali za 300 dana. Zato što ste kursne razlike krili na posebnim računima NBS. Zato što ste plaćali 750 miliona evra iz budžeta za firme u privatizaciji koje su vraćene, pa su se nazvale firme u restrukturiranju i zato što ste vojnim penzionerima doneli određenu odluku, ukinuli praktično, penziju nivelisali sa penzijama koje nisu iz oblasti Vojske, pa napravili dug od 22 milijarde dinara u sudskim presudama.

To sve nije ušlo u javni dug, ali kada dođu određene finansijske institucije, onda kažu mi hoćemo da vidimo koliko ste vi zaista dužni. Onda morate da stavite sva dugovanja koja stoje na završnim računima, odnosno u budžetu Srbije i onda normalno da taj javni dug mora da bude veći, jer upravo je ta razlika onih vaših sposobnih menadžera, političara koji su vodili ovu državu i koji su pokazali da je najlakše zadužiti i tako voditi u stvari ekonomiju do trenutka dok ne kažu – e, dosta je bilo, dok niko više neće da vam pomogne, dok jednostavno građani Srbije ostanu u situaciji da ne mogu da prime plate i penzije. To je razlika između vas i nas. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Očito je rasprava bila veoma napeta i zbog toga mislim da je bilo potrebe da se da reč mnogim poslanicima koji su reagovali na nesuvisle komentare kod izlaganja guvernerke i ministra gospodina Đorđevića.

Pre nego što pređem kao ovlašćeni predlagač na temu, a to je izbor Komisije za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki, koje je u nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije, još jednom bih rekla da ono što smo imali prilike da čujemo, zaista nema veze sa temom i predloženim zakonima, danas su paušalne izjave i na svaku od tih izjava danas su paušalne izjave i na svaku od tih izjava vrlo lako može da se odgovori iz prostog razloga, što, recimo, na pitanje kada treba vratiti neisplaćene plate iz firmi koje su bile u privatizaciji i stečaju nije nadležnosti rada Narodne banke Srbije.

Drugo, kada govorimo o tome da se omogući preprodaja duga određenih banaka, govori se u trenutku kada jedna banka ode u stečaj, šta se dešava sa deponentima te banke i sa njihovim dugovanjima. Normalno je da postoji pravni sled onog ko kupuje tu banku, pa je logično da taj dug preuzme druga banka. Znači, to pokazuje jedno neznanje uopšte kada već želite da napadnete nekog po prirodi onih zakona koji se donose, onda treba da idete zaista sa argumentovanim napadom i rečinacama, a pogotovo kad pričamo o lobistima drugih banaka.

Moram da vas podsetim da u vreme do 2012. godine mi smo imali tajkune koji su državne akcije davali kao garanciju privatnim bankama i tako uzimali kredite i opterećivali budžet Republike Srbije i plus, imali smo i „Razvojnu banku Srbije“, „Metals banku“ i „Agrobanku“ koje su davale bespovratne kredite određenim političkim strankama za izbore. Prema tome, od 2012. godine, toga više nema.

I ono što je vrlo važno reći, da kurs koji se kretao do 2012. od 84 dinara za jedan evro, do 123 dinara za jedan evro je upravo davalo mogućnost NBS da sa bankama otvori jedan biznis u kome su se bogatili oni koji su radili za te banke, a to su u svakom slučaju bili pojedinci.

Tako da, ono sve što je danas u budžetu Srbije zahvaljujući guvernerki NBS, se nekada prelivalo u privatne džepove. Tako da je potpuno razumljivo zašto je budžet Republike Srbije do 2012. godine došao u situaciju da nema da isplati plate i penzije.

Kada govorimo o onim rezultatima NBS, to će govoriti i ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe i mislim da mu to neće biti uopšte težak posao, ja bih rekla samo ispred Odbora da kao ovlašćeni predstavnik kada smo vršili izbor Komisije za zaštitu ponuđača u postupku javnih nabavki imali smo obavezu da raspišemo oglas zbog toga što je četvoro kandidata, od ukupno devet koji su podeljeni u tri suda, koji se bave praktično drugostepenim odlukama prilikom žalbi u postupcima javnih nabavki, imali smo obavezu da raspišemo javni oglas, jer je mandat za četiri člana tih sudova istekao 1. aprila.

Mi smo to uradili u zakazanom roku, 20. februara, tako da je 23. februara u listu „Politika“ i na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije oglas pušten da se svi zainteresovani, u skladu sa zakonom, koji imaju zaista godine staža provedene u ovoj oblasti, koji imaju položen pravosudni ispit, mogu prijaviti na ovakav konkurs.

S obzirom da su uslovi konkursa visoko postavljeni, zbog toga što traže iskustvo u ovom radu, svega se šest kandidata javilo. Onda, u skladu sa praksom koja je i prošle godine imala kada smo vršili izbor ovih kandidata, izvršen je jedan test u pismenoj formi prema kojem su pitanja sastavljena na osnovu Zakona o javnim nabavkama i na osnovu Zakona o upravnom postupku. Od šest kandidata, uslov je bio da se postavi određeni limit. Od 42 pitanja koja su nosila po jedan bod, 34 boda, praktično 34 pitanja je trebalo da se odgovore tačno.

