Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovani gospodine Pantiću, kolege poslanici, mi na današnjoj sednici imamo tačku dnevnog reda, a to je – Predlog za izbor člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije.

Sednica Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je 25. novembra 2021. godine, donela Odluku na osnovu predloga poslaničkih grupa da se za člana Saveta guvernera izabere gospodin Stojan Stamenković koji, inače i vrši ovu funkciju u prethodnom sazivu.

Ono što želimo da kažemo uopšte, i mislim da će svi članovi u svojoj diskusiji danas apostrofirati, to je da nam je izuzetno zadovoljstvo što takvog čoveka prvo Srbija ima, drugo što Narodna banka Srbije zaista drži jedan kontinuitet rada kada je u pitanju izbor članova Saveta guvernera, upravo zbog toga što u najtežim trenucima kada je Srbija trebala da donosi vrlo važne odluke u saradnji i sa Vladom Srbije i sa predsednikom države ispred Narodne banke Srbije su, zaista bili ljudi od najvećeg integriteta i najvećeg iskustva koji ima.

Gospodin Stojan Stamenković je izuzetno iskusan ekonomista, koji gotovo od sedamdesetih godina prati, uopšte temu kada je u pitanju ne samo oblast Narodne banke Srbije, već uopšte makroekonomska analiza i makroekonomske projekcije kada su u pitanju finansije, ne samo Srbije, nego u onom vremenu i stare Jugoslavije.

Izuzetna nam je čast bila da razgovaramo sa takvim čovekom zato što smo mnogo toga imali da naučimo, jer očito je Srbija bila u istorijskim trenucima više puta u prilici da donosi vrlo važne odluke koje su u stvari odluke za budućnost naše dece.

Kada govorimo o tome koliko je važno da postoje ljudi od integriteta koji će donositi takve odluke i savetovati, na kraju krajeva, najviše institucije u ovoj državi po ovoj temi, onda treba reći da ono što smo imali prilike od njega da čujemo, a to je da po prvi put sada MMF više ne zove gospodina Stamenkovića da isključivo on učestvuje i prisustvuje pregovorima Srbija sa MMF, je u stvari pokazatelj, to je i on naveo, da Srbija ide dobrim smerom, da po prvi put sada imamo ovakvog guvernera koji zaista je u uskoj saradnji i sa Vladom Srbije i sa predsednikom države, da sve odluke koje se donose donose se na osnovu konsenzusa svih političkih faktora u ovoj državi, ali i konsenzusa sa međunarodnim institucijama, jer smo uspostavili taj odnos poverenja između međunarodnih institucija kad su u pitanju finansije i institucija Republike Srbije.

To je za nas, u stvari bio pokazatelj da problemi o kojima pričamo i danas i koje smo negde predosetili da će se desiti u ovo vreme kada smo razgovarali 25. novembra smo dobili odgovore od gospodina Stamenkovića na Odboru.

Reći ću vam pre nego što kažem o svemu smo sve govorili, a kad je u pitanju inflacija, kad je u pitanju makroekonomski pokazatelj u budućnosti i u vreme ove krize, i šta je pandemija donela, a šta donosi energetska kriza, pre toga smo imali prilike da čujemo gospodina Stamenkovića da tim kojim on učestvuje, a to je Savet guvernera, koji zajedno sa guvernerom Narodne banke donosi određene odluke je efikasan, kvalitetan, stručan i da ono što je viđenje ovog člana saveta, to je da ne sumnja da u vremenima koja dolaze, koja su krizna da će se donositi uvek najodgovornije i najbolje odluke.

To je ono što je za nas najvažnije, da Srbija ne može da bude gubitnik, da se stvorila takva osnova koja pokazuje da sve odluke koje donosimo, donosimo konsenzusom i da sve odluke koje donosimo su u interesu građana Srbije i u interesu države Republike Srbije i da su interesu naše budućnosti.

Ono što želim da vam kažem jeste da od 2012. godine gospodin Stamenković učestvuje u donošenju različitih akata koje govore, uopšte, rade analize, istraživanje i scenarije mogućih kriza, ali ono što je važno je da u svojim radovima u kojima je od 70-ih godina po danas učestvovao jedan od najznačajnijih, to je da je u grupi ekonomista koje je radio zajedno sa USAID-om, FREN-om i MAT-om, govorio da postoji postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije od 2011. do 2020. godine.

Znači, aktivno je učestvovao kao član Saveta guvernera upravo u podizanju ekonomije Srbije od onoga trenutka kada je Srbija pala na najniže grane, kada je 2012. godine Aleksandar Vučić i SNS sa svojim koalicionim partnerima preuzela odgovornost za spašavanje ekonomske situacije Srbije u koju je ona zapala neodgovornim politikama svih onih ranijih vlada i predsednika koji su na određeni način zadužili ovu državu na krajnje neodgovoran način i gde je trebalo napraviti jedan dugoročan plan izlaska iz ovakve krize.

Ono što danas pričamo i prošle godine, kada je došla nova kriza i nov zamajac koji je pokazao da ni razvijene ekonomske države, kao što su članice EU se jedva nose sa problemima, Srbija je ostala na nogama i zadržala sve one rezultate koje je imala. To pokazuju i visoke stope rasta sa kojima će Srbija izaći ovu 2021. godinu sa godinom postpandemije Kovid 19, ali pokazuje i sa svojim odlukama koje donosi sada kada imamo na pragu energetsku krizu.

Mi smo imali prilike da vidimo rezultate NBS na kraju novembra meseca koja je pokazala da je Srbija izašla sa, zahvaljujući NBS, 16,45 milijardi evra većim deviznim rezervama, što pokazuje da je, kada govorimo o povećanju u odnosu na devizne rezerve koje su postojale na kraju 2020. godine, to bilo 13,5 milijardi evra na osnovu izveštaja koji je NBS podnela Odboru za finansije letos. Rezerve zlata se nalaze na nivo 37 tona. To smo juče imali prilike da čujemo na otvorenoj sednici Vlade Republike Srbije, gde je prisustvovao i predsednik Aleksandar Vučić i gospođa guvernerka Jorgovanka Tabaković.

Ono što smo imali prilike juče da čujemo, kao što vidite kada dolaze velike krize, a u pitanju je energetika, znači energetika i finansije jedne zemlje su usko povezane. Kada vi imate određenu vrstu krize, vi morate promptno da reagujete, morate da obezbedite balans kada je u pitanju i sama mreža, elektromreža Srbije, da obezbedite balans kada su u pitanju i aktivnosti samoj Elektroprivredi da biste obezbedili svim građanima električnu energiju i vi onda morate da reagujete na tržištu kapitala, morati i kao NBS da pripremite novac za kupovinu električne energije onoliko koliko nedostaje za balansiranje.

Mi smo juče imali prilike da čujemo gospođu Tabaković da je spremno 750 miliona evra za kupovinu električne energije da bi se obezbedilo to balansiranje i da bi svi potrošači u što kraćem roku usred ovog snega koji je pao u nedelju, dobili električnu energiju i da bi se uspostavila normalna proizvodnja električne energije.

To je ono što je i zadatak države, da brine o svojim građanima, da kada god dolazi do određenih problema i izazova, a sada je to energetika, imamo i povećanje stope inflacije, da država reaguje.

Mi smo čuli na Odboru za finansije gospođu Tabaković da je rekla, mi smo bili zabrinuti što se tiče same inflacije i to pitanje smo i postavili gospodinu Stamenkoviću. Ono što država mora u određenim trenucima, to je da biste smanjili inflaciji ili zaustavili progresiju, morate da donesete određene mere, moraju robne rezerve da reaguju, mora određeno tržište hartija od vrednosti da reaguju da bi se zaustavili toliki problemi kada su u pitanju ti izazovi i, ono što je najvažnije, pokazatelj svega toga je kraj godine. Mi ćemo na kraju godine imati tačno sliku o tome koliko smo bili na kom nivou rasta što se tiče privrednih aktivnosti, kolika je bila inflacija prosečna kada govorimo za celu 2021. godinu, ali ono što je ohrabrujuće, mislim da su to rezultati, juče smo čili i gospodina Sinišu Malog, da mi ne treba da brinemo zato što Srbija ima finansije, da ćemo imati na računima kada je u pitanju Republika Srbija dovoljno novca da se finansiraju i plate i penzije i sve ono što je plan za 2022. godinu budžetom, da ne moramo da brinemo i kada su u pitanju tržišta hartija od vrednosti, da država ne mora u januari i februaru mesecu da reaguje i to je ono što je u stvari pokazatelj da je i Narodna banka i Vlada Srbije i predsednik države kada je u pitanju donošenje političkih odluka uvek zaista pravovremeno reagovala i ciljano da zaštiti sve one ciljne grupe koje u državi mogu da izazovu određene poremećaje kada su u pitanju finansije i finansijska sposobnost i otpornost domaće ekonomije, jer Srbija se pokazala i prošle i ove godine da zaista može da reaguje onako kako treba i to je ono što za nas predstavlja očuvanje kredibiliteta i Narodne banke Srbije.

Važno je da i međunarodna organizacija, kao što je Blumberg, jednostavno, govori o tome da je Narodna banka sa svojim projekcijama, kada je u pitanju bila 2021. godina, zaista pokazala krajnji stepen visoke odgovornosti i da, na kraju krajeva, i kreditni rejtinzi nikako ne padaju, nego samo idu gore. Znači, uvek su tu negde u nivou pred B B plus, koja govori o predinvesticionom tom najvišem rejtingu A i to je ono što za nas predstavlja veliki značaj.

Cena gasa, kao što ste videli, je zahvaljujući tome Srbija dobila što je održala dobre političke bilateralne odnose sa Ruskom Federacijom i to je zaista odnos između dva predsednika, Aleksandra Vučića i gospodina Vladimira Putina, pokazao da kada je teško treba pomoći i treba pokazati krajnju odgovornost.

Očito je ova zima kritična za sve i pokazaće se… I juče ste imali prilike da čujete da najrazvijenije države Evrope, kao što je Nemačka, sa promenom svoje politike prema određenim strateškim projektima, kao što je „Severni tok 2“, će mnogo koštati zato što to ne puštanje gasa kroz „Severni tok 2“ gotovo Nemačku će koštati promptno mesečno oko 60 milijardi evra i to je pokazatelj kada vi donosite određene političke odluke koje mogu da ne uzmu u obzir sve analize koje ovako stručni ljudi rade kao što je gospodin Stamenković i jednostavno mogu da vas odvedu zaista na loš put zato što da smo mi zaista prešli kompletno na ono što Evropa traži, a to su obnovljivi izvori energije, mi danas ne bi uopšte govorili o električnoj energiji, ne bi govorili o proizvodnji električne energije iz elektrana i imali bi zaista još veće probleme koji bi se ogledali u takvom procentu, a ne samo u 0,38% ljudi koji nisu imali ova dva dana električnu energiju, nego bi se ogledali u mnogo većem procentu.

Prema tome, kada donosite određene odluke kao država i kada donose odluke neki politički faktori koji bi želeli da uđu ovde u Skupštinu, kreirajući neko javno mnjenje o tome kako ne postoji briga države za ekonomsku aktivnost države, za standarde zaštite životne sredine i onda pokazuju potpunu neodgovornost kada izlaze na proteste i pokušavaju da zaustave Srbiju na putu svog napretka, a to se pokazalo i sada, da jednostavno kada izlazite i manipulišete građanima kada su u pitanju određene odluke, države u tom delu izlazite kao neki kvazi ekolozi i dajete jednostavno sebi za pravo da plašite narod određenim izmišljotinama, onda dobijete kao odgovor na to da prvo Evropska unija otvori klaster 4, u kojima vam da priznanje za sve ono što ste uradili kao država u proteklih godina, pogotovo kada su u pitanju i saobraćajna infrastruktura i saobraćajna politika i balkanske trans energetske mreže i kada je u pitanju sama energetika i kada je u pitanju zaštita životne sredine i vi vidite onda da u stvari mi kao Srbija zaista idemo jednim putem kojim bi rado išle druge države u regionu.

Verujte mi da mnoge naše kolege i poslanici i građani iz država regiona kažu - blago vama što imate Vučića, koji zaista ima hrabrosti da donosi jako odgovorne odluke, koji trpi velike pritiske zbog tih odluka, ali to zaista kao građani osećamo, zato što u ovom trenutku mi nemamo "lok daun" kao mnoge države u našem komšiluku, koje su čak članice EU, mi nemamo problem sa električnom energijom, osim 0,38% građana koji ovih dva-tri dana do ponedeljka očekujemo potpunu regulaciju kada su u pitanju potrošači električne energije, koji nemaju problem sa cenom gasa koji moraju da plaćaju na svetskom tržištu, koja je od prekjuče skočila upravo zbog odluke Zelenih u Nemačkoj da ne pusti severni tok, pa cena na svetskom tržištu nije kao naša, 270 dolara na hiljadu kubika gasa već iznosi hiljadu pedeset, a čak skače do hiljadu i 600-700.

Prema tome, vi vidite, u stvari, u kojem se mi okruženju nalazimo. I kad imate takvo okruženje, vama su onda potrebni jako iskusni ljudi koji treba da rade na ovim analizama, da jednostavno pronađu sve moguće scenarije po kojima će jedna država da se ponaša.

Nama je veliko zadovoljstvo bilo da razgovaramo sa čovekom koji je bio i u vladama Milke Planinc i u vladama Ante Markovića i u vladama gospodina Avramovića, pa, na kraju krajeva, i član Saveta guvernera od dolaska gospođe Jorgovanke Tabaković, da učestvuje u ovako važnim odlukama koje treba država da donese.

Rezultat koji se pokazao što se tiče deviznih rezervi i što se tiče zaustavljanja inflacije koja je počela da raste, a inače je ona na nivou, kada pogledate druge države EU, bila znatno, znatno manja, projektovana na 3,7% u proseku za ovu godinu, ona je obuhvaćena i za sledeću godinu i budžetom za 2022. godinu. Znači, u ovom trenutku je tačno da je rast inflacije veći, ali tačno je i da mere koje Vlada sprovodi i Narodna banka Srbije za sledeću godinu, znači, početak, očekujemo da će padati.

Prema tome, smatramo da je gospodin Stojan Stamenković, predlog za člana Saveta guvernera, dobar predlog, smatramo, dokle god Srbija ima ovakvog stručnjaka u svom timu, koji treba da donosi odgovorne odluke države i od strane NBS, smatramo da treba da podržimo ovakav predlog i da glasamo za njega. Tako da predlažemo da u danu za glasanje svi poslanici podrže ovaj predlog. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, kolege poslanici, mi smo na sednici Odbora razmatrali Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod banke „Intesa“ za jedan veliki projekat koji mislim da već dugi niz godina govorimo o tome. To je Projekat Ruma - Šabac - Loznica, koji je inače od 9. avgusta 2018. godine, kada je Vlada napravila Radnu grupu, definisala, u stvari, strateške ciljeve razvoja Srbije kada je u pitanju infrastruktura.

I, ono što gospodin Vučić kaže, da snovi stvaraju budućnost, očito se vidi sada da je budućnost u svakom trenutku rada, jer je projekat o kojem danas govorimo i za koju, u stvari, i danas Skupština ratifikuje i potvrđuje zaduživanje je projekat koji se sastoji iz tri faze. Ukupan projekat vredan je 476 miliona evra.

Prva faza je, u stvari, tzv. petlja kod Rume, odnosno deonice Ruma – Šabac, koji treba u stvari da predstavlja deo Autoputa E-70 na ukupnoj dužini 21,14 kilometara, gde će brzina vozila biti na toj deonici 130 kilometara na sat. U drugoj fazi će biti deo preko Save, koji će iznositi 1.321 metar. Treća faza se odnosi na deo Šabac – Loznica, koji predstavlja brzu saobraćajnicu u dužini od 54,48 kilometara, gde će vozila moći da se kreću 100 kilometara na sat.

Kao što vidite, tako važni putevi treba da povežu Srbiju, i istočnu i zapadnu, i severnu i južnu i da u je stvari to čvorište koje je jako važno pogotovo za sever Srbije. Na određeni način omogućiće brži protok roba i usluga, naravno, samim tim i veće učešće BDP-a kada je u pitanju sama infrastruktura i kada su u pitanju visoke stope rasta naše privrede.

To je u stvari pokazatelj da ono što je započeto još 2018. godine sa Ministarstvom građevine, koje je zajedno sa „Koridorima Srbije“ i „Azbest firme“, koja je izvođač tih radova, danas mi imamo deo koji se odnosi na 2021. godinu, zaduživanje koje je definisano budžetom za ovu godinu i iznosi od 14,9 milijardi dinara.

Taj deo kredita o kome danas govorimo treba zaista da završi sve ove faze koje se odnose na realizaciju ovog projekta, ali onaj deo finansijski koji nas je zanimao na Odboru za finansije pokazuje da je kredit planiran za otplatu narednih 10 godina, da dve godine ima grejs period.

Do sada je povučeno, što se tiče kredita, preko osam milijardi dinara, a sada se zadužujemo za 14,9, da je rok raspoloživosti zajma do 4. januara 2024. godine, a isplata znači do 1. avgusta 2031. godine.

Ono što je važno reći da su rate, kada je podeljen kredit u 16 jednakih rata, i da realizacija ovog projekta, s obzirom na tako veliku ročnost i na infrastrukturni projekat, naknada za povučene sredstva je 0,3% na godišnjem nivou.

Kada se govori o kamati, tromesečni je Belibor i fiksna je znači maraža od 2%, a kredit je u dinarima, što je od velikog značaja, pogotovo u ovom trenutku kada imate mnoge izazove na finansijskim tržištima, kada imate određenu inflaciju i mislim da je jako važno što su mnogi krediti kada su i potpisivani za zaduživanje Srbije se uzimalo u obzir da treba da se zaštiti od bilo kakvih inflatornih udara i mislim da je u danu za glasanje vrlo važno da svi zaista podržimo ovakav predlog zakona.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, kolege poslanici, mi smo juče na sednici Odbora usvojili Predlog zakona koji govori da Srbija daje garancije za deo koji se odnosi za zaduživanje „Srbijagasa“, da bi se uvela gasifikacija vezana za Zlatiborski okrug. Primećeno je da Zlatiborski okrug sve više ekonomski napreduje, da je primećen suficit u njihovom funkcionisanju kada su u pitanju privredne aktivnosti i ono što je pokazatelj da bi se postigla veća konkurentnost privrede, da je potrebno da pored onih okruga koje smo ranije usvajali u smislu gasifikacije, jednostavno da i Zlatiborski okrug dobije gasnu mrežu.

Zašto je ovo važno? Podsetiću vas da još krajem maja je Vlada usvojila zaduživanje, a početkom juna Narodna skupština potvrdila gasifikaciju, odnosno zaduživanje „Srbijagasa“ kada je u pitanju transportna mreža za Kolubarski okrug, Borski, Jablanički i Pčinjski. Sada dobijamo i deo Srbije koji se odnosi za gasifikaciju Zlatiborski okrug. Srbija postaje zemlja koja koristi isključivo visoke ekološke standarde u korišćenju svojih energenata. Gas je jedan od najčistijih energenata u Srbiji.

