BRANIMIR RANČIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1953. godine. Živi u Nišu.

Po zanimanju je lekar primarijus neuropsihijatrije, i zaposlen je u Domu zdravlja u Gadžinom Hanu.

Prvi put postaje narodni poslanik 2015. godine, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 12:57

Osnovne informacije

Statistika

  • 103
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 mesec i 28 dana i 3 sata

Poštovani gospodine Rančiću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 23 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 3 meseca i 11 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz ministarstva, poštovani narodni poslanici, moja diskusija bi možda bila adekvatnija posle izlaganja poštovanog prof. Atlagića, ali to ne menja stvar, zato što u domenu Ministarstva kulture spada i informisanje, pa bih nešto rekao o neprofesionalnom informisanju pojedinih novinara, kako ih je nazvao prof. Atlagić – moralnim prostitutkama.

Takođe, jedan od učesnika u načelnoj raspravi o Zakonu o kulturi ispravno je primetio da pojedini novinari okorelom silovatelju, pedofilu, psihopati i monstruoznom zločincu daju časno zanimanje berberin.

O tom časnom zanimanju napisana je čuvena opera „Seviljski berberin“, gde se kaže biti brica, kakva čast, kao i snimanje čuvenog filma „Sibirski berberin“.

U razgovoru sa meštanima sela Malča priča sa Ninoslavom Jovanovićem nije završena. Strahuje se da uz advokata kao što je Vladimir Gajić, sadašnji član „Dosta je bilo“, mada je bio i u SPO i u DS, da podsetim, hapšen 2007. godine, a da je advokat Nataše Kandić, Duška Šarića i Nehata Tačija. Još ako predmet dođe do sudije Majića, postoji mogućnost da ovaj zločinac bude oslobođen.

Naime, sudija Majić je poznat po žestokim kritikama doživotne kazne za ubice dece. Pustio je na slobodu dvadesetčetvorogodišnjaka optuženog za obljubu trinaestogodišnje devojčice sa obrazloženjem da optuženi kao pripadnik romske populacije nije znao da je zakonom zabranjeno silovanje maloletnice, već je imao pravo da veruje da je takvo ponašanje dopušteno i čak društveno poželjno, što je u skladu sa običajem romske populacije.

Na kraju, i dalje mislim da 620 miliona tajkuna Đilasa treba da se preispitaju. Zahvaljujem.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 22.01.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući. Poštovani ministre, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovani narodni poslanici koji ste u Skupštinskim klupama, jedan od problema koji predlogom zakona treba da se reši, kao i ciljevi rešenja, koja su predložena je omogućavanje veće dostupnosti kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja za svu decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, putem izrade smernica, kojima bi se unapredio njihov vaspitno obrazovni rad i sagledane potrebe i mogućnosti svakog pojedinačnog deteta kao i grupe u celini.

Zato su date smernice koje bliže uređuju način prilagođavanja programa nastave učenja i pružanja individualne, odnosno grupne dodatne podrške za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetu.

Ja ću samo da napravim jednu digresiju i da kažem, kada smo govorili o ovom predlogu zakona o izmenama zakona i dopunama zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, primetili ste da na član 3. nije stavljen nijedan amandman koji govori o ovoj problematici što će reći da je ovaj član vrlo lepo napisan.

Što se tiče predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, takođe se definiše ova problematika, tako da učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, specifičnim teškoćama u učenju ili jezičkim barijerama, polaže opštu maturu u uslovima, koji obezbeđuju prevazilaženje fizičkih i komunikacijskih prepreka.

Poštovani ministre, ovim izmenama i dopunama pomenutih zakona, obezbeđen je jednak pristup slobodnom inkluzivnom kvalitetnom obrazovanju koje je prilagođeno potrebama učenika sa smetnjama u razvoju, i invaliditetom, kao jednak pristup fizičkom okruženju, transportu informacijama, komunikacionim tehnologijama i drugim uslugama.

Prilikom pisanja ovih zakona, moram da kažem da ste vodili računa o Konvenciji UN o pravima osoba sa invaliditetom, međunarodnim dokumentima, kao i o domaćim zakonima i o strategijama.

Ustavom Republike Srbije, Zakonom o sprečavanju diskriminacija po osnovu invaliditeta, Strategija za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, kao i Zakonu o zapošljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom.

Poštovani ministre, narodni poslanici, svakog dana kada prolazim kroz moj grad, ja vidim da Naučno tehnološki park u Nišu, o kome ste vi ministre u uvodnom izlaganju i govorili, svakog dana se sve više i više gradi.

Ako se ne varam, a vi me ispravite, Republika Srbija je, mislim oko 15 miliona evra, uložila u taj projekat.

Gle čuda, kao što reče jedan narodni poslanik, Naučno tehnološki park se već nije ni završio, a Kompanija Dži tehnolodži, IT kompanija iz Turske, koja sarađuje sa velikom svetskom kompanijom, „Huavej“, zainteresovana je da bude jedan od stanara Naučno tehnološkog parka u Nišu, koji je na usluzi, kao što znamo mladim naučnicima, da bi olakšali i pomogli start ap kompanijama.

Da završim, parafrazom Katona Drugog – mislim da i dalje treba da se preispitaju 620 miliona, tajkuna Đilasa.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 21.01.2020.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovani narodni poslanici koji ste u sali, danas je na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi. Po meni, vrlo bitan zakon, da ne kažem, najbitniji, jer su radnici u kulturi i sportisti, najveći promoteri jedne države u inostranstvu.

Primer ove moje konstatacije su Novak Đoković i Emir Kusturica, a da ne pominjem i ostale, nadam se mi ostali neće zameriti.

