Poštovana predsedavajuća, poštovani rukovodioci srpskog pravosuđa, dame i gospodo narodni poslanici, pre godinu dana smo u ovoj Narodnoj skupštini otpočeli jednu raspravu čije smo posledice i tada znali. Posledice rasprave o reformi pravosuđa, koje su bile u jesen 2008. godine, gledamo danas. Ovo je jedan prirodni završetak jedne izuzetno loše reforme koja će u svom krajnjem ishodu, čiji je cilj trebalo da bude efikasnost pravosuđa i ostvarivanje pravde u pravosuđu, tek dati svoje loše rezultate. Praktične posledice promena u pravosuđu prošle godine su ukidanje sudova, otpuštanje sudija i zaposlenih u pravosuđu i promene procesnih zakona kojima se umanjuju prava koja su građani imali u ranijem periodu, prvenstveno mislim na procesne zakone - Zakon o parničnom postupku, čije promene upravo sada vršimo i Zakonik o krivičnom postupku.
Te posledice koje je trebalo, po predstavnicima predlagača, da imaju za svoj cilj da građani lakše i jednostavnije ostvare svoja prava i da postupci kraće traju, završili su time da je veliki broj opština ostao bez sudova, iako su stotinama godina sudovi u opštinama postojali, da je veliki broj dugogodišnjih sudija i tužilaca ostao bez posla, a da sada uvodimo nova pravila u Zakonik, kao što je danas Zakonik o parničnom postupku, gde dižemo prag za reviziju i da će veliki broj predmeta, i građani, biti u situaciji da ne mogu da izjavljuju vanredna pravna sredstva.
Uvodimo nove institute koji nisu poznati u srpskom pravosuđu, iako je ovde bila polemika, kada je na dnevnom redu bio Zakonik o krivičnom postupku, sporazum o priznanju krivice. Sada to proširujemo i na prekršaje, na niz osoba koje mogu da podnose prekršajne prijave, sada ćemo dati mogućnost da trguju sa učiniocima prekršajnih dela i sigurno će posledice toga biti povećanje korupcije u državnoj upravi.
Kada se sve to sagleda, logičan je završetak ovaj izbor nosilaca u pravosudnim funkcijama koji je digao ovoliku prašinu u javnosti i veliko nezadovoljstvo onih koji nisu izabrani.
S jedne strane, predstavnici pravosuđa koji su učestvovali u ovom izboru mogu da kažu - dobro, logično je da oni koji nisu izabrani budu nezadovoljni.
Ako se pored tog opšteg nezadovoljstva u javnosti iznose i stvari koje se tiču kriterijuma i gde se osporava primena kriterijuma, onda se postavlja pitanje u kojoj meri je čitav ovaj postupak bio zasnovan na kriterijuma koji su proklamovani.
Pre nego što nešto više kažem o tome želim nešto da kažem o praktičnim posledicama reformi u pravosuđu i premisama od kojih se pošlo kada se ovde ubeđivala javnost i Narodna skupština da je to dobar korak.
Jedan od predstavnika Ministarstva pravde rekao je da će se sada učiniti reforma u pravosuđu i način na koji će biti izabrani nosioci pravosudnih funkcija tako da se u potpunosti umanji korupcija u pravosuđu.
Pošlo se od jedne nedokazane tvrdnje da je korupcija u pravosuđu, u stvari, najveća u malim mestima. Praktične odluke te premise su bile da se prvo ukinu sudovi u tim malim mestima gde je korupcija velika, a posle da se izvrši raspoređivanja nosilaca pravosudnih funkcija izvan mesta gde su ipak osnovani osnovni sudovi i tužilaštva.
Nikada nismo odgovorili na sledeće pitanje - kako je moguće da jedan nosilac pravosudne funkcije, evo, recimo, izabrani tužilac, bude sklon korupciji i faktički lice koje u problemu da bude izabran u svom mestu, jer će biti korumpiran, a 15 kilometara dalje on ne bude u mogućnosti da bude korumpiran.
Recimo, izabran je za tužioca u osnovnom tužilaštvu u Vršcu tužilac iz Smederevske Palanke. Po predstavnicima pravosuđa taj tužilac bi bio korumpiran u Smederevskoj Palanci, ali čim ode u Vršac te korupcije nema.
Mislim da je to jedan ozbiljan problem i da u samom startu izuzetno važni nosioci pravosudnih funkcija, kao što su tužioci, a to će se desiti sa sudijama, već dolaze u situaciju da objašnjavaju građanima tih mesta zašto su oni došli tu. Mi smo tu zato što, da smo izabrani kod nas, u mom mestu prebivališta, bi bili u situaciji da budemo korumpirani.