Ono što danas moram da kažem, a mislim da je negde propušteno, da je sinoć Evropska komisija poslala informaciju da će u ponedeljak Srbija posle dve godine zastoja otvoriti Klaster 4, a to je upravo klaster koji obuhvata i energetsku politiku i transportnu politiku i politiku zaštite životne sredine, kao i klimatskih promena.

Prema tome, to je priznanje za ono što je Srbija uradila u domenu ekologije kako bi ovi ljudi koji sebe stavljaju ispred ljudi koji su zabrinuti za životnu sredinu, pa politički žele da kapitalizuju svaku vrstu neslaganja, odnosno nemira kod građana Srbije, treba da kažemo građanima da ono što je Srbija uradila, a što će tek uraditi u ovoj oblasti, u stvari pokazuje koliko smo mi napredovali.

Ovo je priznanje rezultata za ono što smo do sada radili. Srbija je u ovoj godini iz budžeta izdvojila za projekte zaštite životne sredine u tri ministarstva 24 milijarde dinara. Za sledeću godinu planirala 36 milijardi dinara. Prema tome, to su ogromna sredstava koja upravo govore da Srbija napreduje u polju zelene agende i da jednostavno ima i podršku najstrožijih institucija iz ove oblasti, a to je sigurno Evropska komisija. Mislim da je jedan od sporazuma za koji mi danas u stvari treba da saglasnost da bi se „Srbijagas“ zadužio u stvari u interesu građana jer će oni sutra imati mogućnost da pod najpovoljnijim uslovima priključe gas. Zbog toga pozivam poslanike da podrže ovaj zakon. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarka, kolege poslanici, danas imamo tri predloga zakonskih rešenja koji očito pokazuju da Srbija se menja i da te promene idu velikim i krupnim koracima koje, jednostavno, mnogi politički akteri na ovoj sceni, koji žele možda da budu deo budućnosti, ne shvataju i to je ono što, u stvari, smo mi dužni kao narodni poslanici građanima da u svakom trenutku damo potpunu informaciju o tome koliko zaista Srbija napreduje, pogotovo kad su u pitanju i evropske integracije i kada je u pitanju Zakon o patentima i kada su u pitanju međunarodni sporazumi sa mngoim državama, pa tako sada imamo i sa Mongolijom, ali i kada je u pitanju gasifikacija Srbije.

Kad pričamo o zakonu o patentima, treba reći da je institut sertifikata o dodatnoj zaštiti proizvoda, u stvari, rešenje koje sada uvodimo po principu kako je to uradila Nemačka, Austrija, Češka i to je ono što u stvari pokazuje da mi zaista se usklađujemo sa razvijenim zemljama Evropske unije kada je u pitanju i naša privreda i sve naše aktivnosti.

Kada govorimo o Sporazumu koji je potpisan 23. septembra između Vlade Republike Srbije i Vlade Mongolije, onda treba reći da je to u stvari osnova kojom treba da se formiraju dve komisije koje će pratiti trgovinsku i ekonomsku saradnju ove dve države. Znači i ovo pokazuje koliko te privredne aktivnosti treba da se prate i koje su sigurno te koje će u sledećim godinama rasti.

Mi danas imamo izjavu ministra finansija, a to je da će Srbija očito završiti sa najvećim stepenom rasta ovu godinu kada je u pitanju region, a čak negde ćemo se nositi sa najrazvijenijim državama Evropske unije u toj borbi za prvo mesto i ono što je bitno reći da danas, kada govorimo o izdavanju garancija za „Srbijagas“, za gasifikaciju Zlatiborskog okruga, treba reći da to moramo da posmatramo u svetlu otvaranja Klastera 4 u ponedeljak, znači, savet evropskih komisija, odnosno Evropske unije je obavestio srpsku Vladu i nadležna ministarstva da delovi koji se odnose i na „Zelenu agendu“ i na održivu povezanost, tj. oblasti kojima se Srbija do sada bavila u proteklih godinu dana kada je u pitanju rad Vlade i nadležnih ministarstava, to je i oblast zaštite životne sredine i oblast klimatskih promen,a ali i oblast energetske politike, transevropskih mreža i saobraćajna politika su, znači, oblasti koje su jednostavno priznanje od strane Evropske unije da smo mi zaista na putu razvoja rame uz rame sa onim državama koje imaju razvijene ekonomije.

Sada, kada govorimo uopšte o današnjem zaduživanju, odnosno garancijama koje Skupština treba da potvrdi, koje je Vlada potpisala, govorimo o garancijama banaka kao što su banke „Rajfajzen“ i mislim da je u pitanju „Inteza“ i mislim da su to banke sa kojima u stvari „Srbijagas“ i radi, jer mislim da su i ranije garancije koje su davane krajem maja takođe bile od strane ovih banaka, jer su se pokazale kao najefikasnije u saradnji sa „Srbijagasom“ i očito daju najbolje uslove da bi se završili ovako važni projekti.

Uslovi pod kojima se podižu ovi krediti, odnosno daju garancije, upravo pokazuju u kojim će rokovima Srbija izvršiti gasifikaciju.

Kada je u pitanju ta devizna klauzula, govori se o roku od osam godina, s tim što imate dve godine grejs perioda i s tim što su kamatne stope jako povoljne. Iznose od 1,48% do 1,57% na godišnjem nivou, s tim što se tromesečno plaćaju rate.

Sada, kada posmatramo koliko je „Srbijagas“ uradio u 2020. godini, treba reći da na osnovu podataka zvaničnih je to bilo 507 kilometara distributivne mreže samo u 2020. godini, što je 4,6% više nego u prethodnoj, odnosno do sada, sa završetkom 2020. godine, Srbija je imala 11.507 kilometara mreže i 4.259 priključaka je uradila u prošloj godini. To pokazuje da je ukupan broj priključaka u Srbiji 120.159, ali su 95,6% domaćinstva.

Šta to nama govori? To nama govori da će u ovoj godini taj broj biti sigurno veći, pogotovo što je „Srbijagas“ već počeo krajem maja, početkom juna da radi gasifikaciju i Borskog i Zaječarskog okruga i Jablaničkog i Pčinjskog, a sada i Zlatiborskog i to nam govori o tome da je povoljnost za građane za uvođenje gasa sledeća. To znači da će imati prilike da građani gde prođe gasovod će moći za 36 meseci da plate priključak gasa od 780 evra i to bez kamate.

Mislim da je to od velikog značaj, da je država dala veliku podršku građanima da jednostavno uvedu ovaj najčistiji vid energenta u svoja domaćinstva i time, u stvari, pokazujemo da sprovodimo tu „Zelenu agendu“ o kojoj se toliko priča, jer i sami evropski predstavnici u parlamentu govore o tome da „Zelena agenda“ jednostavno nema političku obojenost.

Sada dolazimo do one priče ko želi da iskoristi određene teme za svoje političke obojenosti, ko želi da podigne i manipuliše građanima Srbije po određenim pitanjima da bi postali prepoznatljivi u javnosti, da bi sprovodili određene proteste sa kojima bi oni stali na čelo kada dođu izbori sledeće godine i da bi, jednostavno, ušli u parlament i pokušali da pričaju o temama koje zaista nemaju veze ni sa zaštitom životne sredine, ni sa eksproprijacijom, ni sa referendumom. Jednostavno, tema je u stvari kako srušiti Srbiju, kako srušiti Aleksandra Vučića, jer očito sav ovaj posao, kada je u pitanju napredak Srbije zaista je na leđima Aleksandra Vučića uprkos svim izazovima sa kojima se susrećemo i uprkos svim krizama koje jednostavno je preživeo i on i politički akteri koji čine ovu skupštinsku većinu i koji čine Vladu, ministri koji su u Vladi Republike Srbije u najteža vremena i to je ono što danas treba građanima jasno reći, da ne postoje protesti koji su zaista inspirisani ovim temama koji pokušavaju da se nametnu u javnosti, jer danas više nije tema uopšte kako je Srbija uspela da dobije najnižu cenu gasa, odnosno da zadrži cenu gasa u Srbiji, koja iznosi 270 dolara na 1000 kubika, a znate da je tržišna cena 1000 dolara na 1000 kubika.

Danas nije tema kako se Srbija gasifikuje, kako menjamo kotlove koji su na mazut i na ugalj, u školama, bolnicama, u termoelektranama, u delovima koji se odnose na gasifikaciju i grejanje građana i u Priboju i u Novoj Varoši i u Valjevu, da je u stvari stepen zagađenosti, kada pogledate zvanične podatke, drastično manji u ovim gradovima gde su zamenjeni kotlovi i postavljeni kotlovi na bio masu. Da je Srbija usvojila sve zakone koji se odnose na Zelenu agendu kada je u pitanju energetika i pokrenula jedan potpuno nov ciklus kada je u pitanju primena i direktiva EU iz ove oblasti, ali je i zadržala mnoge stvari kada je u pitanju energetski sektor, upravo zbog svoje stabilnosti.

Treba ići korak po korak, ne treba srljati i donositi odluke preko noći i lomiti nešto kada su u pitanju same termoelektrane, ugasiti sve, pa postati posle energetski zavisan, nego jednostavno ići korak po korak u uvođenju te Zzelene agende. To je, u stvari, model srpske zelene agende, obezbediti ekonomski rast i razvoj, shodno tome koristiti i obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, ali obezbediti radna mesta i zadržati radna mesta građana Srbije u ova teška vremena, kada prelazimo iz jedne zdravstvene krize u jednu energetsku krizu u svetu. Mislim da Srbija traži taj balans. Taj balans je očito našla.

Kada pričamo o onim ljudima koji žele da iskoriste narod koji živi u 12 sela u okolini Loznice, onda govorimo o tome da moraju ti građani da znaju istinu, da mora da znaju istinu da su 2004. i 2005. godine data istraživačka prava firmi „Rio Tinto“, da je to urađeno za vreme onih koji su tada vodili i Ministarstvo za zaštitu životne sredine, sećate se gospodina Dulića i gospodina Đilasa, koji je vodio Ministarstvo za ekonomski razvoj, odnosno za nacionalni i investicioni plan i gospodina Tadića, koji je bio tada predsednik države. Tada su ti projekti bili prihvatljivi i čak reklamirani u Drugom dnevniku RTS i prikazivani kao budućnost Srbije.

Ne zaboravite da je 2005. godine pronađen potpuno nov mineral, 2006. godine, koji se naziva jadarit, upravo zato što je pronađen u dolini Jadra, da je 2006. godine upisan u katalog novih minerala, da je pronađen način na koji se obrađuje takva ruda i pronađeno šta ona sve daje, koje benefite. Da 1,7% daje taj litijum, koji je budućnost razvoja sveta i ekonomije, da daje preko 25% borne kiseline, koja se koristi u industriji deterdženata i kozmetike i koja daje određene sulfate koji se koriste u tekstilnoj industriji. Prema tome, višestruka je korist uopšte ove rude koja je pronađena u ovoj oblasti.

Pitanje problema građana koji nisu dali, nego prodali „Rio Tintu“ svoju imovinu i svoje njive, se sada otvara u trenutku kada se završavaju sva istraživačka prava, kada je u pitanju „Rio Tinto“. Zašto se to dešava?

Kako je njiva gospodina Blagojevića od dva hektara i šume od 84 ara prodato za 717.000 evra, gotovo u junu mesecu isplaćeno i u avgustu, a kako su njive, čuli smo od građana Srbije, prodate „Rio Tintu“ za 16.000 evra po jednom hektaru? Velika je razlika. Velika je razlika između kupoprodajnih ugovora, ljudi koji žive tamo i koji imaju poljoprivredno zemljište i onih koji su došli očito zajedno sa informacijom da će „Rio Tinto“ raditi u 2004, 2005. godini, pa kupili određenu zemlju i sada na kraju istraživačkih prava prodali za 717.000 evra. Razmislite o tome. Kako je moguće da je to baš čovek koji je danas direktor kod Dragana Đilasa? Kako je moguće da danas upravo ti ljudi su vođe protesta protiv „Rio Tinta“ i izmišljenih tema i Zakona o izmeni Zakona o eksproprijaciji, jer eksproprijacija uopšte nije bila niti tema kada su u pitanju 12 sela u okolini Loznice, ni pitanje „Rio Tinta“?

Kako je sad odjednom uvezivanje tih tema, su došli na čelo protesta „Rio Tinta“, a istovremeno određene nevladine organizacije dobijaju ogromna sredstva iz kojekakvih fondova da brane temu koja se zove čist vazduh, zemlja i klima? Dolazimo u situaciju da neke prepisane agende koje su neki nekada koristili u nekim državama, koje eto iz sektora bezbednosti određeni ljudi nazivaju hibridnim aktivnostima, danas postaju deo platformi koje se svakog vikenda brane pod geslom zaštite životne sredine i ekologije i brane građanima da žive normalan život, i ne samo to, zaustavljaju saobraćajnice sa međunarodnim saobraćajem, koje je potpuno protivustavno pravo, odnosno kršenje zakona svih ljudi koji su organizatori toga.

Negde u drugim državama, razvijenim ekonomijama, to bi se rešavalo na potpuno drugačiji način. Očito mislim da je dobra odluka i predsednika Vučića i Vlade Republike Srbije da građani treba da vide istinu, treba da vide istinu onih koji vode ove proteste, koji manipulišu ljudima, jer znate, svi mi želimo našoj deci, naravno, i čistu životnu sredinu i ekonomski rast i razvoj, i uopšte deo koji se odnosi na, kako oni kažu, ekologiju, želimo da donesemo određene odluke u budućnosti kako želimo da živimo i na koji način.

To učešće građana kroz svoj, mi smo imali ovde zakone o referendumu, pokazuje, u stvari, zaista i želju Vlade i Aleksandra Vučića da građani uzmu veće učešće u mnogim važnim odlukama u budućnosti, pa tako i u odlukama kada je u pitanju uopšte životna sredina i projekti od strateškog značaja.

Ali, koliko je Srbija uradila u ovoj oblasti, niko ne želi da priča o tome. Niko ne želi da kaže da je Srbija ekološki zauzela veliko mesto kada je u pitanju i sam budžet Republike Srbije, da je 24 milijarde, to sam već rekla, sa ovim rebalansom u ovoj godini uloženo za mnoge strateške projekte, kada je u pitanju 50 lokalnih samouprava, osam stanica za skupljanje čvrstog otpada. To je ono što u sledećoj godini treba da iznosi 36 milijardi dinara. Gotovo 86% je povećan budžet u ovoj oblasti, kada govorimo uopšte o ekologiji i ekološkim standardima.

Mislim da je od velikog značaja da mi odavde pošaljemo poruku svim građanima da ova Vlada zaista misli o toj temi svakodnevno i da zaista radi na tome u svim lokalnim samoupravama, ali rezultate koje postižemo upravo pokazuju oni koji mere te rezultate.

Kada uđete i vidite zvaničnu statistiku, onda ćete zaista videti koliko smo napredovali u ovoj oblasti. Manipulacije i laži koje pokušavaju određeni centri moći da plasiraju kroz određene medije, jednostavno, treba da građanima pokažu da sve ovo nije urađeno, da sve ovo ne postoji i da sve ovo treba drugačije uraditi.

Pa, ako bi, primera radi, gospoda i došla da upravljaju Srbijom, onda bi samo milijardu dinara imali, ako se sećate za projekat „Očistimo Srbiju“, gde smo imali štampanje letaka, salveta, raznoraznih lepeza i to bi bio, u stvari, sistem za ispiranje para, a ništa se suštinski ne bi uradilo.

Srbija dana sima čime da se pohvali. Priznanje za to je otvaranje Klastera 4 u ponedeljak, posle dve godine zastoja kada su u pitanju otvaranja poglavlja, zbog promene metodologije i, na kraju krajeva, napretka Srbije. Mislim da smo ovim pokazali i svim građanima koji do juče su bili možda u određenoj vrsti negde pitanja i samokritičnosti, hteli da postave sebi pitanja - a šta će biti u budućnosti ako se ovakvi projekti budu ostvarivali, jednostavno smo podigli javnost i svest ljudi da će, na kraju krajeva, oni odlučivati o tome na određenim vrstama referenduma, da li žele da žive u budućnosti, da li žele da budu u skladu sa novim tehnologijama, u korak sa razvijenim državama ili žele na određene načine da sve to uspore, odnosno korak po korak da se na određeni način promene ti projekti i da žele možda i potpuno da se vrate u prošlost, da ih vode oni koji su vodili do 2012. godine državu na način da ekonomija je bila u samom kolapsu, a o zaštiti životne sredine nije moglo ni da se razgovara, a kamoli o čistom vazduhu, a kamoli o tome da imamo čistu vodu ili da imamo čistu zemlju, odnosno kako oni kažu - zemlju, a treba da pričamo o zemljištu, pogotovo kada je u pitanju obradivo zemljište.

Jednostavno, sve te projekte koje su imali prilike da urade nisu uradili. Sada su naplatili sve to, ono što su tada radili, na jedan najmonstruozniji način, manipulacijom ljudi, poigravanjem sa njihovim najdubljim osećanjima, pitanja samo postojanja, pitanje opstanka i pitanje njihovog zdravlja, i to je ono što mislim da mi sa građanima treba da razgovaramo. Treba da im kažemo i odgovorimo na svako pitanje koje im nije jasno.

To je Aleksandar Vučić pokazao u Gornjim Nedeljicama, da treba da imamo strpljenja, kao što je on imao strpljenja više od dva sata da razgovara i da odgovara na pitanja koja možda i nisu uopšte direktna tema, ali, jednostavno, sa njima raditi u tom delu da se osveste sve one teme koje se pokušavaju kroz medijske kampanje da potiru sav onaj rad i napredak Srbije koji je do sada postignut.

U danu za glasanje pozivamo sve poslanike da podrže ove predloge zakona. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, nekako smo se navikli svake godine kada usvajamo rebalans i budžet za sledeću godinu zajedno da dođe do te formulacije da povećanje obično plata ide od 1. decembra. Međutim, kada kažemo da je u pitanju povećanje 1. decembra, onda to pripada rebalansu, znači ovoj godini finansijskoj, a kada kažemo da je povećanje od 1. januara 2022. godine, onda je to deo budžeta sledeće godine.

Prema tome, mi smo videli da je tu došlo do jedne tehničke greške, da povećanje plata i penzija može da ide isključivo po budžetu za sledeću godinu i da je taj rok 1.1.2022. godine, tako da smo tu grešku predložili da ministar usvoji. On je, naravno, sagledao sve to i prihvatio na Odboru i zahvaljujemo se na tome. Jednostavno ćemo imati definisana povećanja i tačno utvrđene rokove.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, mi smo na odboru u ponedeljak, 22. novembra, usvojili 11 tačaka dnevnog reda sa današnje sednice koje su u stvari direktno vezane za budžet za sledeću godinu koji smo usvojili.