Zakon o kulturi utvrđuje i konkretizuje pitanja opšteg interesa u kulturi, što je od naročite važnost zbog činjenice da se sredstva za ostvarivanje opšteg interesa u kulturi, obezbeđuju u budžetima Republike Srbije, AP i jedinica lokalne samouprave.

Zbog toga se ukazala potreba da se izvrši preciziranje aktivnosti u kulturi, jer Zakon o kulturi nema utvrđenu definiciju kulture. Tako na primer, opšti interes u kulturi između ostalog, obuhvata, a ja ću navesti samo neke, podsticanje, unapređenje i stvaranje uslova za razvoj međunarodne kulturne saradnje, podsticanjem mladih talenata u oblasti kulturnog i umetničkog stvaralaštva, podsticanje amaterskog, kulturnog i umetničkog stvaralaštva, podsticanje dečjeg stvaralaštva i stvaralaštva za decu i mlade u kulturi, podsticanje kulturnog i umetničkog stvaralaštva osoba sa invaliditetom i dostupnost svih kulturnih sadržaja osoba sa invaliditetom, što smatram vrlo važnim, i šesto, regulisanje tržišta u oblasti kulture, podsticanje sponzorstva i donatorstva u kulturi.

Poznate je činjenica da su budžetska izdvajanja za kulturu ispod jednog procenta i da taj iznos ne može da zadovolji ukupne potrebe koje su deo opšteg funkcionalnog kulturnog sistema na centralnom i lokalnom nivou.

Grad Niš je prepoznao značaj kulture, u tom smislu izdvaja ne mala sredstva za finansiranje sadržaja iz oblasti kulture. Pored Narodnog pozorišta, Niške Simfonijske filharmonije i ostalih budžetskih korisnika iz oblasti kulture, da ih ne nabrajam, finansira i najstariji filmski festival u Republici Srbiji, filmske susrete, festival glumačkog ostvarenja, kao i međunarodni džez festival „Nišvil“.

Tako na primer, grad Niš će pokušati da obezbedi i finansira nastup srpske omladinske filharmonije „Naisus“. Reč je o jedinstvenom pozivu za Srbiju, da srpska omladinska filharmonija „Naisus“ učestvuje na takmičenju svetskih omladinskih orkestara u najprestižnijoj dvorani na svetu „Dizni hol“ u Los Anđelesu. Ovaj poziv upućen je već tri puta, 2014, 2015. i 2019. godine.

Omladinska filharmonija „Naisus“ osnovana je pre sviše od 10 godina i u tom periodu ostvarila je jedinstvene i nezapamćene rezultate za svoju zemlju Srbiju, osvojivši dve zlatne medalje, jednu u Pragu 2012. godine i jednu u Bratislavi 2014. godine.

Takođe, 2013. godine osvojila je četvrto mesto u svetu na takmičenju u Beču u čuvenoj zlatnoj dvorani „Muzika Faraj“. Ovu srpsku omladinsku filharmoniju čine mladi od 17 do 29 godina iz 20 gradova Srbije, od Subotice do Leskovca i koje u svom sastavu imaju članove četiri nacionalne manjine i dva člana sa invaliditetom.

Zato sam na početku svog izlaganja istakao značaj međunarodne kulturne saradnje i podsticanje mladih talenata kao i podsticanje kulturnog i umetničkog stvaranja osoba sa invaliditetom.

Sa srpskom omladinskom filharmonijom su do sada nastupila mnoga svetska imena operske scene, što ne sumnjivo govori o kvalitetu ovih mladih ljudi, studenata i srednjoškolaca muzičara.

Takođe, u Nišu počinje izgradnja velike koncertne dvorane sa minimumom od 1.500 sedišta, koja je neophodna za grad veličine kao što je Niš.

U amandmanskoj raspravi, treba pomenuti i pitanje takozvanog kulturnog ponašanja.

Zašto to kažem? Zato što sam podstaknut tvitom Vesne Pešić. Što se tiče tvita Vesne Pešić upućeno ka predsedniku Aleksandru Vučiću, samo cev u glavu, moram da prokomentarišem sa stručnog psihijatrijskog stanovišta, s obzirom da sam po edukaciju psihijatar.

Nakon što se tužilaštvo oglasilo i počelo da preispituje da li ima u pomenutom tvitu elemenata krivičnog dela. Autorka tvita je rekla da nije dobro shvaćena i da se to odnosilo na nju, najverovatnije aludirajući na svoj pod znakom navoda loš život i rešenje vidi u samoubistvu. Dok je bila ambasador turista u Meksiku lepo je živela. Bio je to sladak život uz tekilu, margarite, gvakamole, enčelade i marijače. Ovakvim objašnjenjem je još više produbila situaciju u kojoj se našla.

Naime, svaka pomisao ili pokušaj samoubistva tzv. tentamen suicida mora biti najozbiljnije shvaćen od strane psihijatra koji mora hospitalizovati suicidalnog pacijenta. A anamnestički auto i hetero anamnezom ispitati sve činjenice tentamena. To se vrši u bolničkim uslovima, u ovom slučaju na Klinici za duševne bolesti „Laza Lazarević“ u Beogradu. Podvlačim da niko nema pravo da sebi oduzme život i obaveza lekara psihijatra je da ga u tome spreči postupkom koji je propisan za prinudno lečenje, odnosno prinudnu hospitalizaciju. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Dom zdravlja (Lekar) Republika Mesečno 80000.00 RSD 04.02.1982 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 26700.00 RSD 07.12.2015 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 26700.00 RSD 03.06.2016 -