Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Naime, 2008. godine kada je donet Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Republika Srbija je doživela jedan neviđen fijasko. Kako? Tako što su ničim izazvani tada potpisnici, da li nisu znali ili nisu mogli, tek napravili su kardinalnu grešku po Republiku Srbiju. Potpisali su slobodnu liberalizaciju trgovine, što ni dan danas niko ko je ušao u EU nije to uradio. Konkretno, mislim na prodaju zemljišta. Hrvatska je zaštitila svoju zemlju. Masa zemalja, kao Mađarska, Poljska, niko od njih nije dozvolio slobodnu prodaju svoje zemlje, sem Republike Srbije. Danas govorimo o boljitku ovog zakona, o izmenama i promenama, a sa druge strane čujemo negodovanja, kako ništa nismo uradili. Ne da ništa nismo uradili, nego smo jedno 100 puta popravili ovaj nonsens od zakona. Prvo, 2015. godine smo doneli nov zakon i time spasili oko 300 hiljada farmi i 70% ukupno malih proizvođača. Bravo za Vladu Republike Srbije.

Danas donosimo postulate koji se tiču zaštite zemljišta Republike Srbije. Na koji način? Pre svega treba reći da danas govorimo o fizičkim licima, o kupovini od fizičkih lica. Naime, prvo, da bi neko kupio zemljište u Republici Srbiji mora 10 godina bez prestanka da živi u Republici Srbiji. Zatim, mora da tri godine intenzivno obrađuje tu zemlju, da ima mehanizaciju kojom će obrađivati tu zemlju i, na kraju, mora da ima registrovano i poljoprivredno gazdinstvo. Kad ta četiri uslova zadovolji, onda može kupiti tek dva hektara zemlje.

Neko nam spočitava ovde šta se dešava kad pravno lice kupuje zemljište. Prvo, to uopšte nije bio predmet razgovora danas, a drugo, postoje međunarodni ugovori o takvim stvarima, i treće uvek Republika ima preče pravo kupovine, zatim, ne može se kupovati zemlja ako se nalazi blizu vojnih objekata, apsolutno zaštićujemo imovinu Republike Srbije.

Ono što je važno i što treba istaći je da su lokalne samouprave dobile planove po kojima su detaljno odradile te planove, što znači – popisati kompletnu imovinu, konkretno zemljište i predati Republici Srbiji. Na taj način smo dobili od lokalnih samouprava 146.000 hektara koji su prešli iz sive zone u regularnu na Republiku Srbiju. Bravo za Vladu i ministarstva.

Šta treba reći? Spočitavaše nam danas da ne valja zakon, da ne valja ovo, da ne valja ono. Kako ne valja? Ne valja to što je 2008. godine zakone na blanko, znači slobodna liberalizacija trgovine bila, pa je moglo da se kupi u to vreme, i kupljeno je, 300.000 hektara zemljišta po 200 evra, što bi bilo ukupno 50 miliona evra. Gde nestaše te pare, da li je plaćen porez? Zamislite šta se danas dešava, nešto što je kupljeno za 200.000 za 200 evra se preprodaje, 100 i 200 puta više, sramota.

Moram da napomenem da su u periodu od 2008. godine, kada je bilo otpušteno 400.000 radnika, danas je taj broj smanjen, bila je nezaposlenost 27%, danas je 13,5%, namenski su bili urušavani kombinati, usitnjavani, pa je tako nestalo od devedesetih do 2008. godine PKB, ogroman gigant, pa Imlek, pa onda Imes, Frikom, sramota. Danas je PKB pretvoren u Seljačku radnu zadrugu koja se bavi samo primarnom ratarskom i stočarskom proizvodnjom. Nadam se da se ovo nikada više neće ponoviti i SNS ima tu čast i zadovoljstvo da radi, kao i njeni koalicioni partneri, za dobrobit ove zemlje, a ne protiv.

U Danu za glasanje podržaću predlog ovog zakona. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o tri sporazuma. Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o vojno-tehničkoj saradnji.

Pre svega da kažem da imam tu čast i zadovoljstvo da sam u Poslaničkoj grupi prijateljstva sa Belorusijom, o kojoj mislim sve najlepše. To je naš strateški partner, overeni prijatelj, a ono što je vrlo bitno istaći da je vrlo kvalitetan i jeftin remont u ovoj zemlji, e zato treba potpisivati ovakve sporazume. To je naš ministar Đorđević odradio u januaru mesecu ove godine i ne samo to, bilo je još sporazuma na veliko zadovoljstvo Republike Srbije.

To je zemlja koja nam je proveren prijatelj i treba razvijati i potpisivati i dalje sporazume, jer na taj način jačamo bilateralnu saradnju koja je izuzetno važna. U ovom slučaju Belorusija ima nama mnogo toga da ponudi od vojno-tehničke saradnje. Naime, šta se desilo? To je zemlja sa ogromnim potencijalom od koje mi mnogo toga možemo da naučimo. Ovaj sporazum nam daje jedan pravni okvir gde ćemo mi moći da razmenjujemo projekte, da šaljemo stručnjake iz jedne u drugu zemlju, da se bavimo tehnologijom na najveći i najbolji način.

Ono što treba istaći još o toj našoj divnoj saradnji i bilateralnim odnosima su i vežbe koje se održavaju već tri godine unazad. Prošle godine smo imali tu čast i zadovoljstvo da imamo zajedničku vežbu pod imenom „Slovensko bratstvo 2017. godine“ u našoj zemlji. Ove godine će to biti u junu mesecu u Belorusiji i sve čestitke za to. Naime, ove vežbe se izvode i upravo da bi se edukovala vojska, a sve zarad borbe protiv terorizma. Bravo i nastavljamo ovu saradnju.

Drugi sporazum koji je potpisan, potpisao je gospodin LJajić kao ministar turizma, što je vrlo važno i mi zaista imamo izuzetan potencijal. Republika Srbija je jedna izuzetno lepa zemlja sa ogromnim potencijalom. Možemo da ponudimo banjski turizam, zatim zdravstveni turizam, sportski turizam, planinski turizam, razgledanje gradova, apsolutno sve. Srećna sam zbog toga i sigurna sam da ću u danu za glasanje podržati oba predloga ovih zakona.

