Napominjanje SNS dva minuta.

Prvo, od 2021. do 2027. godine povučeno je 378 miliona evra upravo zbog toga bi se pokazalo da postoji mogućnost povlačenja kohezionih fondova prema pravilima, standardima EU. I to je, naravno, pod patronatom Evropske komisije bilo.

Ono što je jako važno reći je da je ovde pokušaj da se kreira jedna paralelna realnost u kojoj ta funkcionalna demokratija u stvari treba da izgleda da mi ovde glasamo prelaznu Vladu, da mi jednostavno zaobiđemo građane pa postavimo neke političke faktore koji se nameću ovde i odlaze u Brisel da bi sebi obezbedili neku političku budućnost. Naravno da do toga neće doći.

Što se tiče samo IPARD-a, znači nije država ta koja povlači sredstva nego građani, pre svega poljoprivredni proizvođači koji moraju da se kandiduju i regrutuju ispred države, odnosno zajedno sa EU, da pokažu da su sposobni da povlače ta sredstva.

Prema tome, ovde mi imamo permanentno korišćenje političkih tema zarad toga da bi se kreirala priča kako ovde ništa ne funkcioniše, kako se ovde ništa ne radi, a realnost je potpuno drugačija.

Naravno, i predstavnici Evropske komisije kad dolaze ovde naravno da štikliraju upravo ono što je dobro, naravno da govore o tome da Srbija treba da ide dalje i da nas vide kao relevantne partnere. To je ono što najviše smeta, što je upravo na čelu te države predsednik Aleksandar Vučić zahvaljujući kome u stvari ovi pregovori idu dalje.

Hvala.

Predsedavajuća, ovlašćeni predstavnik SNS i naše poslaničke grupe.

Treba reći da je bilo jedno javno slušanje koje je Odbor za evropske integracije organizovao, gde se nalazi i predstavnik Evropske unije, a i predstavnici transportne organizacije na kojoj smo mi poslanici vladajuće koalicije izneli ove probleme koji se odnose na vozače i da su predstavnici transportne zajednice vrlo lako shvatili o čemu se tu radi i da tu nije samo Srbija u tom problemu, već i sve zemlje Zapadnog Balkana i da je interes same Evrope bio da se zaustavi toliki priliv vozača, da su na određeni način stopirali, na kraju krajeva, prevoz sa kojim oni trpe najveće štete, s obzirom da veliki broj kompanija ovde, i kada pričamo o izvozu u zemlje Evropske unije preko 33 milijarde evra, praktično bivaju uskraćeni kada je u pitanju transport.

Tako da su pronašli određene načine kako će da podrže uopšte vozače koji su poreklo zemalja Zapadnog Balkana. Ali, na toj sednici se niko od opozicije nije se bavio time nego su doveli predstavnika evropske zajednice, odnosno ambasadora Bekereta koji se bavio upravo onim što nije bila tema uopšte. Bavio se zakonima koji su iz oblasti pravosuđa i svim ostalim da bi se politički razračunavali sa Aleksandrom Vučićem i SNS i vladajućom koalicijom.

Prema tome, njihova zabrinutost ovde ne postoji, već samo pokušaj da sa jeftinim političkim poenima pričaju o ovoj temi i tako da ono što Srbija radi na tom putu da pomogne zaista ljudima koji posluju sa kompanijama iz država članica EU ima rezultate i jednostavno je u stalnom kontaktu kako da se prevaziđu bilo koji izazovi koji se nađu na tom putu.

Hvala.

Direktno pominjanje imena.

Što se tiče vozača koji su po svojoj delatnosti usmereni na ulazak u EU, govori se o vozačima Crne Gore, Albanije, Makedonije, Srbije i reč je o tome da su oni podneli zahteve šest meseci pre toga da se ovaj problem reši.

S obzirom da mi uopšte ne diktiramo tempo pregovora nego EU diktira tempo kad ćemo mi kao predstavnici država razgovarati sa njima, razgovarali smo onda kada smo bili pozvani na te sastanke. Do tada EU uopšte nije htela da razgovara sa vozačima, do trenutka dok oni nisu završili u pritvoru kada su direktno počeli da sprovode svoje zakone.

27/3 MT/MP

Ono što treba reći je da nisu samo zemlje Zapadnog Balkana potpale pod ovu uredbu, već i vozači Turske i Ukrajine, tako s obzirom da je došlo do velikog priliva, odnosno konkurentskih prednosti u odnosu na vozače EU. Dakle, EU je u stvari štitila svoje direktne interese za sve države koje su kandidati za članstvo u EU.

Prema tome, to nema veze uopšte sa nama, sa našom odgovornošću. Država se ovde postavila pre svega zaštitnički i sve advokate koji su mogli da reaguju u datom trenutku u državama članicama gde se to dešavalo su promptno reagovali. Zato mislim da uopšte ovakav napad na državu ne predstavlja uopšte bilo kakav čin na kome mi možemo u budućnosti da kažemo da ništa nismo uradili.

Naprotiv, baš smo se založili, pogotovo sa time što smo tražili da članovi transportne zajednice kao predstavnici EU ovde dođu direktno i čuju direktno probleme od same države, a to je pre svega mesto najmerodavnije za to parlament.

Tako da, mislim da ovakve lažne kampanje ne treba uopšte shvatati ozbiljno, kada su u pitanju predstavnici opozicije.

Hvala.

Od vremena ovlašćene grupe. Pre svega, ovi predlozi amandmana, predstavljaju ustvari ono što su sastavni deo postojećih već zakona kada govorimo o zaštiti životne sredine i to je ceo jedan set zakona i direktiva pogotovo kada je u pitanju klaster 5, koji je bio aktuelan, podsetiću još 2021. godine i kada pričamo o strategiji koja je rađena od strane Rudarsko geološkog fakulteta, tu su se jednostavno više katedri uključili i više organizacija, naravno pogotovo oni koji se odnose na zaštitu životne sredine iz civilnog društva da su prihvaćeni i svi predlozi upravo o kojima je kolega govorio, tako da sam se ja lično interesovala kod Ministarstva za rudarstvo i energetiku, šta je to što bi bilo problematično, kada je u pitanju ova tema, koju je kolega naveo i objasnili su mi upravo da je to sastavni deo strategije i postojećih zakona i da se ona podrazumeva kada je ona u pitanju uopšte donošenja strategija.

Strategija ne obuhvata pojedinačne slučajeve i lokalne samouprave, ona treba da važi za sve, pogotovo gde su nacionalni parkovi, gde su posebna područja zaštite u pitanju i zbog toga, ovaj amandman su odbijeni. Znači ono što treba reći, sastavni deo postojećih strategija, su upravo predlozi ovih amandmana. Hvala.

