Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, Zakon o planskom sistemu Republike Srbije svakako u funkciji ekonomskog razvoja i u javnoj raspravi koja je prethodila ovom Predlogu zakona svoje primedbe, sugestije i predloge je dalo preko 170 predstavnika organa državne uprave, lokalne samouprave, nevladinih organizacija, stručnjaka iz ove oblasti i drugih zainteresovanih i negde su imali zajednički stav da je ovaj zakon neophodan za uvođenje jednog višeg nivoa reda u planskom sistemu Republike Srbije, sa ciljem koordinacije i kontinuiteta u planiranju, u donošenju i realizaciji, a samim tim i praćenju realizacije dokumenata javnih politika Republike Srbije. Svi oni procesi Vlade Republike Srbije, lokalnih samouprava, pokrajinskih institucija, koji doprinose ekonomskom razvoju.

Dakle, to je ona politika koja je stopu nezaposlenosti od 23,9% 2012. godine dovela do 12% 2017. godine, a od 2018. do 2020. godine se očekuje i ispod 8%. To je ona politika koja donosi napredak na svakom polju, a to nije ona politika koja se sastoji u onom amandmanu koji opisan kao najbolji – briše se, 400.000 radnih mesta od 2008. do 2012. godine – briše se, ideja za novi lokalni, magistralni autoput – briše se, ideja za ulaganje u zdravstvo, u obrazovanje – briše se. I mi smo se sa takvom politikom davno mimoišli na jednoj raskrsnici, mi u budućnost, a oni u prošlost. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene kolege, mojim amandmanom se dodatno definišu principi NOKS-a i na uvrede koje je izneo bivši premijer, koji u ovoj sali sedi dok ne potroši svoje uvrede, na ove zakone, recimo, može da bude odgovor i rekonstrukcija, tačnije energetska efikasnost u osnovnoj školi „Emilija Ostojić“ u Požegi. Odgovor na njegove uvrede može da bude i novo odeljenje mehatronike u Tehničkoj školi u Požegi.

Čovek čiji je simbol celoživotna bahatost, celoživotna drskost, priča o celoživotnom školovanju. Čovek koji kaže, pokušava da bude duhovit i kaže da je Aleksandar Martinović studirao četiri dana manje, kraće od Aleksandra Vučića, on je od Aleksandra Martinovića studirao kraće onoliko dana koliko traju studije.

Vređajući neke kolege, rekao je da je njegova vera uzdrmana. Nema potrebe, ima boga, a ako traži fizički dokaz za postojanje, pa, on je bio premijer a mi preživeli. Kud ćeš bolji dokaz.

I tako smo postavili liniju između celoživotnog učenja, svakodnevne borbe za bolje sutra, a takve, one koji su se celoživotno bahatili, celoživotno vređali, smo poslali u doživotnu opoziciju. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, kapitalizacija stečenih znanja je svakako u funkciji ekonomskog razvoja.

Ovih dana u Priboju pregovaramo sa jednom od najboljih srpskih kompanija da započne svoju proizvodnju u slobodnoj industrijskoj zoni u Priboju. I ono što je zanimljivo je da vlasnik te kompanije podjednako analizira kapacitete slobodne industrijske zone u Priboju i Mašinsko-elektrotehničku školu u Priboju, a onda kancelarija za javna ulaganja.

Onda, Kancelarija za javna ulaganja izdvaja 407 miliona dinara za kompletnu rekonstrukciju mašinsko-elektrotehničke škole u Priboju, osnovne škole „Desanka Maksimović“ i fiskulturne sale te škole. Onda u istom programu, to očekujemo i za osnovnu školu „Vlidimir Perić Valter“ u Prijepolju, zatim osnovnu školu „Boško Buha“ u Prijepolju. Onda, u istom programu, očekujemo rekonstrukciju osnovne škole „Živko LJujić“ u Novoj Varoši.

