Hvala lepo.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje je bilo oko subvencija i ja mislim da je bilo pravo uživanje juče slušati ministra profesora Vujovića koji je na jedan sjajan način objasnio šta znači 87 milijardi dinara u budžetu Republike Srbije za 2018. godinu.
Ja bih se osvrnuo na jednu stvar, a to je ono o čemu ste vi sada govorili, o subvencijama, podsticajima za investitore u Srbiji i tu se, ne često i u javnosti i ovde u Skupštini provlače prilično pogrešne i netačne teze, a ja mogu da mislim samo da to može da bude ili zlonamerno politikantski ili ono šta mislim zbog čega ste vi rekli, mada me to čudi, jer ste bili angažovani u Ministarstvu privrede, a to je da ne postoji dovoljno informacija i ja prihvatam tu grešku, da eventualno kao Ministarstvo privrede nismo se dovoljno bavili marketingom i nismo dovoljno javnosti objasnili kako funkcioniše princip subvencije u privredi i kakvi su efekti toga.
Prva teza koja se provlači je pogrešna, favorizovanje stranih investitora, potpuno netačno.
Krajem 2015. godine usvojen je Zakon o ulaganjima, koji je potpuno izjednačio domaće i strane investitore, potpuno. Od tada je realizovano 39 investicionih projekata, od kojih su osam domaći investitori.
Mi mislimo da je to malo, da je to preko 20%, i zato smo već 2016. godine doneli Uredbu o privlačenju direktnih investicija, gde smo potpuno spustili limite i prilagodili ovu budžetsku liniju za domaće investitore.
Dakle, limit je spušten na zapošljavanje svega deset ljudi i investiciju od 100 hiljada evra. Na taj naš javni poziv, javilo se 34 investitora. Svi su iz Srbije, svi su domaći investitori i svi su rešeni pozitivno.
Još jedan podatak, možda znate da smo u deceniji preduzetništva predvideli, a to i ove godine imamo u budžetu, preko 18 milijardi dinara za podsticaj malim i srednjim preduzećima, od toga 7,5 milijardi je bespovratnih sredstava.
Što se tiče efekata, o čemu ste takođe pričali, imamo veoma jasne efekte, a da li je to malo ili mnogo, reći ću vam te podatke.
Znači, rekao sam vam 39 investicionih projekata, od donošenja Zakona o ulaganjima, plus deset koji su u pripremi i koji će biti potpisani do kraja ove godine. Efekat je da ulaganja investicija, osnovna sredstva iznose preko 540 miliona evra i da će to omogućiti 29.500 novih radnih mesta, od čega je 23.800 i nešto već zaposlenih.
Prema tome, to je samo efekata na zapošljavanje.
Takođe, govorilo se o efektima finansijskim svega toga. Ako uzmemo u obzir samo poreze i doprinose, onda se ta investiciona ulaganja vrate već, odnosno ulaganja subvencije države vrate u roku od 26 meseci.
Ako uzmemo u obzir i sva ostala davanja državi gde su PDV, porez na dobit, porez na imovinu, taj rok se spušta na 16 meseci. Već za 16 meseci subvencije koje dajemo investitoru vraća.
Još jedan podatak je važan u samoj tehnici. Ne postoji predfinansiranje. Ugovorom su investitori obavezni da ispune deo svojih ulaganja, tako da mi praktično njima u tranšama dajemo njihove pare. Nije to uvek slučaj, ogradiću se, ali u većini slučajeva, mi ne koristimo pare, nego njihove pare koje uplaćuju za javne prihode, uplaćujemo njima kao subvenciju.
Treća stvar koja je jako važna kod ovih investicija jeste transparentnost u radu, o čemu ste mnogo pričali i prošle godine za budžet, tokom čitave godine. Znači, uveli smo vrlo transparentne procese. Mi imamo četiri stepena odlučivanja. Prvo se odlučuje u Razvojnoj agenciji Srbije, pa u Ministarstvu privrede, formiranim u skladu sa Zakonom o ulaganjima, Savet za ekonomski razvoj u kome se nalaze tri ministra u Vladi Republike Srbije i na kraju kao četvrti stepen, Vlada Republike Srbije donosi odluku.
Prošle godine ste zahtevali i ispunili smo i to na portalu Ministarstva privrede imate sve ugovore potpuno objavljene sa svakim od investitora, tačno imamo trenutak kada im se uplaćuje novac i na osnovu kojih izveštaja.
Još nešto jako važno, takođe se provlačila teza da je ovo naš domaći izum i da je to naš stav, da samo mi dajemo to u Evropi, nije tačno.
Većina zemalja EU od Slovačke, Mađarske, Češke i ostalih zemalja, praktično isplaćuju na vrlo sličan način investitorima ove podsticaje.
Znači, da li je to samo na visinu investicija, na broj zaposlenih, na neki procenat od investicija, ali u principu, to je praksa i u Slovačkoj, Češkoj, Mađarskoj, koje su izuzetan ekonomski rast doživele preko ovih investicija. Još nešto je jako važno, provlači se teza, mi damo te pare nekom stranom investitoru, a on dođe i uzme te pare i posle pet godina odlazi.
Mogu da vam kažem da je 27 značajnih kompanija donelo odluku o reinvestiranju. To je negde oko 60% kompanija koje su ulagale, ulažu i drugi, treći, četvrti i peti put. Imamo „Leoni“ fabriku u Nišu, na jugu Srbije, koji otvara već petu fabriku.
Hvala vam.