Kada pogledamo Zakon o budžetskom sistemu, on ne samo da govori o povećanju plata u sledećoj godini od 7% ili 8% za različite kategorije, odnosno 7,3% u prosečnom iznosu, već govori o pravnom osnovu za jedinstveni celovit obračun plata, novi softver „Iskra“ koji Ministarstvo finansija želi da uspostavi.

S obzirom da imamo tačno koliko ljudi radi u sektoru, žele da na određeni način se ustroji sistem i bude jedinstven kada je u pitanju obračun plata i u svakom trenutku za svakog ko je zaposlen će se znati koliko jednostavno sredstava vuče iz budžeta.

Zakon o porezu na dobit pravnih lica, kao i Zakon o porezu na dohodak upravo govore o tome da imamo i podsticaja, ali imamo i deo koji se odnosi na rasterećenje privrede kada je u pitanju zapošljavanje novozaposlenih, nezaposlenih lica, kada je u pitanju zapošljavanje mladih i kada je u pitanju samozapošljavanje, kada su pitanju mladi koji donose, unose u svoje preduzetničke agencije ili firme patente, inovacije. Samim tim država želi na određeni način da ih pomogne.

Tu imate zaista vidno rasterećenje u naredne dve, tri godine, kada je u pitanju plaćanje poreza i doprinosa, a i deo koji se odnosi na rasterećenje poslodavaca, kada je u pitanju Zakon o obaveznom socijalnom osiguranju. Rekli smo, rasterećenje od 0,5%. To je ono što je u stvari i sastavni deo budžeta za sledeću godinu.

Najvažniji zakon, mislim da je izazvao jako veliko interesovanje u javnosti, je onaj koji se odnosi na upotrebu, nošenje i raspolaganje imovinom. Najveći deo rasterećenja, odnosno oslobađanja građana Srbije je za one koji su vlasnici motornih vozila starosti od 13 do 20 godina. Stope relaksakcije plaćanja, odnosno smanjenja poreza koji će platiti pri registraciji samih vozila je od 25% do 40%. Mislim da se odnosi i na vozila preko 2.000 kubika, što mislim da predstavlja veliki benefit za građane koji su inače godinama tražili da se nađe model kako će država pomoći u rešavanju ovog problema.

Moram da kažem da starija vozila od 20 godina i zbog Zelene agende i zbog ekologije neće biti oslobođena plaćanja. Znači, neće imati subvencije prilikom registracije, zato što se upravo ide na to da vozila koja su veliki zagađivači jednostavno će morati da podnesu finansijske troškove.

Kada govorimo o Zakonu o eksproprijaciji, mislim da u javnosti nije dovoljno objašnjeno i mislim da je danas i trenutak, i kada dođe i ministar finansija, da se objasni javnosti da ovaj zakon ništa suštinski ne menja od onog zakona koji je postojao i ranije.

Kada se uspostavlja javni interes, kada imate međunarodne ugovore, kada želite da sagradite put, most, branu jednostavno dolazite u situaciju kao država da sa vlasnicima privatnih parcela morate na određeni način da rešite eksproprijaciju. Mora država da isplati te vlasnike. Do sada su tu postupci bili jako dugački i samim tim što ste imali 30, 60, 90 dana mogućnost žalbe.

Drugo, veliki broj suvlasnika na parceli. Država se zaista nosila na određeni način da su projekti od međunarodnog karaktera, kada povlačite određena finansijska sredstva da biste izgradili puteve, mostove i kompletnu infrastrukturu odugovlačili upravo zbog ovog postupka eksproprijacije. Za to smo kao država plaćali određenu vrstu kamata i penala, zato što nismo u određenom vremenu povlačili sredstva od međunarodnih bankovnih institucija.

Prema tome, država ovim samo želi da ispoštuje međunarodne ugovore u roku, da uspostavi javni interes i da te predmete koji su doživljavali i sudsku praksu olakša ljudima koji su suvlasnici na parceli da ovaj postupak završe ranije.

Vi znate da mnogi na parcelama ljudi koji su suvlasnici žive u inostranstvu, mnogi su umrli i da moraju da se čekaju i ostavinski postupci i da to traje. Država je sada rešila da pomogne, da skrati rokove. Znači, da za 15 dana Ministarstvo građevine mora da se izjasni, da Ministarstvo finansija ima rok od 30 dana da se izjasni. Samim tim se sav postupak skraćuje, koji je u interesu i tih ljudi koji učestvuju u postupku eksproprijacije, koji treba da dobiju pare od države za parcele kroz koje će proći infrastruktura.

Prema tome, nikakvi materijalni efekti ovog zakona ne postoje. Sve je isto kao i pre, samo su rokovi smanjeni da bi se efikasnije obavio ceo ovaj postupak. S druge strane, oni koji su juče ovde mitingovali su pokušali da izvuku određene političke poene, uvezali to sa pričom o referendumu, sa Rio Tintom, koja jednostavno ne postoji.

S druge strane, kada pričamo o Sporazumu KfW i Republike Srbije, koji je bio jedan od tačaka dnevnog reda i danas na odboru, moram da kažem da je 22 miliona evra KfW banka sa ugovorom sa Srbijom omogućila otvaranje transfernih stanica za upravljanje čvrstim otpadom. Grad Vranje i grad Kruševac su ušli sa ovim projektima u realizaciju ovako važnih projekata.

Prema tome, zakoni koje smo imali i na sednici odbora i koje danas imamo u plenumu pre svega su zakoni koji direktno utiču na život građana Srbije kroz direktne prihode i efekte koji se odnose na budžet Republike Srbije za sledeću godinu, a ovi zakoni, kao što su obaveze države u odnosu na eksproprijaciju, carinski zakoni koje smo imali prilike da čujemo, koji olakšavaju jednostavno postupak samog funkcionisanja i carine i oslobađanja od carinskih taksi za tehnološki usklađene proizvode i deo koji se odnosi na obaveze naše prema MMF-u, gde ćemo imati mogućnosti da povlačimo 890 miliona evra kao određene kredite da bi vratili one skupe kredite kojima se zaduživala vlast koja je do 2012. godine urušila ekonomiju Srbije, u stvari su indirektni benefiti koje će građani imati.

Inspekcija, završavam, koja je budžetska inspekcija, nov zakon, treba takođe da nam olakša život, jer smo ovim zakonom ustanovili obavezu da će svi budžetski inspektori sada odgovarati na državnom nivou, na republičkom nivou i obavezaćemo ih da 11 predmeta godišnje svaki inspektor mora da uradi. Do sada je bilo od tri do pet predmeta godišnje.

Znači, država želi efikasniju državnu upravu, efikasniji rad izvršne vlasti, da bi uspostavila veću finansijsku disciplinu, bolje punjenje budžeta, realizaciju boljih infrastrukturnih projekata, jer želimo rast i razvoj Srbije. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovana premijerko, ministri, kolege poslanici, moram da kažem prvo da je budžet za ovu godinu došao prema kalendaru, u roku, to znači da je dovoljno bilo vremena da se svi poslanici upoznaju sa Predlogom budžeta za sledeću godinu.

Mi smo, i prema nekim svojim obavezama, koje smo dali kao Narodna skupština i Odbor, zajedno sa Ministarstvom finansija, po prvi put organizovali javno slušanje, pre same rasprave i pre samog Odbora, koje je bilo 9. novembra, koje se odnosi na predstavljanje budžeta za 2022. godinu i razmatranje završnog računa, sa mišljenjem DRI za 2022. godinu, što je naravno po Ustavu i Zakonu o budžetskom sistemu. Tako da smo ispoštovali sve korake u donošenju ovog najvažnijeg akta.

Ono što treba reći, da smo juče, na Odboru za finansije, imali prilike da čujemo to predstavljanje, od strane ministra finansija, ali i aspekte sve koje je dala guvernerka NBS, zatim Fiskalni savet je dao svoju ocenu, naravno i svoje mišljenje o tome. Imali smo prilike da čujemo i šta kaže Savet za koordinaciju i praćenje rasta BDP-a Vlade Republike Srbije i naravno DRI.

Imali smo zaista potpunu informaciju i došli spremni danas na sednicu, ali ono što moram da kažem da su mnogi odbori razmatrali ovaj predlog. Pre svega, Odbor za rad i socijalna pitanja, Odbor za zaštitu životne sredine, kao i Odbor za privredu, trgovinu, turizam i energetiku, dijasporu, poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, Odbor za obrazovanje, kao i Odbor za kulturu i informisanje.

Zašto ovo govorim? Zato što su predstavnici odbora, odnosno ne samo predsednici tih odbora, imali prilike da, nama kolegama, kažu koliko su zadovoljni sa time, sa tim planom za sledeću godinu, jer se pokazalo da su neki sektori zaista mnogo toga uradili i u ovoj godini, plus dobili za sledeću godinu priliku da određene investicione projekte završe.

Moram da kažem da je budžet za oblast zaštite životne sredine uvećan gotovo za 86%, kao i budžet za kulturu od 16,5%. Veći će biti u sledećoj godini nego u ovoj, a nemojte da zaboravite da su rebalansom dosta povećani ovi sektori i da je sektor koji se odnosi na poljoprivredu u sledećoj godini planiran na nivou 50 milijardi dinara, što je gotovo 20 milijardi više, a 270 puta veći nego što je bio 2012. godine. Znači, danas pričamo jako važne stvari o tome da Srbija sledeću godinu, ono što je premijerka rekla, treba da ide i da nastavi svoj investicioni ciklus u svim oblastima i u svim oblastima beleži plan veći nego što je u ovoj godini. To znači da bez obzira što smo sada imali u ovoj godini najveći rast, rast od 4,5% koji je planiran za sledeću godinu će biti u rangu sa razvijenim ekonomijama centralne i istočne Evrope. Znači, mi se sada poredimo sa tim državama. Ne poredimo se ni sa državama zapadnog Balkana, niti sa državama koje su u razvoju, već rame uz rame sa onima koje su razvijene.

Šta je bilo interesantno juče na Odboru za finansije, a o tome će i ministar finansija da kaže, ocena koju daje Fiskalni savet i čuli smo od premijerke, zaista u svom tekstualnom delu je pohvalio. Prvi put je dao jedno mišljenje u kome stoji da je budžet jako mudro planiran i da je sa velikim oprezom urađen, gde su uzeti u obzir svi rizici koji očekuju ne samo nas, nego i zemlje EU i ceo svet.

Ono što se pokazalo kao dobro je da mi kada raspravljamo o oceni Fiskalnog saveta, za neke stvari zaista konceptualno se ne slažemo sa njima. Imamo utisak da oni iza brojki svojih i slova zaista gledaju to sa nekog starijeg aspekta, kompletnu analizu budžeta kada je u pitanju predlog za sledeću godinu.

Zašto? Zato što ponavljaju neke stvari od pre pet godina na isti način, a ne poznavajući ono što se radi i na koji način Vlada Srbije prevazilazi sve nove izazove i ono što smatra za izazov, predstavlja u svoju prednost.

Prvo, to je obrazovanje. Premijerka je rekla koliko je novca opredeljeno za sledeću godinu više nego u ovoj i u prethodnoj godini za obrazovanje. Imali smo priliku da čujemo od predsednika Fiskalnog saveta da recimo će se mnogo manje izdvajati, a u svom izveštaju, u tehničkom narativu potpisanom piše da će biti mnogo više za gotovo 12 milijardi.

Drugi deo priče, oko „Er Srbije“ kako se ne vidi kolika su ulaganja i naravno, „Srbijagas“ koji negde kada se zna da će sigurno doći do određenog povećanja cene, ne samo gasa, nego i električne energije, a ne znamo koliko će to biti, jer sutra će na političkom nivou biti pregovori između Aleksandra Vučića i Vladimira Putina, znači to političko pitanje ne možete da stavite u budžet kao određene brojke i ne možete da definišete.

Znači koncept Fiskalnog saveta je da mi pokušamo unapred da stavljamo cifre za koje znamo da će u određenom delu morati da se dotiraju iz budžeta da bi se obezbedila ne samo ekonomska stabilnost, već i energetska stabilnost i bezbednost uopšte funkcionisanja cele privrede. Znači, taj koncept shvatanja Fiskalnog saveta na osnovu onoga što piše i onoga što jednostavno se godinama ovde menja i napreduje i pokazuje da ima rezultate i 2020. i 2021. godine, kada smo dali podršku građanima gotovo osam milijardi dinara i taj rast koji nam priznaju i najrazvijenije države, na kraju krajeva i MMF i Svetska banka u stvari pokazuje da mi jako dobro odgovaramo na sve izazove i probleme koji nastaju u svetskoj ekonomiji i to očito negde nije prepoznato od Fiskalnog saveta kao nešto sa čime se Srbija bori na adekvatan način.

Mi smo se pomirili sa tom činjenicom, ali ono što smo dobili kao odgovore i za finansiranje Srbije i za finansiranje kada su u pitanju mnoge investicije za „Srbijagas“ je u stvari da način kako funkcionišemo u saradnji sa Evropskom komisijom je potpuno neprepoznatljiv i nepoznat za one koji nas kritikuju. Mislim da smo to juče dobili decidno kao odgovore, i od strane ministra finansija i od strane guvernera Narodne banke, Jorgovanke Tabaković.

Zbog toga mislim da je jako bio interesantan juče Odbor, da poslanici mogu da dobiju i stenogram i da jednostavno mnoge dileme koje imaju i kao odgovore na one koji nas kritikuju, to u svakom trenutku će moći da odgovore. Zato smatram da i kolege koje su održale svoje odbore i podržali ovaj budžet za sledeću godinu sigurno imaju razloga da danas govore u ovoj raspravi i mislim da će sa zadovoljstvom podržati ovaj Predlog budžeta. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, danas smo imali prilike da čujemo i od premijerke i od ministra finansija i od drugih ministara koliko je zaista Srbija napredovala na osnovu onih rezultata koji se završavaju sa ovom godinom, a i na osnovu planova koje sa ovim budžetom pravimo za sledeću godinu.

Najvažniji detalj u stvari koji mislim da negde svima glavni argument kada razgovaramo sa građanima Srbije je u stvari da kada posmatrate 2020, 2021. godinu i onu koju planiramo da ostvarimo u tom svom ekonomskom delu, kada posmatramo rast BDP, odnosno rast naše privrede, suštinski pokazuje visoke stope rasta u odnosu na sve zemlje, pa čak i razvijene zemlje EU, u vreme najveće krize koja je izazvana pandemijom, ali i one koju najavljuju, krizu pod uticajem velike inflacije i određenih poskupljenja energenata.

To znači da je Srbija zaista zahvaljujući i Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije iskoristila i ove krize i ove rizike i sve pritiske da pokaže da je sposobna da se nosi sa ovakvim izazovima i da sve te pritiske iskoristi u delu koji ima na osnovu svojih kapaciteta i pokaže da je sposobna, jer su mnogi svetski stručnjaci govorili da je naša privreda jako žilava i to se pokazalo u prošlog godini, ali očito možda nisu prepoznali taj deo našeg preduzetničkog duha u smislu ekonomskih aktivnosti i naše privrede i države koja je proaktivno reagovala na sve zahteve, ne samo građana Srbije, nego i same privrede.

Tako da, ovaj rast koji je planiran za sledeću godinu, od 4,5% BDP je u stvari rast koji je planiran i za zemlje EU, pogotovo centralne i istočne Evrope, koje spadaju u jedne od nerazvijenijih zemalja.

Da bi prikazali sve te parametre koji su dati u ovom planu za sledeću godinu, treba da pođemo od toga kako je naše međunarodno okruženje. Mi se nalazimo na teritoriji tzv. zapadnog Balkana i uglavnom se posmatraju zemlje sa svojim određenim makroekonomskim indikatorima, rezultatima koje postižu u svojim privredama i očito Srbija, kada posmatrate sa tog stanovišta iskače po svojim rezultatima. Iskače i po onome što su strane direktne investicije za ovu godinu i za prethodnu godinu. Očito je to nekih 60% ukupnih investicija zapadnog Balkana. Zato je važno da se kaže da moramo malo šire to da gledamo i obzirom da smo duboko zagazili u sam proces evropskih integracija i ponašamo se u samom procesu evropskih integracija kao relevantna zemlja da razgovara sa članicama EU, onda treba reći da rezultate koje postiže zaista idu rame uz rame sa ovim državama.

Mislimo da je delta soj iznenadio, ne samo svet, nego i najrazvijenije zemlje koje imaju najrazvijenije ekonomije, jer se niko nije nadao da će u ovoj godini pandemija zaista nastaviti svojim punim kapacitetom, odnosno da će privreda biti zaista u nemogućnosti da pokaže visoke stope rasta u odnosu na 2020. godinu.

Od juče imamo Austriju kao članicu EU, jednu od najrazvijenijih zemalja gde je uveden lok daun u narednih nekoliko nedelja. Znači, potpuno zaustavljanje privrede. Imate zemlju koja nije mogla da se u određenom segmentu izbori sa pandemijom Kovid 19, sa tim delta sojem, nije mogla da se izbori sa procesom vakcinacije na onaj način kako se Srbija nosi. Da li je to lako? Očito da nije. Da li je to jednostavno uopšte za državu kao nekog ko treba da sprovede postupak vakcinacije i da dokaže građanima da je to jedini put normalnog života, privrednih aktivnosti, sektora kao što su obrazovanje, kultura, zdravstvo koje paralelno sa privredom mora da se posmatra i mora da se osluškuju zahtevi i lekarske struke? Nije jednostavno, ali je nešto što se pokazalo da u Srbiji daje određene rezultate.

Mi smo uspostavili taj balans između problema koji su izazvani pandemijom i problemi koji nastaju usled funkcionisanja privrede u vreme ovakve krize.

Ono što je najvažnije reći da sam MMF kada je projektovao uopšte stope rasta i za ove zemlje centralne i istočne Evrope i za razvijene zemlje, on govori o tome da nije hteo da menja tu stopu, i kada govori za sledeću godinu da je ona 4,5%, iako je u ovoj godini globalna ekonomija rasla svega 5,9%, Srbija je rasla, znači, i porašće za preko 7%. Čuli smo premijerku, da li će to biti 7,2%, 7,3% 7,4% ili 7,5%, to moramo da sačekamo kraj godine, ali vrlo je važno reći koje je to međunarodno okruženje pod kojim Srbija danas planira 2020. godinu i ostvaruje ove rezultate na kraju ove godine.

Znači, očekivani plan oporavka EU u stvari pokazuje da stope rasta će ići isto ovako kao što smo planirali mi. To znači da je Ministarstvo finansija zaista krajnje odgovorno, mudro, konzervativno, planiralo rast.