Zbog građana Srbije - znači, strategije su dugoročni planovi u kojima vi donosite određene strateške pravce kako ćete se u budućnosti o određenoj temi ponašati kao država. To znači ne amnestira zakonska rešenja koja su na snazi, a svi zakoni govore o tome da kada su u pitanju i upravljanje mineralnim sirovinama postoji tzv. institut javnog slušanja i postoji javna rasprava koja se obavlja u svakoj lokalnoj samoupravi u kojoj su određena nalazišta u kojoj treba da donesete odluku kako ćete u budućnosti raditi, zajedno u saradnji sa onima i koji su vršili istraživanja i onih koji rade zajedno sa državom.

Na kraju krajeva, postoji ta procena uticaja na životnu sredinu koja je zaista komplikovana, pogotovo za svakog od investitora i koji mora da dokaže da samo ekološki opravdani projekti mogu da se realizuju. Prema tome, mislim da ovakva strategija je svima potrebna. Na kraju krajeva, i EU ima svoje strategije za upravljanje mineralnim sirovinama i sve države koje su razvijene imaju ovakav vid strategija i naša je obaveza bila da se krajnje odgovorno odnosimo prema tome kako će to izgledati u budućnosti.

Da li će to biti realizovano, pre svega, zavisi od mnogo faktora, na kraju krajeva i samih lokalnih samouprava, od onih koji su zainteresovani - investitori, od ponašanja u odnosima sa lokalnim stanovništvom i to je inače i tema i država članica najrazvijenijih i u EU, u Sjedinjenim Američkim Državama, u Kini, u Ruskoj

30/2 GD/JG

Federaciji. Prema tome, ono što je za nas najvažnije, da su visoki ekološki standardi postavljeni i u ovoj strategiji i u svim zakonima koje smo usvojili. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, kolege poslanici.

Pre svega, imali smo prilike da vidimo kako neko konstruktivno predlaže određenu vrstu amandmana, kako neko zloupotrebljava, u stvari tu formu amandmana „briše se“ da bi se politički obračunavao i sa članovima Vlade i sa premijerom, smatrajući da je Zakon o trgovini nešto što potpada pod ličnu imovinu.

Ovde mi govorimo o interesu građana, o trgovini koja se odnosi na trgovinske lance, u odnosu dobavljača i u odnosu potrošača. To je ono što je, mislim u interesu svih nas.

Sa druge strane se zloupotrebila i tema, da mi četiri godine nismo otvorili ni jedan klaster, upravo zbog toga što u svakom izveštaju evropske komisije stoji da je Klaster 3 potpuno spreman za otvaranje. Ovde treba ponoviti hiljadu puta da su osnovni politički problemi, zbog čega se ne otvaraju klasteri, ne samo tri nego ni ostali, da je u pitanju priznavanje nezavisne države Kosovo, skidanje, odnosno uvođenje sankcija ruskoj federaciji i sada, kao jedan od novih tema se uvodi smanjivanje saradnje sa Narodnom republikom Kinom, kada je u pitanju ekonomska saradnja. Na kraju krajeva, evropska komisija je smanjila te kvote za čelik i povećala carine, prema tome samim tim ima mehanizme ekonomske, sa kojima želi, ne samo nama, nego svim državama EU da uništi saradnju sa Narodnom republikom Kinom, jer ona jedina ima tu prednost i taj prioritet.

Kada pričamo o parama plana rasta za EU, to je plan od 2024. godine do 2027. godine, to je plan koji podrazumeva dve milijarde evra bespovratnih sredstava i četiri milijarde kredita, pod povoljnim uslovima. Znači, ono što se posmatra i što je cilj ovog plana rasta, to su ta četiri stuba koji se isključivo odnose na jedinstveno tržište, ekonomiju, pa jedan od ovih zakona o kojima sada pričamo, takođe je jedan od uslova unapređenja reformskih procesa, kada je u pitanju jedinstveno tržište. Zatim, pričamo o usvajanju tih reformi i prati EU i zato je i pretprošle i prošle godine 2025. dala 51,66 milijardi evra, u januaru 2026. godine 56,5 milijardi evra, što je ukupno 112 milijardi evra, upravo tako kako i idu naše reforme napred.

Prema tome, zaustavljanjem, zatvaranjem vrata EU radite vi koji tamo idete i tražite da se ugase uopšte bilo kakve dotacije, kada su u pitanju sredstva EU. Kada pitate, zašto odlazite tamo, vi odlazite upravo na neadekvatne adrese, gde nisu opšte kadar da odlučuju o finansijskim sredstvima EU prema Srbiji. To je ono što je pokazatelj da vi, u stvari namećete jednu temu ovde u društvu, kako postoji krađa izbora, jer ste svesni toga da u budućnosti nećete moći da pobedite ni Aleksandra Vučića, ni SNS, ni koalicione partnere.

Onda unapred pripremate jedan scenario u kome želite da uvedete međunarodni faktor, da bi ona u budućnosti pokušali da bude neki arbitar u tome ko je pobedio. Do toga neće doći, jer građani Srbije će dati još veću podršku državnoj politici, upravo zbog toga što ste vi ti koji zaustavljate uopšte proces evropskih integracija, nego i finansiranje škola, bolnica, digitalizacije u Srbiji kada je u pitanju opšte uvođenje 5g mreže, kada je u pitanju uvođenje promena zelenih tehnologija, kada je u pitanju konkretno bolnice i škole koje su dobile kotlove na pelet, znači zelene energije i to je ono što vi sada u ovom trenutku radite.

Pričate o sebi tamo, ne pričate o Srbiji, pričate o onome što vi treba da završite kao zadatak, zašta ste dobili od određenih faktora, da proglasite nezavisno Kosovo, da proglasite urušavanje Dejtona, Srbiju kao genocidnu tvorevinu i mislim da je danas svima jasno šta vi radite u EU.

10/2 VS/VZ

I da izjave zvaničnika Evropske komisije i EU, nisu jednostavno odraz onoga što vi radite i to je najgore što vi ovde pravite jedan paralelni realan svet u medijskom prostoru, ali građani, verujte mi, da su svesni toga ko govori istinu, a ko laže. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, dugo vremena smo mi članovi Odbora za evropske integracije i kolega koji je prethodno elaborirao šta znači koheziona politika kada je u pitanju saradnja Srbije i Evropske unije, i nije istina naravno da je ovaj dokument stajao u fioci kod prethodne ministarke za evropske integracije. Nasuprot tome, mi smo imali stalne debate upravo po ovoj temi kako treba da izgleda taj zakon, a uzimajući u obzir sve promene koje su se dešavale u samoj Evropskoj uniji po pitanju različitih politika zato što koheziona politika povezuje i deo koji se odnosi i na ekonomiju, znači finansiranje po određenim sektorima, vrlo lepo ste čuli od mog kolege koji su to sve sektori, ali o odraz određene solidarnosti i povezivanje ekonomskog osnaživanja samih regiona, znači određenih regiona koji se nalaze unutar Evropske unije, ne država, nego baš zato su jako značajni ovi projekti prekogranične saradnje koji se odnose na kohezionu politiku.