To je skopčano sa još jednim velikim problemom, finansijskim. Da li je neko izračunao koliko će da košta putovanje tih ljudi ili, u krajnjoj liniji, obezbeđen smeštaj i naknade za smeštaj u tim drugim mestima na godišnjem nivou tužilaca, a sada sudija, pošto čujemo da će na identičan način sudije do sude izvan svog mesta prebivališta jer će biti izabrane na području jednog osnovnog suda, pa će se možda po sudećim danima pojavljivati u mestima gde su sada ukinuti sudovi. Da li pravosuđe može da izdrži takav finansijski teret?
Ključno pitanje i za najviše predstavnike pravosuđa - u kojoj meri će to da doprinese efikasnosti, pogotovo zato što u nizu protestnih propisa mi nismo mogućnost opstruiranja postupka otklonili? Jeste sad nešto pokušano izmenama Zakona o parničnom postupku, koji se odnosi na izuzeće sudija, ali generalno sudija ili tužilac koji dođe iz jednog mesta u drugo, tu sredinu ne poznaje, te ljude, ne poznaje stranke, odlaže se pretres ili ročište, vraća se nazad isti dan, to je jedan ogroman problem, a plus nosi hipoteku da odlazi u drugo mesto zato što je nepoželjan u svom mestu.
Ni na koji način se ovim nije rešio problem korupcije. Ni na koji način se ovim neće rešiti efikasnost u pravosuđu. Neće se rešiti efikasnost putovanjem sudija i tužilaca. Neće se rešiti efikasnost izmenama procesnim koje vršite tako što se skraćuju rokovi, ukidaju prava za izjavljivanje vanrednih pravnih sredstava itd.
Ono što se sada dešava je pitanje kriterijuma za izbor nosilaca pravosudnih funkcija. Ključna rasprava sada u javnosti, kritike koje se iznose ustvari su da li su kriterijumi ispoštovani. Nismo ovde stalno slušali jed ljudi na opšti način – nisam ja izabran, izabran je moj kolega, nego su neizabrane sudije, tužioci, prvenstveno sudije iznosili statistike, to govorim o stručnosti, koje ukazuju da oni koji su izabrani nemaju takve kvalitete u statističkim podacima koji su vrlo relevantni za izbor, od broja potvrđenih predmeta, od broja predmeta u radu, od broja ukinutih predmeta, od broja zastarelih predmeta, i to odmah budi sumnju kakav je to bio kriterijum ako statistika koja se vodi u sudu ili u tužilaštvima nije bila merodavna za izbor.
Mislim da je to jedna velika senka koja je pala na pravosuđe. Možemo ovde politički da polemišemo i politički polemišemo, jer govorimo o katastrofalnim posledicama reforme, ali stručna javnost se digla, čak i oni koji su izabrane sudije su rekle u izjavama, a vi to dobro znate, vaše su kolege, da je tu bilo sve netransparentno, sve daleko od očiju javnosti, pa čak i daleko od očiju stručne javnosti.
Ono na šta želimo da ukažemo jeste da se u jedan ovako veliki i ozbiljan posao ušlo krajnje nepripremljeno. Imali smo u prethodnom periodu donetu strategiju reformu pravosuđa. Počelo se raditi na tome. To je jedan ozbiljan i veliki posao koji je iziskivao i dobre analize i stručne analize i prvenstveno sagledavanje posledica reforme.
Došli smo u situaciju da se nekoliko meseci nakon formiranja ove Vlade ušlo u vrlo veliku reformu, a da se jednostavno posledice te reforme nisu mogle sagledati. Delovima tih posledica sada prisustvujemo. Faktičku pobunu u pravosuđu, najave da će se ova tema otvarati i pred višim instancama sudskim, od Ustavnog suda do suda za ljudska prava u Strazburu i da će se ovo u stvari u 2010. godini nastaviti činjenicom da veliki broj predmeta koji su u radu neće biti ni započeti da se rade.
Voleo bih da čujem kakvi su planovi da se čitave pisarnice sudova koji su ukinuti na nivou Beograda premeste, da se predmeti zavedu i koji su to rokovi kada se realno može očekivati da se po ovim promenama počne postupati u predmetima.
Mi pričamo o tome da želimo da povećamo efikasnost. Sada ćemo sudsku administraciju uvesti u haos. Imaćemo sudije koje će imati neuporedivo veći broj predmeta. O tome smo ovde pričali, ne bih želeo da to posebno ističem, da imamo kontinuirani povećani priliv predmeta, a mi smanjujemo sudije, a još ih premeštamo da rade u drugim mestima.