Ono što bih još naglasila je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indonezije o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, jer sam predsednica Grupe prijateljstava sa ovom predivnom zemljom i, ono što je najjvažnije, treba istaći da nama tako daleka, što se destinacije tiče, a tako bliska i prijateljski nastrojena zemlja priznaje integritet Republike Srbije. Bravo, to su pravi prijatelji i to je lojalnost i na tome se zasnivaju bilateralni odnosi. Sigurna sam da ću jednog dana posetiti ovu lepu nam, ali daleku zemlju.

Ono što još treba istaći je da zaista, ne samo mi poslanici nego kompletna Vlada svesrdno zalaže za dobre odnose sa ovom zemljom, a to se i potvrdilo jer je tako daleka zemlja počela da ulaže u privredu i ekonomiju ove zemlje i napravljena je prva fabrika, odnosno fabrika „Indo Duff“ u Inđiji, koja je najveći proizvođač nudli na svetu. Svaka čast.

Ja ću u danu za glasanje podržati sve predloge ovih zakona. Hvala na pažnji.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o dva zakona, prvi je Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke Razvojne banke, KfW Frankfurt na Majni, po zaduženju javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije Beograd“, Projekat modernizacije sistema za otpepeljivanje Termoelektrane „Nikola Tesla A“.

Naime, Republika Srbija je garant povratka zajma koji iznosi, u ovom momentu, 45 miliona evra od strane Nemačke Razvojne banke. Takođe, Elektroprivreda sama ulaže 10 miliona evra. Ukupan projekat iznosi 55 miliona evra. O čemu se radi? Radi se, pre svega, o rekonstruisanju kompletnog sistema za prikupljanje, transport i odlaganje pepela i šljake. Znači, bavimo se ekologijom. Vrlo brzo će doći dan kada ćemo morati da otvorimo Poglavlje 27, a tu smo poprilično tanki, što se tiče naše nam lepe Srbije, jer smo 2012. godine, kada smo došli na vlast zatekli 3.500 smetlišta.

Građani Srbije naprave na godišnjem nivou negde oko 2,5 tona otpada, što je nedopustivo. Ovo je jedan od koraka, ubrzanih koraka koje moramo brzo odraditi nekako, ne bili smo se približili standardima Evropske unije. Naime, šta se dešava? Od silnih projekata koje smo dobili odradili smo 80% projekata, što se tiče otpadnih voda, prečišćavanja voda i zaradili dobar bonitet, imamo i kredibilitet kod stranih banaka, na osnovu toga i dobijamo ove zajmove.

Treba pohvaliti Vladu i Ministarstvo energetike, rudarstva, kao i Ministarstvo finansija, zbog uslova koje smo dobili. Naime, vratićemo ovo tek za pet godina, počinjemo da vraćamo dug. Vraćamo ga po izvanrednim kamatama, kamata je fiksna i iznosi 0,8%. Ovo sve govori o jednom jako dobrom poslovnom ambijentu i o društveno korisnom ponašanju.

Drugi zakon o kome ću govoriti je Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“, Beograd, za Projekat „Regionalni program energetske efikasnosti u prenosnom sistemu“. O čemu se ovde radi? Ovde se radi o zajmu koji iznosi 15 miliona evra od Nemačke Razvojne banke, takođe, Elektromreža daje devet miliona evra i dobijamo donaciju od Evropskog fonda za zapadni Balkan 6,5 miliona evra. Ukupna vrednost projekta je 30 miliona evra i sigurna sam da će se zamenom mreže Elektroprivrede Srbije desiti to da više neće biti nestanka struje, da ćemo, što se tiče ekologije, doći na jedan vrlo zavidan nivo.

Kada smo kod ekologije, Poglavlje 27 nas vrlo brzo čeka i nadam se da tu nećemo imati nekakvih poteškoća da uđemo u Evropu. Radimo po svim standardima Evropske unije i sigurna sam da će u Danu za glasanje sve moje kolege, a i ja, podržati predloge ovih zakona. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz tužilaštva, danas ću govoriti o dva zakona. Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, prvi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća.

Malo pre uvaženi kolega moj, reče da mi mučimo ovaj jadni napaćeni narod. Pa, to nije tačno. Narod je upravo pokazao na izborima kako to mi radimo. I, vidi se kako radimo, imamo 55,8% glasova. Znači, taj narod nije napaćen, nego su to gospoda koja kapiraju stvari. Mi radimo za dobrobit ove zemlje. A kako? Mi radimo reprogram duga, iz 2010. godine koji je dosovska vlast uzela sa kamatom od 6,7%, nonsens. Mi isti taj zajam sada uzimamo po 2,2%. Pa, da vidim šta bi sa tih 5,5%. To treba reći narodu, a upravo ja o tome govorim.

Znači, to što je što se tiče naroda i pameti narodne. Narod nikada ne greši. Kad vi budete vodili politiku kao mi dobićete verovatno 70% što vam ja i želim.

Sporazum je inače, potpisan u januaru ove godine i dobili smo 182 miliona i 600 hiljada eura ili 200 miliona dolara, a zašto? Da bismo oporavili devastiranu privredu. Znači, poenta je dugoročna fiskalna konsolidacija i transformacija državnih i javnih preduzeća, naročito u oblasti energetike i saobraćaja. Naravno, devastirano je sve. Od 2012. godine se vidi izuzetno veliki pomak u programu Vlade postoje i ključni ciljevi, ciljevi koji se naslanjaju na upravljanje javnim rashodima i to na sledeći način.

Pre svega, treba napraviti veliki nadzor i kontrolu nad javnim rashodima, zatim pozabaviti se racionalizacijom zarada i dovesti prave menadžere. Znači, dovesti u javna preduzeća ljude koji će znati da rade posao i za to treba da budu nagrađeni.

Zatim treba unaprediti finansijsku održivost javnih preduzeća u oblasti energetike, treba sprovesti mere koje će dovesti do boljitka „Srbija gasa“ konkretno i Elektroprivrede Srbije. Te firme, nažalost, nismo mi devastirali nego neko pre nas, a nije tačno da rade sa gubicima, desilo se to što se desilo. To su prosto stvari koje idu uz jednu državu i siguran sam da ćemo za vrlo kratak period to ispraviti.