41/1 MV/MP 17.45 – 17.55

Mi smo u nekoliko navrata sa profesorkom Miščević upravo razgovarali o ovome kako treba u stvari da izgleda ovaj zakon. Ovaj zakon inače je ušao u skupštinsku proceduru 6. februara 2026. godine. Znači, pored ovih predloga zakonskih rešenja, naravno obaveza je bila i Srbije da predložimo određeni broj mera koji treba da se na određeni način sprovede da bi se obezbedilo, pored ove kohezione politike, i ono što se odnosi na sam plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan. Znači, te pare o kojima pričamo, dve milijarde ukupno, plus četiri milijarde kredita, to je za ceo Zapadni Balkan. Nije sad milijardu i po neko će da vam pokloni, četiri države, nego svaka od država mora da se kandiduje sa svojim projektima, a naravno i sa reformama koje sprovodi, da se pokazuje da postoji određeno unapređenje u ovim oblastima, pogotovo koja su vezana za ekonomiju, socijalnu politiku, zaštitu životne sredine.

Znači, to su suštinski stubovi unapređenja saradnje. Ne ovaj deo koji stalno želi da se nametne sa neke druge strane, borba protiv korupcije, demokratska prava. O tome slušamo svaki dan. O tom mi imamo određena mišljenja, u smislu toga da tražimo od drugih međunarodnih institucija, kao što je Venecijanska komisija, kao što su druge međunarodne organizacije, i naravno da poštujemo ta pravila. Ali, fokus u ovom zakonu jeste korišćenje fondova onoga trenutka kada vi postanete članica Evropske unije. Za to vreme vi morate da prilagodite različite standarde. Očito je da postoji unapređenje samog procesa reformi, zato što u protivnom ne bi prošle godine i ove godine dobili sredstva od Evropske unije.

Dakle, mi smo prošle godine dobili 51,66 miliona evra, a ove godine 56,5 miliona evra. Zašto to govorim? Zato što se očito negde u javnosti pokušava da se izvrne upravo ova istina o tome da je Srbija zaista na svom evropskom putu i jasno, transparentno i efikasno sprovodi ove reforme, uprkos tome što mnogi odavde politički faktori, koji misle da će sutra da sednu na ova mesta, odlaze i šire jednu iskrivljenu sliku o tome kako Srbija jednostavno nije zaslužila uopšte da dobija bilo kakva sredstva iz Evropske unije.

Ono što je važno da se kaže ka kohezionu politiku, a to ovim amandmanom očito pokazuje koliki stepen demokratičnosti bi bio u trenucima kada bi neki drugi preuzeli vođenje države, znači da ne bi uopšte bilo bilo kakve demokratije kada pričamo uopšte o sprovođenju kohezione politike, pa i pitanje kakav bi odnos Evropske unije i Srbije bio posle preuzimanje eventualnih takvih snaga vođenje države, pokazuje u stvari da postoje nekoliko instrumenata kada je u pitanju koheziona politika.

Znači, nisu fondovi samo iz budžeta Evropske unije, već postoje posebni fond za regionalni razvoj, zatim socijalni fond koji se odnosi na unapređenje, kohezioni fond i fond za pravednu tranziciju. Kao što vidite, ovde je izuzetno važna ta socijalna kategorija sa kojom se jednostavno želi da se taj regionalni razvoj ujednači, pogotovo za sve regione, kako oni kažu, koji se odnose unutar Evropske unije. Znači, ne pričamo o državama.

Kada pričamo o prekograničnim projektima, zato je jako važno da Srbija i dalje nastavi tu svoju regionalnu saradnju, jer kada pričamo o fondovima, odnosno o planu rasta za Evropsku uniju, onda pričamo upravo o Zapadnom Balkanu, o državama i u našem okruženju. Znači, i one moraju da postignu određena unapređenja svoje reformske agende, moraju da povlače određena finansijska sredstva, pogotovo kada su ti zajednički projekti u pitanju.

Tako da, postoje četiri stuba kada govorimo o planu rasta: približavanje, onome što se zove zajedničko tržište, jedinstveno tržište, unapređenje ekonomske integracije, to su standardi kada govorimo direktno o zakonima, i ovaj set zakona koji je zaštita potrošača, naknade trgovine i izmene i dopune Zakona o trgovini, upravo

41/2 MV/MP

jedan deo celog tog seta zakona koji treba da pokaže da mi zaista idemo napred kada je u pitanju ta evropska agenda. Zatim, imamo to ubrzanje reformi. Na kraju, imao podršku tzv. konvergenciji, odnosno to se odnosi upravo na zajednicu balkanskih zemalja.

Sada kada pričamo o tome šta je to što se finansira, primera radi, ove godine u januaru, kada je leglo tih 56,5 miliona evra, 26,3 je direktno bila podrška budžetu Republike Srbije, a ovih 30 milijardi su bili za projekte. Znači, vi morate da spremite projekte prema standardima EU. Ne možete da se igrate. I te priče – vi nećete da dobijete pare zbog ovog ili onog, jednostavno ne stoje. Ili imate spremne projekte ili nemate spremne projekte.

Tako da, podsetiću vas da je ovde nekoliko puta gostovao sekretar Evropske komisije, gospodin Kopman, koji je govorio – hajdemo da vidimo šta je to realno konkretno oko čega mi možemo da sarađujemo i da pokazujemo jednostavno taj vid saradnje, što će građani Srbije podržati, a na kraju krajeva i građani EU. To je upravo ovo o čemu je kolega govorio. To jesu putevi, to jesu bolnice, škole. Znači infrastruktura. To jeste deo koji se odnosi na digitalizaciju, jedan deo koji se odnosi na ukidanje rominga, pogotovo za zemlje Zapadnog Balkana. To su konkretni benefiti. Na kraju imate zelenu energiju, znači promenu kotlova na pelet, odnosno unošenje novih zelenih tehnologija zarad dobijanja čistih energenata. To su konkretno škole koje su zamenile svoje kotlove, bolnice. Znači, to su ti benefiti od kojih će građani zaista imati koristi.

