Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, vezano za projekte, kapitalne projekte koje Vlada sprovodi u čitavoj Srbiji, a posebno dva značajna projekta koja su planirana u Beogradu, gondola i metro koji je u planu od 2020. godine, a koji su napadnuti otprilike kao što je napadnut i projekat pruge Beograd-Bar kada se tek gradila, a mi je rekonstruišemo prvi put nakon toga. Smatram da ta dva projekta i gondola i metro, kako u funkciji štednje, kako u funkciji turizma, imaju funkciju rasta, a to znači da će svaka i najudaljenija opština u Srbiji imati koristi od ta dva projekta.

Jedna od najvećih afera u Beogradu je bila malverzacija vezana za nabavke i ugradnju podzemnih kontejnera, gde je budžet oštećen za 169 miliona dinara, 1.800 podzemnih kontejnera koštalo je šest miliona evra. Dakle, taj Đilasov režim nije bio u stanju pošteno da ugradi podzemni kontejner, a oni će da se kandiduju da ugrade podzemnu železnicu. Možda bi oni i ugradili tu podzemnu železnicu, tačnije metro, ali bi koštao otprilike kao kada bi ispod zemlje izgradili prugu Beograd-Bar. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajuća.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, vezano za značajne infrastrukturne radove, gde je iskorišćenost predviđenih sredstava bila izuzetna i kao nikada do sada. Pomenuću, dakle, pričali smo o Beogradu i značaju, ulaganju u opštinama u Srbiji. Na primer, opština Bajna Bašta , gde u prethodne tri godine gde je SNS na vlasti, uloženo je preko dve milijarde dinara u infrastrukturne projekte, koji su svi u funkciji razvoja i poljoprivrede i turizma, a samim tim i rasta, što je definicija delovanja ove Vlade.

Čuli smo neku optužbu i po ko zna koji put primer gde se nama fakturiše ono što je prethodni režim radio. Dakle, danas je jedna grupa građana bila na razgovoru sa predsednikom opštine Bajna Bašta oko rešavanja imovinsko-pravnih problema, jer je to jako važno za ovu državu i opet u funkciji razvoja privrede.

(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)

Taj problem je rešen, ali Bajna Bašta ima uličnu rasvetu, Bajna Bašta nema restrikcije vode, Bajna Bašta ima fudbalski klub koji se zove FK Sloga, a ne javna ustanova Sloga, Bajna Bašta ima festivale koji su među prvim turističkim ponudama u Srbiji, Bajna Bašta nema festival fiktivnog piva. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, u delu kritike ovog budžeta koji je svakako razvojni za privredu Srbije se daju neka poređenja od ranijih budžeta, pa recimo neki budžet iz 2006. godine, i treba istaći i naglasiti, da je taj budžet bio isključivo baziran na privatizacionim prihodima koji su te godine iznosili 1,9 milijardi evra. Sve je to tretirano kao opšti prihod budžeta, a onda prečicom otišlo na rashode.

Ništa od toga nije otišlo na investicione projekte, nije otišlo tamo gde može da proizvede neki rast. Otišlo je samo tamo gde može da proizvede rast, u džepovima tadašnjih pljačkaša, šefova žutog preduzeća i lokalnih bandi koje su bile usko vezane sa njima.

Poštovani ministre, napali bi oni ovaj budžet, ali je budžet previše dobar, pa nemaju kakao da ga napadnu pa se bave našom pričom o pravu da podnosimo amandmane i da dokažemo da je ovaj budžet razvojni.

Pitali su vas o ledolomcima. Oni se najbolje snalaze u minutu, zato njima nedostaju ledolomci, ali su zato oni imalo kradolovce, koji su topili i kao kroz led prolazili kroz investicione fondove i lomili sudbine ovog naroda. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, u funkciji privrednog razvoja svakako je razvoj Elektroprivrede Srbije gde imamo posle 25 godina najveći projekat, a to je izgradnja trećeg bloka u Termoelektrani Kostolac, što značajno povećava energetsku nezavisnost Srbije i povećava kapacitete EPS-a za 5%.

Ovo postrojenje će biti izgrađeno po najvišim svetskim standardima. Vrednost projekta je 613 miliona dolara, 85% će finansirati kineska „Eksim banka“, dok 15% finansira EPS. Takođe, modernizovana su i dva postojeća bloka u Termoelektrani Kostolac. Očekuje se godišnja proizvodnja električne energije od oko 2,5 milijarde kilovat časova. Dakle, ovo je najveća investicija u EPS-u u protekle tri decenije.