Pitanje se odnosi na RTB „Bor“. Kao što znate, tamo je sproveden UPPR koji je postao pravosnažan u novembru mesecu 2016. godine i od tada RTB „Bor“ ispunjava sve svoje obaveze, ničim nije zaštićen, on je na tržištu i sve obaveze tekuće prema dobavljačima, sve obaveze prema UPPR-u do sada je ispunio, to je negde na nivou preko 100 miliona dolara koje su isplaćene, u okviru toga jeste i otplata kredita prema Kanađanima EDC koji se isplaćuje redovno iz njihovog tekućeg poslovanja. Očekujemo da ove godine „Bor“ u 2017. ostvari EBIT od nekih 50-ak, 55 miliona evra, što znači da je sam postupak UPPR-a veoma pozitivan i veoma dobar i da smo dobili jedno zdravo, jako preduzeće. Očekujemo, naravno, zbog velikih investicija koje su potrebne za RTB „Bor“, to je negde preko 300 miliona evra u naredne tri godine, očekujemo da iz razgovora sa strateškim partnerima donesemo u prvom kvartalu sledeće godine odluku kako će izgledati javni poziv i kako želimo, na koji način želimo da privatizujemo RTB „Bor“.

Pokušaću malo da ovoj diskusiji dodam i ja malo, i da bude malo konstruktivnija nego što je bila do sada, jer vaša pitanja, naravno vi možete da pitate kako hoćete i šta hoćete, ali vaše teze mislim da nisu dobre i kontradiktorne su. Vi kažete malopre da ova Vlada laže građane da bolje žive, ali građani uporno glasaju za tu Vladu već, evo, četvrtu, petu godinu.
Dakle, Srbija je danas i politički i ekonomski stabilna zemlja i to je vrlo jasno i svi naši makroekonomski pokazatelju u 2016. godini su odlični. Vi ćete reći - nije to odlično. Ja ću da kažem odlično je zato što trend u 2017. godini je sličan, tako da očekujemo održivi rast, što je jako važno. Znači, održivi rast koji podrazumeva da u toku više godina imamo rast koji će doprineti da za narednih pet do šest godina stignemo, bar da se približimo zemljama centralne Evrope.
Znači, imamo društveni bruto proizvod koji je prošle godine bio 2,8%. Ove godine zbog dobro poznatih razloga, čuli ste ih malopre, verovatno će biti nešto manji, ali sačekajmo još.
Videli ste procenu Svetske banke i MMF-a koji kažu da ćemo sledeće godine imati rast BDP-a između 3,5% i 4%, što nas takođe ne zadovoljava. Želeli bi da taj rast bude još mnogo veći.
Inflacija je stabilna. Ona je na nivou od 1% već duži niz godina. Smanjili smo u velikoj meri, u ogromnoj meri smo smanjili nezaposlenost koja je 2012. godine bila 26%. Sad, čuli ste, ona iznosi 11,8%. Po istraživanju IPSOS-a samo u 2010. i 2011. godini 300 hiljada ljudi je ostalo bez posla. Tako da ovaj podatak od 11,8, iako mi želimo da on bude još i niži, on je ohrabrujući i pokazuje dobre trendove i održivost, što sam malopre rekao.
Direkte strane investicije su prošle godine bile dve milijarde. Ove godine na prvih sedam meseci imamo povećanje od 13%. Takođe i povećanje izvoza i ostvarili smo suficit, što je bilo prosto nemoguće u nekim prethodnim vremenima, ostvarili smo trgovinski suficit sa svim zemljama u okruženju. O ovome ne govorimo samo mi iz Vlade, ministri i oni koji se direktno bave time. O ovome govore sve relevantne institucije i organizacije i u zemlji i u inostranstvu. Znači, imate i stav Fiskalnog saveta, imate stav MMF-a.