E sada, kada govorimo o onom ekonomskom tržišnom delu, pokazala se inicijativa Evropske komisije da treba ispuniti određene standarde kad je u pitanju izvod pilećeg mesa. To znači da je ta mesna industrija zaista prepoznata kao dobra što se nas tiče, jer ne bi nas zvali da izvozimo pileće meso ukoliko za to ne postoje realne osnove. To je ono što u stvari nama pokazuje da je potpuno opravdano to učešće, kad kažemo u ukupnoj trgovinskoj razmeni od 58%, preko 74 milijarde evra na godišnjem nivou prošle godine sa zemljama EU, da ona jednostavno pokazuje da nas vidi kao merodavne partnere sa kojima zaista u budućnosti želi na polju tog jedinstvenog tržišta da sarađuje.

To za nas predstavlja jedan vid zaista podrške, u kojem želimo i dalje da napredujemo jer bez toga mi, kada pričamo o stopama rasta, ne bi mogli da postignemo i ne bi bili toliko zanimljiva privredna destinacija kada su u pitanju strane direktne investicije. Zato je za nas veoma važan ovaj zakon kada je u pitanju koheziona politika. Mi treba zaista i mislim da su članovi odbora zadovoljni i sa profesorkom Miščević i sa gospodinom Starovićem, zato što imaju direktnu saradnju sa članovima Odbora za evropske integracije, odgovaraju na direktna pitanja opozicije kada je ovakav vid pitanja. To je ono što za nas pokazuje da je i formiranje tog operativnog tela, koje je na čelu sada sa gospodinom Apostolovićem, potpuno opravdano. Zato što smo mi imali prilike na svaka tri meseca da razgovaramo i sa gospodinom Starovićem, ali imali smo sastanak i sa gospodinom Apostolovićem.

Tu smo saznali da će EU, naravno, ponovo promeniti svoju neku metodologiju kad je u pitanju proširenje članstva EU. Tu smo saznali da oni razmišljaju o neka tri modela. I ono što je predsednik Vučić izašao sa određenim predlozima o jedinstvenom tržištu, upravo takozvano obrnuto članstvo, jedan je od predloga sa kojim jednostavno EU negde pogurana da razmišlja o tome kako vidi buduće članstvo zemalja potencijalnih članica Zapadnog Balkana.

41/3 MV/MP

Kada oni nama sad spočitavaju – Crna Gora je mnogo uspešnija, Albanija je mnogo uspešnija po svemu tome, po određenim pitanjima mi sad vidimo da to baš i ne stoji tako, zato što mnoge stvari im traže da promene koje oni jednostavno u ovom trenutku nisu u stanju. S druge strane, imate Ukrajinu koju će izgleda primiti bez ikakvih poglavlja i svega, tako da ćemo se u jednom trenutku naći na vratima EU i jedna Ukrajina i Albanija i Crna Gora, a bogami i Srbija.

42/1 MZ/CG 17.55–18.00

Zato što ćemo mi uraditi sve što se tiče naših standarda kao da ćemo sutra ući u Evropsku uniju i jednostavno tu loptu vratiti u polje političke odluke same Evrope. Ako ne žele da imaju ovako sposobnog ekonomski, pravno i, na kraju krajeva, politički demokratskog partnera, onda je to njihova jednostavno odluka sa kojom oni ne znam koliko će moći jako da se nose u budućnosti, s obzirom da smo se mi pokazali, od svih ovih država, kao veoma konstruktivni partneri sa kojima i po pitanjima sa kojima se ne slažemo možemo da razgovaramo, i kada je u pitanju Kosovo i Metohija, i kada su u pitanju sankcije Ruskoj Federaciji, i kada je u pitanju Dejton, za koji bi oni da ruše, ali nešto su se sada ućutali, i kada je u pitanju Srbija, kao zemlja koja je genocidna tvorevina, za koju se mnogi ovde zalažu što trče sada po hodnicima Evropske unije, da bi se pokazali kao neko ko može da nosi jednostavno te političke ideje i ruši Aleksandra Vučića i Republiku Srbiju.

Koheziona politika je jako važna za građane Srbije. Mi upravo to i radimo da bi se razvijali, i ekonomski, i socijalno i ekološki, s obzirom da je to negde taj održivi razvoj. Za nas je to od velikog značaja. Mislim da je ovaj zakon pre svega srž cele ove sednice, zbog kojeg svi ovi ostali zakoni se donose, da bi nas stavili rame uz rame sa razvijenim ekonomijama. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, upravo sam htela da reklamiram člana 106. stav 2. - govornik može da govori samo o tački dnevnog reda. Tačka dnevnog reda su amandmani na Zakon o zaštiti potrošača, koji naravno obavezuje sve građane Srbije, jer sada govorimo o onom delu koji se odnosi na ažuriranje cena, pogotovo o tzv. onlajn trgovini, koja mislim da je od velikog značaja za sve građane Srbije.

Kada pričamo o ažuriranju cena, o digitalnom okruženju, o transparentnosti, kada su u pitanju sniženja, mislim da je to od velikog značaja da građani nešto čuju, pogotovo od stranaka koje se toliko zalažu da pobede na sledećim izborima.

Što se tiče nekih budućih datuma za izbore, oni su tu, za nas, uopšte nije problem da budu i sledeće nedelje. Nego ne znam kada su to pod svojim imenom te stranke izlazile na ove lokalne izbore? Nisu smeli ni u koaliciji da izlaze, a kamoli da izlaze pod svojim imenom i prezimenom.

Prema tome, kada dođe tačka dnevnog reda mora da se zna koji amandman i koji zakon se obrazlaže ovde u Skupštini.

Hvala vam. Ne tražim da se izjasnimo.

Replika na pominjanje direktno koje se odnosi na to kako mi i nemamo svoja imena. Svako od nas ima svoje ime na ovoj političkoj sceni i građani vrlo dobro znaju ko se za šta zalaže. Interesantno je kako njegovo ime nikada nije smetalo da bude pod okriljem Aleksandra Vučića kada je bio na našim listama, iako je bio od neke druge stranke predložen, ali se nalazio na listi koja je nosila naziv Aleksandar Vučić.

Prema tome, to je vrlo interesantno kada prelazite iz tabora u tabor, pa želite da budete novo lice, posle nekih 15 godina, da se dodvoravate nekim novim političkim idejama za koje mislite da će sigurno srušiti Aleksandra Vučića i državnu politiku i kada pričamo o zakonima koji se odnose upravo na zaštitu potrošača, nije problem da se zloupotrebe maloletnici u bilo kom zakonu jer smo to imali proteklih godinu dana prilike da vidimo da su oni zloupotrebljavali i ne samo studente koji su punoletni građani već i decu iz srednjih škola, pa čak iz osnovni i vrtića. To je ta politika koja će da izađe na izbore i koja će da pobedi Aleksandra Vučića. Pa, nisu toliko građani naivni, verujte mi. Hvala vam.