Ono što treba istaći je da smo dobili kredit da sa vraćanjem glavnice do 2036. godine, što neko reče, opet od moje mile opozicije, dug za naša pokolenja. Kada bolje razmislite to zaista nema veze sa mozgom. Mi ulažemo u privredu, ulažemo u boljitak, jer i zarad ove dece koja će nas jednog dana naslediti, a obzirom da imamo kamatu od 2,2%, onda zaista treba čestitati Ministarstvu i Vladi kompletnoj.

Svetska banka je zadužena za sprovođenje implementacije ovog programa, a Ministarstvo finansija će tu biti nadzorni organ. Znači, ne postoji nikakva vrsta malverzacije kao u prethodnom periodu.

Ono što još treba istaći o unapređivanju efikasnosti javnih i državnih transportnih preduzeća i to kroz smanjenje fiskalnih nameta pre svega, zatim treba dati veliku podršku sektoru puteva, takođe treba napraviti optimizaciju broja zaposlenosti, naravno naći i druge izvore finansiranja.Šta još reći da datum plaćanja treba biti 15. maj – 15. novembar i da su raspoloživa sredstva do 31. maja 2018. godine.

Drugi zakon o kojem ću govoriti je Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora, unapređenje objekata pravosudnih organa B, između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Ovde bih pohvalila investicioni program Ministarstva za pravosuđe – bravo, iz prostog razloga što se ovde radi o jačanju vladavine prava, pre svega, zatim objekti u kojima su radi su zaista ispod svakog kriterijuma. Mi želimo da napravimo jedan dobar poslovni ambijent.

Takođe, redimo elektroinstalacije u svim sudovima širom Srbije. Znači, svi sudovi će biti umreženi. Nema posle izvinjenja za neki predmet koji se do sada vukao npr. 20 godina.

Ono što je bitno reći je da se u tim podprojektima koje je Ministarstvo predložilo, rešava veliki problem u 22 objekta koja se tiču pravosuđa. Znači, u osnovnim sudovima, u prekršajnim sudovima u Pančevu, u Novom Sadu i ostalim objektima širom naše Srbije.

Iz budžeta Republike Srbije se finansira 43 miliona evra, a iz Evropske investicione banke 41. Prva tranša je već bila i zahvaljujući toj tranši mi smo napravili, odnosno renovirali bivšu zgradu Vojno-tehnološkog instituta i sada je to jedno božanstveno zdanje za primer po svim evropskim i svetskim standardima. Tamo su već smeštena tri suda i počinje već izgradnja Palate pravde.

Takođe, pravi se još jedan objekat, a to je Tužilaštvo za organizovani kriminal u Ustaničkoj ulici. Šta reći, samo bravo za pravosuđe.

Renoviraju se sudovi širom Srbije u Užicu, Kraljevu, Kragujevcu, Zaječaru, Novom Pazaru, Šapcu, Lazarevcu. Presrećna sam. Em jačamo vladavinu prava, em će ljudi raditi u ambijentu koji je primeran i biće kao u svim gradovima svetskim i evropskim. Bravo za Ministarstvo, bravo za Vladu. Nastavite tako, biće mi zadovoljstvo da u danu glasanja podržim predloge ovog zakona. Hvala.

Poštovana predsednice, dame i gospodo poslanici, gospodo iz Ministarstva, danas ću govoriti o dva zakona. Međutim, pre nego što krenem sa izlaganjem želela bi samo da se zahvalim svim građanima Srbije na ubedljivoj pobedi za našeg predsedničkog kandidata, pa i nešto što se ne može sakriti, nisam maliciozna, samo čestitam svim građanima Srbije koji su prepoznali domaćinsku politiku.

(Vojislav Šešelj: Predsednice, koja je tačka dnevnog reda?)

(Predsednik: Kjoto sporazum.)

(Vojislav Šešelj: Domaćinska politika?)

Apsolutno da, pravi domaćin, ja sam vrlo srećna što sam u ovoj stranci, patriotska, domaćinska.

(Vojislav Šešelj: Kada bi ti domaćica bila.)

Hvala gospodine Šešelj, vi ste moj miljenik pa vaše mišljenje uvek uvažavam. Zahvaljujem. Tako je.

Da li mogu da krenem? Hvala.

(Predsednik: Samo vi nastavite.)

Prvi zakon je Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o Evropskom-šumarskom institutu, skraćenica EFI. Konvencija o Evropsko-šumarskom institutu, koja je usvojena u Finskoj 2003. godine. Državna zajednica Srbije i Crne Gore takođe je potpisala sporazum 2003. godine, međutim, nažalost raspadom ove zajednice trebalo bi da danas ratifikujemo konvenciju, što ćemo sa velikom željom i očekivanjima i uraditi.

EFI je međunarodna organizacija koja okuplja 25 država do 2013. godine. Od 2013. godine do 2017. godine ovoj organizaciji se pridružilo još sedam zemalja sa 115 saradnika i ne samo to, postoji pet regionalnih kancelarija sa sedištem u Barseloni, takođe postoji kancelarija za vezu, u Briselu. Znači, potpuno dobro raspoređene po svim gradovima.

Zašto je dobro biti u ovoj organizaciji? Pre svega, jer se ovde kreiraju politike, kako regionalne, tako i evropske politike. Dobro je biti na izvoru informacija i dobro je razmenjivati istraživačke radove.

Ono što je dobro i što treba istaći je da iz budžeta Republike Srbije ne ide ni dinar ovoj organizaciji i ono što još treba istaći je da od institucija koje su pridružene ovoj konvenciji su Šumarski fakultet iz Beograda, zatim Institut za šumarska istraživanja, kao i Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu iz Novog Sada.

Drugi zakon o kome ću govoriti je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Rumunije, o socijalnoj sigurnosti. Naime, do 2016. godine je važio zakon od pre 40 godina, koji je bio poprilično sužen, jer se bavio samo zdravstvenom zaštitom i konkretno ticao se samo hitne i neodložne medicinske pomoći.

Danas donosimo jedan evropski moderan zakon, pre svega human koji se tiče objedinjene zaštite kompletne socijalne zaštite. Znači, nemamo samo zdravstvenu zaštitu nego imamo i dodatak za decu, zatim povrede na radu, sve vrste invaliditeta. Znači, jedan moderan zakon, pre svega human.

