BRANIMIR RANČIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1953. godine. Živi u Nišu.

Po zanimanju je lekar primarijus neuropsihijatrije, i zaposlen je u Domu zdravlja u Gadžinom Hanu.

Prvi put postaje narodni poslanik 2015. godine, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 69
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 8 meseci i 20 dana i 16 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 28 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 1 sat

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 17.05.2019.

Zahvaljujem predsedavajući, gospodine Arsiću.

Poštovani ministre, gospođo Kuburović, poštovana gospodo narodni poslanici, naravno da ove amandmane, koji su do sada predloženi, treba odbiti iz jednog razloga na koji ću se ja sada osvrnuti.

Osvrnuću se na ovaj predlog, tzv. Tijaninog zakona ne sa pravne strane, već sa sudsko-psihijatrijskog aspekta, koji ide u prilog doživotnog zatvora bez mogućnosti pomilovanja za počinioce najtežih krivičnih dela, koji su taksativno nabrojani u Predlogu zakona.

U razgovoru sa kolegama iz Specijalne psihijatrijske bolnice u Gornjoj Toponici, a to je da vas podsetim jedna od najvećih psihijatrijskih bolnica na Balkanu, tzv. „Kraljeva bolnica“, a i na osnovu ličnog iskustva, počinioci najtežih krivičnih dela su mahom psihopatske ličnosti. Doktor Robert Hare, američki psiholog, jedan od svetskih eksperata za psihopatologiju napravio je listu karakteristika psihopata, gde svaki psihopata ima 20 osobina, a ja ću pomenuti samo neke koje ih kvalifikuju za kaznu doživotnog zatvora.

Prvo, nedostatak kajanja ili osećanja krivice. Nedostatak osećanja ili obzira za gubitak, bol i pažnju žrtve, tendencija ka ravnodušnosti, hladnokrvnost i potpuni nedostatak empatije. Oni to uglavnom ispoljavaju prezirom i omalovažavanjem žrtve. Drugo, nesposobnost za preuzimanje odgovornosti za vlastite postupke. Zato ih to kvalifikuje za kaznu doživotnog zatvora. Treće, opoziv uslovnog puštanja na slobodu.

Vi, gospođo ministar, kao da ste čitali ovaj naučni rad gospodina Harea gde kaže – opoziv uslovnog puštanja na slobodu, jer ponavljanje krivičnih dela su mahom od strane povratnika.

Znači, nažalost, za psihopate nema leka. Razne vrste psihoterapija i lekovi nisu dali rezultate. Bezuspešno je njihovo prevaspitavanje dobrotom i ljubavlju jer ne reaguju na emocije.

Generalno, s obzirom da se od psihopate ne može očekivati nikakvo dobro, onda je potrebno preduzeti mere zaštite, što mi ovim izmenama i dopunama zakona činimo. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.04.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, nadovezaću se na diskusiju narodnih poslanika koji dolaze iz Niša, ali ja ću malo konkretnije govoriti, a ne uopšteno.

Promena sedišta preduzeća Aerodroma u Srbiji, govori koliko moj grad Niš ima podršku države. Imamo od pre nekoliko dana staru liniju do Malmea. Sada trenutno posle deset destinacija, gde lete avioni iz Niša, a od jula kada bude turistička sezona, imaćemo još 12 linija.

Treba da budemo ponosni kako je istakao gradonačelnik Niša, gospodin Darko Bulatović, koji se trenutno nalazi u poseti Republici Kini sa predsednikom Srbije gospodinom Vučićem. Znači, jedini gradonačelnik koji je sa gospodinom predsednikom Vučićem trenutno u Kini.

Da budemo ponosni što imamo let do Beča, Budimpešte, Rima, do Berlina, a nadam se da će i neke druge metropole biti posećen avionom iz grada Niša.

Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 06.03.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministri, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, pred nama narodnim poslanicima je set zakona koji su vrlo bitni za evropske integracije Srbije, a posebno bih istakao Zakon o bezbednosti hrane, koji se tiče Poglavlja 12.

S obzirom da je to predmet izučavanja higijene na Medicinskom fakultetu kao lekar govoriću o tom zakonu. Zakon o bezbednosti hrane je obiman, a ja ću komentarisati samo neke njegove članove.

Kao što znamo, hrana je neophodna za život čoveka i svih živih bića, jer ima višestruki značaj i ulogu u obezbeđivanju životnih funkcija. Nju čine sve materije koje čovek unosi u organizam u prerađenom i neprerađenom stanju, začini, boje i sve druge materije koje se dodaju u cilju poboljšanja njihovih svojstava, povećanja biološke vrednosti i produženju održivosti.