Kada pričamo o inflaciji, očekivanom rastu inflacije, mi danas govorimo o visokoj stopi rasta za ovaj kvartal, ali je Narodna banka, naravno kada govorim o inflaciji, projektovala i u ovoj godini i za sledeću godinu prosečnu stopu rasta za 3,7%. Podsetiću vas da je u ovoj godini rekordno rasla inflacija kada je u pitanju EU i MMF očekuje za sledeću godinu da će ona padati za gotovo 2,7%.

Kada govorimo uopšte o kamatnim stopama, one nisu mnogo rasle, svega 0,1% kada govorimo o Evropi, ali i rizici koji su sve veći i produktivnost, očekuju da sledeće godine, bez obzira što su u ovoj godini imali najviši javni dug, odnosno udeo javnog duga cela Evropa na nivou 98,7%. Znači, to su egzaktni podaci koji govore o razvijenim državama EU.

Šta je sa Srbijom? Srbija, kao što znate, ovu godinu završava sa visokim stopama rasta, sa visokim procentom udela javnih ulaganja koje govore najviše u prilog infrastrukturi, ali govorimo o tome da je ta domaća tražnja pogotovo u letnjem periodu kada su određeni sektori trgovine, turizma, saobraćaja jako rasli. Zbog toga je ta domaća tražnja rasla, samim tim izvoz je rastao i infrastruktura, naravno, počinje da prihoduje ono što smo završili od saobraćajnica, ali i stvara mogućnosti da onaj investicioni ciklus koji smo započeli u ovoj godini, u sledećoj godini nastavimo.

Realan sektor, ono što je najvažnije, to je otvaranje novih radnih mesta. Vi ste imali prilike da čujete gospodina Vučića, koji je otvorio, koji kaže da je učestvovao u otvaranju 55 fabrika, od toga se ni jedna nije zatvorila i čuli smo podatak danas da je 60 hiljada novih radnih mesta otvoreno u vreme najveće krize. Prema tome, ono što je za nas najvažnije, to je da je rast i same aktivnosti u oblasti poljoprivrede takođe pokazalo visoke stope, to pokazuje čak i onaj deo koji se odnosi na same subvencije i podršku u ovoj godini, koji će u sledećoj godini biti veći za gotovo 40%

Ukupni prihodi za sledeću godinu koji se planiraju i projektu su 1.516,9 milijardi dinara, što je gotovo 1,9% više, a ukupni rashodi koji se planiraju za sledeću godinu su 1.717 milijardi dinara, što je 4,23% manje nego što smo imali kada gledate procentualno troškove u ovoj godini. Samim tim deficit onda projektovan za sledeću godinu, planiran je 202 milijarde, što je oko 3%.

Ono što smo imali prilike da čujemo od Fiskalnog saveta, da oni misle da će prihodi biti mnogo veći. Oni čak smatraju da sa ovim stopama možda taj deficit bi trebalo da bude i manji, ali ono sa čime se slažu sa projekcijama koje su za sledeću godinu, da su vrlo konzervativno, mudro i krajnje taktički isplanirane, pogotovo što znamo da moramo da uzmemo u obzir rizike za koje danas niko ne zna da vam odgovori kakva će situacija biti u Evropi, u svetu kada je u pitanju gas, kada su u pitanju energenti, kada je u pitanju cena električne energije i kada je u pitanju sama inflacija.

To je ono što mi negde pretpostavljamo, kao država, koliko će to biti, ali ne bežimo od toga da smatramo i to je Narodna banka Srbije decidno rekla na osnovu svojih istraživanja, da smatra da do 1. jula će taj procenat inflacije znatno padati, jer će proći grejna sezona, da će deo koji se odnosi na porast troškova određenih cena na malo kada je u pitanju i građevinarstvo, i poljoprivreda, i cena metala na svetskom tržištu padati i stabilizovati se polovinom sledeće godine.

Znači, nama je jako važno bilo kao državi da napravimo jedan plan, da u roku od sledećih šest meseci zaista celu situaciju koja je dovela do toga da imamo visoke stope rasta, na neki način to ne pojedemo. Mislim da mi sa ovim planom koji ste izašli i kao ministar i kao Vlada Republike Srbije, kada su u pitanju ovako visok stepen javnih ulaganja, uopšte kapitalnih investicija od 486 milijardi dinara što je 7,8% BDP, u stvari je garancija za rast od 4,5%.

Sećate se, prošle godine u ovo vreme takođe su nas kritikovali da je nemoguće postići rast od 6%, pa smo rekli da upravo zbog toga smatramo da je to jedna garancija da ćemo sigurno ići na tolike stope rasta, pa se ispostavilo da nije 6%, nego je preko 7%. To je ono što negde mislimo da i sledeća godina nam garantuje tu jednu ekonomsku stabilnost.

Naravno, ono što je najvažnije jeste da ovim budžetom obezbeđujemo bolji život građana, da mislimo o njihovom standardu. Zbog toga ste i predložili da povećanje plata buce na tom nivou od 7,3% u proseku što znači da će vojska, zdravstvo i sve socijalne ustanove dobiti povećanje od 8% kada je u pitanju davanje iz budžeta i zaposleni u ovom sektoru, a da će svi ostali kada govorimo o javnim sredstvima, imati povećanje ličnih dohodaka od 7%.

Samim tim, suštinski, sve one dobre rezultate u stvari vi želite kao Vlada da podelite sa građanima Srbije koji su zaista imali snage da se nose sa svim ovim promenama koje su nastupile u celom svetu, pa i kod nas.

Ono što je najvažnije, to je da penzioneri nikada nisu zaboravljeni kada su u pitanju dobri rezultati države. Oni, pored toga što su preračunato do sada dobili od države u ova teška vremena 500 evra, svako u vidu određene podrške iz budžeta Srbije, za sledeću godinu država ima plan na osnovu ovog budžeta, a narodni poslanici sigurno će to podržati, to je funkcionisanje stalno, tzv. švajcarske formule, povećanje penzija za 5,5% i jednokratna pomoć koja će biti u februaru mesecu od 20.000 dinara.

Minimalna zarada, znači taj deo koji se odnosi na neoporezovani lični dohodak je povećan za 9,54%, znači nije više 18.300, nego 19.300 i imate rasterećenje privrede kada je u pitanju porez koji se odnosi poslodavce, koji će biti umanjen za 0,5%. Možda to izgleda jako mali procenat, ali ako uzmete u obzir fabrike koje zapošljavaju veliki broj ljudi, onda taj procenat i nije mali ako smo tog saznanja da visoko sofisticirane tehnologije koje sve više danas imaju i zapošljavaju mlade ljude sa visokim ličnim dohocima, onda zaista ovaj deo rasterećenja privrede predstavlja značajan benefit.

Kada pričamo uopšte o kursu dinara, Narodna banka garantuje za taj stabilan kurs dinara i to je ono što je najvažnije da ona kontroliše sidro, tzv. sidro inflacije i kontroliše kurs Narodne banke. I, vrlo važno, što smo imali prilike da čujemo, da postoje rezerve Narodne banke i da one iznose 16,5 milijardi evra i da je čak u oktobru mesecu Narodna banka otkupila, praktično uspela da kupi još milijardu kao rezervu.

Vrlo je bitno da se kaže da subvencije u sledećoj godini koje su na određeni način projektovane se odnose isključivo za privredu i poljoprivredu, da sada imamo jedan deo sredstava koji će biti oslobođen, u smislu onoga koje su bile date u ovoj i u prošloj godini, kao posledice izazvane krizom Kovid-19 i to je ta cifra od ove godine i od prošle, od osam milijardi dinara. Sada imamo znatno manje i zbog toga su ta sredstva, naravno, jako dobrodošla za realizaciju projekata koji su od velikog značaja za infrastrukturne tzv. kapitalne projekte. Tu je u pitanju i završetak mnogih poslova, kada je u pitanju i Fruškogorski koridor i Moravski koridor, deo koji se odnosi na izgradnju saobraćajnice brzih pruga, znači železničkih pruga, Beograd-Budimpešta, i naravno, jedan od najvažnijih kapitalnih projekata o kome Srbija govori već 50 godina, a to je početak izgradnje metroa.

Kada pričamo o izgradnji metroa, samo za sledeću godinu je planirana cifra od pet milijardi dinara u budžetu Srbije. Prema tome, to pokazuje ozbiljnost zaista ove ideje da ovaj projekat ozbiljno bude pokrenut i da ta realizacija ide onom brzinom koja je projektovana i od strane Vlade Republike Srbije, nadležnih ministarstava, ali najvažnije je reći koji su to sektori koji su doveli do toga da beleže velika povećanja.

Pre svega, očito je Zelena agenda, koja je jedna od najvažnijih pre svega političkih platformi Evropske unije, pokazala da u Srbiji može da živi svoju realnost, a ne da bude predmet određenih političkih neistomišljenika i projektovanje određenih filozofija sa kojima pokušava da se izađe pred građane Srbije i da se dobije neki glas više da bi se ušlo u parlament i na konto toga pričati kako ništa nije urađeno.

Izvinite, ali 36 milijardi dinara za sledeću godinu Ministarstvo finansija, u dogovoru sa Ministarstvom građevine i Ministarstvom za zaštitu životne sredine, opredelilo je za realizaciju tačnih i realnih projekata. Znači, i kada pričamo o upravljanju otpadnim vodama, i kada pričamo o kanalizaciji, i kada pričamo o transfernim stanicama koje se odnose na skupljanje čvrstog otpada, znači osam transfernih stanica, 50 lokalnih samouprava, učestvovaće u ovako važnim projektima.

To je ono što mi kao narodni poslanici moramo da kažemo građanima, mi se bavimo realnim životom, bavimo se potrebama građana Srbije, a oni koji se bave pričama od kojih misle da će politički da profitiraju su samo prazne priče kojima žele da ostvare sebi neke svoje političke ciljeve zarad toga da bi sutradan predstavljali neke faktore, a onda razgovarali sa određenim stručnjacima iz Evropske unije, koji bi sutra priznali i Kosovo i naravno ugasili termoelektrane i promenili život Srbije potpuno na jedan način koji je vladao do 2012. godine.

Znači, oni koji su imali iskustva su videli kako to izgleda – nema ni plata, nema ni penzija, zaduživanje iz kredita da bi isplatili plate prosvetnim radnicima, da bi isplatili penzije. To jednostavno ne sedi na realnim osnovama, to nije politika koja građane Srbije može da odvede u budućnost, ta politika jednostavno je politika prošlosti. Oni nisu shvatili uopšte politički momenat i važnost zbog čega treba ići korak po korak sa razvojem i Srbije i rame uz rame sa razvijenim ekonomijama sveta. Treba sarađivati sa svima i treba imati inicijative i kao što je „Open Balkan“, bez obzira na to što jednostavno možda imate probleme istorijske iz prošlosti sa određenim državama u vašem komšiluku, ali kada je u pitanju ekonomija, ta ekonomija donosi rezultate. To je ono što je za nas od velikog značaja, zbog čega mladi treba da ostanu u Srbiji, zbog čega jednostavno moramo da razmišljamo o budućnosti Srbije.

Aleksandar Vučić je to prepoznao. On je u datom trenutku uvek reagovao krajnje promptno, što znači da je zaista na proaktivan način reagovao i kada je u pitanju bilo donošenje teških odluka, nije se libio da jednostavno povuče korake koji će nas odvesti napred, a koje možda u datim trenucima mnogi građani nisu shvatili.

Ono što je za nas važno je da ovim budžetom u sledećoj godini pokazujemo da su sektori kao što su saobraćaj, kada su u pitanju kapitalne investicije, policija, znači, imaju veća ulaganja u infrastrukturu, recimo za 2,2 milijarde, zatim Ministarstvo rada ima veća davanja kada je u pitanju socijalna politika, pokazuje da ono što vam napravi kao novu vrednost, infrastruktura, to je ono što u stvari vi možete da podelite sa građanima i kroz određene ciljne grupe koje imaju potrebu da država brine o njima, a to je jednostavno oblast socijale.

Kada pričamo o Ministarstvu pravde, takođe su određena veća davanja u sledećoj godini i čuli smo od naše koleginice Jelene Žarić Kovačević koji sve sudovi će biti u sledećoj godini na određeni način unapređeni i njihov rad, kada je u pitanju infrastruktura. Ministarstvo za lokalnu samoupravu prvi put sada ima 26% veći budžet, s tim što su transferna sredstva o kojima su mnoge kolege pričale zbog lokalnih samouprava na nivou 33,3 milijarde dinara. Naravno, svi traže iz lokalnih samouprava da se povećaju ova sredstva, a uporno Vlada i Ministarstvo ulažu kroz projekte mnogo veća sredstva i to je ono što lokalne samouprave moraju da se naviknu, da pišu projekte.

Ono što je najvažnije reći je da je ovaj budžet napravljen da bude investicioni, razvojni, socijalno odgovoran i da ono što je Aleksandar Vučić započeo 2014. i 2016. godine u tom smislu, investicionom ciklusu, kao predsednik države, da se on nastavlja sa punom odgovornošću. Zato ćemo u danu za glasanje podržati ovakav predlog budžeta. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege, imali smo priliku da čujemo sve ono što je kampanja Dragana Đilasa i njegovih medija aktuelna i ono što je najgore, da li ste dovoljno čuli, a to je da referendum može da se završi i na kongresu SNS, pokazuje u stvari kako bi oni koji do 2012. godine su vodili Srbiju to rešavali - na svojim političkim kongresima, daleko iza očiju i naroda i građana koji jednostavno treba da učestvuju u tome.

Kada govorimo o referendumu i uopšte o zakonu, naravno da je Narodna skupština organizovala i javna slušanja i deo koji se odnosi na otvorenost uopšte parlamenta po različitim pitanjima, i kada je u pitanju referendum i kada su u pitanju amandmani na Ustav.

Prema tome, ono što mi danas imamo prilike da čujemo to su sitni politički poeni koje bi da skupe pojedinci da sutra stanu u određenu grupu koja bi htela da uđe ovde u parlament, ali građani Srbije jednostavno su to prepoznali i sigurno neće dati podršku tako nečemu. Hvala.

Zahvaljujem se.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarko, kolege poslanici, danas imamo zadatak ispred Odbora za finansije da kažemo da smo imali jedan odgovoran zadatak kada je u pitanju predlaganje članova Komisije za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki i kada je u pitanju Komisija za hartije od vrednosti.

Kada govorimo o ove dve komisije, prvo da kažem da pravni osnov i način na koji se predlažu kandidati nije isti. S druge strane, treba reći da je izbor kada su u pitanju kandidati za Komisiju za hartije od vrednosti, s obzirom da je devet članova Komisije koji su sastavljeni u tri veća koja rade na drugostepenim žalbama kada su u pitanju javne nabavke i štite u stvari prava ponuđača, treba reći da ne prestaje u istom trenutku mandat svim članovima, već sukcesivno.

Tako smo mi sada u prilici bili da je od dva člana, ističe mandat gotovo za par dana, i imali smo priliku da započnemo taj ceo proces mnogo ranije, zato što je način na koji se predlažu odnosno biraju prvo raspisivanje javnog konkursa. Tako smo bili u obavezi da 6. oktobra 2021. godine pokrenemo inicijativu za raspisivanje konkursa za izbor kandidata za dva člana republičke Komisije za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki i nakon završetka tog konkursa, Radna grupa za sprovođenje ovog postupka u sastavu od tri poslanika odnosno člana Odbora za finansije je imala zadatak pre svega da razmotri sve prijave i da utvrdi da li su u skladu sa konkursom, odnosno da li mogu da idu u dalji postupak izbora odnosno predlaganja.

Na konkurs se javilo dva kandidata za izbor prvog člana koji je po određenom članu zakona 191. stav 2. Zakona o javnim nabavkama. Znači, jedan član se bira po principu izbora po tom članu 191. stav 2, a drugi po istom članu stav 3. U čemu je razlika? Razlika je što jedan član se bira sa obaveznim završenim pravosudnim ispitom, a drugi član se bira sa potrebnim iskustvom od sedam godina rada i ne mora da ima položen državni ispit.

Za nas ono što je bilo interesantno, prvo pre nego što je došlo kao tema uopšte da razmatramo na Odbor je da su svi članovi ispunili uslove koji su se javili na konkurs i da je radna grupa radi provere i utvrđivanja ispunjenosti uslova izvršila uvid kompletan u ove podnete prijave. Konstatovala je da su one bile blagovremene, što je za nas od velikog značaja, potpune i da na prijavu kada govorimo o predlaganju člana koji mora da ima položen pravosudni ispit su se javila dva kandidata. Od toga smo birali jednog, a za drugi deo konkursa koji ne podrazumeva položen pravosudni ispit su se javila dva kandidata.

Moramo da kažemo da smo obavili razgovor na 45. sednici Odbora koja je bila 14. oktobra i na toj sednici imali smo prilike da razgovaramo sa svim kandidatima. Taj težak posao je upravo o tome što morate da napravite neki vid kriterijuma, svako od nas ponaosob na koji način u stvari ćete odabrati, odnosno glasati za te kandidate. Ovoga puta smo se opredelili, s obzirom da smo imali iskustva u nekoliko navrata da čujemo o izveštajima o radu ove Komisije, imali smo prilike i o Finansijskom planu da čujemo kako je radila ova Komisija u proteklih pet godina, koliko su i trajali mandati kandidata koji su se i javili na ove konkurse ponovo za drugi mandat.

Onda smo videli da je vrlo važan tim sa kojim radi i predsednik ove Komisije. Dva člana od ova četiri su bili sastavni deo tog tima. Mi smo se zaista opredelili da damo njima prednost.

Zašto? Zato što u svojim izlaganjima su izneli onaj deo posla koji su radili i koji zaista je napravio taj iskorak kad je u pitanju uopšte tema javnih nabavki i zaštita ponuđača u samom postupku.

Zbog toga smo se odlučili da predlozi za izbor ova dva kandidata budu Jelena Stojanović i Svetlana Ražić. Kada govorimo o Jeleni Stojanović, pre svega i kada smo postavili pitanje kako vide unapređenje rada Komisije, eventualnim izborom, ponovnim izborom u naredni mandat, onda treba reći da smo zaista dobili adekvatne odgovore, pre svega na ono što je rađeno i kad su u pitanju evropske integracije i kad je smanjen onaj period, uopšte žalbi i obrade samih predmeta i ono što smo imali na osnovu njihovih biografija da vidimo to je da su oni imali zaista veliko iskustvo.

Kad govorimo o Jeleni Stojanović, onda treba reći da broj predmeta koje je sama kao član te Komisije obradila je 550, od toga 60 žalbi, 12 izjašnjenja, 38 tužbi, od kojih je samo jedna osporena. Treba reći da zaista ovaj broj predmeta govori o tome da je zaista zahtevan rad u ovoj Komisiji, jer se broj predmeta godinama smanjivao, ali se povećavala efikasnost i efektnost rada ove komisije. Očito da je jedan od članova, odnosno onaj ko ima položen pravosudni ispit, kao što je Jelena Stojanović, učestvovala u tome.