Ono juče što se dogodilo, mislim da je i predsednica to pomenula i čestitala, to je jedna sjajna stvar za Republiku Srbiju. U Beču na Forumu o konkurenciji i konkurentnosti i privlačenja investicija Srbija je u jugoistočnoj Evropi proglašena za najbolju, što je izuzetan znak i za investitore. Izuzetan znak za strane kreditore. Vi znate da smo mi kreditni rejting povećavali već nekoliko puta. Tako da sve to može u velikoj meri da doprinese da naša privreda u narednom periodu bude i održiva i da raste po stopama koje će naravno pre svega biti u funkciji građana.
Imamo pet prioriteta i pravaca aktivnost u narednom periodu. Samo ću ih nabrojati. Neću širiti. Biće sigurno prilike da razgovaramo i o tome. Govorim o Ministarstvu privrede, pošto su teme, kao što ste rekli i sami, privredne.
Prvo je unapređenje poslovnog ambijenta, pre svega rasta ma „Duing biznis liste“, gde smo sa 91 došli na 47 mesto. Ove godine očekujemo takođe skok i očekujemo da ćemo u narednom periodu biti među prvih 15 zemalja po lakoći investiranja.
Drugi veliki segment jeste završetak privatizacije. Jedan bolan, težak, dugačak proces koji se već preko 20 godina tegli i koji ćemo mi u mandatu Vlade završiti. To je velika kočnica za sve nas bila. Naravno da tu nisu samo ekonomski razlozi. Tu imamo i socijalne, demografske, pa i političke razloge. Tako da očekujemo da taj proces se ubrza u narednom periodu.
Imamo u principu najveći problem sa 11 strateških preduzeća koja su izašla iz procesa zaštite. Videli ste danas, čini mi se, uspešno će biti završena privatizacija „Galenike“. Ostala preduzeća su, neka su u UKPR-u, neka su spremna za privatizaciju. Tako da ćemo taj proces završiti sigurno u narednom periodu.
Treći segment našeg rada jeste efikasniji rad javnih preduzeća koja su bila oduvek rak rana našeg društva. Mislim da i u finansijskom pogledu, organizacionom, u pogledu korporativnog upravljanja, svega ostalog smo postigli veliki iskorak, veliki napredak.
Samo da vam kažem podatak da su 2014. godine ta preduzeća javna ostvarila gubitak od 65 milijardi dinara, a na kraju 2016. godine imala su neto dobit od pet zarez nešto milijardi dinara, što predstavlja nekih skoro 600 miliona evra više, naravno, u budžetu Republike Srbije.
Razvoj malih i srednjih preduzeća. Govorio je i gospodin Jovanović kao poslanik, imao je jedno pitanje, nisam stigao da mu odgovorim, oko malih i srednjih preduzeća.
Oni jesu motor našeg razvoja. Posvećujemo ogromnu pažnju tome. U prošloj godini smo ostvarili, i za mene čak, iznenađujući rezultat. Trideset hiljada novih radnih mesta je otvoreno u sektoru malih i srednjih preduzeća.
Na kraju, to je podsticanje investicija zbog kojih smo i najviše dobili ovu nagradu u Beču, gde u prethodne dve godine, od stupanja na snagu Zakona o ulaganju, investirano je u Srbiju negde oko 400 miliona evra i otvoreno je 24 hiljade novih radnih mesta.
Ta politika se pokazala kao dobra. Biće sigurno prilike, da sad ne dužim, pošto želite da verovatno postavite još pitanja, da razgovaramo o vremenu povrata tih investicija, možemo razgovarati o efektima tih investicija. Ali, uglavnom mi ćemo sa tom politikom nastaviti.
Kao što sam rekao na početku, očekujemo jedan održivi rast u dužem vremenskom periodu. Hvala.