26/3 JJ/MP

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, najzad, mislim da je Parlament dobio zaista kvalitetnu raspravu kada su u pitanju teme koje smo čuli pre nekoliko minuta zato što je to pokazatelj da zaista Vlada Srbije ima šta da pokaže u svom dugogodišnjem radu, bez obzira što je ova Vlada isključivo profesora Macuta na funkciji godinu dana.
Očito da sam proces evropskih integracija koja je otvoren još 2014. godine, jednostavno nikada nije stao. To je ono što treba reći, pogotovo ovim predstavnicima opozicije koje smo imali prilike svašta da čujemo u svojim raspravama. Zato kažem da je ova prethodna rasprava bila zaista kvalitetna i pokazala je da zaista možemo da razgovaramo na argumentovan način, bez obzira što se ne slažemo u mnogim stvarima, ali nama je da iznesemo argumente koje govore o tome da je budžet za poljoprivredu 118 milijardi, nikad veći, nikad bolji kada pogledate protekle godine.
Treba reći da Evropska Unija i razvijene države ukidaju subvencije, pa tako ste imali proteste u Parizu koje su trajale preko skoro mesec dana upravo zbog ukidanja subvencije za poljoprivredu u tim razvijenim državama.
14/3 JD/VZ
Prema tome, mi moramo da pratimo šta se dešava sa državama članice EU u svakom segmentu društva, pogotovo sada kada imamo situaciju otvaranje ratnih dejstava na Bliskom Istoku, trajanje još uvek koje se dešava u Ukrajini i jednu totalnu podelu kada je u pitanju energetska politika na SAD i Rusku Federaciju.
U toj bici, naravno Evropa je izgubila neki korak u tom smislu kako će svoju energetsku politiku kreirati i biće u velikom problemu, jer najlakše bi joj bilo da se okrene Ruskoj Federaciji, ali to je nemoguće jer je od 2022. godine, potpuno ušla u kompletnu konfrontaciju.
Te budžete što je pravio od 2028. do 2034. godine će biti pet puta veći za odbranu, što govori o tome da će se situaciji komplikovati u budućnosti. To je ono o čemu predsednik Vučić je pokušao da kaže svim građanima Srbije, pa sada kako je shvatio ko.
Ova sednica koja govori o tome da imamo 10 zakona, 19 sporazuma, 4 odluke koje se odnose na zaštitu kulturnih dobara, 4 odluke koje govore upravo o zamenama članova u odborima iz opozicionih najviše stranaka kada je u pitanju Narodna skupština i dva koja se odnose na kadrovska pitanja, izbore članova institucija koja su u nadležnosti Narodne skupštine upravo govori o interesu građana.
Dok se neki politički faktori, bezimeni faktori ili oni koji imaju neka kodna imena kao što je Kaluđer, Alek, Cipiripi, bore da ruše Srbiju, pojedini opozicioni kandidati ovde vide sebe za buduće premijere i ministre nisu u ovoj sali, iako su hteli da raspravljaju o poverenju Vladi, nego su se upravo nalazili juče recimo kod ministra odbrane Narodne republike Nemačke, a danas već idu u Stokholm tražeći da se uvedu sankcije Srbiji i tražeći da sva sredstva koja je EU do sada upućivala građanima Srbije zaustave i upute, takozvanim demokratskim medijima za koje znamo ovde u Srbiji da inače nisu ni registrovani u Srbiji nego su određene franšize, kao što su Šolakovi mediji i da se preusmere na nevladin sektor, odnosno nevladine organizacije čiji su oni osnivači.
15/1 GD/MT 12.20 – 12.30
To je jedna velika sramota zato što vi rušite Srbiju pre svega je autoritet države koja u ovom trenutku, u najtežim trenucima pokušava da održi naravno evropski put i put evropskih integracija, dobre odnose sa Ruskom Federacijom, ali i odnose kada je u pitanju Narodna Republika Kina i SAD.
Prema tome, u ovom trenutku jedna mala Srbija koje je uvek bila na tranzitnom putu svih velikih sila ne odustaje od evropskih integracija iako su se političke elite u Briselu promenile, iako se njihova politika promenila. Ne samo prema Srbije, nego prema svim zemljama kandidata. Jednostavno, ona je menjala i svoju metodologiju. Ta metodologija, sećate se, bila je priča o otvaranju poglavlja, o tome da mi imamo priliku da otvorimo, zatvorimo poglavlja i da kažemo da određene teme su nesporne. I Srbija je otvorila 22 poglavlja, od 35, s tim što Srbija ima tu specifičnost da Poglavlje 35 se odnosi na dijalog Beograda i Prištine, odnosno pokušaj da se Srbija prisili da prizna nezavisnu državu Kosovo.
Određene političke stranke, ovde, i opcije koje se nalaze u ovom parlamentu se otvoreno zalažu za ove ideje i pošteno je da se to kaže, prema glasačima Srbije, jer danas, sutra ne treba ih jednostavno lagati o tome. Ako neko želi i da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji onda neka to kažu, nemojte da imamo slučaj kao za izbore. Kažu – ne zalažemo se za to, a kad se izbori završe onda kažu – ne, ne, uvesti sankcije Ruskoj Federaciji i jednostavno učiniti sve da bi određeni politički faktori se zadovoljili. A, da li će građani Srbije biti zadovoljni sa time, kada je u pitanju bila energetska politika po pitanju NIS-a, pogotovo pre uvođenja samih ovih sankcija od strane OFAK-a i SAD, to nikoga nije zanimalo. Niti je zanimala budućnost Srbije, niti ih sad zanima, upravo o ovome što je ministar poljoprivrede govorio, da li ćemo imati đubrivo, da li će cene energenata rasti tako da će inflacija jednostavno biti sve veća i veća. Jer, to već postaje realnost za mnoge države u regionu, pa i članice EU, upravo zbog toga što je jako bitno što mi razgovaramo po različitim temama.
Naš put, što se tiče EU, je jasan, transparentan, ne dvosmislen i jednostavno je efikasan, pogotovo kada su u pitanju ovi zakoni.
Pokrenulo se ovde pitanje hitnosti ove sednice, ovih zakona. Pa, ja stvarno ne razumem da određeni politički faktori ovde u Srbiji žive kao u jednoj svojoj slici, jednom svom filmu ne gledajući uopšte šta se dešava kada je u pitanju ta EU. Odlaze u Brisel, očito, kod jednostavno ne adekvatnih ličnosti, jer ono što treba da znaju to je da je sekretar Evropske komisije ovde dolazio i tražio konkretne rezultate. Da izveštaji Evropske komisije o spremnosti Srbije upravo govore ka tome da mi moramo da krenemo jednim upravo efikasnijim putem, da se sada otvaraju tri moguća scenarija za proširenja članstva u EU. To su ili tzv. obrnuto članstvo, zatim deo koji se odnosi, to su sve dileme evropskih parlamentaraca i Evropske komisije, nisu naše dileme. Zatim, ubrzano članstvo, kada je u pitanju otvaranje poglavlja, odnosno klastera i treće je da se jednostavno na tom putu, određene zemlje, posebno razgovara sa njima kako bi mogli da se primene zakoni u što kraćem roku. To je ono što negde nas gura da jednostavno shvatimo ovu temu jako ozbiljno.
Republika Srbija na inicijativu predsednika Vučića je oformila novi operativni tim, to ste vrlo dobro upoznati, na čelu sa gospodinom Apostolovićem i za nas je to od velikog značaja, što smo imali na Odboru za evropske integracije priliku da čujemo šta su ciljevi. Pre svega dinamika potpuno se promenila, i same EU, zatim 91 mera su cilj kada su u pitanju operativni koraci za Poglavlje 23 i 24, a ono što je najvažnije, i to je tražio sekretar Evropske komisije, konkretne aktivnosti što se tiče određenih infrastrukturnih projekata, što se tiče digitalizacije, što se tiče zelene energije.
15/2 GD/MT
Kad pričamo o infrastrukturi, to su upravo sredstva iz kohezionog fonda koja su u proteklih sedam godina ne mala, 378 miliona evra bila za Srbiju. Znači, tu su izgrađeni putevi, bolnice, škole. Kad pričamo o digitalizaciji inicijativa je ukidanje rominga za ceo region i na tome se aktivno radi. Tražilo se, naravno, za zelenu energiju i već su završeni projekti promene kotlova, znači, na pelet, uvođenje zelenih energenata u Priboju i u Novom Sadu. Na kraju imate njihovu inicijativu da se poboljša izvoz kada je u pitanju izvoz pilećeg mesa.