Drugi kandidat za kojeg se Odbor odlučio je Svetlana Ražić. Njena aktivnost u samoj Komisiji je više bile okrenuta ka međunarodnoj saradnji. Treba reći da je zaista aktivno učestvovala kada je u pitanju Poglavlje 5 i bila je izvestilac za javne nabavke. Naravno, učestvovala je i u izveštavanju onog dela kada se govori o javnim nabavkama, tzv. zelenim javnim nabavkama i javnim nabavkama u inovacijama. Bila je član različitih radnih grupa kada je u pitanju i zakonodavni okvir, ali pogotovo kada su u pitanju evropske integracije, ali i ovaj deo kada je u pitanju javno-privatno partnerstvo.

Ono što je važno reći je da je učestvovala u izradi mnogih članaka i pokretanju ovog biltena iz ove oblasti koji je od velikog značaja, pogotovo za institucije koje žele da se informišu i neprestano prate i edukuju za oblast javnih nabavki.

Ona je, takođe, učestvovala u izradi predmeta. Imala je 886, s tim što je, kada je u pitanju sama zaštita ponuđača u postupcima javnih nabavki, u broju od 594, 81 žalba i 61 tužba.

Mislim da je uopšte predlog, kada govorimo o ova dva kandidata, zaista u funkciji efikasnog rada same Komisije, postizanja boljih rezultata, ali i usklađivanje sa politikom evropskih integracija Vlade Republike Srbije i usklađivanje sa ekonomskom politikom Vlade Republike Srbije, odnosno same države, zato što ne možete raditi efikasno ukoliko zaista nemate saradnju sa svim relevantnim institucijama iz ove oblasti.

Prema tome, sama Komisija je pokazala da u tom pravcu zaista ima dobre rezultate. To se nakon same ocene Evropske komisije, koja je imala prilike da ocenjuje rad ove komisije, pokazalo kao zaista jedan od važnih faktora u funkcionisanju uopšte i pravnog sistema i zaštite, kada su u pitanju ponuđači u postupcima javnih nabavki, jer taj sam sektor je vrlo zahtevan, kao što znate, da li govorimo uopšte o javnim nabavkama iz sektora, recimo, građevinarstva, realizacije veoma važnih strateških projekata ili govorimo za oblast zdravstva, koja je bila jako bitan sektor za prošlu godinu kada je u pitanju bila pandemija, pa i dan danas kada govorimo o tome, ili su u pitanju sektori prosvete ili su u pitanju sektori kulture, sporta.

Kao što vidite, ova oblast zadire u sve oblasti društva i zato je jako važno da mi imamo, pre svega, te nadležnosti koje Komisija obavlja, da se to obavlja na jedan krajnje transparentan način i da je u skladu sa evropskim integracijama, jer nemojte da zaboravite da je Poglavlje 5 jedno od prvih poglavlja, posle Poglavlja 32, koje se odnosi na finansijsku kontrolu, otvoreno, a upravo je otvoreno zbog toga što smo u toj oblasti postigli najveći napredak. I, naravno, na tom putu ljudi koji su učestvovali u svemu tome, treba im dati podršku za sledeći mandat.

Mi smo, inače, tražili da po hitnom postupku se uvrsti danas na dnevni red i izbor članova Komisije za hartije od vrednosti, zato što smo smatrali za potrebno da zaista ispoštujemo zakon u svakom svom segmentu, a to je, u stvari, činjenica da 24. novembra ističe mandat članovima Komisije za hartije od vrednosti.

Mi smo proceduru započeli na vreme. Ono što bi bilo loše, to je da, recimo, a dolazi nam i budžet u raspravu, da izbor ovih članova radimo posle tog roka, jer želimo da obezbedimo kontinuitet funkcionisanja i pravni sled ove komisije. Zbog toga smo danas na dnevnom redu kao kadrovsko pitanje želeli kao Odbor za finansije da se nađe i ova tema zajedno sa izborom kandidata kada je u pitanju Komisija za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki.

Mi smo na 47. sednici Odbora za finansije 2. novembra raspravljali i razgovarali sa kandidatima za izbor predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti. S obzirom da je Komisija, znači, 5. oktobra smo uputili dopise predsednicima svih poslaničkih grupa, znači, ovde nije princip rada tako da se raspisuje konkurs, nego su predlozi poslaničkih grupa, da daju svoje kandidate, predloge za predsednika i članove, najkasnije do 25. oktobra, znači, gotovo mesec dana pre isteka njihovog mandata. Tražili smo da se dostavi i plan rada. Predsednik Komisije za hartije od vrednosti je dužan da da i pored svoje biografije i svih onih dokumenata koji se traže, da da i plan rada Komisije, odnosno kako vidi rad Komisije za hartije od vrednosti.

Poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu je dala predlog, kao i SPS. Predlozi kandidata za predsednika i članove Komisije su bili dostavljeni u poslaničkim grupama svim članovima Odbora i, naravno, bili su u sistemu E-parlamenta, tako da su bili dostupni svim poslanicima da to vide od trenutka kada je dostavljena dokumentacija.

U skladu sa članom 203. stav 3. Poslovnika, pre izbora predsednika i članova Komisije, Odbor je imao obavezu da organizuje razgovor. Mi smo taj razgovor organizovali sa svim kandidatima. Moram reći da je predloženo šest kandidata, da je Odbor predložio pet kandidata.

Za predsednika Komisije za hartije od vrednosti predložili smo dosadašnjeg predsednika Marka Jankovića, koji je do sada zaista pokazao i svojom biografijom, ali i svojim radom, pre svega, da ima veliko iskustvo u ovoj oblasti i u prethodnom mandatu je zaista proaktivno učestvovao u izradi mnogih zakonskih rešenja koje je Ministarstvo finansija ovde predložilo Skupštini Srbije. Ja ću vas podsetiti da je to bio Zakon o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom, Zakon o alternativnim investicionim fondovima, sećate se novog Zakona o računovodstvu i reviziji, kao i Zakona o robnim berzama i onaj koji je poslednji bio prošle godine u decembru i na javnoj raspravi, a to je Zakon o digitalnoj imovini.

Mislim da je time i Komisija pokazala da zaista ide u korak s vremenom i da samim tim ono što je bila jedna loša pozicija uopšte tržišta kapitala u Srbiji zbog ekonomije koja je trebala da se oporavi od 2013. godine pa do danas, da se stvore uslovi da bi se razvilo jedno veliko, odnosno jako tržište kapitala, u stvari je pokazalo da je trebalo očito pet godina da se pripreme i svi uslovi za tako nešto.

Ono što imamo i najave kroz okvirni plan rada, ali ne samo predsednika, kandidata za predsednika Komisije, već i drugih članova sa kojima smo obavili razgovor, to je da je 2022. godina - godina preokreta što se tiče ove oblasti, upravo zbog toga što određeni procenat od berze naše beogradske je izvesno da će već određeni investitori iz inostranstva otkupiti, da će samim tim doći do pokretanja i samog tržišta.

To naravno nije moguće da vi nemate ovakvo razvijenu ekonomiju države. To nije moguće da nemate ovako dobre ekonomske rezultate koje Srbija pokazuje iz godine u godinu, pogotovo što je pokazala ovu visoku stopu rasta i zaista veliki stepen javnih investicija u ovoj godini, godini posle pandemije. To je ono pokazuje trend i predlog za budžet za sledeću godinu.

Važno je reći da je gospodin Janković, pored učešća u izradi predloga novih zakona, pokazao i veliku aktivnost u tome da je inicirao, što je jedan od strateških dokumenata Vlade Republike Srbije, donošenje Strategije razvoja tržišta kapitala, upravo ovo što sam rekla, da bi se stvorili uslovi za velike promene u 2022. godini, odnosno da se oživi berza na jedan potpuno novi način.

Zatim, važno je reći da je u pripremi nov zakon o preuzimanju vlasništva, odnosno čime bi se zaštitila prava malih akcionara. Zatim, jačanje ljudskih kapaciteta, odnosno, jedna potpuna reorganizacija same Komisije da bi mogla da se nosi sa svim novim nadležnostima i novim poslovima koje je dobila i uspostavljanje jednog sistema kontrole kvaliteta koji smo imali prilike da čujemo od samog predsednika.

Ono što je u njegovom planu rada navedeno, pored onih nadležnosti i stanja tržišta u 2020. godini i u vreme pandemije, pokazalo se da, bez obzira što ste imali jedno vreme rada institucija u kojem su se mnogi procesi zaustavili, Komisija nije sedela skrštenih ruku zato što je radila na intenzivnom unapređenju rada tržišta kapitala za godinu i godine posle pandemije i time u stvari sa Ministarstvom finansija izradila ove strateške dokumente, kada je u pitanju Strategija, ali i Akcioni plan.

Važno reći da sam rad Komisije vide u određenim delovima koje treba unaprediti, ne samom reorganizacijom, nego uspostavljanjem jače interne revizije, a sećate se da su to preporuke i svaki put Odbor, kada daje određene preporuke, kada je u saradnji sa DRI, to mora da se uspostavi jača interna revizija u radu svih institucija. Komisija za hartije od vrednosti smatra da zaista treba uspostaviti jaču tu internu reviziju. Naravno, veće prisustvo javnosti, kada je u pitanju ova tema. Napravljen je i plan određenih aktivnosti, kao i mere koje moraju da se donesu.

Kada je u pitanju predlog za druge kandidate Odbor se odlučio da predloži, pored predsednika Marka Jankovića, za članove Mirjanu Ivošević, Irenu Radulović, Nemanju Ristića i Aleksandra Stojanovića.

Interesantno je bilo na Odboru reći da u razgovoru svaki od kandidata, pored samog predsednika, mnoge stvari su ponovili, ali na svoj svojstven način. Znači, nisu se ponavljali po sistemu kako, šta treba raditi na način kako je to učinio, recimo, predsednik ili neko od njihovih kolega, već je svako dao neku svoju sliku i svoje viđenje toga kako to treba unaprediti, a suštinski, kada pogledate, su dali u stvari isti plan. Zbog toga mislim da je i predlog za koji smo se opredelili je bio takav.

Moram da kažem da nam je bilo teško zaista da odaberemo od pet kandidata četiri za članove zato što su negde svi podjednako uključeni u rad same Komisije. Dva člana, recimo, do sada su bili članovi Saveta, ali će ostati, zato što su, i dolaze iz same Komisije sa određenih pozicija, a dva člana koji sada postaju članovi Saveta su bili neka vrsta nadzora, odnosno inspektori u samoj Komisiji.

Prema tome, nismo izlazili iz domena tema. Izabrali smo ljude koji zaista znaju svoj posao i moram reći da je neke specifičnosti u svojim izlaganjima, recimo, dala gospođa Ivošević, kada su u pitanju Poglavlje 6 i Poglavlje 9, a gde kaže da smo inače i pohvaljeni od strane Evropske komisije za učešće u radu u ovim poglavljima. Kada je u pitanju uopšte ova tema, treba više u javnosti vršiti edukaciju ljudi da biste u javnosti dobili ovu temu ne suviše stručno, nego da bi svi građani imali priliku da se uključe u tržište kapitala, kada je u pitanju, sa različitim svojim ulogama i da je potrebno veće učešće javnosti, ali taj način na koji može to da se uradi je samom edukacijom.

Kada je u pitanju gospođa Irena Radulović, treba reći da je njeno viđenje da Komisija mora da bude generator razvoja, naravno, to je mišljenje svih članova, ali ona je jednostavno koncipirala svoj stav o tome. Upravo su sada, a to smo čuli i od predsednika, u toku javne rasprave za nov zakon o tržištu kapitala, koji će doći ovde u Skupštinu i koji treba da bude potpuno usklađen i sa evropskim direktivama, ali i sa standardima koji važe za razvijene države, kada je u pitanju tržište kapitala, ali ono na čemu je gospođa Radulović dosta radila, kao inspektor, je očito rizik od pranja novca, kao i borba protiv terorizma i kroz nadzor je imala prilike da dosta toga kao inspektor radi. Imali smo prilike da čujemo da su i određene 73 agencije bile pod direktnim nadzorom, da li dobro rade svoj posao. Tu je pokazala da ima veliko iskustvo u ovoj oblasti.

Kada govorimo o gospodinu Nemanji Ristiću, koji je takođe jedan od kandidata, i on je bio na poziciji inspektora. Nekada je bio u Agenciji na poziciji sekretara. Naveo je da treba vršiti preventivno i vršiti nadzor nad tim rizicima, kao i na podzakonskim aktima i veoma je važno da način informisanja malih akcionara mora da se unapredi, da rad same Komisije očekuje jedan dinamični period naredne godine i potrebna je potpuna reorganizacija, čak je dao jedan dobar predlog, a ja sam konstatovala da je to interesantno za sve članove Saveta i Komisiju koju bira Narodna skupština, a to je da treba uvesti određene merljive kriterijume rada samih članova. Obično je predsedniku Komisije, koju biramo ovde, najveći teret dat, a pre svega zato što je ovlašćeno lice, a i zbog toga što određeni članovi Saveta mogu da rade određene oblasti, ali mogu samo da učestvuju u radu Saveta. Uvek je dobro da imate neke merljive rezultate i kriterijume za rad samih članova. Upravo je to za nas jedna od važnih činjenica i razloga zbog čega ih biramo za sledeći mandat ili ih ne biramo.

Važno je reći, na kraju, da je predlog Aleksandra Stojanovića, kao jednog od člana Saveta Komisije za hartije od vrednosti, da je želja da se pokrene Berza na jedan potpuno novi način, pogotovo što je on svojim iskustvom od 14 godina kao broker, i pet godina kao član Komisije adekvatan da to kaže i verujem da ti ljudi koji su se bavili ovim poslom, kada vide koliko je naše tržište do sada bilo plitko i neaktivno, odnosno pasivno, odnosno malo kako kažu, za njih to predstavlja veliki problem, jer bi oni želeli da Srbija ide putem velikih razvijenih država u ovoj oblasti. Znači, ono što je on naveo jeste da treba dati podršku tržištu kapitala, podršku kadrovima, kao i podršku digitalnoj ekonomiji Srbije.

Mislim da smo mi ovim u stvari pokazali da želimo da sastav same Komisije na određeni način osvežimo, a opet da niko tu ne bude manje vredan u smislu svog rada. Svi ostaju u Komisiji i članovi i predloženi kandidati i mislim da ćemo time obezbediti veliko unapređenje u ovoj oblasti.

Imaćemo prilike ovde da razgovaramo o ovoj temi kada je u pitanju zakonodavni okvir. Mislim da smo dobar izbor, odnosno predlog kada je u pitanju predlog za izbor ovih kandidata napravili i mislim da ćemo imati prilike da vidimo rezultate ovog našeg rada i predlaganje ovakvih kandidata. Tako da pozivam da u danu za glasanje svi poslanici glasaju za ove predloge koje je Odbor dao na današnjoj sednici. Hvala.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarko, kolege poslanici, mi smo na Odboru za finansije kao jednu od tačaka dnevnog reda nakon izglasavanja rebalansa budžeta usvojili i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji tzv. pametna brojila.

U stvari,, država se opredelila u skladu i sa Klasterom 4, kada je u pitanju Zelena agenda i sa onim svim zakonima koje smo ovde glasali kao jedan paket zelenih zakona, da uvede pametna brojila kao jedan od novih sistema funkcionisanja kad je u pitanju očitavanje električne energije.

Ono što je jako važno da je sporazum, odnosno garancija ukupnog projekta u iznosu od 80 miliona evra, u prvoj fazi 40 miliona evra, država dala garancije, što znači da će konkretno za građane Srbije – Čačka, Niša i Kraljeva 205.000 korisnika dobiti mogućnost elektronskog praćenja svojih računa, odnosno nadležne elektrodistributivne jedinice će pratiti potrošnju električne energije kroz korišćenje pametnih brojila, naravno, uz pomoć određenog softvera koji treba da bude nabavljen kroz ovaj projekat.

Ono što je najvažnije, i to je ministarka i naglasila, da je IBRD, zajedno sa Vladom Srbije, sklopio ovaj ugovor, ali da ovim uvođenjem pametnih brojila, odnosno kao jedan deo pametnih mreža takozvanih, suštinski, mi ulazimo u jednu novu eru i digitalne i energetske tranzicije i time u stvari štedimo, pre svega, smanjujemo gubitke koji su se javljali ranije na mrežama usled korišćenja starog modela brojila. Te uštede iznose nekih, ministarka energetike je navela, na godišnjem nivou oko 200 miliona evra, što nije mala cifra.

Drugo, mi štedimo samim tim i CO2 emisiju, koja je u iznosu 5.000 tona na godinu dana. Znate da smo na tom putu evropskih integracija jako pažljivi kada je u pitanju emisija CO2 upravo zato što se uvode određene kvote za plaćanja. Samim tim, mi ovde imamo višestruku korist i za budžet Republike Srbije.

Zbog toga mislim da su i članovi Odbora sa zadovoljstvom prihvatili ovakav jedan predlog. Druga stvar, što ovaj projekat nije za godinu dana. To je nešto što će se sprovoditi i onim programom Srbija 2025, što znači da će se odnositi na celu Srbiju i da će se ići grad po grad, korisnici po korisnici, upravo fazno, tako da je zadnji period završetka i ovog povlačenja i ovih kreditnih linija negde 2027. godina.

Srbija je na putu ekonomskog rasta i razvoja. Sve je ovo u funkciji toga, za dobrobit svih građana Srbije. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, juče smo na Odboru za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava imali prilike u jednoj otvorenoj raspravi da čujemo sva stanovišta i Ministarstva finansija i NBS i Fiskalnog saveta, ali i Saveta za koordinaciju aktivnosti i mera za rad BDP-a, koji je formirala Vlada Republike Srbije. Više od dva sata predlagači, odnosno sve ove relevantne institucije su imale prilike da kažu o tome šta su rezultati Srbije, kako danas po drugi put raspravljamo o rebalansu budžeta i na koji način u stvari posmatramo razvoj Srbije i oporavak od prošle godine i na koji način smo stvorili jedan pozitivan ambijent i poverenje građana Srbije u svoju državu, ali samim tim i poverenje kod investitora i stranih i domaćih da otvaraju nova radna mesta.

Ono što smo imali prilike da vidimo to je, pored ovih konkretnih rezultata koje je ministar naveo, i ona ocena koju je Fiskalni savet obavezan da daje, kad je u pitanju budžet i rebalans budžeta, koji je naveo neke tri stavke sa kojima se jednostavno ne slaže, a mi znamo, kada ja u pitanju podrška građanima Srbije da i prošle godine, kada je u pitanju bilo tih 100 evra i kada je u pitanju i ove godine dva puta po 30 i 20 evra svim građanima Srbija, kao jedan vid podrške za rešavanje negativnih posledica pandemije Kovid-19, da je Fiskalni savet protiv takvih mera. Mi smo se uvek opredelili ka tome da idemo u korist građana Srbije, da negde pokušavamo da i sa najmanjom podrškom pokušavamo njihovom kućnom budžetu da olakšamo ova teška vremena i to je ono što u stvari mislimo da, bez obzira što se ne slažemo sa mnogim stanovištima Fiskalnog saveta, jednostavno mi pomažemo Srbiji da ide napred.