Ja bih želeo da odgovorim na ovo pitanje.
Znači, radi se o ulaganjima od posebnog značaja, podrška investitorima, 11 milijardi dinara, od toga je 6,6 milijardi predviđeno za ugovore koji su potpisani u ovoj godini. U ovoj godini imamo potpisan 21 ugovor, koji nosi investiciju od 220 miliona evra i 15.600 zaposlenih.
Naravno, da je svima nama u interesu privredni razvoj i privredni rast, a upravo ovakve proaktivne subvencije, kao što su u privredi i poljoprivredi, donose taj željeni privredni rast.
Želeo bih da kažem, što se tiče transparentnosti. Što se tiče transparentnosti, upravo smo zato i dali spisak tih firmi koje imaju pravo na subvenciju u 2017. godini, a pojedinačna rešenja za svakog od njih imate na sajtu Ministarstva finansija, Komisije za kontrolu državne pomoći, i kad god Vlada dodeli to pojavljuje se na tom sajtu. Prema tome, to je vrlo transparentno.
Još jedna stvar. Pošto se ovde, tokom diskusije, provejavalo je da dođu investitori, uzmu pare i odlaze. Ja sam dobio najnoviju analizu koja kaže ovako, da 74 završena projekta koje nosi sa sobom 15.013 radnih mesta, to su oni projekti kojima je prošao period kontrole. Znači, nakon perioda kontrole, kad ti strani investitori nemaju obavezu zapošljavanja nijednog radnika, svi su ostali tu i svih 15.013 radnika je ostalo na poslu, što znači da Srbija nudi veoma povoljne, konkurentne uslove za investitore i moramo tako nastaviti, ako hoćemo da smanjimo stopu nezaposlenosti, koja iznosi trenutno 15,2%. Hvala.

Ne bih želeo da ostanem dužan odgovora gospodinu Marku Đurišiću, pošto očigledno nismo se dobro razumeli. Izvinjavam se, po amandmanu je, vezano je za ovaj amandman. Izvinjavam se ako sam možda nešto pogrešio u proceduri.
Naime, rečeno je da se za strane investitore ne zna ni ko dobija, ni koliko dobija, ni kada dobija. To je jedan vrlo transparentan proces. Prvo, što je početak svega, jeste pismo o namerama investitora. Pismo o namerama investitora stiže u Razvojnu agenciju Srbije. Na osnovu Zakona o ulaganjima, Uredbe o podsticajima i na osnovu kriterijuma gde su najvažniji visina investicije, broj zaposlenih i kategorizacija lokalne samouprave, RAS daje prvu projekciju i to šalje na Savet za ekonomski razvoj. Članovi Saveta za ekonomski razvoj su ministar za rad, ministar finansija, ministar privrede, direktor Razvojne agencije Srbije i predsednik Privredne komore Srbije. Oni su predlagači. Znači, Savet za ekonomski razvoj je predlagač Vladi za potpisivanje ugovora i za podsticaje. Prema tome, jedan vrlo, vrlo transparentan proces koji je u svakom svom članu veoma jasan.
Kada ste govorili o problemima netransparentnosti i šta je rekao Fiskalni savet, znači, Fiskalni savet je rekao da u budžetu za 2016. godinu nisu bili poznati pojedinačni iznosi podsticaja, ni imena firmi, a kaže se kasnije – da u Predlogu budžeta za 2017. godinu, pored mase sredstava, data je i lista investitora. Znači, napravljen je jedan veliki iskorak i veliki napredak u odnosu na 2016. godinu, a rekao sam da pojedinačni iznosi nalaze se na sajtu Ministarstva finansija, gde se svako pojedinačno rešenje objavljuje. Hvala.

Prvo, ja sam se vama najkulturnije, najkolegijalnije obraćao i mislim da nije u redu da tako razgovarate sa mnom, ali to vas oslikava.
Sa druge strane, opet me niste razumeli ili pokušavate da iskrivite ono što sam ja rekao. Znači, ja sam vrlo jasno rekao, treći put, dakle, Savet za ekonomski razvoj predlaže Vladi, Vlada o firmi „Endava“ nije raspravljala i nije bilo na sednici Vlade, upravo zbog transparentnosti. Da bi budžetirali, mi smo stavili to sve u spisak. Pošto nije prošlo proceduru Vlade Republike Srbije, još nije doneta nikakva odluka i nije dobila „Endava“ ni dinara. Kako sada stvari stoje, jer nije bila na Vladi, ne može dobiti ni dinara. Zato i predlažemo da se briše iz spiska sa budžeta.
(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)