Najveći kritičari EPS-a, oni koji su imali prilike da vode ovo preduzeće, pa mu stavili na kraju svog mandata, ispred onog EPS, jedan veliki minus, imali su oni svoje programe koji su više ličili na neke fikcije, pa tamo gde su ih mogli primeniti u punoj meri, građani su naravno dobijali uglavnom restrikcije. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, budžet u funkciji razvoja privrede.

Smatram, a to je pomenuo i moj kolega Blaža Knežević, da je obilaznica oko Beograda jedan izuzetan infrastrukturni projekat. Kao i obilaznica oko Beograda, recimo, i železnička obilaznica oko Niša koja je planirana za 2019. godinu je takođe značajan projekat koji će svakako unaprediti i privredni rast.

Međutim, žuto preduzeće je patentiralo još jednu obilaznicu koja je godinama funkcionisala, a to je obilaznica oko tendera. Kontrola javnih nabavki u Ministarstvu odbrane pokazala je da je uprava za snabdevanje tog ministarstva sprovodila nabavke i potpisivala ugovore sa zdravstvenim ustanovama i apotekama širom Srbije, bez obzira što je nosilac osiguranja vojnih osiguranika bio poseban fond koji je imao svojstvo pravnog lica. Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika nije ovlastio Ministarstvo odbrane da u njegovo ime može sprovoditi javne nabavke. Kako to propisuje Zakon o javnim nabavkama? Dakle, nadležni iz Ministarstva, gospodin Šutanovac sa ekipom, su nezakonito i na svoju ruku centralizovali nabavke, dok su fakture dobavljača lekova dostavljana na plaćanje fondu.

Uvažena gospodo, obilaznicom oko Beograda doći će do preusmeravanja saobraćaja i rasterećenja saobraćaja u Beogradu. Obilaznicom oko tendera doći će do preusmeravanja novca i došlo je do preusmeravanja novca našeg naroda na obližnje pašnjake i vinograde, a u cilju rasterećenja šefova žutog preduzeća za pet generacija unapred. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, u funkciji privrednog razvoja trebamo pričati o nekim lošim primerima iz prošlosti kako se više nikada ne bi ponovili. Prethodna vlast u Beogradu napravila je dug i štetu, tačnije od 280 miliona evra i ostavila ga građanima Beograda, time što su dozvolili da investitori ne plaćaju naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta od 2004. do 2011. godine. Gradske vlasti nisu tražile efikasna sredstva obezbeđenja u slučaju neplaćanja tih naknada.

Vlast SNS pokrenula je ovu problematiku, prekinula ovu kriminalnu praksu, pa se uvelo traženje efikasnijih sredstava obezbeđenja, bankarskih garancija i hipoteka. Više nijedan investitor ne duguje novac za naknadu uređenja gradskog građevinskog zemljišta. Sve ovo nas je koštalo 150 vrtića ili 1500 autobusa ili milion penzija.

U okviru onog projekta obilaznica oko tendera u Beogradu, a vezano za rekonstrukciju Bulevara Kralja Aleksandra, od tri ponuđača izabrana je firma koja je ponudila i bila skuplja šest miliona evra više od drugoplasirane. Dakle, šta teći na ovaj projekat obilaznice oko tendera. Čudi me da „žuta patka“ nikada svoj kljun nije usmerila u ovim pravcima. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajuća.

U funkciji privrednog razvoja malopre smo čuli nešto što je vrlo nekorektno od strane kolege, a to je nabrajanje nekog spiska zapošljavanja SNS, što je sigurno teška besmislica. Mi otvaramo nova radna mesta, ali ne funkcionišemo na onakav način i mahanje tim pismima je zaista nekorektno.

Zamislite sada da kažem da sam našao ispred Skupštine jedno pismo, nije potpisano, ali otprilike glasi – Dragi Boško, kad ćeš nam vratiti onaj kamen, treba nam za kupus? Ne znamo je li ti neko poverovao da je sa Kosova, jel imalo efekta? Ako nije, nema veze, nemoj se nervirati, ionako su te svi tamo provalili.

Dakle, nema svrhe da se mašemo sa takvim pismima. Pošto je mahao sa kamenjem, a onda miševima gađao naše kolege, to je put ka digitalizaciji o kojoj ću sada da pričam.