Vi ste bili ministre u Sevojnu, u osnovnoj školi „Aleksa Dejović“, gde je vaše ministarstvo izdvojili 60 miliona dinara za rekonstrukciju školske sale. Videli ste kako funkcioniše i dualno obrazovanje u Užicu, posebno u jednoj izuzetnoj kompaniji kakva je „Impol Seval“ koju ste takođe nedavno posetili.

Poštovani ministre, čuli ste i mnogo kritika na sve ovo, na neki način, a to je lepo rekao Dositej Obradović, postoje i najgori su oni ljudi koji se protive prosvećenju i obrazovanju naroda. Takvi da mogu i sunce bi ugasili. Neki od njih su govorili da su najobrazovaniji, pa niko od njih nije smeo da stavi svoj indeks pored indeksa Aleksandra Vučića. Govorili su da su najpametniji, najsposobniji pa su iza sebe ostavili pustoš, govorili su da su sve pa su iza sebe ostavili ništa, a narod je na prethodnim izborima za njih rekao da su još malo pa ništa. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, mojim amandmanom se dodatno definišu ciljevi NOKS-a, a svakako u svrhu ekonomskog razvoja. NOKS definiše bolji investicioni ambijent i kroz NOKS kreiramo platformu kroz koju se bolje razumemo sa investitorima, bilo da su strani, bilo da su domaći.

U onom delu obrazovanja gde imamo obaveznu informatiku kao predmet, gde imamo dualno obrazovanje. Imamo dva veoma važna dela u tom detektoru talenata naših mladih ljudi, dakle, kao nacija u ovoj državi imamo toliko talenata da prosto moramo pojačati način detektovanja onoga za šta su talentovani, nakon toga kanalisati ih ka vrhunskim karijerama, time guramo i Srbiju u bolju budućnost.

Sa druge strane, onaj deo neformalnog i informalnog obrazovanja, celoživtnog obrazovanja, takođe na neki način motiviše ljude, motiviše ih da na neki način im bude priznato njihovo znanje kroz određenu diplomu ili sertifikat.

Pogledajte biografije mnogih uspešnih preduzetnika, vlasnika velikih kompanija. Svako od njih je svoju karijeru počeo, tačnije, ne postoji biografija, a da nema rečenice da je radio na nekom radnom mestu koje deo opozicije naziva jeftinom radnom snagom, zlurado naziva jeftinom radnom snagom.Uvek imate objašnjenje, da mi nije bilo takvog radnog mesta, nikad ne bih uspeo. Hvala vam.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, Predlog zakona o NOKS i amandman koji sam podneo gde se NOKS afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na unapređenje ekonomskog razvoja, dakle NOKS svakako predstavlja neku vrstu zajedničkog jezika između tržišta rada i obrazovanja i predstavlja sam alat kojim na jedan praktičan način približavamo tržište rada i obrazovanja.

NOKS se definišu jasna pravila na koji način se stiče kvalifikacija, kako se potvrđuje ta kvalifikacija i na koji način ta kvalifikacija može biti uporediva. Veoma važno u okviru NOKS je i koncept celoživotnog učenja i to predstavlja možda i krov svih ovih reformskih zakona iz oblasti prosvete.

Dakle, ovde se ne radi samo o tome da ćemo imati jednu kvalitetnu bazu kvalifikacija, ovde se radi i o motivu ljudi koji su u onom delu neformalnog informalnog obrazovanja. Oni imaju šansu da steknu svoju kvalifikaciju i to će kada vide da imaju tu šansu, to će da im bude motiv više da rade, da se unapređuju, da im se priznaju prethodna znanja i da budu još bolji na poslu, samim tim bolja radna snaga i bolja radna mesta.

Politika boljih radnih i više radnih mesta, politika učenja na poslu će uvek pobediti politiku ostavljanja bez radnih mesta i politiku mučenja bez posla. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, vladavina prava, poštovanje zakona, svakako u funkciji ambijenta za privlačenje stranih investicija kojih je u prošloj godini bilo 2,7 milijardi i to je deo platforme koja kreira privredni rast, odakle imamo i povećanje plata i penzija i odakle smo investirali u nove projekte.