Ono što je jako važno za građane Srbije, svi ovi zakoni o kojima je i ministarka trgovine govorila i ministar poljoprivrede, upravo je taj set zakona sa kojima insistira EU da se u tom operativnom delu jednostavno mnoge stvari poboljšaju za naše poljoprivredne proizvođače i za prehrambenu industriju i mislim da je to od velikog značaja, a zašto hitnost ovih zakona i ove sednice, pa upravo zato – da bi naši građani osetili što pre boljitak.
Mi smo imali ovde prilike da čujemo sada u raspravi da su protiv smanjenja marži koje je Republika Srbija uvela, da jednostavno ne vide uopšte potrebu za usvajanje ovakvih zakona o kojima smo govorili kada je u pitanju trgovina i poljoprivreda i prehrambena industrija. Čak smo čuli juče da Srbiji nije potrebna gasna elektrana u Nišu koja treba da bude čvorište kompletne energetske diversifikacije koji inače EU insistira i samo da znate, Azerbejdžan je jedna država koja ima najveći broj evropskih kompanija kada je u pitanju gas i nafta i da EU kada je prekinula saradnju sa Rusijom najviše dotok gasa ide preko sporazuma sa Azerbejdžanom i sada ne razumem uopšte tu potrebu da određene stranke ovde traže da mi ne sarađujemo sa zemljama sa kojima sarađuje EU, gde EU odobrava ovakav vid saradnje, jer, na kraju krajeva, i njihove te energetske transferzale će biti u tom smislu i mi ćemo biti deo te energetske mreže.
Prema tome, mislim da je zadatak naš da se borimo za bolji život građana, mislim da je naš put evropski ne manje dobar nego što je proteklih godina bio. To pokazuje trgovinska i ekonomska saradnja sa državama članicama EU koja iznosi preko 59%, tačnije 58,9%, ukupne trgovine koju Srbija ima sa svim državama. Od toga 33 milijarde je sam izvoz, a 41,8 milijardi evra je uvoz. Znači, 79% je pokrivenost uvoza izvozom, što pokazuje u stvari veliku ekonomsku i trgovinsku stabilnost naše države kada su u pitanju evropske integracije.
Sada mi imamo odavde određene glasovi koji žele, jednostavno, sve ovo da se zaustavi, sve ovo upravo da ide u negativnom pravcu i mi smo imali prilike prošle godine, kada su bile blokade, da vidimo suštinski da politika tih bezimenih činioca, na čijem čelu treba da bude političar Đokić, treba da izađe pred građane i da kaže – mi želimo da zaustavimo Srbiju i građane Srbije zato što je Aleksandar Vučić predsednik i zato što ovakva politika ima svoje rezultate. Znate šta, građani Srbije nisu baš toliko nemi ni gluvi prema onome što vide. Na kraju krajeva, svakodnevno su svedoci toga šta se dešava u svetu i kako se bore svakodnevno za ekonomski opstanak svojih porodica i svoje dece.
Šta smo još imali priliku da čujemo kada je u pitanju koheziona politika? Ne vidite razlog zbog čega bi ona bila potreba da se usvaja sada. Pre svega, očito da mnogi ovde politički faktori ne znaju da od 2021. do 2027. godine mi smo iz tih kohezionih fondova imali određena sredstva i da to predstavlja u stvari prilagođavanje EU, standardima koje treba da obezbede usklađenost, odnosno ravnomerni regionalni razvoj kako smo mi to zvali i da uslov da biste to jednostavno povlačili ta sredstva je da država koja povlači ta sredstva treba da budu ispod 90% od tog dohotka po glavi stanovnika koji inače u EU u mesečnom iznosi 3.300 evra. Naravno da smo mi ispod tog proseka.
16/1 TĐ/LjL 12.30 – 12.40
To je jedan od uslova da ne samo kao jedna od država, ali jedna od članica koje su kandidati na ovom evropskom putu, naravno, moramo da spremimo sve instrumente da bi mogli da povlačimo ovakva sredstva. To znači konkretne projekte, to znači ovaj rad o kome su govorili ovde ministri i to znači kontinuiranu borbu upravo za evropske integracije.
Kada pričamo o tome da je koheziona politika nešto što nam za sada nije potrebno, upravo govorimo o tome da smo mi ovaj zakon imali od 6. februara ovde u raspravi, znači da ste imali prilike kao poslanici da pogledate na sajtu Skupštine ovaj predlog zakona, zatim smo imali nekoliko puta na sednicama Odbora za evropske integracije raspravu sa ministrom o tome, zatim smo imali prilike na javnom slušanju da čujemo ponovo jednu debatu široku kada je ova tema u pitanju i upravo te rezultate te kohezione politike i finansiranje iz ovih fondova smo imali prilike da čujemo iz unutrašnjosti, gde su te kancelarije za regionalni razvoj u stvari bile glavni činioci koji su nosili ove projekte koji su završeni.
Prema tome, mislim da je građanima Srbije jako važno da čuju istinu i ta istina ovde mora da se kaže, zbog toga što je pokušaj da se laž ovde predstavi kao istina permanentna, ne samo ovde u parlamentu nego i na tim medijima koji govore za sebe da su demokratski, a onda vidimo da u stvari nema ni "d" od demokratije.
Za nas je najvažniji deo kada govorimo uopšte o ovome da u životu možda možemo da budemo evrooptimisti ili evropesimisti, ali ono što je najvažnije je da svaka porodica želi da živi bolje i svaka porodica želi da zna koja je ta budućnost u kojoj će njihova deca živeti, kada je u pitanju Srbija.
Ono što se ova Vlada, a i prethodne vlade trudile, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, to je da uvek stvorimo jedan predvidivi ambijent kada je u pitanju uopšte privreda i kada je u pitanju naš život i uopšte u društvu promene koje se dešavaju, ali na ono što se dešava u svetu, na šta ne možemo toliko da utičemo, mi moramo uvek da budemo spremni da na adekvatan način sačuvamo pre svega našu državu, naš suverenitet, integritet, i kada je u pitanju KiM i kada su u pitanju politički pritisci uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji i kada je bilo pokušaja rušenja Dejtonskog sporazuma, izmišljajući raznorazne rezolucije o tome da je Srbija genocidna tvorevina, iako mi imamo političke faktore koji se time bave, permanentno šireći jednu kampanju sa kojom mi želimo, na kraju krajeva, da se suočimo na izborima pred građanima.
To bi za nas predstavljalo jedan veliki zadatak da upravo čujemo koji su to argumenti zbog čega ovi politički faktori žele da dezintegrišu Srbiju ovakvim agendama. Neka kažu ko stoji iza tih agendi, jer nam je mnogo lakše da znamo sa kim razgovaramo, nego da slušamo ovde zvučnike koji jednostavno to na svoj način pokušavaju da Srbiju prikažu kao jednu nedemokratsku državu, jer od toga kako ćemo živeti u budućnosti nećemo imati nikakve koristi da raspravljamo o nečemu što je pokazatelj rušilačke politike Srbije nego nešto oko čega možemo konsenzusom da se složimo o tome kako bi Srbija mogla da ide dalje.
Zato je vrlo važno da proevropske partije ovde u parlamentu, bez obzira što su opozicione, glasaju za ove predloge zakona, ja se nadam da će pokazati svoj demokratski kapacitet, bez obzira što smo to mi predložili, jer to je inače inicijativa svih evropskih predstavnika ovde u Srbiji i Evropske komisije, jer tamo u izveštajima o stanju Srbije, reći ću vam, još na osnovu izlaganja ministra za evropske integracije, Srbija uopšte ne stoji tako loše kao što vi želite da pokažete. Ocenjuje se u dve mogućnosti, to je sam proces, u kome smo 11 poglavlja visoko ocenjeni, 11 umereno i 11 negde je potrebno još ih doraditi.
16/2 TĐ/LjL
Što se tiče same ocene spremnosti za ulazak u EU, u ocenama od 1 do 5 mi imamo ocenu 3,2. Nalazimo se odmah iznad Crne Gore koja ima ocenu 3.59 a koja je sada zvezda EU i jedan od prvih kandidata koji će ući. Iznad njih je Albanija, koja je na 3,8, za koju ste imali prilike da vidite kako izgleda ta demokratija na izbornim mestima. Tako da, očito je pitanje spremnosti ulaska u EU pitanje same Evrope, na koji način će ona kvalifikovati rezultate jedne države. Mi smatramo da to radimo u skladu sa interesima naših građana i tako će ostati.
U danu za glasanje naša skupštinska većina podržaće ove predloge zakona. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća. Građani Srbije moraju da znaju istinu pre svega, znači ovo što ste dobili objašnjenje koje se odnosi na cenu mleka, tako treba da dobijete objašnjenje i za cenu nafte i zašto je cena nafte kod nas skuplja bez obzira što imamo najsavremeniju rafineriju. Prvo, rafinerija nije u našem vlasništvu, pod jedan.