Jednostavno, ni od kog u pravosuđu nisam dobio odgovor na to pitanje kako će jedan sudija sa povećanim brojem predmeta, ili tužilaca, zastupajući optužnicu u drugom mestu uspevati da izađe na kraj sa tim problemom. U kuloarima od predstavnika vladajuće većine sam čuo odgovor koji je politički korektan, ali je krajnje problematičan ako se od njega pođe u reformu pravosuđa.
Lakše nam je da kontrolišemo 38 ili 39 predsednika osnovnih sudova ili tužilaca nego dosadašnjih 160 i nešto. U stvari je to bio motiv, ukidanje sudova, lakša kontrola pravosuđa preko manje ljudi. To treba onda da se tako i kaže.
Što se tiče samog izbora, zaista nismo dobili nijedan argument da veliki broj predsednika sudova, i osnovnih i viših, tada opštinskih, okružnih i trgovinskih, nije izabran u čitavim mestima. U Somboru nije izabran za sudiju predsednik ni opštinskog, ni okružnog, ni trgovinskog suda. Takav slučaj imamo i u Kruševcu, u drugim mestima takođe.
Ljudi nisu izabrani ni za sudije, a vršili su jednu važnu funkciju u pravosuđu. Ovo što sada gospođa Mesarović radi, kontrolisali su čitav postupak i postupanje na jednom nivou pravosuđa. Ljudi nisu izabrani i nemaju nikakvo obrazloženje samo zato što su predsednici sudova. Odgovore na ta pitanja nismo dobili.
Da ne govorim da u nekim manjim mestima, malim mestima, gde sudovi dugo postoje, desetkovani su. Recimo, Raška, od 11 sudija ostalo je četiri. To su problemi koji jednostavno nisu ni na koji način ovde ozbiljno i pažljivo razmatrani.
U stvari, praktične posledice su sledeće. Vlada je donela reforme, nametnula ih je ovde, bez ozbiljne rasprave, a problem je što ćete morati da te reforme sprovedete i čitav teret od 1. januara je na vama da ovako nakaradnu reformu dovedete do nekog proklamovanog cilja pravde i efikasnosti, ono što građani najviše očekuju.
Sa ovakvom situacijom, sa ovakvom strukturom organizacionom, ne ulazim u izbor ljudi, ljudi su izabrani, problem je u tome koji ljudi nisu izabrani, zaista je pitanje - da li je trebalo uopšte da se uđe u ovaj posao? Mislimo da nije trebalo. Da li će ova reforma da da efekat? Daće. Nećemo doći do pravde, a nadasve ako se pravičnost ovog izbora dovodi u pitanje i građani svakodnevno gledaju da se pravičnost osporava i pravda u postupku osporava, može li taj građanin koji ne vidi pravdu u izboru da dođe u sud po pravdu? Teško da može.
Ukazivali smo predstavnicima vlasti da je najbolje da se čitav postupak preispita, postupak reformi u pravosuđu. Ovo je završetak jednog postupka na koji smo ukazali i prošle godine da će biti ovako. Nije bilo ništa neočekivano. Najbolje je da se preispita, da se izvrše promene, pogotovo u zakonu koji se tiče organizacije sudova i nadležnosti sudova, jer, dodaću jednu stvar, čak ste i osnovne sudove sada razvlastili. Ova revizija koja se podiže na 100.000 evra.
Koja je uloga osnovnih sudova? Šta će oni da sude? Čak i osnovni sudovi čiji je broj smanjen za više od dve trećine će da gube neku...
Praktična politička posledica je da se moć institucije, vlast, finansije, sve se koncentrišu u velikim gradovima. Imate drastičan primer da na prostoru Južnobačkog okruga imate 12 opština, a jedan jedini sud. U Novom Sadu imate osnovni sud, viši sud, privredni sud, apelacioni sud, tužioce. Sve je u Novom Sadu.
Ništa u 11 opština izvan Novog Sada ne postoji. Pričamo o regionalnom razvoju. Što bi građani živeli u tim malim mestima, jer ni osnovni sudovi ne znače ništa? Svi će da hrle ka velikim gradovima. Pored ovih pravosudnih posledica, imaćete i demografske, regionalne i sve druge.
Molim vas da još jednom razmislite da se odustane od ovog koncepta, da se ovi zakoni stave van snage i da se u ozbiljnoj i velikoj debati uđe u novu raspravu o pravosuđu.