Ministar Vujović je odgovorio na sva pitanja, a ja bih hteo samo da dodam samo nekoliko stvar. Naravno, da je jedna od najvažnijih indikatora rasta čitave privrede jesu investicije i mi se borimo za te investicije. U ovoj godini kao što ste videli imaćemo 1,8 milijardi evra. Očekujemo da u narednim godinama ide i preko dve milijarde, a voleli bi da to bude i u sledeće dve godine i preko tri milijarde.
Ove godine imamo potpisan 21 ugovor. Vrednost investicija pod tim ugovorima je 220 miliona evra i zaposliće se 15.600 ljudi, s tim što je povratak tih sredstava koje Srbija ulaže kojima podstiče te investicije negde u proseku oko 3,2 godine. Naravno, da je izjednačeno Zakonom o ulaganjima, izjednačeni su svi investitori i odgovaram na ono što je malo pre pitao gospodin Mirčić, znači, Kineski, Ruski, Srpski investitori su potpuno isti pred tim zakonom. Ove godine smo imali dva velika investitora iz Temerina i FOS Surdulica, znači, domaći investitori. Radimo na tome da se Uredba o podsticajima promeni. Imaćemo ih za nekih desetak dana, znači, pre Nove godine, gde očekujemo da uskoro obavimo javni oglas za investiranje i zapošljavanje ispod sto ljudi, pogotovo u sredinama manjim i nerazvijenim.
Što se tiče „Endave“ pitanje je bilo zašto se „Endava“ nalazi na ovom spisku. Znači, odluku o dodeli državnih podsticaja donosi Vlada Republike Srbije na predlog Saveta za ekonomski razvoj. Kao što je rekao ministar Vujović, u Savetu za ekonomski razvoj sede tri ministra, direktor RASA i predsednik Privredne komore. U jednoj poznatoj i vrlo transparentnoj proceduri donose te odluke.
Pripremajući se za budžet i za budžetska sredstva za 2017. godinu mi smo stavili na spisak sve one firme koje su prošle proceduru Saveta za ekonomski razvoj. Znači, očekujemo da Vlada na narednim sednicama razmatra o tim odlukama i da o tim predlozima i da donese odluke o investiranju za određene investitore. Dakle, „Endava“ nije dobila ni dinar iz budžeta jer još nije potpisan ugovor sa njom i Vlada nije donela konačnu odluku.

Samo dopuna gospođi Vjerici. Piše ovo što ste tražili - 30 dana piše u zakonu. Kaže – rešenje kojim se izdaje odobrenje za obavljanje lučke delatnosti je konačno u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana prijema rešenja.
Cilj je da se ubrza taj postupak. Propisani su rokovi, propisano je sve. Ostalo je regulisano Zakon o upravnom postupku.

Da, ali da ste predložili takav amandman, verovatno bi ga prihvatili, ali vi ste predložili amandman u kome kaže briše se.
(Zoran Krasić, s mesta: Tako je, to je najbolje da se briše.)
Da ste predložili ovo što ste rekli, ja bih predložio da se prihvati.

Vidim da sam ja višak ovde čitavog dana, jer očigledno…
(Nemanja Šarović, s mesta: Ne, samo u toku dana.)
Da, hvala lepo, jer očigledno se najmanje razgovaralo o zakonu. Očigledno da većina poslanika nije iščitala dovoljno ni zakon, izmene i dopune zakona i onda upravo dolazimo u ovakve situacije.
To smo već pokazali više puta kad ili niste do kraja ili niste dobro rastumačili to, a ovde, evo, konkretno za ovaj amandman lepo piše – Agencija može da pokrene postupak za davanje lučkih koncesija na predlog zainteresovanog lica za realizaciju. Da pokrene postupak, a na postupak za davanje lučke koncesije na predlog zainteresovanog lica za realizaciju određene lučke koncesije primenjuje se zakon koji je uređeno javno privatno partnerstvo i koncesija. Samo pokretanje ide na taj način, a posle ide javna nabavka, ide sve ono što nalaže procedura.
(Nemanja Šarović, s mesta: Po Poslovniku.)

Nisam imao nameru da nikog uvredim i ne bih voleo da se neko našao uvređenim sa onim što sam rekao, jer i sam sam imao priliku da više puta sedim u ovim klupama, znam koliko je to teško, znam koliko je to odgovorno i znam koliko to zahteva i koncentracije i pažnje.
Jednostavno, možda sam ja loše definisao jedan moj stav, a taj stav se zasniva na tome da bar desetak amandmana je potpuno pogrešno pročitano. Znači, ne govorim da je pogrešno protumačeno, nego pročitano. Upravo pratim ovde sa kolegom kako to ide i jednostavno, možda mi je izletelo nešto što je nesmotreno. Još jednom se izvinjavam ako se neko našao uvređenim. Nije mi to bila namera.

Samo da pojasnim ovo, ako sam razumeo, ako govorimo o istom. Govorite o umanjenju lučke naknade od 50% za čelik i rude čelika, jel tako?
To je ukinuto posle konsultacija sa Ministarstvom finansija, jer to je direktna državna pomoć i ona je, kao što znate, zabranjena po SSP i to je praktično moralo da ne bude u zakonu.

Prihvata se.

Prihvata se.

Možemo da prihvatimo ovaj amandman.