Ono što je najvažnije što treba istaći je da je velika fluktuacija između Republike Rumunije i Srbije što se radnika tiče. Ovim zakonom će biti pokriveni svi radnici. U Rumuniji trenutno živi oko 23.000 ljudi iz Srbije i svi će biti pokriveni socijalnom zaštitom.

Ono što još treba istaći je da ovaj zakon u sebi sadrži i sporazum koji se tiče migranata, takođe nešto što je humano. Pokazali smo primer dobar u praksi kako se treba ponašati prema migrantima i kako treba voditi odgovornu socijalnu politiku. Bravo za Vladu Republike Srbije.

Ono što je mene fasciniralo je jednak tretman za sve državljane obe države, znači, kako se tretiraju Srbi u Rumuniji tako će se tretirati i njihovi državljani u Republici Srbiji.

Šta još treba istaći? To da se sva vrsta nadoknade isplaćuje u mestu prebivališta. Ono što je najvažnije je da se sabira staž. To znači ako neko želi da ode u penziju, a nema dovoljno radnog staža u Srbiji, radni staž koji je ostvario u Rumuniji će biti sabran. Humano, lepo, brzo, odgovorno. Uostalom, mi smo zemlja pristupnica Evropske unije, donosimo zakone koji zadovoljavaju sve kriterijume.

Šta treba još istaći? Takođe, ovim su pokriveni i turisti koji se slučajno ili namerno nađu u obe države. Mi imamo sporazume napravljene sa 28 država, svaki dan idemo ka novim sporazumima. Zašto je to dobro? Zato što jačamo spoljnu politiku. Mi pravimo prijatelje, ne pravimo neprijatelje i to treba podržati. Takođe, pravimo sporazume sa Rusijom, sa Kvebekom, sa Australijom, svuda gde žive naši ljudi.

Još jednom, u danu za glasanje ću podržati sve predloge ovih zakona. Hvala najlepše.