Na primer, u zapadnoj Srbiji se veoma radujemo potpisanom komercijalnom ugovoru za nastavak deonice puta Preljina – Požega, vrednog 450 miliona evra i da nije ove ekonomske politike do te deonice auto-puta ne bi došlo. Radujemo se investiciji 90 miliona evra u namensku industriju u Uzićima, Fabriku streljačke municije. Ima još mnogo mesta gde investiramo u privredni rast.

Pitam se da li su ljudi i građani mogli da veruju na izborima, ovi zapadne Srbije, onima koji su za vreme dok su zgrnuli milijarde evra od privatizacija metra u auto-put ka zapadnoj Srbiji nisu uložili, a zar su građani Beograda mogli da veruju onima koji nisu bili u stanju da ugrade podzemne kontejnere da će uspeti da izgrade metro. Dakle, nisu uspeli da ugrade podzemni kontejner bez ugradnje, a ugradiće podzemnu železnicu. Građani su znali kome da veruju. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Poštovani potpredsedniče Vlade, ministre sa saradnicima, uvažene kolege, svako poštovanje zakona i vladavina prava, kao važan deo ambijenta za investicije. Što se tiče investicija, nabrojaću neke. Recimo, investicija NIS-a u projekat duboke prerade u Rafineriji nafte u Pančevu – 300 miliona, zatim, imamo 15 projekata sa Kinom, vrednosti šest milijarde evra, imamo preko 16 hiljada radnika koje zapošljavaju američke kompanije u Srbiji, imamo 27 hiljada radnika koje zapošljavaju nemačke kompanije u Srbiji.

Alternativa ovakvoj ekonomskoj politici sigurno nije ovaj najnoviji proglas Dragana Đilasa o nekakvom ujedinjenju. Nije alternativa tajkunsko ujedinjenje, sa potencijalom ekonomskog obezglavljenja Srbije i obespravljenja. I tih 13 tačaka tog proglasa nisu alternativa ovoj ekonomskoj i državnoj politici. I ne morate biti sujeverni pa da znate da bi tih 13 tačaka bilo baksuzno za Srbiju. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade i ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, svakako značaj ovih zakonskih regulativa i uopšte značaj MUP u ambijentu za strane investicije, posebno što u današnje vreme najsitniji detalji odluče kod nekog investitora na koju će stranu. Mi smo jedini koji se borimo za strane investicije i mnogo ih je došlo u Srbiju zahvaljujući nekim najsitnijim detaljima, a možda se neki od njih kriju baš u ovim zakonskim regulativama.

Pričali smo o firmama koje posluju u Srbiji. Treba napomenuti da je sredinom prošle godine u Srbiji bolje bilo aktivno 10.576 gradilišta, od kojih je 1.111 bilo u Beogradu, Novom Sadu 723, u Nišu 301, u Subotici 244, u Kragujevcu 213. I tu je prisutno puno stranih investitora i radnika iz drugih država.

Kada kao argument imate samo uvrede i kada vam kao argument samo ostanu lične uvrede na račun predsednika Aleksandara Vučića, njegovih saradnika, kada vam jedini argument, recimo, na rad gradonačelnika Siniše Malog ostane činjenica da na račun njegovog prezimena mogu napraviti neki vic koji je samo njima smešan, onda je stvar jasna. Naš narod kaže – od mirne savesti nema mekšeg jastuka. Oni neka ostanu sa svojim tabloidima, a ispred nas stoji tabla sa natpisom da smo na pravom putu. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade i ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 4. i veliki broj kolega iz dela opozicije koji sada nije tu je kritikovao i to naše pravo, a i ove naše stavove koje dodajemo u članove kroz amandmane, ali u ovim članovima vidimo nešto dobro, bez obzira da li će ti amandmani biti prihvaćeni ili ne.

Vidimo to da ovde nema rukopisa tajkuna i vidimo to da ove članove nisu pisali tajkuni. Nijedan član našeg zakona i nijednog našeg zakona nije pisao neki tajkun da bi od toga imao koristi, niti smo pisali tajkunske zakone da bi nekim tajkunima vraćali dugove, kao što su to radili oni koji nam danas poprilično spočitavaju naše pravo na amandmane.