Poslednjih godina zbog sve veće upotrebe u proizvodnji i preradi hrane raznih pesticida, hormona i aditiva, zaostali rezidijumi ovih materija predstavljaju sve veću opasnost od tzv. alimentarnih toksikacija.

Pošto predstavljaju zaista realnu opasnost po zdravlje ljudi korišćenje u proizvodnji životinjske i biljne hrane i u tehnološkim postupcima prerade mora se strogo regulisati propisima i brižljivo odrediti dozvoljena količina rezidijuma u gotovim proizvodima uz stalnu reviziju postavljenih normi i uslova korišćenja saobrazno novim saznanjima o njihovom štetnom efektu po zdravlje ljudi.

Inače, postoji realna opasnost da se stvori nova savremena alimentarna patologija sa posledicama koje sada nismo u stanju do kraja da sagledamo, što mi upravo i činimo ovim izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane, a ja bih rekao o zdravlju hrane.

Da podsetim, kontrola zdravstvene ispravnosti bezbednosti namirnica u našoj zemlji regulisana je Zakonom o bezbednosti hrane iz 2009. godine. Zakonom su u nacionalno zakonodavstvo preneti odgovarajući propisi EU, tako da je osiguran visok novo zaštite zdravlja ljudi i zaštite interesa potrošača. Iako je ovim zakonskim rešenjem sistem bezbednosti hrane i hrane za životinje postao prepoznatljiv i priznat u evropskim i svetskim okvirima, uočeni su tokom primene neki nedostaci koji se odnose na, prvo, uspostavljanje, organizaciju i funkcionisanje referentnih laboratorija, tako da zbog nedostatka kadrova i oprema osnovna uloga Direkcije za nacionalne referente laboratorije, utvrđena Zakonom o bezbednosti hrane, ne može biti ispunjena.

Drugo, hrana koju od nadležnosti Ministarstva zdravlja, gde su bile nepotpuno obuhvaćene oblasti kojima se propisuju uslovi za hranu specifične populacione grupe, dodatke ishrani, kvalitet soli, zdravstvenu ispravnost, bezbednost materijala i predmeta koji dolaze u kontakt sa hranom, aditive, arome, boje, enzimski preparati i drugo, kao i deklaracije.

Treće, neophodno je iz Zakona o bezbednosti hrane izuzeti genetički modifikovanu hranu i hranu za životinje, imajući u vidu da je ova oblast uređena Zakonom o GMO iz 2009. godine, koji propisuje nultu toleranciju.

Činjenica je da na proizvodima industrijske hrane se mogu naći aditivi mononatrijum glitamat ili E621 kao pojačivač arome ukusa. Gotovi sosevi, supe, viršle, paštete i mnogi proizvodi od mesa sadrže aditiv E691, u narodu je poznat kao izazivač gladi, a osim što mami na još, gotovo da nema drugu funkciju.

Prehrambena industrija se teško može zamisliti bez upotrebe aditiva. Mislim da bi odgovarajućim pravilnicima trebalo upotrebu aditiva svesti na što je moguće manju meru, a pojačivač ukusa mononatrijum glutamat E691 apsolutno isključiti, kao što je učinjeno za hranu odojčadi i za malu decu.

Na kraju, ne mogu se otrgnuti utisku kao lekar da je Sindikat lekara i farmaceuta Srbije podržao proteste koji organizuje reciklirani ili kako se sada kaže resetovani DOS. Kao osnivač tog sindikata u Domu sindikata u Beogradu 1991.

godine na poziv inicijativnog odbora i doktora Luke Jovićevića, taj sindikat je bio odgovor na bednu poziciju lekara, raspon plata lekara specijaliste i nekvalifikovanih radnika dva prema jedan.

Posle štrajka 16.000 lekara u vreme Vlade Zorana Živkovića 2003. godine, napominjem da je to bio prvi štrajk lekara, taj raspon je bio tri prema jedan, a danas, u vreme kada predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić ulažu napore, taj odnos je 4,75 prema jedan. Danas se taj sindikat više profiliše kao politička partija na listi „Lokalnog fronta“. Upravo zbog toga i takvog delovanja taj sindikat lekara i farmaceuta Srbije je izgubio članstvo i u „Službenom glasniku RS“ od 02.06.2017. godine je izgubio reprezentativnost. Tako da znate o kakvom se sindikatu lekara i farmaceuta radi. Hvala na pažnji.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Dom zdravlja (Lekar) Republika Mesečno 80000.00 RSD 04.02.1982 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 26700.00 RSD 07.12.2015 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 26700.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 14:22