Ono što je za nas od velikog značaja, kapitalne investicije su na nivou 7,8% BDP, na istorijsko visokom nivou, i pokazuju da Srbija zaista visoke stope rasta koje će imati ove godine od 7% zaista guraju ove javne investicije koje država radi. Pored ovih koridora koje je ministar rekao, ja bih htela još da naglasim, da možda apostrofiramo, da se otvara nova fabrika vakcina u saradnji sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ali i onaj deo koji se odnosi na interkonekciju Srbije i Bugarske. To je gasni interkonektor koji je jako važan, a to je da daje mogućnost diverzifikaciji, odnosno mogućnost pristupa gasnoj mreži koja prolazi kroz Srbiju od strane svih povoljnih i mogućih proizvođača gasa.

Zašto ovo govorimo? Zato što ste svesni toga da smo usvojili zelene pakete kada govorimo iz oblasti energetike, ali ste svesni i toga da je u svetu sada velika dilema oko toga kako će se preživeti energetska kriza. Srbija je obezbedila sve moguće osnove da bude sigurna, kada je u pitanju snabdevenost i gasa, kada je u pitanju privreda Srbije i građani Srbije, ali i električnom energijom.

Ono što je jako važno reći, a to je da nastupajući sastanak između gospodina Vučića i gospodina Putina 25. novembra treba da trasira put kako će izgledati ta saradnja u narednim godinama i pod kojim uslovima, ali smo sigurni da će Srbija imati najbolje uslove, kada je u pitanju transport i korišćenje prirodnog gasa i kada je u pitanju energetski sektor, pogotovo zato što je Srbija uspela iz svojih resursa da završi gasnu interkonekciju koja spaja Bugarsku i Mađarsku, odnosno Austriju i evropske zemlje i time u stvari pokazala zaista da je sposobna da kroz svoj ekonomski razvoj finansira projekte budućnosti i time u stvari stvara sigurne osnove kada je u pitanju razvoj Srbije.

Kada govorimo o rebalansu budžeta, važno je reći da su se ovde našla sredstva i za adaptaciju, rekonstrukciju jako važnih ustanova koje se odnose na socijalnu zaštitu. To je Dom za odrasle u Kulini kod Aleksinca i to je Zvečanska. Kad govorimo o nezbrinutoj deci u Zvečanskoj, što mislim da je od velikog značaja danas reći, da građani Srbije znaju to, rekonstrukcija osam domova zdravlja i važno je reći da je, pored sportskih aktivnosti, najzad došao na red da se Sportski centar Radnički u Beogradu rekonstruiše, da se izgradi nov centar za odbojku i da se započne sa izgradnjom nacionalnog stadiona.

Mislim da su to projekti od velikog značaja, koji sada idu i kroz ovaj rebalans, zato što sve ono što smo obećali kao država i ono što se odnosi na sve delatnosti u Republici Srbiji zaista idu kada imate dobre rezultate, a Srbija ima dobre rezultate. Mi sada govorimo o novoj slici jedne moderne Srbije. To znači o velikom oporavku, o velikim uspesima Srbije kada su u pitanju rast i razvoj uopšte naše ekonomije, ali govorimo da nismo zaboravili, ne samo zdravstveni sektor, nego i one sektore koji treba da idu, paralelno da se razvijaju kada imate dobre rezultate kao država.

Mislim da smo stvorili kod građana, to je jako važno, i kod investitora, ali ono što je najvažnije, juče se na Odboru pokazalo, to je da postoji koordinacija između monetarne, fiskalne i ekonomske politike i ona daje rezultate. Na održiv način imamo i zaduživanja kada su u pitanju krediti, uglavnom to ide kroz infrastrukturu i investicije državne i imamo princip opreznosti. To smo imali prilike juče da čujemo i od ministra i od guvernera Narodne banke da se jako prate određeni potencijalni izazovi ili tzv. udari na tržištu. Kada pričamo uopšte o novcu, o inflaciji, moramo da budemo…

(Predsedavajući: Gospođo Tomić, vreme.)

Završavam.

Znači, ono što je nama od velikog značaja bilo juče na Odboru da čujemo, mislim da mogu svi poslanici i javnost da čuju, s obzirom da imamo onlajn sednice, koordinacija svih institucija u državi je potrebna da biste imali ovakve rezultate. Zbog toga danas imamo prilike da raspravljamo i da kažemo građanima šta je to što donosi bolju budućnost Srbije i život ovde. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, kolege poslanici, dosta toga smo čuli kada su u pitanju makro ekonomski pokazatelji koji u stvari govore koliko je Srbija napredovala.

S obzirom da sama činjenica da danas drugi put u ovoj godini razmatramo rebalans budžeta govori o tome da Srbija zaista grabi krupnim koracima napred, ali vrlo je važno da sagledamo sve aspekte tog napredovanja zato što su izazovi i ambijent u kome se naša privreda nalazi, naravno, sa velikim stepenom obazrivosti. Mislim da je tu u stvari suština ovog rebalansa, da mi danas imamo ovde prilike da kažemo koji su sve to izazovi sa kojima se na kraju krajeva i Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije i predsednik države suočavaju.

Jer, ono što je slika i prilika ovih rezultata, pokazuje da napredujemo sa visokim stopama rasta. Pokazuje da planirani deficit od 304,5 milijardi dinara, što iznosi 4,9% BDP, pokazuje da ovim rebalansom jednostavno se on spušta sa onih 6,9 na 4,5, pokazuje da prihodi rastu za 1,1 milijarde dinara, ali i da rashodi, ukupni izdaci upravo nam daju mogućnost na osnovu povećanih prihoda da investiramo u mnoge sektore u Srbiji i pokazuje da jednostavno građanima ulivamo poverenje da imaju sigurnost jednu iza koje država stoji kada su u pitanju podrška građanima, ali i otvaranje dobrog ambijenta kada je u pitanju ulaganje stranih i domaćih investicija.

Javni dug vidite da je u delu ispod tog Mastrihta 58,2%, što pokazuje u stvari da vodimo jednu odgovornu politiku, da zaduživanje koje Srbija vrši je u interesu najviše infrastrukturnih projekata, ulaganja za budućnost i pokazuje da u stvari taj priliv stranih direktnih investicija koji je 2,6 milijardi evra sada još imamo tri meseca praktično da sagledavamo koliki je taj obim investiranja u Srbiju, u stvari pokazuje da ćemo očito opet u regionu biti najbolja država kada je u pitanju priliv stranih direktnih investicija.

Rebalansom smo rekli da pored ovih marko-ekonomskih pokazatelja koji svi rastu i održivosti javnog duga, ali i ulaganja kada je u pitanju zaduživanje, mi na kraju možemo da zaključimo da javne investicije u svim sektorima dobijaju sada dodatna sredstva da se mnogi strateški projekti koje smo na početku ove godine zacrtali realizuju.

Podsetiću vas kada smo usvajali budžet početkom decembra prošle godine, svi su bili skeptični kada je u pitanju bio rast od 6%. Mi smo tada rekli da upravo činjenicu odakle crpimo taj svoj optimizam, mnogi novinari su tada to pitali zato što je tada Fiskalni savet govorio da od tri i po do četiri posto je realan rast u ovoj godini, mi smo upravo govorili da je to činjenica da kapitalne investicije su na rekordnom nivou i sada kažemo da su kapitalne investicije, kada govorimo o javnim ulaganjima, na 7,8% BDP na vrhuncu svog procenta, da to kada vidimo ko je sve infrastrukturne projekte kada je u pitanju saobraćajna infrastruktura, je naveo ministar ovde, nikada veće nisu bile. Da čak za vreme Tita nije se ovoliko gradilo kao sada.

Mislim da to treba ponavljati građanima zato što dok se ne uvere u to, dok ne krenu tim putevima oni jednostavno nemaju sliku da vide koliko je Srbija napredovala. Ono što je važno da kažemo da to nije zaustavilo ni Vladu Srbije, ni ministarstvo, ni predsednika Srbije da otvara nove fabrike kada su u pitanju novi investitori.

Prisetiću vas samo, za zadnjih mesec dana, da je gospodin Vučić bio i u Svilajncu kad se otvarala nova fabrika i u Aleksincu i u Novom Sadu kad se otvarala fabrika čokolade, ali imali smo prilike i pre četiri dana da vidimo da je državni vrh bio kada se otvarao praktično novi rudnik bakra, rudnik u Boru. Time u stvari pokazujemo da sve sektore jednako tretiramo.

Kada pričamo i o „Zelenoj agendi“ i o zaštiti životne sredine, o kome svi govore, a verujte mi, mislim da su mnoge evropske države htele da zamene temu, koje u stvari svoje ekonomske probleme vide kroz rešavanje i ulaganje u zelenu ekonomiju, mislim da je Srbija otišla opet ispred svega. Prvo, zato što je još prošle godine i Planom Srbija 2025 jednostavno objedinila sve projekte koji se odnose na ulaganje u komunalnu infrastrukturu, upravljanje otpadnim vodama, upravljanje otpadom i onaj deo koji se odnosi na izgradnju kolektora. Samim tim se ona već pripremila tim projektima, i pre same korone, za razvoj ovog sektora koji obuhvata, naravno, prihode svih lokalnih samouprava i rashode, odnosno investicije.

Time smo u stvari bili korak ispred kada je nastupila korona kada su u pitanju ovi projekti. Ona je samo zaustavili vremenski realizaciju ovih projekata, ali, kao što vidite, s obzirom da je došla godina posle korone, u kojoj je Srbija pokazala da se brzo oporavila od toga i uspela da visoke stope rasta zaista bude priznata i od strane svih međunarodnih institucija, a pre svega MMF, jer ste uspeli da odbranite i kao Ministarstvo finansija, Vlada i kao NBS da priznaju realna rast na 6,5%, što ne znači da ćemo ovu godinu završiti s tim procentom, nego sigurno većim, ali jednostavno se pokazalo da su ovi projekti u toku. Znači, oni su već započeli, jer sam postupak ulaganja počinje onoga trenutka kada započinjete sa tehničkom dokumentacijom. Sama izgradnja i realizacija naravno da će ići u sledećim godinama, ali jako je važno da smo mi preduhitrili u stvari sam ekonomski krah sa ovim projektima i nismo dozvolili da čeka neko drugo vreme, nego smo to na vreme započeli.

Kada pričamo o kapitalnim investicijama u saobraćajnoj infrastrukturi, očito je projekat metroa jedan od najvažnijih projekata za Srbiju. Mi pričamo o tome 70 godina. Kada slušamo ovde da su to neki predizborni projekti, verujte mi, i u prošlom sazivu i u pretprošlom sazivu Skupštine, kada su tu sedeli neki koji sada vode svoje kampanje na Tviteru, isto smo to slušali, da se mi bavimo predizbornom kampanjom, da ništa ne radimo. Međutim, sada 2021. godine vi vidite da Srbija potpuno drugačije izgleda, a tek će izgledati sa izgradnjom infrastrukturnih projekata prva linija metroa, pa 2023. druga linija metroa.

Mislim da i svi oni koji se ne slažu sa politikom i SNS i Aleksandra Vučića moraju da priznaju razvoj Srbije. Moraju da priznaju i ekonomski razvoj i infrastrukturni razvoj, kako god hoćete, i društveni razvoj same Srbije. To je ono što u stvari nije u izveštajima i Evropske komisije i drugih međunarodnih institucija, a vidimo da nam ipak priznaju da je država uspela da sačuva svoju ekonomsku stabilnost i da je uspela jednostavno da se u tom delu razvija, bez obzira na sve izazove koje smo imali kada je u pitanju, a i dan danas imamo kad je u pitanju pandemija Kovid-19.

Ono što je nama najvažnije, to je da su prihodi sve veći, da je učešće kada pričamo o kapitalnim investicijama nikad veće, da je razvoj tržišta kada pričamo o zelenoj ekonomiji, kroz emitovanje zelene obveznice, od velikog značaja. To nijedna država u regionu nije uradila. To su samo uradile najrazvijenije države koje su odavno započele ovu oblast da razvijaju.

Kad pričamo o putnoj, digitalnoj i energetskoj tranziciji, moram da kažem da je EU pokrenula ova pitanja. Mislim da Srbija sa svojim projektima parira rame uz rame razvijenim državama u ovom sektoru. Jednostavno, Srbija nije sedela skrštenih ruku, nego je dosta radila u svakom od ovih segmenata.

Ono što mislimo da je kao jedan od mogućih izazova i problema koji se već javljaju u razvijenim državama je pitanje same inflacije, poskupljenje hrane, jer mi smo svi ovde svesni toga kao narodni poslanici u razgovoru sa građanima, čega se oni plaše. Znači, podizanje cene hrane, goriva, nafte, uopšte energenata, zatim, deo koji se odnosi na građevinski materijal. To je ono što mislim da je država dosta toga uradila, samo što jednostavno građani nemaju baš potpunu informaciju i sliku koliko je, recimo, i NBS na tržištu kapitala pokušala i sačuvala od udara tržište kapitala u Srbiji. Zato mi danas imamo projektovanu inflaciju koja je rebalansom bila 2,6% u aprilu, podignuta za 1%. Ona je sada trenutno na 5,7%, ali ona se još uvek kreće u granicama realnog.

S druge strane, kurs, kada pričamo o deviznom kursu i uopšte o tržištu kapitala kada je u pitanju Srbija, govorimo o tome da Narodna banka zaista čuva devizni kurs. Zašto? Ne želi da obezvredi jednostavno novac koji i građani Srbije i kroz svoje plate i investitori kroz određeni vid ulaganja ovde da obezvredi, nego jednostavno želi da zadrži na onom nivou koji može da se bori sa svim ovim problemima koji utiču negativno na današnji život.

Ono što ste imali prilike da čujete od ministra finansija, to je da su inflacije u razvijenim država i EU i sveta gotovo dvostruko veće, negde i trostruko veće nego u Srbiji. To znači da se jednostavno država bori sa svim ovim udarcima, sa svim problemima sa kojima se suočava. Zbog toga rezultati, o kojima je juče Narodna banka rekla da trenutno na kraju septembra su rezerve iznosile 16,8 milijardi evra i 30,3 tona zlata, pokazuju u stvari gotovo višestruko puta veće rezerve nego što je Srbija imala 2012. godine.

To pokazuje da Srbija vodi jednu kredibilnu, odgovornu politiku i svi oni elementi o kojima smo do sada govorili konkretno u brojkama, da se ja sada ne bih ponavljala kao poslednji ovlašćeni predlagača od poslaničkih grupa, pokazuju u stvari da je rebalans odlika dobrih rezultata, odnosno dobrog poslovanja, domaćinskog poslovanja kada je u pitanju budžet Republike Srbije od strane Vlade Republike Srbije i kompletno svih institucija.

Zašto? Zato što nekada zaboravljamo šta su to dobri rezultati. Srbija jednostavno nije naviknuta da uvek ima dobre rezultate. Nekako smo uvek samokritični prema sebi, mnogo više nego što bi trebali. Ali, nemojte da zaboravite da je Srbija pre ove krize imala četiri godine uzastopce suficit, a nakon toga ima kontrolisani deficit. Jedino je deficit bio nešto veći prošle godine kada je u pitanju bila pandemija. Sada se on jednostavno smanjuje, tako da će dogodine biti sveden na 3%, čak i smanjen javni dug na 55,5% i to je ono što pokazuje u stvari da vodite jednu odgovornu i domaćinsku politiku.

Kada govorimo o osnovnim karakteristikama privrednih kretanja, to je, recimo, interesantno možda i za naše privrednike i za građane koji slušaju ovu raspravu, realni rast BDP-a u trećem kvartalu, nakon završetka avgusta meseca, iznosio je 13,7%, što je više od ocene kada je u pitanju taj međugodišnji rast. Šta je održalo u stvari jako dobre rezultate? Pre svega, industrijska proizvodnja, u avgustu kada posmatrate rast, je vođena u tri sektora industrije, a to su prerađivačka industrija koja je gledala kako će to rasti, zatim farmaceutska industrija i saobraćajna sredstva.

Ono što je jako važno, jeste što je za period januar-avgust ove godine industrijska proizvodnja, recimo, zabeležila međugodišnji rast od 6,9%, kada je u pitanju prerađivačka 7,8%, energetika 5,8% i rudarstvo 0,9%.

Naravno da je u ovom trećem kvartalu, pošto je leto, došlo do velikog rasta usluga, kada je u pitanju trgovina, turizam i saobraćaj. Zatim, industrija je išla svojim rastom nekim od 2,6%, a građevina, normalno, je otišla na 17,7%, rast imala, upravo što je povećalo i potrošnju za 11,9%. Strane direktne investicije, naravno, u tom trećem kvartalu su porasle za 22,5%.

Šta vam to govori? Da nije bilo osnova za ovakav veliki rast uopšte ovih sektora, ne bi mogli danas uopšte da razgovaramo ni o rebalansu budžeta, ne bi mogli da kažemo da su porasli prihodi. Kada govorimo, recimo, o zapošljavanju, najinteresantnije je da je broj zaposlenih povećan za 3%, a kada govorimo o nezaposlenosti za 2,2%. Znači, za period januar-jul 2021. godine došlo je do rasta zarada u bruto iznosu od 5,8%, odnosno u neto iznosu 6% su realno povećane, a u maju je prosečna bruto zarada bila na 4,2%, a neto na 4,4%.

Šta to pokazuje? Ovo pokazuje, u stvari, da smo mi korak po korak, na svakom kvartalu u stvari rasli i sa svojom potrošnjom i sa svojim prihodima. To je ono što u stvari je nama stvorilo uslove da danas, kada imamo i deo pritisaka, kada je u pitanju i sama inflacija i kada su u pitanju i sama ulaganja, mi to jednostavno možemo mnogo lakše da podnesemo, jer uvek je problem kada dođe taj septembar, uvek su tada mnogo veći troškovi i uvek tada negde stanovnici, odnosno građani Srbije se brinu kako će dočekati zimu. Sada, sa ovim rezultatima, mislim da nemamo potrebe da imamo nepoverenje, zato što je država izašla sa tim da jednostavno ima i stoji iza svakog čoveka koji živi ovde.

Ono što je za nas najvažnije, to je da kada govorimo uopšte o likvidnosti Srbije, ono što je najvažnije, a to je da u datom trenutku uvek imate, kao država, na računu budžeta određena sredstva, da biste ukoliko treba nešto i promptno reagovali, imate tekuće budžetske rezerve, što pokazuje takođe jedan vid stabilnosti.