Ono što je izuzetno važno, i što smatram da je od izuzetnog značaja, uopšte kreiranje ambijenta od strane MUP za više investicija i to je, naravno, kroz Poglavlje 24 gde je urađen veliki deo posla.

Nasledili smo zakone koji su donošeni u vreme kada se o zakonu nije vodilo računa i u našim zakonima više ne postoji i ne može se potkrasti rukopis tajkuna, ma na kakvoj tastaturi pisao, pa makar da je i od zlata.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade i ministre sa saradnicima, uvažene kolege, u članu 5. definisanje putnih isprava, bezbednost, svakako u funkciji ekonomskog razvoja.

Londonski nedeljnik „Ekonomist“ je u jednom svom tekstu u avgustu 2017. godine pisao kako je dolazak „Ikea“ u Beograd na neki način simboličan i kako predstavlja odloženu tranziciju i kako simbolizuje evropsku normalnost Srbije pod mandatom predsednika Aleksandra Vučića, i toj evropskoj normalnosti od 2012. godine Srbija je sa Makadama prešla na lokalni put, pa sa lokalnog puta na regionalni, magistralni, a sa magistralnog na autoput ka boljoj budućnosti. I, na tom autoputu nas neće zaustaviti ni ono kamenje koje bacaju po tom putu, neće nas zaustaviti ni lažna signalizacija za stranputice u koje žele da skrenemo, neće nas zaustaviti ni onaj vozač koji sa svojom ajkulom ide u suprotnom pravcu na tom autoputu. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Poštovani potpredsedniče Vlade i ministre sa saradnicima, uvažene kolege, narodni poslanici, amandman na član, a zakon koji kreira u jednom delu ambijent gde će svaki investitor osetiti punu podršku u svakoj fazi svoje investicije.

Vezano za direktne investicije, u prošloj godini je bilo 2,7 milijardi evra direktnih stranih ulaganja. Ta ulaganja nam podstiču privredni rast, kada sa njima pravilno raspolažemo, a ne kao neki koji su prilikom privatizacije svega što je vredelo taj novac samo koristili za rashode, bez ijednog dinara uloženog u rast.

Kada govorimo o stranim ulaganjima i tim subvencijama investitorima, Zakonom o stranim ulaganjima izjednačena su prava domaćih i stranih investitora. Kada govorimo o rastu, taj rast nam pomaže da ulažemo u našu namensku industriju koja je 2012. godine izvezla 154 miliona evra, a 2017. blizu 500 miliona, plan je da 2020. to bude jedna milijarda. Međutim, najveći kritičari ovakve ekonomske politike i uopšte ulaganja u namensku industriju Srbije su oni koji se razumeju samo u nenamensko trošenje novca. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Poštovani potpredsedniče Vlade i ministre sa saradnicima, uvažene kolege poslanici, vladavina prava svakako deo važnog ambijenta za dolazak stranih investicija i u tom delu puna podrška ovim zakonskim rešenjima.

Mi iz SNS se nećemo umoriti kada i više puta ponovimo kako je rešen problem u „Železari“ Smederevo. Ne samo zbog Smedereva i ljudi iz Smedereva, nego zato što je to poruka odustajanja ove Vlade od rešenja nekog problema kojeg su svi proglasili nerešivim. To je poruka stalnog vraćanja na problem do konačnog rešenja, kada je ova Vlada u pitanju, uvek se završi uspešno.