Digitalizacija koja je jedan od najvažnijih delova koji je naša Vlada planirala u svom programu radi modernizacije državne uprave kako bi građanima i privredi bile omogućene efikasnije i lako dostupne usluge koje pruža država i dobar primer digitalizacije Ministarstvo zdravlja – pilot projekat u Beogradu. Dakle, počela je primena elektronskog recepta u 10 beogradskih opština 30. oktobra, a nedavno i u još dve beogradske opštine Lazarevac i Grocka.Za mesec dana implementacije elektronskog recepta više od 500 hiljada Beograđana je na ovaj način preuzelo svoju terapiju u nekoj od 2.166 beogradskih apoteka. Procena je da se godišnje izda 65 miliona recepata i da samo između ostalog na štampi imamo uštedu od dva miliona evra.

Dakle, nasuprot digitalizaciji u službi privrednog rasta imamo i projekat „žutog preduzeća“ džepnu digitalizaciju koju je njihov tadašnji favorit Oliver Dulić patentirao u njegovom ministarstvu pa je zaključio ugovor sa privatnom kompanijom, zamislite, za arhiviranje, skladištenje imejl poruka. Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja je platilo tri miliona 646 hiljada dinara jednoj firmi da čuva i skladišti imejl poruke. Zamislite privatna firma čuva elektronsku poštu organa državne uprave. Zašto oni to nisu uradili? Nisu oni imali vremena za narod i državu. Hvala vam.

Hvala poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici.

Razvoj privrede, turizam veoma značajan i dobar primer, grad Beograd u prvih šest meseci preko milion noćenja. Samo u julu ove godine zabeleženo je 33% više noćenja nego u julu prošle godine. Ni jedan grad u Evropi nema veći porast broja turista od Beograda.

Ono što je usko vezano i što može značajno doprineti turizmu, a za nas opet sa stanovišta kulture prioritet, to je otvaranje Muzeja savremene umetnosti u Beogradu 20. oktobra ove godine nakon decenije koliko je bio zatvoren i neuspelih pokušaja rekonstrukcije, ovih koji govore o stidu.

Građane u junu sledeće godine očekuje i drugi veliki događaj, otvaranje Narodnog muzeja, koji je godinama bio zatvoren za posetioce, a mogli su da ga otvore, ovi koji govore i hvale se svojom kulturom. No, oni nisu baš da ništa nisu radili na polju muzeja, pa su u svojim projektima imali, na pragu su bili otvaranja muzeja čelika u Smederevu, muzeja opustošenih investicionih fondova, muzeja privrede i tako sličnih muzeja, ali smo ih preduhitrili, jer smo ih poslali u muzej štetočinskih režima. Zahvaljujem.

(Maja Videnović: Opet po Poslovniku.)

Hvala, poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, u funkciji privrednog razvoja svakako je saradnja Srbije i Kine, čiji zajednički projekti u ovom trenutku iznose oko šest milijardi dolara.

Nedavno na Samitu Kine i 16 zemalja centralne, istočne Evrope, potpisani su veoma važni ugovori. Izdvojio bih Dalekovod Obrenovac – Novi Beograd. Dakle, potpisan je ugovor o izgradnji toplo-dalekovoda Obrenovac – Novi Beograd i to će biti sigurno novi, dobar zajednički projekat srpskih i kineskih kompanija. Toplovod će biti dug 26 kilometara, a ugovor je vredan 190 miliona evra. Korišćenjem tople vode iz TENT-a za grejanje Novog Beograda godišnje će se uštedeti 43 miliona evra na uvozu gasa koji koriste Beogradske toplane. Za one kritičare i bivši režim projekat - šta to beše ušteda, šta to beše.

Takođe, na ovom događaju potpisan je i komercijalni ugovor o nastavku autoputa Preljina – Požega, što je za nas u Zlatiborskom i Moravičkom okrugu od izuzetnog značaja, za privredu i turizam Zlatiborsko i Moravičkog značaja. Onim kojima na tom autoputu samo smetaju naplatne rampe, oni trebaju da znaju da su upravo oni kao deo bivšeg režima bili najveća rampa za napredak naše zemlje ka boljoj budućnosti. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, govorio sam o značajnim ulaganjima u kulturu, posle mnogo godina. Takođe, želim kratko pomenuti i vezano za reformu obrazovanja koja je pokrenuta i značajnim budžetskim sredstvima koja su opredeljena kako za povećanje plata zaposlenih, kako za samo dualno obrazovanje koje će nam verujem vrlo brzo dati značajan rezultat i u samim privrednim parametrima.