Ono što bih rekla da se pokazalo da od ovih šest kandidata svi su imali zaista jako veliki broj bodova i došlo je do toga da su suštinski pokazali svoje znanje i na tom pismenom testu. Bili smo u obavezi kao Odbor da izvršimo i usmeni razgovori sa svim kandidatima. Ono što se pokazalo da broj bodova se praktično sa našim utiskom poklopio i to je ono što je pokazalo da tri kandidata koja su konkurisala sa pravosudnim ispitom su i nosila najveći broj bodova.

Tako da Vesna Gojković, Željko Grošeta i Vesna Stanković su kandidati koji su najveći broj bodova postigli sa pravosudnim ispitom i bili naš predlog posle razgovara. I Slaviša Milošević sa 38 bodova koji je stekao iskustvo u Upravi za javne nabavke. To su u stvari četiri kandidata koji su predlog odluke koju smo doneli 23. maja 2018. godine i utvrdili na samom Odboru.

Mislim da su imali prilike i predstavnici opozicionih partija da jednostavno i učestvuju u ovom procesu i da učestvuju, kada je u pitanju rad komisije koja je sprovodila pismeni test, tako mislim da je bilo teško doneti ovu odluku zato što su svi kandidati bili jako dobro i njihovo znanje se negde merilo bukvalno sa par bodova.

Mislim da današnja sednica zaista treba da ide u nekom pravcu stručne rasprave, odnosno rasprave koja može i ako treba da donese neke popravke u smislu amandmana na određeni predlog zakona, onda ona treba da pokaže suštinu kojom treba ovaj parlament da se bavi, a to je otvaranje prostora građanima da lakše, jednostavno sprovode postupke u odnosu sa bankama.

Odluka svakog korisnika usluga banaka je njegovo lično pravo. Drugo, banke su na tržištu kapitala, jednostavno treba da se utrkuju sa svojim uslugama i na osnovu te konkurencije da svi korisnici, odnosno građani Srbije zaista idu ka najboljim uslovima koje će u tom trenutku za njih ponuditi na tržištu. Mislim da je taj put ustvari, koji je guvernerka dala sa ovim setom zakona, negde otvoren i svi napadi koje smo do sada imali prilike da čujemo su lične prirode, pokazuju ustvari da oni koji to žele da napadnu prvo, ne poznaju temu, nisu hteli ni da pročitaju predlog ovih zakona i onda je najlakše krenuti ka tim ličnim uvredama, tipa kolika je plata ljudi koji rade u NBS. To je uvek jedna paušalna izjava kojom se želi da se građani Srbije okrenu protiv institucija, ali to im ne donosi nikakav benefit. To neće doneti nikakvu korist građanima, pa čak ni onima koji se bave i koji imaju probleme sa kreditima u švajcarcima.

Mi smo na odboru imali prilike da čujemo taj odgovor. Odgovor je da 19. hiljada ljudi koji zaista imaju realne probleme, koji su se stekli u mnogo godina i pre nego što je ovih šest godina guverner NBS gospođa Jorgovanka Tabaković. Ne treba da preliju probleme budžet Srbije koji koristi sedam miliona građana. Naravno da mere koje donosi NBS i uteruje banke u redu i uteruje na određeni način da poštuju standarde koji postoje u svim međunarodnim institucijama, treba da budu isti.

Upravo ovi zakoni teraju banke u taj red. Zbog toga guvernerka i ima takvu poziciju koja možda danas i nije omiljena kod bankara, ali jednostavno navika banke da moraju da poštuju pravila koja važe u svim razvijeni državama, ne samo članicama EU, nego i one koje poštuju ove standarde, a nisu članica EU.

Mislim da je nama danas zadatak da na što bolji način prezentujemo građanima Srbije šta je to dobro što će ovi zakoni da donesu, a ne da se bavimo time da napadamo bez razloga, političkim putem, zarad jeftinih političkih poena pojedinih malih stranaka i strančica, pokreta, da bi jednostavno oni dobili koji minut više reklame na RTS.

Hvala vam gospođo guvernerka što niste hteli da ulazite u ovakve rasprave koje se odnose na određene uvrede, jer to više govori o njima koji daju uvrede, nego o nama koji želimo da damo odgovor na ovakve napade. Hvala zbog toga što danas građani Srbije treba da vide koliki su rezultati za ovih šest godina postignuti. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Srpska napredna stranka nema potrebe da se stidi i da stavi na listu člana predsedništva SNS, bivšeg gradonačelnika gospodina Sinišu Malog, ali bi bilo obmanjivanje staviti ga na listu, a predlagati ga za ministra finansija. Prema tome, ono što ste želeli ovde da kažete, jednostavno ne stoji – obmanjuje javnost.

Kada pričate o ličnim bankarima, pa šta je gospodin Cvetković bio kao ministar finansija? Stavili ste ga i za premijera, pa ste mu na sednicama govorili – ćuti ti, ti ništa ne znaš.

Prema tome, to govori o vama, o vašoj politici koja je naravno, otišla na istorije prošlosti. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovana premijerko, ne treba ni da se poredite sa premijerom koji je preglasavan na sednicama Vlade. Znate, taj premijer nema podršku ni ministara, a kamoli građana Srbije. A vi imate podršku i građana Srbije i političkih stranaka. Tako da takva vrsta poređenja jednostavno daje za pravo onima koji ništa ne znaju u politici i koji su svojim rezultatima pokazali gde su ih građani stavili na svoje mesto, pogotovo u Beogradu, gde su dobili 2%. Hvala.

`PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima predsednik Vlade, gospođa Ana Brnabić. Izvolite.