Hvala, predsedavajući.
Poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege, Srbija ima najveći privredni rast u regionu i najveći priliv stranih investicija. Smatram da je za to MUP izuzetno zaslužan, zato što kada strani investitor odlučuje da li će doći u Srbiju uzima parametre vezano za bezbednost i onaj deo koji je u nadležnosti MUP-a.
Imamo značajan napredak u svakom segmentu vezano za rad MUP-a, 15% je smanjena stopa kriminala u odnosu prošlu godinu. Imamo 45% više uhvaćenih lica prilikom samog krivičnog dela, veći broj uhapšenih u delu privrednog kriminala i korupcije, veću količinu zaplenjene droge, dakle, u svakom delu napredak. Od 2008. do 2012. godine u Srbiji se dogodilo 608 ubistava, od 2014. do 2018. godine dogodilo se 400 ubistava, iako se kreira atmosfera da svaki dan ubije po 100 ljudi zarad nekih drugih interesa i drugih političkih poena.
Ono što je veoma važno, za vreme ove i prošle Vlade u Srbiji policija nije nikada podigla ruku na političkog neistomišljenika. Nakon ubedljive pobede Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima desili su se neki protesti koji su trajali nekoliko dana. Iako je grad bio bezbedan za vreme tih protestnih šetnji, niko od njih nije mogao da vidi jednog policajca na ulici.
Godine 2008. Ranko Panić poslednjeg u životu koga je video, video je policajca. Ono što je zabrinjavajuće, to se desilo pre nekoliko meseci prilikom rasprave gospodina Martinovića sa jednim od Tadićevih poslanika koji je na temu Ranka Panića prokomentarisao – pustite to, to je bilo pre deset godina. Mogao bi taj Tadićev poslanik, ako sme da ode porodici Ranka Panića i da kaže – zašto plačete, pustite, to je bilo pre deset godina ili zašto palite sveću i idete na groblje, pustite, to je bilo pre deset godina? Baš me zanima kako bi prošao. To je bilo vreme kada je policija upala u redakciju „Borbe“ i ispitivala urednicu „Borbe“ zašto i odakle joj informacija da objavi neku vest, a Saša Janković objavio da je sloboda medija i te kako prisutna.
Imali smo slučaj nedavno jednog manijaka koji je napao devojčicu u autobusu GSP-a i velika pomoć je bila što je taj autobus imao sigurnosne kamere. Kada smo na temu poverenika i zaštitnika, treba se setiti koje je mišljenje Šabić imao o uvođenju sigurnosnih kamera. I od toga su hteli da naprave famu, teoriju zavere, a one su zapravo pomogle da se otkrije taj manijak. Sigurnosne kamere imaju svi autobusi u svim metropolama širom sveta, a verovatno bi ga Šabić pronašao preko tvita, da se on pitao i da je neko slušao njega.
Naslušali smo se svega, naslušali smo se brige o Kosovu i Metohiji onih kojima su odjednom puna usta Kosova i Metohije, a džepovi još puniji evra. Oni su na pogrom, kada su bili na vlasti, našeg stanovništva iz južne srpske pokrajine reagovali jednim oštrim saopštenjem, a narod je očekivao nešto više. Još mnogo toga je narod od njih očekivao i dobijao uvek suprotno očekivanjima. Kada se saberu i oduzmu njihova dela, ona staju u one četiri Jeremićeve tvrdnje: da će biti raspisani parlamentarni izbori i referendum sa datumom koji je naveo, nije se dogodilo, da Angela Merkel neće primiti Aleksandra Vučića, sutradan su imali sastanak, da Vladimir Putin neće primiti Aleksandra Vučića, za par dana je imao sastanak i četvrta tvrdnja – nisam uzeo katarske pare, istinu nije teško zaključiti iz ova prethodna tri.
Dakle, kada pričaju o bezbednosti Srba u južnoj srpskoj pokrajini, narod je zaključio jedno – veće svetinje za njih su belosvetski skupoceni hoteli i pare katarske ambasade nego Gračanica i Pećka patrijaršija. Zahvaljujem.