Zahvaljujem, predsednice.
Poštovani ministri sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Sporazumu o zajmu, drugi programski zajam za razvoj i restrukturiranje državnih preduzeća, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Naime, pre svega treba reći da je devedesetih godina Republika Srbija doživela ratove u okruženju, zatim recesiju. Od 2008. do 2012. godine otpuštanje, masovno otpuštanje radnika od 350 do 400 hiljada radnika, a između toga pljačkaške privatizacije. Srećom, 2012. godine pobedom SNS, ova zemlja je izbegla bankrot. Bili bi, nažalost, kao Argentina. Zahvaljujući SNS i Vladi, mi danas imamo rezultate koji su na zavidnom nivou.
Naime, niko u zadnjih 15 godina nije imao snage, volje, znanja, da ovu zemlju dovede do nivoa do kog se sada nalazi. Naime, u zadnje dve godine kreće se u reforme koje su, nažalost, vrlo bolne, ali donose rezultate. Što se tiče 2008. do 2012. godine, procenat nezaposlenih je bio 27%, danas je 16%, sa tendencijom da sledeće godine taj procenat bude 14%.
Što se restrukturiranja tiče, uz pomoć Svetske banke dobili smo kredit od 89 miliona 800 hiljada evra i masa firmi će biti konsolidovana. Šta to znači? Biće izlečena. Davno je prošlo vreme, mi smo zemlja u tranziciji. Međutim, ta tranzicija kod nas poprilično dugo traje, skoro 20 godina. Od korporativnog načina upravljanja polako se prelazi na tržišnu privredu ili korporacijski način privređivanja. Tržišna privreda je to što ceo svet ima, pa polako u korak idemo sa tržišnom privredom i mi.
Republika Srbija nije zemlja za prodaju. Ne može se sa njom svaki deo rasprodavati. Naime, Republika Srbija je osnivač 37 privrednih društava i javnih preduzeća. Sva ta preduzeća će biti restrukturirana. Za masu preduzeća se pravi odličan socijalni program sa sindikatima iz tih firmi o kojima ću sada pričati, kao i sa Svetskom bankom.
„Železnice Srbije“, za sada, imaju najbolji program ikada. Radi se na socijalnom programu. „Železnice Srbije“ su podeljene u četiri segmenta i niko od tih ljudi neće biti na birou bez otpremnine. Naravno, postoji prirodna selekcija ljudi koji treba da odu u penziju, otići će, ostatak ide na biro, a u firmi se vrši kompletna reorganizacija, odnosno kompletan menadžment se na jedan nivo podiže i to će biti korporativno upravljanje ovim javnim preduzećima.
Takođe, za firme od strateškog značaja, kao što su „EPS“ i „Srbijagas“, spremljena je konsolidacija. Što znači korporativan način privređivanja i ponovo napravljenja struktura na način na koji to radi čitava Evropa, odnosno čitav svet. Ako igramo tržišnu utakmicu, bićemo na tržištu ukoliko smo konkurentni, utakmica ide, ukoliko ne, nažalost ne.
Ono što treba istaći je, pre svega, privatizacija „Železare“, jedne od strateških firmi Republike Srbije. Na sreću, naši prijatelji Kinezi, firma „Hesil“, kupila je za 46 miliona „Železnice Srbije“ i danas „Železnice Srbije“ posluju. Niko od tih ljudi nije otpušten. Grad Smederevo ponovo raste. Što je najbolje što treba istaći je, da kompanija koja je kupila „Železaru Smederevo“ ulaže u ljudske resurse, što znači da se trudi da svi ljudi koji su tamo zaposleni, pre svega budu edukovani, da imaju fantastično okruženje, znači bavi se, pre svega, ekologijom. Ono što je najvažnije je da hoće da proširi proizvodnju. Upravo se radi na galvanizaciji koja je neophodna za kompletnu automobilsku industriju, kao i za građevinu. Bravo.
Ono što je takođe primer dobre prakse je pronalaženje strateškog partnera. To smo uradili i sa velikom firmom, bivšom nam, „JAT“-om, koji je bio potpuno pred bakrotom, kao i velike firme, uglavnom sve po Srbiji. Danas je to nova firma „Er Srbija“ koja je našla odličnog strateškog partnera, koja posluje izvanredno i mi smo sada lider u regionu. Naime, sa nama lete sve zemlje u okruženju. U prošloj godini smo imali četiri miliona suficita ili profita, i naravno zaposlenih dve i po hiljade radnika. „Er Srbija“ takođe, od kako letimo za NJujork, zaposlila je još 150 radnika, što znači 30 pilota i 120 kabinskih radnika. Bravo za „Er Srbiju“. Sve što dobijemo od profita ulažemo u novu flotu i u ljudske resurse.
Šta je poenta čitave priče oko reorganizacija? Pre svega, da se rastereti budžet Republike Srbije, zatim da imamo korporativan način upravljanja, da imamo nadzorne odbore koji će kontrolisati kompletnu privredu i sva ta preduzeća i na kraju samim tim postižemo i dovodimo strateške partnere.
Samo bih dve rečenice rekla o Koridoru 10. Neko reče – zašto Koridor 10? Zato što je krajnje vreme da se završi, pre svega zbog bezbednosti građana, a zatim zbog toga što se na taj način, jer je to tranzitna zemlja, puni budžet Republike Srbije.
Hvala na pažnji. Srpska napredna stranka će u danu za glasanje glasati za sve predloge ovih zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa gostima iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Naime, kada govorim o ovom zakonu, cilj ovog zakona je pre svega otklanjanje nekakvih manjkavosti koje su bile prisutne u prošlom zakonu, a ticale su se upravo korišćenja fondova iz EU, tzv. IPARD fondovima.
Vrlo je bitno reći da je ovo ogromna suma, negde oko 175 miliona evra i naravno da ćemo večeras dugo govoriti o ovome, a samim tim što danas donosimo ovaj zakon i raspravljamo o njemu, otklonićemo i neke nepravilnosti koji se tiču rokova.
Naime, ono što je mene fasciniralo u ekspozeu gospodina Vučića, bilo je to da je rekao da će ove godine, odnosno 2017. godine najveći procenat biti odvojen upravo za poljoprivredu, koja je osnovna grana privrede i ekonomije uopšte, takođe, za kapitalne investicije, zatim za namensku industriju, naoružanje i kulturu, za sve ono što je bilo namenski zapostavljeno godinama.
Pre svega, treba reći da je u poljoprivredi zaposleno čak 20% od ukupne populacije zaposlenih ljudi u Republici Srbiji, zatim, da kompletan iznos što se poljoprivrede tiče iznosi oko 23%, neko reče od naše uvažene opozicije da je nonsens ići u EU. Pa, draga gospodo, mi 85% ukupne privrede izvozimo baš prema EU ili u EU. To treba zapamtiti ako mislimo da živimo kao svaka normalna i razvijena zemlja.
Ono što je takođe vrlo važno reći i spomenuti, to je da poljoprivreda u ekonomiji zauzima ili učestvuje sa 10%, vrlo bitno. Drage kolege su takođe govorile o tome da mi nemamo strategiju. Naprotiv, mi imamo strategiju, imamo akcioni plan i upravo postojimo dugo i postojaćemo još dugo godina, zato što radimo timski, zato što se bavimo na najbolji mogući način ekonomskom politikom, a to je pokazao i ekspoze, gde imamo suficit od 3,1% i deficit BDP-a samo 1,7%. Takav rezultat ne pamti unazad 45 godina. Bravo za Vladu Republike Srbije.
Ono što bih ja istakla što se poljoprivrede tiče, a što je vrlo bitno, da će se sledeće godine 450 miliona odvojiti za lokalne samouprave, što je jako važno, i od tog dela će biti izdvojen deo za reciklažu otpada. Takođe, biće u lokalnim samoupravama deo sredstava i za otpadne vode, a ono što je vrlo važno za našu decu i za nas same koji živimo u Republici Srbiji je da će se meriti kvalitet vazduha i to će biti monitoring u čitavoj Republici Srbiji.