Znači, 372 milijarde dinara je likvidnost definisana tačno na računu do danas i to je ono što pokazuje, u stvari, da ne treba da brinemo i kada pričamo o minimalnom ličnom dohotku, koji će dogodine biti 35.000 dinara, i kada govorimo o prosečnom ličnom dohotku, koji će preći 619 evra sledeće godine 1. januara. Znači, to takođe pokazuje da su svi parametri u uzlaznoj liniji.

Naša ekonomska politika je usmerena prema svakom čoveku i svakom građaninu, ali je usmerena takođe i prema tome da moramo da razvijamo državu za budućnost, da moramo da razmišljamo i o mladima, da moramo da razmišljamo i o obrazovanju i o školstvu, u vreme kada su sve države u krizi, kada je u pitanju i zdravstvena kriza, za koju se mislilo da će prestati u ovoj godini i da će nekako sve države izaći iz ovog problema. Međutim, pokazalo se da neke stvari ne možete da kontrolišete, niti da predviđate sa sigurnošću od 100%.

Mi sada već imamo najavu takozvane energetske krize, znači, krize koja govori o tome da će cena električne energije i cena gasa na svetskom nivou, a pogotovo kada govorimo o Evropskoj uniji, dostići određene svoje maksimume, napraviti kompletan poremećaj na tržištu kapitala, zato što ova cena direktno utiče i na cenu hrane i na cenu svih roba i usluga. Ali ono što nama stvara veliku sigurnost, to je što je Srbija uspela da izgradi deo gasovoda, takozvani „Turski tok“, odnosno „Balkanski tok“, sa mogućnošću diverzifikacije, znači priključenja i svih drugih tokova, koji će biti upravo izgradnjom ovog interkonektora, koji finansiramo sada iz ovog rebalansa budžeta.

Zašto je sad to važno? Važno je zato što ste imali prilike da čujete gospodina Vučića, koji je upravo pokušao da objasni šta se dešava na svetskom tržištu kapitala kada je u pitanju i cena električne energije i cena gasa. Privreda ne može da radi bez gasa, ne samo naša, nego i privreda Evropske unije. Evropska unija svoje probleme rešava već godinama, ali kako će ona rešiti, to je od manjeg značaja od toga kako ćemo mi rešiti taj problem. I 25. novembar mislim da je jako važan datum, kada će se gospodin Vučić sastati sa gospodinom Putinom, jer i svi svetski ekonomisti danas govore da je glavna ličnost u ovom trenutku u svetu gospodin Putin, koji je politička ličnost koja je na čelu jedne države koja poseduje sve rezerve prirodnog gasa i koji praktično određuje na koji način će pregovarati sa kojom i državom i u koju cenu ugovarati gasa.

Ono što je naš očito cilj i koji je gospodin Vučić rekao, to je da pokušamo da se izborimo za tzv. naftnu formulu koja bi nam omogućila da imamo najpovoljnije cene gasa u odnosu na sve ostale. Ali ta najpovoljnija cena takođe će biti veća nego što sada plaćamo – 270 evra na hiljadu kubika gasa. To je ono u stvari što pokazuje zašto je Srbija vodila jednu krajnje odgovornu spoljnu i unutrašnju politiku. Mi smo se opredelili za evropske integracije, ali nikada nismo hteli da imamo loše odnose sa bilo kojom državom. Gradili smo i nastavili da imamo istorijsko dobre odnose i sa Ruskom Federacijom, ali smo izgradili nove odnose kada je u pitanju Narodna Republika Kina. Zato imamo zaista dobre odnose i kada je u pitanju izgradnja infrastrukture i imali smo ovde prilike i da ratifikujemo sporazume koji će zaista omogućiti razvoj brzih pruga, kada je u pitanju pruga Beograd-Budimpešta.

Ono što je za nas jako važno, kada pogledate razmenu Srbije sa svetom, kada se odnosi na ukupnu trgovinsku razmenu za osam meseci, videćete da je ona bila skoro 31,6 milijardi evra, što je 25,8% više nego u istom periodu prošle godine. Izvoz i uvoz Srbije u ovom periodu beleže rast čak 28,5%, a rast je visok usled činjenice da su u baznom periodu tokovi, kada pričamo o trgovini, nastavljeni i najveći bili kada je u pitanju Republika Kina – 36,2%, kada pričamo o odnosu osam meseci prošle godine i ove godine, kao i sa Turskom 30,5%, sa Evropskom unijom 27,2%, a sa zemljama CEFTA-e 28,4%. Trgovinska razmena sa Rusijom nastavlja da beleži pad, i to je minus 3,8%, kada je u pitanju uvoz iz Rusije. Ali zbog toga, kada budemo imali novi sporazum koji se odnosi na gasni sporazum za sledeću godinu, verujem da će ovi procenti rasti.

Zašto sada govorimo koliko je kompleksnost u stvari u pitanju, kada pričamo uopšte o kreiranju budžeta i uopšte vođenju i ekonomske politike Srbije? Vidite da bilateralni i multilateralni odnosi sa državama i Evropske unije, na kraju krajeva, i sveta su jako važni, da imate odgovorne političare koji će voditi ovu državu.

Zamislite, recimo, da sada ne vodi Srbiju gospodin Vučić, nego vodi, recimo, kao što je vodio, Boris Tadić. Mi bismo danas bili u velikom problemu, kada je u pitanju uopšte rad privrede, kada je u pitanju grejanje u našim domovima, kada je u pitanju cena električne energije, znači, snabdevanje. To je ono što mislim da svi treba da se zamisle malo kada budu sledeće godine donosili odluke za koga će se opredeliti kao građani Srbije da ih vodi u budućnost. Mislim da je današnja rasprava o rebalansu budžeta samo jedan koraka u kojima mi treba da donesemo odluku kako želimo da živimo u budućnosti.

Zbog toga u danu za glasanje predlažem svim poslanicima, bez obzira kojoj poslaničkoj grupi pripadaju, da prihvate ovaj rebalans budžeta. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvažena predsedavajuća, poštovani predsednici institucija na čijem dnevnom redu je danas vaš izveštaj za prethodnu godinu, narodni poslanici, želim da kažem da smo izveštaje o radu Fiskalnog saveta i DRI razmatrali nakon njihovog podnošenja, s obzirom da je njihov zakonski rok 30. mart ove godine. Onda smo 14. 7. razmatrali Izveštaj Fiskalnog saveta za prošlu godinu a na 33. sednici, 15. juna smo razmatrali Izveštaj DRI.

Moj kolega Arsić je, inače kada govorimo o Izveštaju Fiskalnog saveta izdvojio svoje mišljenje, iako smo zaista detaljno razmatrali ovaj Izveštaj koji je bio u julu mesecu, Odbor je prihvatio ovaj Izveštaj zato što je smatrao da treba da dođe na dnevni red sednice u plenumu i treba da otvorimo mnoga pitanja, koja očito izazivaju interesovanje javnosti. Mnoge činjenice koje u razgovoru sa Fiskalnim savetom kada čujemo na Odboru imaju jedan prilaz, a kada čujemo u medijima, kada gostuju recimo članovi Fiskalnog saveta, onda to daje potpuno drugi ton.

Zato nam je jako važno bilo da o ovom Izveštaju vodimo debatu, vodimo i na Odboru krajnje otvorenu, vodimo ovde u plenumu. Naravno, svaki poslanik ima svoje viđenje rada i institucije, ali i pojedinaca koje čine ovu instituciju.

Moram da podsetim i zbog narodnih poslanika da je Fiskalni savet Zakonom o budžetu i o finansijskom sistemu članom 92. definisao i svoje postojanje i na kraju krajeva ima i pravilnike koji su u nadležnosti donošenja ovog odbora po kojem, u stvari, Fiskalni savet funkcioniše.

Inače, sam način kako se bira i predlaže je po principu da predsednika Fiskalnog saveta predlaže predsednik Srbije, da jednog člana predlaže guverner Narodne banke Srbije, a drugog člana predlaže ministar finansija.

Podsetiću vas da je od 2011. godine, praktično, do 2017. godine ovaj saziv, odnosno i predsednik Fiskalnog saveta, takođe, predložen od predsednika Republike Srbije, da je 2017. godine gospodin Aleksandar Vučić predložio profesora Pavla Petrovića za ovu funkciju.

Mi smo ovde, inače, u plenumu razmatrali ove predloge i razgovarali o svemu ovome i pričali o prošlosti, o sadašnjosti, ali ono što je za nas jako interesantno to je da samo na odborima u decembru prošle godine imali prilike da biramo i novog člana Saveta.

Zašto sada ovo govorim i zašto je to bitno uopšte za ovaj izveštaj? Zato što kada smo tražili odluke saveta, s obzirom da biramo savet sa predsednikom Fiskalnog saveta, dobili smo informaciju, jer je izveštaj na odboru podneo gospodin Nikola Altiparmakov, da jednostavno ne postoje sednice Saveta koje su donele odluku za izveštaje koje su do sada potpisivani i da jednostavno je predsednik Fiskalnog saveta podneo ove izveštaje i da mi o njima razmatramo uvek na odboru, smatrajući da je sva procedura i po pravilniku po kojoj institucija radi ispoštovana.

Očito da to nije bilo ispoštovano, a da i član saveta koji je izabran u decembru mesecu, s obzirom da nije učestvovao u radu prošle godine, nije se izjašnjavao o ovome, niti je informisan. To je ono što se u stvari postavilo kao veliko pitanje, znači procedure donošenja odluka kada su dokumenta koja dolaze ovde na odbor i u plenum pitanje toga. I, pitanje samog načina izrade izveštaja, jer ja sam skrenula pažnju da ovakav izveštaj na 90 strana govori o radu same agencije svega na 14 strana, a da ostatak izveštaja predstavlja u stvari svih ovih 12 analiza o kome je predsednik Fiskalnog saveta govorio, koje su izdvojene sa svojim zaključcima, naravno dajući prednost onom delu koji se odnosi na kritike rada Vlade i predsednika Srbije u smislu projekcije kada govorimo o rastu i uopšte ekonomskim parametrima.

To je ono što mislim da je negde i opredelilo sigurno gospodina Aleksandra Vučića da predloži profesora Pavla Petrovića, jer što veće kritike su postojale, to su rezultati bolji. To upravo pokazuje 2020. godina, a pokazuje i ova 2021. godina.

Podsetiću vas da je Fiskalni savet, naravno i u ovom izveštaju, podneo i određena mišljenja i ocene koje se odnose na mere koje je Vlada donela u aprilu mesecu nakon uspostavljanja novog načina funkcionisanja ekonomija svih država koje su bile pogođene pandemijom Kovid 19. Tada je država dala, u saradnji naravno sa Privrednom komorom Srbije, sa zahtevima građana, ali i sa zahtevima Kriznog štaba, koje su to mere koje treba zaista da zaštite zdravlje ljudi i ekonomiju Srbije.

Očuvanje makroekonomske stabilnosti za 2020. godinu je pokazala da je Srbija po rastu, odnosno padu ekonomskih aktivnosti od 1% bila druga po rezultatima država uključujući sve države EU i zapadnog Balkana.

Prema tome, mere koje su donošene u tom trenutku su bile pravovremene, bile adekvatne i bile donošene u interesu svih građana Srbije, ne samo privrede, nego svih građana. Tako da i mere od sto evra koja je stalno bila na udaru kritika Fiskalnog saveta je pokazala da povećanjem potrošnje u društvu u stvari mi smo zaustavili i visoke stope pada koje su zadesile sve zemlje EU. Znači, prosek neki pada ekonomskih aktivnosti je od 8% do 12% kada pričamo o zemljama EU.

Prema tome, ono što je za nas jako važno da sve ono što dajete kao svoje projekcije i kao institucija, jednostavno pokazuje da sa onim što su najveće kritike bile za budžet koji smo usvajali za ovu godinu u decembru mesecu, da je nemoguće postići stope rasta od 6% kao država koja izlazi iz pandemije sa 1% pada su se pokazale kao tačne.

Dakle, MMF je usvojio stopu rasta od 6,5%, što ne znači da će Srbija završiti isključivo na toj stopi rasti. Znači, projekcija naša je 7%, a projekcije Fiskalnog saveta prošle godine u decembru bile su da je plafon koji možemo da postignemo 4% i tada su javne investicije bile 330 milijardi i rekli smo da ta javna ulaganja, u stvari, su naš glavni generator tih visokih stopa rasta, da potrošnja koja se podiže kroz određena davanja i socijalnim grupama koje su pogođene pandemijom Kovid-19, koje će biti tačno determinisane, jer najveća kritika je bila zašto se svi građani podjednako tretiraju u davanju i socijalnoj podršci iz budžeta Srbije kada je u ppitanju pandemija Kovid-19, očito je dala rezultate našoj ekonomiji koji pokazuju da mi nezadrživo zaista idemo u rast i razvoj naše ekonomije i u svim sektorima, počev od infrastrukture, počev od zdravstvenih institucija i zdravstvene infrastrukture, počev od toga da otvaramo tri fabrike.

Dakle, ne samo bolnice i centre u kojima možemo da lečimo naše građane, već otvaramo fabrike vakcina koje predstavljaju danas jedan od osnovnih ekonomskih generatora razvijenih država, a da ne pričam o onom delu investicija kada je u pitanju obrazovanje, kultura i sport, koje inače su, po prirodi stvari, neprofitabilne. Mi smo napravili i te neprofitabilne sektore za generatore ekonomskog rasta.

Prema tome, mislim da je dobar predlog, u stvari, bio predsednika Vučića što je predložio Fiskalni savet koji je bio u većinskom istom sastavu i 2011. i 2017. godine što je dao taj predlog, jer sve one konzervativne projekcije koje se daju Srbiji, koje jednostavno podležu stalnim, permanentnim kritikama na određenim televizijama koje i nisu naklonjene ni Vladi Srbije, ni predsedniku Srbije, pa ni ovoj skupštinskoj većini, očito negde guraju nas sve da sve ove rezultate možemo da prikažemo i da građani u svakodnevnom svom životu mogu da osete te rezultate.

Pogotovo ova činjenica da ukupni BDP od 2012. godine sa 33,7 milijardi evra na 52 milijarde, danas kada pričamo uopšte o ekonomskom rastu i razvoju, znači da je Srbija napravila novoformiranu vrednost od 19 milijardi evra za godine koje je preuzela kao odgovornost za vođenje politike i za vođenje uopšte i za prevazilaženje svih izazova koje smo imali od 2012. godine, od maja meseca do danas.

Danas kada govorimo o tome da možda mere od 100 evra svakom građaninu, pa i u ovoj godini od 30, plus 30, plus 20, a posebno penzioneri 50, očito ima svoje rezultate. Govorimo o javnim ulaganjima, govorimo o tome da završne račune za prethodnu godinu sada usvajamo zajedno sa budžetom.

Znači, mi smo ti, Srpska napredna stranka, poslanici i ta skupštinska većina i ti odbori u kojima sedimo je uspela da, jednostavno, 18 završnih računa koje oni pre nas nisu to radili, zajedno sa budžetom razmatramo, iako se mi nismo suštinski slagali da treba jednostavno da amnestiramo mnoge koji su vodili Srbiju pre nas i koji jednostavno nisu vodili o budžetu Srbije računa kao što mi danas vodimo.

Danas mi imamo i pohvale međunarodnih institucija za to što smo uradili, jer to je za dobrobit Srbije. Možda se mi lično sa mnogim stvarima ne slažemo, koje jednostavno moramo da poštujemo zato što su to procedure od kojih, na kraju krajeva, zavisi i budućnost Srbije.

Mislim da i institucije treba da poštuju svoje procedure, kao što Fiskalni savet treba da poštuje, jer zamisliste šta bi radila Komisija za zaštitu konkurencije, šta bi radio DRI, šta bi radila Agencija da nisu svoje izveštaje stavili na glasanje na svoje savete i da svoje predmete na kojima rade nisu stavili na razmatranje, nego jednostavno, da je predsednik radio taj svoj izveštaj sa svojim saradnicima, potpisao i stavio u Skupštinu Srbije da razmatramo mi kao Odbor i da jednostavno, usvajamo ili ne usvajamo, da razmatramo ovde na plenumu. Onda bi to značilo, jednostavno, nepoštovanje pre svega onih koji biraju članove ovih institucija, jedno nepoštovanje i same te institucije, na kraju krajeva, i prema građanima Srbije, jer mi ovde vučemo legitimitet građana Srbije.

Mi smo dužni da podnosimo njima izveštaj šta radi svaka institucija ponaosob i kako, na kraju krajeva, funkcioniše, jer plaćanje i rad tih institucija ide iz budžeta Srbije. Znači, to su državne pare, pare svih građana Srbije.

Kad pričamo o Fiskalnom savetu, njihov budžet je 49.231.000 i taj budžet ove institucije je realizovan u 91%. Ima sistematizovanih 17 radnih mesta, od toga je 12 popunjeno, devet je stalno zaposleno eksperata, tri člana su Saveta i plus su tri zaposlena na PP ugovorima. Naravno, imaju šest kancelarija koje koriste na šestom spratu Nemanjine 17.

Ono što je važno reći da Skupština Srbije i Odbor za finansije uvek usvaja predloge koje ova institucija daje, zato što smatramo da zaista njihova relevantnost je ovde ispoštovana. Da li je u pitanju taj deo poštovanja od strane institucije prema poslanicima i prema građanima, građani će sami to presuditi, na kraju krajeva, na osnovu svih ovih informacija koje imaju i na osnovu izveštaja koje mogu da nađu na sajtu Narodne skupštine.

Što se tiče određenih ocena u smislu same institucije za transparentnost budžeta, reći ću vam da je Odbor insistirao, pre svega, i učešćem u ekonomskim reformama koje Srbija sprovodi zajednički sa Evropskom komisijom, na taj način što imamo potpuno transparentno sednice koje održavamo četiri puta godišnje u lokalnim samoupravama sa DRI, ali prvi put uvođenje praktično, kada razmatramo budžet uopšte Srbije, pre nego što će da uđe u plenum, razmatramo na odborima, koji su potpuno otvorenog tipa, u prisustvu ne samo ministra, Fiskalnog saveta, sada smo to malo i proširili. Rekli smo da postoji i komisija koja se bavi rastom BDP, Vlada Republike Srbije i NBS, da svi imaju prava da izlažu svoje izveštaje i svoje projekcije i svoja viđenja za sledeću godinu, da je to njihova obaveza i dužnost. Naravno, oni sa zadovoljstvom žele to da kažu sve na jednom mestu, jer oni imaju prilike na odborima kroz svoje izveštaje da daju svoja mišljenja, ali ono što je vrlo bitno, to je da na zajedničkoj sednici odbora u maloj sali, sada postaje na neki način praksa, da se na ovaj način razmatra budžet.