Pod dva, sam transport preko JANAF-a određuje taksa onog ko je vlasnik JANAF-a i tako je Mađarska imala tri puta veću naknadu, a mi imamo dva i po puta veću naknadu, nego zemlje EU i prema tome, ulazne komponente su mnogo veće kada govorimo uopšte o krajnjoj ceni proizvodnji litre nafte.

Treća stvar, cena električne energije nije uopšte poskupela i nismo najskuplji u regionu, bili smo najjeftiniji i upravo je zato MMF tražio da izvršimo određenu promenu kada je u pitanju klasifikacija potrošača do 1200 kilovata, a oni koji troše preko toga, da dođe do određenog povećanja i upravo zbog toga što smo imali najmanju cenu električne energije u regionu, ali i u EU. Zato su investitori dolazili da otvaraju fabrike, jer smo ovde imali najmanju cenu električne energije, jednostavno MMF je smatrao da to nije u redu, da mi se bavimo određenom vrstom konkurencije koja nije na tržištu baš adekvatna i zbog toga su tražili da na određeni način redefinišemo svoje odnose što se toga tiče, opet smo najpovoljniji i opet su investitori zainteresovani da dođu ovde i upravo zbog ovih stvari o kojima govorim, zato što smo predvidiva, jednostavno kada je ambijent u pitanju, privreda i kada je u pitanju stabilnost stranih direktnih investicija i to građani dobro znaju, jer ne bi bilo ni povećanja plata ni penzija, ni zapošljavanje ni otvaranje novih kapaciteta. Hvala.

Da odgovorimo za cenu električne energije. Prvo, sećate se da je od 1. oktobra 2025. godine stupila na snagu Metodologija za određivanje cene električne energije kojom je garantovano snabdevanje, posebno za stanovništvo, a posebno za privredu. Za stanovništvo je uvedena ta crvena zona kojom je praktično podignut prag, odnosno na 1.200 megavat sati, a koja govori o tome da svi oni koji su potrošili više od 1.200 plaćaju po većoj ceni. Ukupno povećanje cene je 5,5% na osnovu predloga Agencije za energetiku Vladi Republike Srbije koja je usvojila taj predlog, a na osnovu predloga i kompletne metodologije koju rade javna preduzeća.

O čemu se radi? Kada vi uvedete i pomerite te zone, znači kada dolazi zimska sezona, normalno je da ljudi koriste više električnu energiju u svojstvu svoje grejne sezone. Jednostavno smatraju da im je jeftinije da se time bave nego drugim alternativnim energentima. Tada dolazi do tog skoka jer lako pređete tih 1.200 kilovat sati i onda dolazi do povećanja tog računa koji sigurno nije više 5,5% nego ide do 30%, četrdeset, pedeset, što se naravno svodi na normalnu meru sada kada je prošla grejna sezona i sada ti računi koji dolaze će biti upola manji. To je ono na osnovu čega mi kažemo da je to opet najpovoljnija cena kada pogledate zemlje u regionu.