Ono što mi moramo da uradimo, a već radimo od 2012. godine i hvala Bogu da smo došli na vlast. Da nismo, ova zemlja koja je bila potpuno devastirana, sećamo se samo privatizacije 550 preduzeća, otpuštenih radnika preko 350 hiljada. Mi smo u tom periodu zaposlili preko 136 hiljada ljudi i procenat je pao sa 27% nezaposlenih ljudi 2012. godine na 15% ove godine, sa tendencijom da sledeće godine to bude 14%.
Šta treba naglasiti? Treba naglasiti da bi mlade ljude vratili na selo moramo se potruditi da pre svega napravimo infrastrukturu, da asfaltiramo nekategorisane puteve, da napravimo socijalnu klimu i da napravimo jedan dobar život na selu.
Sećam se 2009. godine kad je moj uvaženi kolega pričao o promociji svoje stranke, pa je za promociju stranke i kupio 5,5 miliona vredan kompjuter koji ne radi. Kamo sreće da je te pare uložio u mladost, danas bi preko hiljadu porodica živelo na selu i imalo poprilično dobre uslove za život.
Što se podsticaja za poljoprivredu tiče, treba reći da bi trebalo uglavnom podsticati kompletan stočarski fond, takođe pčelarstvo. Zatim, moramo obnoviti kompletnu mehanizaciju, sisteme za navodnjavanje koji su potpuno dotrajali. Zatim, moramo napraviti odeljenje ili prostorije gde nam borave životinje. Znači, moramo se potruditi da napravimo sve po evropskim standardima. Mi smo zemlja pridružnica EU, hvala Bogu da je tako, i sigurna sam da će to biti u narednom periodu upravo onako kako je rečeno.
Šta još treba reći? Da nažalost u tranziciji se mnogo toga izgubilo, postoji deprivacija, mladi ljudi apsolutno nemaju bilo kakve stimulanse. Zato treba graditi mnogo malih fabrika, start-ap preduzeća, a eto imamo start-ap preduzeća koja su već zahvaljujući našim edukacijama sa ženama budućim preduzetnicama urodile plodom.
Inače, treba još reći da se ova start-ap preduzeća finansiraju na više načina, pre svega iz budžeta Republike Srbije, zatim iz projekata koja se tiču ministarstva, takođe iz fondova za razvoj pri EU. Kad sam kod toga, samo još treba reći da mi imamo izuzetnu saradnju sa Nemačkom razvojnom bankom, sa Evropskom razvojnom bankom, takođe sa svetskim bankama. I baš upravo na ovaj način, podstičući poljoprivredu, imamo već sada izvanredne rezultate u odnosu na prošlu godinu rast, odnosno povećanje iz budžeta je za 8,11%, što je negde oko četiri milijarde dinara.
Odlično za Vladu Republike Srbije, sigurna sam, još mnogo toga ima reći. Ja bih samo zamolila sve naše poslanike koji nisu za opciju EU, da shvate da 85% ide EU, pa bih u danu za glasanje zamolila sve poslanike da glasaju za predlog ovog izvanrednog zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicama, dame i gospodo poslanici, dragi studenti, vaše reference su vas dovele do ovde tako da sam ja sigurna, slušala sam šta govorite, vaša posvećenost i energičnost ove reforme, da ćete ih izvesti do kraja. U to sam ubeđena.
Za početak, ono što bih ja rekla, ako 12.000 studenata ima apel da im pomognemo, naravno da ćemo im pomoći. Studenti su naša elita buduća, a pomoći njima znači veći procenat visoko obrazovanih ljudi. Svaka reforma počinje sa visokim obrazovanjem. Nama sigurno posle ovoga sledi i reforma u svim nivoima obrazovanja.
Ono što bih ja najviše istakla je, pre svega, da od devet političkih ciljeva u ekspozeu gospodina Vučića, našeg premijera, jedan je najvažniji, ima prioritet, a to su obrazovanje i nauka. Bravo.
Zašto je to važno? Zato što je cilj, pre svega, dostupnost, pravičnost, ravnopravnost. Ovo je zemlja jednakih mogućnosti, jedna otvorena, demokratska zemlja i zaista je bitno da mi to na ovom primeru i pokažemo. Ako je neko studirao i došao do kraja, a nema bilo kakvih mogućnosti da to završi, a zašto mu ne bi pomogli dajući mu još jednu godinu? To ćemo uraditi obavezno.
Drugo, što se tiče studenata koji završavaju po modelu Bolonje, naravno da ćemo smanjiti broj bodova, to je nešto minorno, sa 60 na 48, jer se ništa ne menja u budžetu Republike Srbije. Isti je broj studenata. Znači, da, uradićemo i to.
Sad bih rekla nešto o donatorima. Puno se toga uložilo u reforme u Republici Srbiji. Ima izuzetnih pomaka. Naravno, u tome su učestvovale Evropska investiciona banka, dosta donatora, Svetska banka, i vrlo su zadovoljni rezultatima.
Ono što treba doraditi, odnosno uraditi da bi bilo mnogo manje nepismenih, to je uključiti ranjivu populaciju. U ovom smislu mislim na Rome, znači, uraditi inkluziju sa Romima. Imali smo sreće da pre dva, tri, četiri dana u ovom istom visokom domu je bila javna rasprava a sa temom „Inkluzija Roma i Romkinja u Republici Srbiji“, napravljena je strategija, Vlada je napravila tu strategiju uz pomoć OEBS-a i ta strategija počinje od 2016. godine i biće završena 2025. godine.
Sigurna sam, pošto postoji Akcioni plan i grupe za praćenje, eksperti, da će inkluzijom Roma i sprovođenjem ove strategije i Akcionog plana nepismenost 2025. godine biti na nekom nivou ispod 1%, ako ne i potpuno iskorenjena iz Republike Srbije.
Ono što bih još naglasila je da su naši prijatelji koji su puno para uložili u reformu i obrazovanje Republike Srbije predložili jedan drugi nivo obrazovanja, a to je dualno obrazovanje. Mislim da je to izuzetno dobro, jer jedno je završiti fakultet, a drugo biti operativan, biti menadžer. Mislim da je to odličan primer prakse. Uostalom, na njihovom primeru se pokazalo da kad imamo dualno obrazovanje, procenat nezaposlenosti pada za 10%, odlično.
Što se tiče raspoređenosti obrazovanih ljudi u Republici Srbiji, nekako su skoncentrisani, što je i logično, u višim gradovima gde su univerziteti, tako da najveći procenat, htela sam reći intelektualaca, ne, nego ljudi sa visokim obrazovanjem, intelektualnost je nešto drugo, inteligencija nešto treće, je u Republici Srbiji u Beogradu i to uglavnom prednjače Vračar, Stari Grad, Savski Venac, Novi Beograd. Jedna od opština u Nišu je takođe Medijana, poznata po visokoobrazovanim ljudima. Imamo i nizak procenat obrazovanosti uglavnom na jugu Srbije, centralna Srbija, malo manje zapadna Srbija, znači Rekovac, Osečina, Gadžin Han, Ražanj. Mislim da će se to stanje ovim reformama popraviti.
Ono što je vrlo bitno, treba istaći da je Beograd do pre 20-ak godina, možda i malo pre, bio na lestvici 20 top gradova za studiranje. Sigurna sam da će do kraja strategije, do 2020. godine, možda neka godina kasnije, Beograd povratiti status idealnog grada za studiranje, imati tu referencu, odnosno taj potencijal i tu vrstu kvaliteta. Biće jedan od najprestižnijih univerziteta, što se mene lično tiče. Sigurna sam da će biti tako i da će na taj način masa studenata iz raznoraznih država dolaziti upravo kod nas. Eto nama punjenja budžeta Republike Srbije.
Za kraj, jako mi je drago da je Fondacija Novaka Đokovića, kao i Razvojna Banka i UNICEF su predložili da se obrazovanje u Republici Srbiji, sa obrazovanjem krene u ranom detinjstvu. Bravo za taj predlog. Naravno da će SNS u danu za glasanje podržati predlog ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Pre svega, vama sve čestitke za posvećenost, za energičnost i za tu novu energiju koju vi mladi donosite u parlament. Ne bih se složila sa kolegama koji su rekli da vi nemate ni malo političkog iskustva. Način na koji vi odgovarate i njima i nama govori ne da imate političko iskustvo, nego ste, prvo, odgovorni, posvećeni, a drugo, mnogo više znate o zakonima nego što su oni to znali 2011. godine.