Imali smo priliku da čujemo od jednog stručnjaka ovde rešenje kako da se ugase peći u „Železari“, mahao je sa nekim papirom, kaže – lična karta, a ljude je gledao kroz tabele. Aleksandar Vučić nije gledao Smederevo kroz ličnu kartu, otišao je u Smederevo. LJude nije gledao kroz tabele, pružio je ruku tim ljudima. U tome mu je pomogao i kineski predsednik i spasili su 5.000 radnih mesta. Ono što je zanimljivo u svemu tome je da je kineski predsednik više puta bio u Smederevu od većine lidera dosovske ekipe. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade i ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, vezano za stav u članu 1. gde se definiše to da je brže izdavanje dokumenata stranim investitorima svakako u funkciji ekonomskog razvoja. Dakle, onih 2,6 milijardi evra direktnih stranih investicija u prošloj godini je neko trebao da realizuje, u saradnji, naravno, sa našom državom i taj ko je taj novac i te investicije doneo, svakako, na terenu, menadžeri tih kompanija, njihovi direktori, njihovi radnici su imali realne potrebe i probleme na terenu, u samoj realizaciji. To su ljudi, to nije palo sa neba i to je rezultat nekih dogovora i pregovora.

Smatram da je definisanje ove dokumentacije još jedan segment gde ministarstvo daje značajan doprinos u razvoju ekonomske situacije u našoj zemlji.

U ovom trenutku pregovaramo sa 50 kredibilnih inostranih investitora i verujemo da će u ovoj godini biti realizovan najveći deo tih ugovora.

Ono što predstavlja problem i veoma čudne činjenice, to je stav pojedinih opozicionara koji su izričito protiv stranih investitora. Dakle, imali bi situaciju da ispred „Boša“ u Pećincima, ispred „Simensa“, evo sada i u Kragujevcu „Kontinentala“, održe neki miting sa dokumentacijom ispod miške njihovog mlatiliksa i onako junačkim govorom podignu raspoloženje tih radnika. Možda dobiju i neki aplauz, ali šta posle aplauza? Radnici idu kući a oni idu da gledaju taj svoj govor na internetu.

Zbog toga su ih radnici na prošlim izborima poslali u zagrljaj statističke greške. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, amandman u kom se dodaje stav koji opet definiše značaj ekonomskog napretka Srbije, a usko vezan sa poboljšanim statusom investitora u Srbiji, još jednom, ono što je veoma važno da napomenemo, značaj MUP u ekonomskom razvoju Srbije, iako se o tome ne govori puno, brojni su primeri koji na jedan indirektan način ukazuju na to.

Sami sporazumi koje je ministar Stefanović potpisao sa svojim kolegom u Nemačkoj o bezbednosti između dve zemlje, zatim sa drugim svojim kolegama iz EU i iz drugih zemalja koje su moćne ekonomske sile, pokazuje poruku njihovim firmama u Srbiji koliko mogu da računaju na podršku i naravno da šire svoje potencijale i kapacitete.

Imali smo ovde kritike od onih koji su svoju priliku mogli i imali da pokažu. Od 2008. do 2012. godine, 400.000 radnika u Srbiji je ostalo bez posla. Nije bilo slikanije ekipe, a Srbija nikada nije bila zaduženija od te ekipe. Dete kući nije smelo da otvori čokoladu iz straha da Boris Tadić ne dođe na otvaranje.

Tako da, spuštasmo se mi na DOS vinovu lozu i umalo ne prođosmo kao onaj stranac što je sa Živkovićem putovao u vozu. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, budžet je u funkciji razvoja privrede. Kao što je nova potpisana deonica Preljina–Požega nastavak puta LJig-Preljina, tako i ovaj budžet za 2018. godinu smatram nastavkom dobrog puta koji je krenuo ovim dobrim izvršenjem i dobrim budžetom u 2017. godini, puta koji vodi ka periodu 2018–2020. godina, gde je na kraju tog perioda projektovana kumulativna stopa rasta BDP-a od 11,4%, a na kraju ovog perioda očekuje se stopa nezaposlenosti od oko 8%, što je prosek zemalja EU.

O tome govore i brojke, konkretni podaci: 2012. godine stopa zaposlenosti 35,5%, 2013. godine 37,7%, 2014. godine 42%, 2015. godine 42,5%, 2016. godine 46,8%, 2017. godine 48,2%. Stopa nezaposlenosti: 2012. godine 23,9%, 2013. godine 22,1%, 2014. godine 19,2%, 2015. godine 17,7%, 2016. godine 13,8%, 2017. godine 12,9%. Hvala.