Šteta je što ovde nema pojedinih poslanika opozicije, verovatno su dovoljno obrazovani, kako sami tvrde, a o kulturi možda možemo da pročitamo na njihovim Tviter nalozima. Tamo pišu svašta, uglavnom neistine. Hajde, Jankovića nema, ali ima nekih koji ovde mogu da uđu i da vode sa nama polemiku. Pa, eto, predložio bih da himna zajedničkog delovanja Saše Jankovića i Saše Radulovića bude – tvit tvituje moj jaran, tvitujem i ja, oba nas je zavela ambasada ta. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman glasi – u članu 1. dodaje se stav 3. i glasi: „Izvršenje budžeta Republike Srbije za 2017. godinu realizuje se tako da u najvećoj meri podrži razvoj privrede u Republici Srbiji“.

Zahvaljujući dobrim rezultatima u 2017. godini stekli su se uslovi za povećanje zarade i penzija. Fiskalni suficit na nivou opšte države u 2017. godini iznosiće oko 0,7% BDP-a, a na nivou Republike 0,6%. Posle mnogo godina imaćemo situaciju istovremenog ostvarenja ukupnog i primarnog suficita.

Ono što smo mogli da čujemo kao zamerku na naše amandmane, to je naše pravo da ih pišemo, i to od onih koji u svojim tamo nekim strankama imaju prefikse demokratije.

Poštovana gospodo, mi smo davno naučili da pišemo. Stojimo iza svakog našeg slova. Na sreću, nikada nećemo naučiti i ne želimo da potpisujemo ugovore sami sa sobom. Davno smo naučili da pišemo, a nikada nećemo i ne želimo da naučimo da otpisujemo dugove tajkunima koji su nas finansirali dok je država išla u provaliju.

Želim još, vezano za rezultate zahvaljujući kojima smatram da ovaj budžet i treba da ima naziv razvojni. Kada je Aleksandar Vučić postao premijer Srbije, stopa zaposlenosti 2012. godine je bila 35,5%, a stopa nezaposlenosti 23,9%. Danas je stopa zaposlenosti 48,2%, a stopa nezaposlenosti 12%.

Kada napravimo analizu onih koji kritikuju ovaj budžet, kada pogledamo njihov sastav i čime su se oni bavili, jasno je zaključiti da oni nisu imali vremena za državu. Nisu propuštali nijedno letovanje, nisu propuštali nijedno zimovanje. Obrađivali su vinograde, obilazili svoje pašnjake, bavili se svojim privatnim biznisima, a onda idu praznici, angažovali druge firme, privatne firme da rade poslove ministarstava za koje je to ministarstvo bilo nadležno i još mnogo toga na čemu su gubili vreme. Pa, samo da su vraćali satove i podešavali na zimske i letnje vraćanje vremena na svim satovima koje imaju, samo im je za to trebalo par dana.

Uvaženi ministre, budžet za 2017. godinu, ostvarenje i način je fascinantan. Smatram da je ovaj budžet deonica na putu za bolje sutra, na putu protiv onih koji su u najvećoj mogućoj meri pokrali ovu državu. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministri i dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman glasi: „planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta Republike Srbije realizuje se tako da u najvećoj meri podrži razvoj privrede u Republici Srbiji“.

Malopre smo čuli iz opozicionih redova da ne umemo da sabiramo do 100 miliona, bitno je da oni umeju da oduzimaju do jednu milijardu. Da oduzimaju, kome? Građanima Srbije. Preciznije, gde? U Beogradu. I to je dug koji smo zatekli u Beogradu kada smo došli na vlast. Dakle, više od milijardu evra, Đilas je sa svojom ekipom zadužio svakog građanina Beograda 630 evra. Taj dug je uz mnoštvo infrastrukturnih projekata koje smo sproveli smanjen za 455 miliona evra.

Kada kažu o procesuiranju i što nas ne procesuirate, pa ima i toga. Samo iz primera osam afera se vidi da su uhapšena ili optužena najmanje 44 lica koja su bili najbliži saradnici Dragana Đilasa, funkcionera njegove stranke i njima povezanih lica i onda kada nam…

U temi sam. Izvinjavam se.
Kada nam kandiduju program kojim smatraju da će učiniti boljim budžet, boljim stanje finansija, ja to zamišljam ovako, poštovani građani, mi smo radili tako odgovorno da su za vreme našeg mandata uhapšena ili optužena 44 naša najbliža saradnika za proneveru od jedne milijarde. Ako glasate za nas, učinićemo sve da se steknu uslovi da bude uhapšeno bar 100 naših saradnika i bar da proneverimo jedno tri milijarde.
Druga stvar, kolega Orlić je rekao jedno dobro poređenje, a tiče se jedan naprema tri, govorim o investicijama. Sve procene ukazuju da je Most na Adi koštao tri puta više i ja dajem jedan predlog, a to je da se duž reke Save postave dve ploče, na svakoj od njih da stoji slika Mosta na Adi. Jedan kolega me je optužio da sam pokušao biti poetičan. Ja se ne sećam kada je on to primetio, ali pošto je to tražio ja ću pokušati da to budem sad. Dakle, na svakoj ploči da stoji slika Mosta na Adi, a ispod da piše, recimo – da je žutima samo plata bila dosta, Beograd bi imao još dva mosta. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, amandman vezan za razvoj privrede, dakle zakon koji u najvećoj meri podržava privredni razvoj. Daću premer kroz „Železaru“ Smederevo i privida ekonomije koju nam plasira opozicija.