Mi smo prošle godine i ove kritike koje se odnose na ER Srbiju imali prilike da čujemo detaljno od ministra finansija, da nema nijednog davanja za ER Srbiju da Evropska komisija ne zna za te pare, zato što smo mi potpisali sva poglavlja koja se odnose na državnu pomoć i zato smo usvojili Zakon o državnoj pomoći Srbije ovde. Zato postoji Komisija za državnu pomoć, koja je u nadležnosti rada takođe Odbora za finansije.

Prema tome, ako je toliko ER Srbija problem, pitajte Evropsku komisiju, postoje izveštaji, postoje, na kraju krajeva, i analize budžeta o realizaciji budžeta, pa možete da vidite za prethodnu godinu koliko budžet Srbije daje ER Srbiji, ako vas to toliko muči.

Kada je u pitanju EPS, pričali smo o EPS-u pretprošle i nadprošle godine. Sada vidite da je to jedna od gorućih tema. Kao što vidite, da smo se mi tako neodgovorno ponašali i konzervativno posmatrali kompletan rast i razvoj privrede na onaj način koji to određeni ekonomisti su forsirali, danas bi jednostavno bili u velikom problemu, kao država. Onda biste, na kraju krajeva, svi krivili Vučića. Onda bi na kraju ceo fokus problema se sveo na to da je kriv onaj koji vodi državu, a ne oni koji su davali određena svoja mišljenja.

Očito je danas, kada govorimo uopšte o prosperitetu države i kada govorimo o očuvanju makroekonomske stabilnosti veoma važno da se zaista uvek okrećemo problemima građana, problemima privrede i da mnoge konzervativne projekcije koje donosimo uopšte i kao država, jednostavno morate negde da popustite privredi i građanima, jer su oni generatori tog rasta i razvoja. Vrlo je bitna klima i ambijent u kojoj država funkcioniše, jer da mi nismo tako promptno reagovali sa merama privrede, doživeli bi jednu atmosferu straha, jednu atmosferu nemogućnosti da reagujete na tržištu uopšte, kao što je EU doživela prošle godine i tada, kada se svaka država zatvorila u okviru svojih ekonomija, mnoge su doživele tri puta veći pad nego što bi trebale da dožive.

Da mi nismo sproveli ekonomske mere kao država i onda kada je gospodin Vučić bio premijer i koji je forsirao i velike uštede, ali i velike investicije, danas 2020. godinu ne bi završili sa 1% pada, nego bi se vratili potpuno na onaj period kad smo bili 2012. godine.

Znači, sve te projekcije kad stavite na papir i sve ono što je realan život, vi morate uvek da se okrenete u pravcu realnog života. Kao što vidite, kad se okrenete u pravcu realnog života, onda imate i rezultate. Onda i NBS može da kaže da je stabilnost bankarskog sektora očuvana, da je učešće tih nepovoljnih kredita u decembru iznosilo 3,7%, a nekada je bio gotovo duplo veći, da je nivo stranih direktnih investicija prošle godine završen sa tri milijarde evra, što je nepredviđeno uopšte bilo na jedan način na koji je to ukazivalo sve u martu mesecu 2020. godine. Znači, nivo investicija je gotovo isti, naš, stranih direktnih investicija, kao za ceo region Zapadnog Balkana.

Onda, kada govorimo o tome da je u februaru na međunarodnom tržištu su emitovane 12G evroobveznice u iznosu od jedne milijarde, da su po stopi od 1,65 dale prinos od 1,92%. To pokazuje, u stvari, da je Srbija profitirala, znači, nije gubila kada je u pitanju uopšte bankarski sektor.

Kada govorimo uopšte o određenom delu, a najvažniji deo je inflacija, znači, naša inflacija je ostala stabilna. U državama EU ona je danas već na 3,3% sa tendencijama da raste, da se udvostruči do kraja godine.

Znači, velika nestabilnost i ekonomska i finansijska je u našem okruženju, a i u grupi država na čijem smo mi putu.

Prema tome, svi čestitaju na ovim rezultatima. Zašto? Zato što smo u datom trenutku uvek znali kako ćemo da reagujemo, iako se to možda u datom trenutku mnogim finansijskim ekspertima nije dopalo ili nisu videli da će to dati neke određene rezultate, ali očito je da rezultata ima, jer 2021. godina ne bi bila ovoliko uspešna da toga nije bilo.

Ja danas ne mogu da se ne osvrnem na našu realnost, jer mi danas ovde pričamo o izveštajima i pošto zastupamo interese građana, naša izlaganja ne mogu da budu van životne realnosti.

Mi smo juče imali prilike da vidimo kako žive Srbi na prostoru Kosova i Metohije i videli smo pod kojom tenzijom i koji taj bezbedonosni faktor, u stvari, utiče na život naših građana u južnoj srpskoj pokrajini, koji treba u nedelju da izađu na glasanje. Zašto sad ovo govorim i zašto je to jako bitno kad govorimo uopšte o ekonomiji i privredi? Ne smemo da zaboravimo, mi smo u junu mesecu ovde u Skupštini Srbije usvojili Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju od 2019. do 2021. godine, koji govori o tome da je Srbija dala za raseljena lica za izgradnju, ekonomski razvoj i infrastrukturu projekata na KiM 2,27 milijardi dinara da bi raseljena lica vratili na teritoriju KiM da žive u miru i blagostanju.

Kažem namerno u miru i blagostanju zato što je politička poruka mira, dijaloga bila uvek od strane Srbije. Kao što vidite, od strane Kurtija juče je poslata poruka da žele nestabilnost, da žele jednostavno nasilje nad Srbima, da ne žele dijalog i da Srbija mora da bude u svakom trenutku spremna da zaštiti interese svog naroda na prostoru Kosova i Metohije.

Pored dve milijarde i 278 miliona dinara koje je uloženo u protekle dve godine, uloženo je i za škole, bolnice i institucije koje su u nadležnosti rada Srba sa Kosova i Metohije, iznosio je 53 miliona dinara. Takođe, dosta toga je uloženo, a ako se sećate Izveštaja od 2013. godine do danas preko 10 milijardi dinara. Sada ja vas pitam, da nisu tako dobri ekonomski rezultati Srbije, da li bi kao država mogli da pomognemo našim građanima na Kosovu i Metohiji? Da li bi mogli uopšte da pričamo o tome da oni mogu da imaju i prodavnicu i apoteku i da imaju lekove, na kraju krajeva i da imaju mogućnost vakcinacije i lečenja u vreme pandemije? Da li bi mogli uopšte da pričamo o ostanku Srba na teritoriji Kosova i Metohije i uopšte izlasku na izbore? Da li postoji interes naših građana da jednostavno žive na toj teritoriji dela Srbije, naše južne pokrajine.

Naravno, da ne bi. Naravno, da bi njihov problem i njihov život bio problem Srbije, a da nema tih ekonomskih rezultata o kojima danas govorimo, ta pomoć, u tom ekonomskom smislu, u finansiranju kroz investicije, ne bi mogla da postoji. Mi moramo realnost i život, svakodnevni, da posmatramo u svakom trenutku i da odgovaramo na sve te izazove.

Prema tome, svi oni izveštaji koji se daju kao određena vrsta projekcija Fiskalnog saveta su dobar pokazatelj kojim putem treba ići, ali nekada taj put ne mora da da date rezultate, ali ga je dobro imati kao jedan vid otvorenog dijaloga neistomišljenika i ono što je za nas, smatramo, dobro, što je pohvaljeno jeste da je budžet bio uravnotežen i da su javne investicije na dobrom nivou, i to nas raduje. Mi smo na sednici usvojili i Pravilnik o unutrašnjoj sistematizaciji, odobrili nova tri radna mesta Fiskalnom savetu, jer smo smatrali za potrebno da ova institucija treba da se razvija u tom smislu da zapošljava mlade, nove stručne ljude, jer će verovatno time otvoriti mogućnost nekih modernijih pristupa, kada su u pitanju različite projekcije za nove ekonomske trendove, jer je očito da se ekonomija menja. Evropska komisija nagovestila je da, pored energetske, digitalne i zelene tranzicije, da nam sledi i jedna finansijska tranzicija, kada je u pitanju investiranje celog procesa. Prema tome, mi moramo da budemo deo te tranzicije i da pratimo te moderne trendove.

Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2020. godinu ste čuli od predsednika institucije i ono što je jako važno da je izveštaj na osnovu Zakona o DRI, člana 43. stav 1. i člana 45, utvrdio da prema tome moramo da usvojimo jedan vid zaključka i taj zaključak se sastoji od četiri dela u kojem, kada budemo glasali i usvajali ovaj Izveštaj, ćemo se mi složiti i sa ovim zaključkom.

Ovaj zaključak govori pre svega, ima četiri tačke, o oceni sa preporukama, o sprovođenju tih preporuka, o načinu kako treba da izgleda sprovođenje samog postupka Zakona o budžetskom sistemu i o tome da će biti objavljen u Službenom glasniku.

Pod jedan, Narodna skupština ocenjuje da je DRI u svom Izveštaju celovito predstavila aktivnosti DRI u izvršavanju ustavnih i zakonskih nadležnosti koje ima u reviziji javnih sredstava.

Pod dva, polazeći od preporuka DRI sadržanih u Izveštaju o radu za 2020. godinu u Narodnoj skupštini preporučuje da Vlada preduzme sve mere iz svoje nadležnosti kojima će obezbediti sprovođenje preporuka DRI zato što će predložiti Narodnoj skupštini donošenje odgovarajućih zakona, kao i izmena i dopuna podzakonskih propisa koje donosi Vlada i propisa iz nadležnosti ministarstva na šta su posebno ukazali u Izveštaju.

Pod tri, polazeći od nalaza DRI, kod velikog broja revidiranih korisnika javnih sredstava nije uspostavljen sistem interne kontrole i o tome mi govorimo u poslednjih pet godina, i to je ono što je bitan korektivni, ali i savetodavni faktor u svakom od javnih korisnika javnih sredstava gde se kaže da, u skladu sa propisima, internim aktima i ugovorima, treba da se postignu ciljevi u skladu i da Narodna skupština konstatuje da je neophodno da se Vlada u skladu sa svojom odgovornošću za izvršavanje zakona obaveže da uspostavi adekvatan sistem finansijskog upravljanja i kontrole i uvođenje interne revizije kod korisnika javnih sredstava.

Mi sa DRI smo znači deo programa finansijskog upravljanja javnih sredstava, kada su u pitanju fondovi, ne samo EU, nego i ekonomske reforme. Ono što je bitno reći jeste da smo do sada imali tri sednice. Četvrta sednica se obično obavlja u decembru mesecu kada mi, na osnovu svih dosadašnjih zakonskih rešenja i svih preporuka DRI, razmatramo predloge zakonskih rešenja koje bi trebali da se menjaju u narednoj godini. Mi imamo zaista otvorena vrata, kada je u pitanju Ministarstvo finansija u ovom delu, da te reforme i te predloge zajednički negde predlažemo, tako da kada dolaze ovde na plenum i na razmatranje, kada je u pitanju odbor, jako smo detaljno informisani o tome šta se menja, zašto i koje ciljne grupe pogađaju sve te promene.

Ono što smo videli na osnovu Izveštaja rada Saveta institucije, kada je u pitanju DRI, bilo je 20 sednica, da je program revizije za 2021. godinu usvojen krajem godine, da su odluke o izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji usvojene, da ih je bilo tri, da imamo pet članova Saveta, 292 zaposlena u revizorskim službama, 33 u pratećim i jednog internog revizora.

Važno je reći da sve, kao što smo videli na osnovu ovog Izveštaja, nepravilnosti koje se dešavaju, uglavnom su na strani velikih institucija, odnosno institucija koje imaju veliki broj zaposlenih, da su tu i najveći problemi, ali da te probleme rešavamo zajednički, na određeni način da DRI šalje ljude koji imaju savetodavni karakter i negde da pomažu da se prevazilaze svi problemi koji se javljaju i kada je u pitanju zapošljavanje, i kada su u pitanju plate, i kada su u pitanju javne nabavke, i kada je u pitanju uopšte poštovanje procedura. Tu je ono na čemu DRI insistira – poštovanje procedura.

Znači, sada kada bi na primer DRI trebao da poseti Fiskalni savet, odmah bi konstatovao da nisu bile ispoštovane procedure donošenja odluka i zbog toga mislim da je dobro da DRI ima što veći obuhvat kontrole institucija, jer počev od tih procedura gde su samo akti pitanje, pa do onoga kako su izvršena plaćanja, da li je u pitanju dobra finansijska revizija, revizija poslovanja ili svrsishodnost, namena za koju su trošene pare, da li su bile zaista na adekvatan način i po zakonu trošene. Mislim da je od velikog značaja i da pokazuje da se spektar subjekata povećavao. Znači, sada je 270 subjekata obuhvaćeno, što je 7,6% više nego u prethodnoj godini, da je veći broj pozitivnih rešenja izdat, što pokazuje da se državne institucije uče tome da poštuju propise i da, na kraju krajeva, sve manje i manje imamo negativnih ocena.

To je ono što je za nas od velikog značaja, a da je ušteda u budžetu sve veća i veća, da su nepravilnosti manje, a da su uštede u budžetu veće, poštovanjem propisa koji se odnose na finansijske procedure.

U Danu za glasanje mislim da bi svi poslanici zaista trebali da podrže ove izveštaje, bez obzira na to da li se slažemo sa svim segmentima koji se nalaze u tom izveštaju, ali je vrlo bitno otvoriti ovakav dijalog koji će, naravno, sagledati sva ova pisanija što bi mi rekli, pošto sve ovo neko mora i da pročita da bi mogao da priča o njima su naravno otvorena za sve narodne poslanike da daju svoje gledanje na ove izveštaje.

Tako da, pozivam sve poslanike da glasaju pozitivno, naravno, za ove izveštaje o radu ove dve institucije. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani predstavnici institucija, kolege poslanici, dobro je da je danas otvorena diskusija na jedan kvalitetan način. Mislim da ono što smo imali prilike da čujemo, a što mislim da nije baš priličilo ovom parlamentu i plenumu, to je obraćanje profesora Petrovića u tom smislu da su narodni poslanici neobrazovani, neuki za mnoge teme. Možda to i jeste tako, profesore, možda mi i nismo obrazovani i neuki, ali znate, građani Srbije biraju narodne poslanike na osnovu toga ko može da im jednostavno sprovede politiku onu sa kojom se izlazi pred građane Srbije i na osnovu tog programa oni dobijaju te glasove.

Znači, predstavnici ove skupštinske većine su u nekoliko navrata izašli pred građane Srbije za ekonomskim programom koji je, podsetiću vas, od 2013. godine podrazumevao velike uštede, podrazumevao veliki ekonomski zamajac posle toga i rast i razvoj naše privrede. Očito da postoji veliki broj stručnjaka koji je dao određene savete i podršku tom ekonomskom programu koji treba da se sprovede. Na kraju krajeva, u izveštajima vidim da i vi dajete određenu podršku svemu onome što je Vlada Republike Srbije i što je predsednik Republike Srbije na kraju krajeva insistirao kako bi došli do toga da Srbija bude jedna moderna i ekonomski razvijena država.

Reći ću vam još nešto. Imaćemo prilike da razgovaramo u tom ekonomskom delu, eto, već gotovo 25. oktobra, u ovom mesecu, kada će doći rebalans budžeta na dnevni red, kada ćete takođe davati svoje mišljenje o tome da li ste saglasni ili ne sa predlogom Vlade, odnosno Ministarstva finansija. Imaćete prilike i krajem novembra da se izjasnite o predlogu budžeta za sledeću godinu, ali sve to da recimo ne valja, da svi ti predlozi ne valjaju, ja ću vam reći da ste vi dali određene projekcije i 2016. godine koje su bile znatno konzervativnije urađene i mnogo manje prognozirali rast i razvoj privrede, i mnogo manje rezultate koje je Srbija postigla, pa ste negde svoje stavove revidirali kada ste videli konkretne rezultate. To znači da ipak i to što kažete, znači, ukoliko zaista se okrenete prema građanima Srbije i prema privredi, morate da potražite u realnom sektoru kao zahteve da biste radili svoje projekcije.

Možemo mi da budemo i neobrazovani i ovakvi i onakvi kao narodni poslanici, ali mi zaista podržavamo ono što je interes građana i zbog toga mislim da imamo i podršku građana. To je za nas, u stvari, relevantan faktor.

Svaka čast svakome ko će da uradi konzervativne izveštaje i da kaže da treba, kao što ste vi dali za ovu godinu, da zamrznemo plate u javnom sektoru, pa ste rekli da treba da damo penzije po švajcarskoj formuli, ali mi moramo građanima da kažemo šta to znači u vašem izveštaju kao preporuka. To znači da nema uopšte povećanja plata, a što se tiče penzija, da u ukupnom iznosu 2021. godine penzioneri će dobiti mnogo manje para po švajcarskoj formuli nego na osnovu davanja za koje se odlučila Vlada da daje jednokratno u više navrata.

Mi moramo da budemo iskreni prema građanima. Mislim da smo mi ovde zaista u parlamentu pokušali da građanima danas u ovoj raspravi kažemo da mnoge stvari koje vi preporučujete jesu dobre i poštujemo, ali mnoge stvari u kojima vi gledate isključivo kao brojke, realan život nas negde demantuje i mi izlazimo u susret onim problemima i izazovima kako je zaista u interesu svih nas.

Ti rezultati očito su mnogo bolji nego od onoga što se nadamo kada projektujemo budžet, recimo za narednu godinu. Jer, ako bi sada rekli da ste na primer projektovali rast do 4%, a rast će biti 7%, onda je velika greška koja je napravljena sa vaše strane. Mi vas za to uopšte ne kritikujemo. Mi jednostavno kažemo da sve ono što želimo zajednički da uradimo u budućnosti treba da bude u interesu građana Srbije. To je u stvari suština rasprave na odborima i svih narodnih poslanika. Mislim da je i to cilj gospodina Arsića. On ima, na kraju krajeva, jedno drugo sagledavanje cele ove situacije upravo zbog toga što iz prošlosti navodi mnoge detalje na kojima ne smemo da padnemo u budućnosti. Mislim da zbog toga ne treba da bilo ko od narodnih poslanika dobije kritiku da ne poznaje ili da je neobrazovan ili da ne zna i ne razume se u neku temu.

Mislim da je na nama ovde svima da zaista racionalno razmišljamo o institucijama i radi interesa poštovanja rada institucija i nas kao narodnih poslanika, a institucija prema Skupštini. Treba da usvojimo izveštaj o radu Fiskalnog saveta za prošlu godinu, ali da ovo bude jednostavno nauk svima da u budućnosti treba da razgovaramo na jedan potpuno drugačiji način kada su u pitanju uopšte projekcije i ekonomski trendovi.

Zahvaljujem vam se na pažnji kada je u pitanju ova tema. Mislim da ćemo u budućnosti imati i podići lestvicu u ovoj oblasti sigurno mnogo više i osetljivost kada su u pitanju izveštaji i rasprave iz ove oblasti. Hvala.