Naime, vrlo je loš zakon iz 2011. godine i zato i imamo promenu ovog zakona o kome sada govorim, jer je budžet Republike Srbije ostao bez 40 milijardi dinara, što je povećalo javni dug Republike Srbije za 1,1% BDP za 2012. godinu. Molim vas, a zašto? Da li zbog nedovoljne neinformisanosti, ili zbog sledeće godine izbora, ili zbog devastiranja i dalje Republike Srbije? Zakon je donesen, iako je bila preporuka Fiskalnog saveta da se to ni po koju cenu ne odradi.
Naime, mi smo zemlja u reformama. Ovo je samo jedna mera da bi se na makroekonomskom planu što pre došlo do stabilizacije, a o tome kako ova Vlada vodi odgovornu politiku, možemo samo konstatovati činjenicom da je budžetski deficit pao sa 6,5 na 2,5%. Bravo za Vladu Republike Srbije! To se vidi na svakom koraku.
Ono što je vrlo važno i što treba istaći, jeste da je 2015. godine, na predlog MMF i Fiskalnog saveta, napokon bilo javno slušanje, što je trebalo da se desi i ranije, ali bože moj, eto. Zahvaljujući posvećenosti ove Vlade, 105 gradova i opština se složilo da je ovo dobar zakon i da treba.
Šta se u stvari naime desilo? Godine 2011. je država, odnosno budžet bio siromašan za 40 milijardi dinara samo zato što je prihod na plate, odnosno 40% prihoda lokalnih samouprava na zarade zaposlenih je povećan na 80%. To je prosto nonses. Lokalne samouprave moraju da shvate da moraju da se izbore same za svoj profit. Delom će to dobiti iz budžeta Republike Srbije, ali delom moraju to da urade same, kao što to radi opština Voždovac sa koje ja dolazim, a reći ću vam kako i zašto. Naime, mogu investiranjem. Upravo na opštini Voždovac dolazi „Ikea“, švedski veliki investitor, biće zaposleno preko par stotina ljudi. Dobar primer prakse.
Godine 2010, kada je SNS pobedila na lokalnim izborima, zatekli smo budžet koji je bio deset puta manji od predviđenog prema broju stanovnika, površini i brojem đaka. To je više nedopustivo. Zato molim Ministarstvo i Vladu da sledeći put ima, da ne budu maćeha pojedinim opštinama, kao što je to bila DS 2009. do 2010. godine, a tada, tek 2012. godine se situacija drastično poboljšala na bolje.
Vi ste spomenuli da Smederevska Palanka, koja se nalazi na 80 kilometara od Beograda, nema vode. Ja ću vam reći da opština Voždovac, koja ima urbani i ruralni deo, u ruralnom delu selo Ripanj, koje je najveće selo u Srbiji, polovina stanovništva nije imala vode do 2012. godine. Da li možete da shvatite tako nešto? Od 2012. godine, posvećenošću, odgovornom vlašću lokalne samouprave taj problem je parcijalno rešen. Znači, svake godine, onoliko koliko se ima para, vodovod se gradi. Jedan boljitak. Zatim, urađena je rasveta, nekategorisani putevi, popravljene su škole, vrtići, a sve iz sredstava lokalne samouprave. Sredstva lokalne samouprave znate kako mogu da se namaknu. Od poreza, od poreza na nepokretnosti, od taksi razno-raznih, od dovođenja investitora. Tako da, ja bih molila lokalne predsednike i uopšte sva veća na lokalnom nivou da se malo više posvete radu, dovođenju investitora i onda će svaka opština biti primer možda i bolje praske nego što je to opština Voždovac.
Zahvaljujem, odlično radite svoj posao i nadam se da će u budućem periodu još brže doći do ovih reformi, da će Srbija, pošto već vidimo kako velikim koracima korača ka tom izlasku iz dužničkog ropstva, da će što pre da izađe iz toga.
Srpska napredna stranka će u Danu za glasanje glasati za predlog ovog odličnog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Takođe dolazim iz lokalne samouprave i znam da se ovo odnosi na profesionalizaciju. Taman posla da je drugačije. Ovo treba glat odbiti iz prostog razloga što ako neko zaposli nekoga, neposredni rukovodilac, i dobije službenika koji ne radi posao, pa ko će da radi taj posao, neposredni rukovodilac? Ko će da mu odradi to? Ne radi se o partijskom zapošljavanju, nego o profesionalizaciji. Treba odbiti ovaj amandman. Prosto, ovo je nonsens. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Vrlo sam dobro pročitala zakon i tačno znam šta ste rekli, kažem radila sam u lokalnoj samoupravi. Radi se o probnom radu. Upravo zato nekom je u interesu pogotovo čoveku, znači, rukovodiocu je u interesu da zaposli profesionalno lice, u protivnom će neko morati da odrađuje njegov posao. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospođo ministar, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.
Neko reče – zašto sistem? Naravno sistem, država pravi sistem. Da je bilo sistema pre par godina ova država bi bila kao Švajcarska, a ne bi se borili za opstanak. Sramota je to što su rekli bez predloga, bez ičega, ali dobro šta će te, evo pogledajte salu u 12, pola jedan nigde nikog. Samo SNS. Svaka čast, ovo pričam zarad gledala. Prosto da znaju o čemu se ovde radi.
Ovo je odličan zakon za one ljudi koji žele da napreduju. Nema više uravnilovke, nema više istih plata, dođu na posao, popije kaficu, pa onda ode popije kaficu, ne tako, više neće postojati u ovoj zemlji.
Zašto mi donosimo ovaj zakon? Zato što je zakon pre ovog bio netransparentan, zatim nepravičan, gde su tu prava ljudi. Znači, nepravičan i nije mogao da se uspostavi sistem kontrole. Hvala bogu, doneli smo Zakon o inspekcijskom nadzoru, tako da će sada biti mnogo bolje.
Ovaj zakon je pre svega mnogo dobar jer 500000 ljudi radi u državnim organima. To je toliko mnogo da sam ja kada sam pročitala podatak prosto stala i zamislila se nad sobom. Nije ni čudo što smo došli do ovog stanja u kojem sada jesmo. Prirodan odliv će učiniti svoje, nema politizacije. Naravno, sve što se desilo, desilo se u periodu do 2012. godine, a mi upravo radimo na tome da toga više ne bude.
Zašto je dobar ovaj zakon? Zato što će biti transparentan, zato što se uvodi nova kategorija, a to je katalog, tačno razvrstavanje na osnovu radnih odnosa i radnih mesta. Znači, tačno će se znati gde, ko, šta radi i koliko zarađuje. Na primer, biće radna mesta i zvanje u državnim organima, radna mesta u sportu, radna mesta u prosveti, u kulturi, radna mesta u socijalnoj zaštiti, generička radna mesta koja podrazumevaju tehnička i ostala zanimanja koja se tiču administracije. Znači jedan odličan zakon.
Ono što nije bilo dobro u prošlom zakonu bila je ta rigidna primena, odnosno centralizacija. Pokazalo se da to u Evropi nije dobar sistem. Zato imamo
drugu opciju a to je polucentralizacija i na taj način će doći kroz amandmane, kroz javne rasprave do dobrog zakona.
Meni samo nije bilo jasno toliko negativnosti u odnosu na ovaj zakon, pa da su znali bolje, napravili bi bolje. Nisu znali nikako. Mi smo napravili dobar zakon. Ja sam vrlo zadovoljna ovim. Kroz amandmane ćemo dopuniti i usvojiti ono što valja. Nije mi jasno kako to nisu reagovali kada je bio ekonomski kokus. Bilo je toliko naučnih radnika, privrednika. Kako to da na odborima nisu rekli svoje konstruktivne predloge nego samo ne valja, ne valja, ne valja. Ovaj zakon je odličan i ja ću u danu za glasanje podržati predlog ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.