Kada pričamo o privredi, cene inače na TTF, na toj berzi su skočile više od duplo. Bila su nekada 60 evra po kilovat satu, sada su 120, a inače privreda od 98 do 105 evra pravi te ugovore, koji su opet manji nego što su cene na berzama. To znači da ipak država negde u određenom delu daje subvencije i samoj privredi i samom građanstvu. Preko 140.000 imate zaštićenih korisnika kada je u pitanju opšta cena električne energije, što znači da se ponašamo krajnje socijalno odgovorno. Nije istina uopšte da su ovolike cene, nego je najlakše, kada su tri meseca najjača u potrošnji da izračunate taj prosek, pa da kažete – ne vi ste povećali cenu više nego duplo.

S druge strane, kada pričate o nafti onda budite realni pa kažite da se Makedonija snabdeva iz grčkih rafinerija, da Republika Srpska ne kupuje baš uvek od NIS-a nego kupuje od drugih rafinerija. Prema tome, ta cena inače utiče na ulazne elemente koji predstavljaju i transport i proizvodnju. Na kraju krajeva, taj NIS je u vlasništvu Ruske Federacije, ugovor ste vi pravili a ne mi. Prema tome, cene na tržištu je određivao vlasnik Naftne industrije Srbije u saradnji sa Rafinerijom i tu izlaznu cenu davao na tržištu, naravno, na kome smo mi morali u svakom trenutku da budemo prisutni. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege narodni poslanici, građani Srbije mora da znaju nema privatizacije EPS-a. Te priče da neo nešto radi da bi poklonio državna javna strateška preduzeća nema govora o tome. Mi smo imali prilike da vidimo kako to izgleda kad poklonite neko strateško preduzeće kao što je NIS, za 400 miliona evra, i onda posle 20 godina imate problem, zato što ne razmišljate dugoročno o politici, a kamo li o energetskoj politici jedne Srbije.

Kada pričamo o direktivama EU, mi smo se opredelili za evropski put, i mi smo decidno rekli da gašenje termoelektrana preko noći nema, ide postepeno. Jednostavno, određenim finansijskim sredstvima od strane države rekultivacija i smanjenja stepena zagađenja kada su u pitanju termoelektrane, a paralelno sa tim izgradnja novih objekata koji se odnosi na održive sisteme, kao što su obnovljivi izbori energije, kao što su trans mreže koje se odnose upravo na umrežavanje i korišćenje električne energije iz obnovljivih održivih resursa. To je ono što je u stvari, pokušaj ovde s jedne strane da zloupotrebe politike Zelene agende i evropskih direktiva plašeći građane da ćemo sve ugasiti i da neće uopšte postojati način koji se finansirati ova država kada je u pitanju energetika. Od te priče, od te politike nema ništa.

S jedne strane imate priču gde plaše građane privatizacijom EPS-a, i energetskog sektora, s druge strane imate priču gde plaše gađane time da umiru ljudi od toga što imaju zagađenja velika od strane termoelektrana i drugih vidova energenata i sada vi budite pametni kao građani da čujete državu i da imate poverenje u državu kada je u pitanju uopšte, ulaganje u energetski sektor.

Nije slučajno što od 2022. godine i predsednik Vučić i Vlada Miloša Vučevića i prof. Macuta, aktivno radi kada je u pitanju energetski sektor upravo da izvrši diverzifikaciju u svakom pogledu kada su u pitanju energenti. Zato i jeste potrebna saradnja i sa EU, ali i dobri odnosi sa Ruskom federacijom i mi na toj politici stojimo već proteklih 14, 15 godina i to je ono što je zaista dobitna kombinacija kada je u pitanju uopšte politika Srbije i kada je u pitanju ekonomija. Zato kad čujete ovakve predloge amandman vidite da imate potpunu neodgovornost kada su u pitanju određene političke stranke, jer bilo kakvo prelaženje na jednu ili drugu politike i predstavlja u stvari, veliki rizik za ovu državu i za budžet Republike Srbije, i ne bi bilo ni povećanja plata ni penzija ni fiskalne stabilnosti kada je tako nešto u pitanju.

Zato je važno reći građanima da povećanje plata i penzija direktno utiče na odgovornost političkih odluka koje donosi i koje predsednik Vučić jednostavno ovih svih nizom godina pokušava svakim danom da kaže građanima koliko je važno da budemo odgovorni kada su u pitanju i evropske integracije i dobri bilateralni odnosi i sa Ruskom federacijom, i sa Kinom i sa Amerikom. Hvala.

Što se tiče ovog amandmana, treba reći, mislim da možda opozicija nije dovoljno obaveštena da proširenje Banatskog dvora ide u vrednosti od 750 miliona kubnih metara, da početak projekta je 2026. godina, završetak 2027. godine.

Znači, iz sopstvenih sredstava „Srbijagas“ radi na povećanju kapaciteta kada je u pitanju skladište gasa u Srbiji. I sve će to trebati, i ovo što sada posedujemo ovde kao rezerve i one koje smo zakupili u Mađarskoj, ali je bitno da će se ovaj projekat završiti za godinu dana.

Hvala.

Da bi građani znali istinu o svemu ovome, ova poslednja četiri amandmana i predloga, Zavod za statistiku radi prema direktivama EU, „Eurostat“ prima sve podatke koje Srbija šalje na osnovu standarda koje je ustanovio nekadašnji direktor i Vlada Republike Srbije. Mislim da se sada Miladin Kovačević prevrće u grobu kada sluša ove stvari.

Nemojte da obmanjujete građane Srbije, na osnovu podataka koji se donose i koji jednostavno šaljemo „Eurostat“, na osnovu tih podataka vršimo pregovore sa svim finansijskim institucijama o kreditnim aranžmanima.

Znači, nemojte da širite paniku među građanima. Malo je bilo priče o širenju panike da će se zaustaviti platni promet u Srbiji, da će nestati kreditne kartice, da treba ljudi da povlače svoje depozite u bankama, širite paniku među ljudima.

Juče pred izbore širite paniku da neće biti penzija. Danas pričate o tome da jednostavno ono što je zapošljavanje i što vodi zvanična statistika nije tačno. Znači, širenje panike je, verujte mi, vrhunsko krivično delo u svakoj državi i to što radite ne donosi dobro ni vama, ni bilo kom građaninu koji u Srbiji očekuje prevazilaženje izazova sa kojima se Srbija nalazi.

Molim vas, nemojte to da radite, jer jednostavno to je najveći zločin koji radite prema budućnosti Srbije.