Kada istopite u „Železari“ tenk, jeste li dobili proizvod čelik koji ste hteli? Jeste. Jesu li radnici primili neku platu? Jesu. A šta ste istopili? Tenk koji sutra morate da kupite. Jeste li isplatili penziju? Kako? Iz kredita, iz skupog kredita. Jesmo li mogli da otvorimo neku fabriku tada, pa da se stvori neka vrednost kako bi se realno isplatila ta penzija? Ne, zadužićemo se, pa ćemo isplatiti penziju, pa ćemo je povećati. A šta ćemo kada nam ne budu davali više kredite? Onda ćemo prodati imovinu koja vredi, a nećemo da otvaramo nove fabrike. Ne, to nije bila filozofija. Naložite kući u šporet nogar od stolice, je li vam toplo u kući? Jeste. Ali, gde ćete da sednete? Naložite nogar od stola, toplo je opet, ali gde ćete da poslužite ručak?

Aleksandar Vučić je imao drugu filozofiju i pristupio je novim radnim mestima i firmama koje upravo kreiraju novu vrednost. Na primer, tu novu vrednost danas kreira „Boš“ u Pećincima, kreiraće „Kromberg Šubert“, nemački proizvođač autokomponenti, gde će raditi dve i po hiljade ljudi u Kruševcu, kreira „Delfaj“ - 3000 ljudi u Novom Sadu, prva fabrika posle 30 godina u Novom Sadu, „DŽonson elektrik“ u Nišu, „Leoni“ investira u petu fabriku, „Cumtobel“ iz Austrije radi led rasvetu, „Aster“ u Žitorađi novi pogon za 160 radnika, „Jazaki“ u Šapcu - 1700 ljudi, „Griner“ Vlasotince - produženje proizvodnje, tačnije proširenje proizvodnog pogona, „Fos“ Surdulica, PKC Smederevo, „Karbotek“, „Ametek“, „Norma“ Subotica, „Tigar taers“ Pirot – proširenje proizvodnih kapaciteta, Mita Obrenovac – 770 zaposlenih, „Lir“ Novi Sad – 2000 zaposlenih. Ulaganje u namensku industriju Srbije, gde smo u ovoj godini iz budžeta izdvojili 50 miliona evra za razvojne projekte namenske industrije Srbije.

I, da napomenem, 2012. godine u namenskoj industriji je radilo 8000, a danas radi 12.000. Izvoz 2012. godine je bio 154 miliona, a 2017. godine je 500 miliona. Neko je imao ideju da istopi „Železaru“. Aleksandar Vučić je zajedno sa kineskim predsednikom imao drugu ideju. Danas „Železara“ topi sirovinu koju treba da topi, a sa tom sirovinom i sve dugove koje su nam napravili oni koji nam drže lekcije. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, član 106, tema dnevnog reda. Priča se o medicinskim sredstvima, a uvažena koleginica priča o besplatnim udžbenicima.

Hajde ovako. Prvo, nema razloga da bude ovako nervozna i neraspoložena, zato što je njihov lider ipak dao veliki doprinos čovečanstvu time što se prestao mešati u nauku. To kao prvo. Kao drugo, doktor Radulović je u svojoj stečajnoj operacionoj sali operisao nekih 15 preduzeća i sva su završila u komi. Verovatno su pogrešili zato što su mu dali svoje prave lične karte, on video koliko vrede, a kad taj nešto vidi koliko vredi, to za dva dana završi u jadu i bedi. Pričamo o medicinskim sredstvima, evo, samo neka smo nabavili, obezbedili nabavku gama noža. Oni su nam obezbedili alfa derikožu.

Kada je reč o udžbenicima, reći u ovo, a biće razumljivo i onima najmlađima koje oni žele da upotrebe u svojoj kampanji, idu beogradski izbori, a njima je sve besplatno uoči beogradskih izbora. Ako vam je pokret u ozbiljnom kvaru, nema vam spasa ni u besplatnom bukvaru. Hvala.