Ja bih zaista o amandmanu, da se ne zadržavamo i da ne širimo. Ko je čitao zakon, mi smo zaista dobili ovde više od 500, hiljadu strana, ali zakon treba da se pročita. Ja sam prvi put u sazivu i pročitala sam zakon. Ako postoji nešto reč „osim“, zamenjuje se veznikom „i“, „i“ je veznik, a „osim“ znači ne odnosi se na to.

Ko je čitao zakon zna da se sanacija i remedijacija ne odnose, ne potpadaju pod Zakon o zaštiti životne sredine. To je drugi zakon. Znači, treba čitati zakone. To je Zakon o energetici i Zakon o rudarstvu. Molim vas, pogrešili smo, pobrkali smo terminologiju pod jedan.

Pod dva, da bi zakon bio kako treba, evo ovo je dopuna Zakona o zaštiti životne sredine, znači za podzakonska akta, pa molim vas treba najmanje godinu dana. Kako mislite za osam dana da donesemo podzakonska akta? U njima sve piše.

Mi otvaramo Poglavlje 27, bavimo se tranzitnim pregovorima jer nam u startu treba 11 milijardi evra. Kako mislimo da podzakonska akta odredimo za osam dana? To je nemoguće. Ovo treba odbiti. Prosto, treba čitati zakon. Hvala.

Vrlo kratko.

Mi ga vrlo lako primenjujemo. Pa bili ste na vlasti 12 godina, pošto niste doneli podzakonska akta, evo mi zakon, znači imamo dopunu zakona sa svim mogućim validnim elementima koji je odličan. Bila je rasprava u silnim gradovima i svi su se složili, a Vlada je donela realno i normalnu odluku. Podzakonska akta moraju se raditi. Ako se poglavlje otvara i najteže i najkompleksnije i radimo tranzitne pregovore, pa naravno da ćemo raditi taksativno, nabrojati kako se i na koji vremenski period određuju akta. To bi trebalo da se zna. Ja sam ipak ovde početnik i to znam. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, dragi gledaoci, danas ću govoriti o Predlogu zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama holokausta. Ovaj humani zakon se bavi vraćanjem imovine žrtvama holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika.
Nažalost, kada govorim o ovome, ne osećam se dobro, kao i sve moje drage kolege u ovom visokom domu, ali sam ponosna što donosimo ovakav zakon, jer kada se setim holokausta, setim se i svih žrtava sa svih strana, Jevreja, Srba, Roma.
Holokaust, grčka reč koja znači istrebljenje. Period od 6. aprila 1941. godine kada je bombardovan Beograd do 9. marta 1945. godine kada je nacizam kapitulirao. Bilo, ne ponovilo se.
Nažalost, desilo se to, ne ponovilo se, šta reći o žrtvama, bilo ih je u Drugom svetskom ratu, Jevreja šest miliona. U Beogradu, glavnom gradu, najviše je žrtava. Ukupno u tadašnjoj zemlji, 31 hiljada Jevreja.
Sa pijetetom govorim o ovome i drago mi je što će Republika Srbija, na čelu sa našim Ministarstvom i premijerom, što je uopšte donela ovakav zakon o restituciji, naravno ovo sve ide jevrejskim zajednicama, vraća se imovina i organizacijama koje su tada bile aktuelne u jevrejskim zajednicama, jako mi je drago zbog toga.
Vrlo je bitno napomenuti i uslove i načine na koji će se to odrađivati. Naime, to će biti period od 25 godina, a suma na godišnjem nivou će biti 950.000 evra.
Bravo za Vladu Republike Srbije, ovo je jedan human zakon. Mi ovim pokazujemo svu empatiju i demokratičnost prema Jevrejima, našim dragim prijateljima od kojih možemo mnogo toga da naučimo, pre svega da su sačuvali svoju zemlju, a drugo samopoštovanje.
Ono što bih još istakla je i da smo mi potpisnici deklaracije, Terezinske deklaracije u Češkoj, u gradu Terezinu, iz koga je na hiljade evropskih Jevreja otišlo u logore smrti.
Naime, mi smo jedna od potpisnica, ima 49 zemalja u EU koja je donela ovu deklaraciju i divno je što smo i mi jedna od potpisnica zahvaljujući ovoj Vladi.
Šta reći, novac koji će dobiti Jevrejska zajednica, naravno ide za možda poboljšanje materijalnog stanja ljudi koji su preživeli ove strahote rata, takođe za obeležavanje važnih datuma za komemoracije.
Istorija je učiteljica života, nadam se da se ovo više nikada nikome neće ponoviti, iako smo svedoci aktuelnih ratova, jedan prođe, drugi dođe. Nadam se da će moćnici svetski jednog dana ukapirati da to vodi samouništenju, odnosno uništenju ove prelepe planete. Nadam se, s obzirom da sam pacifista, da će čuti, sigurna sam da masa populacije svetske misli kao i ja da rata više nikada ne treba biti.
Hvala vam na pažnji. Srpska napredna stranka će u Danu za glasanje glasati za predlog ovog humanog i divnog zakona.